Pređi na sadržaj

Almati

Uredi veze
Koordinate: 43° 16′ 39″ S; 76° 53′ 45″ I / 43.2775° S; 76.895833° I / 43.2775; 76.895833
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Almati
kaz. Алматы / Almaty, rus. Алма-Ата
Almati
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Kazahstan
Osnovan1854.
Status grada1867.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2024.2.249.500[1]
Geografske karakteristike
Koordinate43° 16′ 39″ S; 76° 53′ 45″ I / 43.2775° S; 76.895833° I / 43.2775; 76.895833
Vremenska zonaUTC+6
Aps. visina500–1.700 m
Površina324,8 km2
Almati na karti Kazahstana
Almati
Almati
Almati na karti Kazahstana
Pozivni broj+7 727[2][3]
Veb-sajt
www.almaty.kz

Almati ili Alma Ata (kaz. Алматы / Almaty, rus. Алма-Ата), do 1921. zvao se Vernij (kaz. Верный / Vernyi, rus. Верный) jeste najveći grad u Kazahstanu.[4] Bio je glavni grad Kazahstana i prethodne Kazaške SSR od 1929. godine do 1997. godine.[5] Almati više nije glavni grad Kazahstana (sada je to Astana), ali je ostao glavni komercijalni centar Kazahstana.[4] U vreme carske Rusije zvao se Vernij (rus. Верный). Prema proceni iz 2010. u gradu je živelo 1.422.354 stanovnika[6], što predstavlja 8% ukupnog stanovništva u Kazahstanu.[7]

Almati je i dalje glavni komercijalni i kulturni centar Kazahstana, kao i njegov najmnogoljudniji i najkosmopolitski grad.[8] Grad se nalazi u planinskom području južnog Kazahstana u blizini granice sa Kirgistanom u podnožju Transilijskog Alataua na nadmorskoj visini od 700–900 m (2300–3000 stopa), gde se Velika i Mala reka Almatinka ulivaju u ravnicu.[9]

Grad je bio deo mreže Uneskovih kreativnih gradova u oblasti muzike od novembra 2017.[10] Grad je bio domaćin međunarodne konferencije o primarnoj zdravstvenoj zaštiti 1978. godine na kojoj je usvojena Deklaracija iz Alma Ate, obeležavajući promenu paradigme u globalnom javnom zdravstvu.

Ime grada

[uredi | uredi izvor]
Pravoslavni Kazanski sabor.

Ime Almati znači „Bogat jabukama”, a ruska verzija imena Alma Ata je dodeljena iz zablude (književno značenje „Dedina jabuka”).

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Tokom perioda 1000–900 pre nove ere u bronzanom dobu, prvi zemljoradnici i stočari osnovali su naselja na teritoriji Almatija.[11] Tokom perioda Saka (od 700. godine pre nove ere do početka hrišćanske ere), ove zemlje su okupirala plemena Saka i kasnije Vusun, koja su naseljavala teritoriju severno od planinskog lanca Tjen Šan, a dokazi o tim vremenima pronađeni su u vidu humkii i antičkaih naselja, posebno džinovske humke saških careva. Tokom perioda vladavine Sake i Vusuna, Almati je postao centar ranog obrazovanja.[11]

Od 15. do 18. veka grad je gubio na značaju jer su trgovinske aktivnosti opadale na ovom delu Puta svile. Evropske nacije su vodile više prekomorske trgovine brodovima. Ovaj period je bio jedan od ključnih perioda za etničke i političke promene.

Džungari su izvršili invaziju, dominirajući gradom i čitavim današnjim Kazahstanom neko vreme. Kazahstanci su se borili da zaštite zemlju i sačuvaju nezavisnost. Godine 1730. Kazahstanci su pobedili Džungare u planinama Anirakai, 70 kilometara severozapadno od Almatija. Viša kazahstanska horda (Uli Zhuz) imala je jurisdikciju nad regionom. Tokom osamnaestog veka, grad i region bili su otprilike blizu granice Kokandskog kanata Potom je apsorbovan kao deo Ruskog carstva 1850-ih.[traži se izvor]

Da bi uspostavila kontrolu nad regionom, Rusija je izgradila tvrđavu Zailijskoe (rus. Заилийское) između reka Bolšaja i Malenkaja Almatinka. Izgradnja je počela 4. februara 1854. godine i uglavnom je završena do jeseni. Tvrđava je bila petougaona drvena palisada sa jednom stranom izgrađena duž Male Almatinke. Pred kraj godine preimenovan je u Tvrđava Vernoe.[12] Palisada je na kraju zamenjena zidom od cigle sa branama. Glavni objekti tvrđave podignuti su oko velikog centralnog trga za obuku i paradiranje.[13]

Godine 1867. naselje oko tvrđave je bilo dovoljno veliko da je reorganizovano u grad Almatinsk. Pred kraj godine ovo je preimenovano u Verni (Vernый).[14]

Dvadeset osmog maja 1887, u 4 sata ujutro, zemljotres je skoro potpuno uništio mesto, za 11–12 minuta.[15]

Trećeg januara 1911. grad je gotovo kompletno uništeno; 770 zgrada je srušeno kao posledica zemljotresa.[16]

Godine 1918, nakon ruske revolucije i uspostavljanja boljševičke vlasti, sovjetska vlast je uspostavljena u Vernom. Grad i region su postali deo Turkestanske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike (RSFSR).[17] Petog februara 1921, Verni je preimenovan u Alma-Ata, što je jedno od drevnih imena grada.[18]

Tokom 1926. Savet rada i odbrane odobrio je izgradnju železničke pruge Turkestan-Sibir, koja je bila ključni element budućeg rasta Kazahstana, posebno na istoku i jugoistoku regiona. Izgradnja Turkestansko-Sibirske železnice takođe je imala odlučujući ekonomski uticaj koji je snažno uticao na sudbinu Alma-Ate kao glavnog grada Kazahstanske ASSR. Godine 1930. završena je izgradnja autoputa i železničke pruge do Alma-Ate.[19]

Dvadeset i devetog aprila 1927. godine, vlada je odlučila da prestonicu Kazahstanske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike prebaci iz Kizilorde u Alma-Atu, u okviru RFSFR.[20]

Trideset i prvog januara 1928. godine, Josif Staljin, tadašnji šef Svesavezne komunističke partije (boljševika), proterao je Lava Trockog, vođu Oktobarske revolucije 1917. godine, u pratnji svoje supruge Natalije Sedove i sina Leva Sedova, u Alma-Atu. Trocki je proteran iz Alma-Ate u Tursku u februaru 1929. i otišao je u egzil u Meksiko Siti.

Aerodrom Alma-Ata je otvoren 1930. godine,[21] što je omogućilo direktnu vezu od Alma-Ate do Moskve. ransformaciju ovog malog grada u prestonicu Kazahstanske SSR ubrzala je velika izgradnja novih administrativnih i državnih objekata i stambenih objekata. Velika čistka 1936–38 obuhvatila je Kazahstan; ubijeni su brojni intelektualci, aktivisti, vođe, učitelji i drugi. Sovjetska vlast je dominirala stanovništvom. Tokom 1930-ih kazahstanski nomadi su patili od gladi nakon narušavanja njihovih tradicionalnog načina života.

Tokom Drugog svetskog rata vlada je dramatično uticala na stanovništvo i strukture grada. Da bi bolje organizovala domaći front i koncentrisala industrijske i materijalne resurse, vlada je evakuisala 26.000 ljudi i brojna industrijska postrojenja.[22] U grad je prebačeno 30 industrijskih objekata uklonjenih iz evropskog dela SSSR-a, osam evakuisanih bolnica, 15 instituta, univerziteta i tehničkih škola; i oko 20 ustanova kulture. Fimska preduzeća iz Lenjingrada, Kijeva i Moskve takođe su preseljene u grad.[23] Dolaskom velikog broja etničkih Rusa, Kazasi su postali manjina u regionu.

Tokom 1941–1945. industrijski potencijal grada značajno se povećao. Razvoj se povećao tokom posleratnih godina. Stanovništvo grada je poraslo sa 104.000 1919. na 365.000 1968. godine. Do 1967. godine grad je imao 145 preduzeća, od kojih je većina bila u oblasti lake i prehrambene industrija.

Od 1966. do 1971. godine izgrađeno je 1.400.000 kvadratnih metara javnog i zadružnog stanovanja. Godišnje se gradilo oko 300.000 kvadratnih metara stanova. Većina zgrada izgrađenih u to vreme bile su višespratnice otporne na zemljotres. Sovjetska vlada je pokušala da diverzifikuje arhitektonske forme. Tokom ovog perioda izgrađene su mnoge škole, bolnice, objektive za zabavu i kulturu, uključujući Lenjinovu palatu, hotel Kazahstan i sportski kompleks Medeo.[24]

Zgrada opere

Šesnaestog decembra 1986. došlo je do pobune u Jeltoksanu na trgu Brežnjeav (sada Trg Republike) što je bila reakcija na smenu Dinmuhameda Kunajeva od strane generalnog sekretara Mihaila Gorbačova.[25] Sedmog septembra 1988. počela je izgradnja projekta metroa Almati; metro je otvoren 1. decembra 2011. posle 23 godine.[26]

Kazahstan je proglasio nezavisnost od Sovjetskog Saveza 16. decembra 1991. Vlada je 28. januara 1993. preimenovala grad iz ruske Alma-Ate u kazahstansko ime Almati.[27] Predsednik Republike Kazahstan Nursultan Nazarbajev je 1997. godine odobrio dekret o prebacivanju prestonice iz Almatija u Astanu na severu zemlje.[28]

Prvog. jula 1998. godine donet je zakon kojim se Almati utvrđuje poseban status kao naučnog, kulturnog, istorijskog, finansijskog i industrijskog centra.[29]

Avenija El-Farabi

U gradu je došlo do velikih problema sa zagađenjem vazduha . Već 1995. godine emisije čestica, tada uglavnom iz gradske termoelektrane, premašile su kazahstanske i standarde EU za preko 20 puta.[30] Tokom 2008. Almati je bio rangiran kao 9. najzagađeniji grad na svetu.[31] Studija iz 2013. godine identifikovala je automobile kao glavni izvor zagađenja, a konstatovano je da je od 2003. i 2013. godine oboljevanje povećano za 1,5 faktor te da grad zauzima prvo mesto u republici po respiratornim, endokrinim i bolestima, prcentu ljudi koji ima kancer i bronhijalne astme, iako nema velikih industrijskih postrojenja.[32] Nezavisni lokalni sistem za praćenje kvaliteta vazduha sa mobilnom aplikacijom pokrenut je 2017.[33][34]

Područje grada je prošireno poslednjih godina pripajanjem prigradskih naselja. Brojni stambeni blokovi i poslovni neboderi transformisali su izgled grada, sa izuzetkom određenih nelegalnih naselja koja su se opirala planiranom rušenju.[35]

Martu 2020. u gradu su prijavljeni prvi slučajevi kovida 19.[36][37]

U januaru 2022, Almati je bio poprište protesta u Kazahstanu 2022.[38][39][40][41]

Stanovništvo

[uredi | uredi izvor]

Almati je grad koji je u najvećoj meri kosmopolitski u Kazahstanu.[8] Od 2018. godine, etnički Kazahstanci činili su 61,45% gradske populacije, što predstavlja povećanje sa 22% u vreme sticanja nezavisnosti zemlje.[42]

Etničke grupe (2020):[43]

Prema podacima iz februara 2015. godine, nacionalni komitet za statistiku prijavio je da Almatsko stanovništvo sačinjava 1.797.431 stanovnik.[7] Ovo je porast od 37% u odnosu na popis iz 1999. godine kad je bilo 1.129.400 stanovnika, a 44% više u odnosu na popis iz SSSR-a iz 1981. godine sa 1.071.900.[44]

Religija 2021[45]
Populacija %
Islam 1,172,838 57,77%
Hrišćanstvo 353,477 17,41%
Nereligioznost 87,622 4,32%
Budizam 4,452 0,22%
Judaizam 2,184 0,11%
Druga religija 4,865 0,24%
Nije navedeno 404,847 19,94%
Ukupno 2,030,285 100%

Geografija

[uredi | uredi izvor]

Almati se nalazi u jugoistočnom Kazahstanu, skoro 1000 km od glavnog grada Nur-Sultana (nekada Astane). Glavni grad Kirgistana Biškek udaljen je 190 km zapadno, dok je Urumći u Kini gotovo 1000 km istočno.

Klima

[uredi | uredi izvor]
Klima Almatija
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 18,2
(64,8) 		21,9
(71,4) 		29,8
(85,6) 		33,2
(91,8) 		35,8
(96,4) 		39,3
(102,7) 		41,7
(107,1) 		40,5
(104,9) 		38,1
(100,6) 		31,1
(88) 		25,4
(77,7) 		19,2
(66,6) 		41,7
(107,1)
Maksimum, °C (°F) 0,7
(33,3) 		2,2
(36) 		8,7
(47,7) 		17,3
(63,1) 		22,4
(72,3) 		27,5
(81,5) 		30,0
(86) 		29,4
(84,9) 		24,2
(75,6) 		16,3
(61,3) 		8,2
(46,8) 		2,3
(36,1) 		15,8
(60,4)
Prosek, °C (°F) −4,7
(23,5) 		−3
(27) 		3,4
(38,1) 		11,4
(52,5) 		16,6
(61,9) 		21,6
(70,9) 		23,8
(74,8) 		22,9
(73,2) 		17,6
(63,7) 		9,9
(49,8) 		2,7
(36,9) 		−2,8
(27) 		10,0
(50)
Minimum, °C (°F) −8,4
(16,9) 		−6,9
(19,6) 		−1,1
(30) 		5,9
(42,6) 		11,0
(51,8) 		15,8
(60,4) 		18,0
(64,4) 		16,8
(62,2) 		11,5
(52,7) 		4,6
(40,3) 		−1,3
(29,7) 		−6,4
(20,5) 		5,0
(41)
Apsolutni minimum, °C (°F) −30,1
(−22,2) 		−37,7
(−35,9) 		−24,8
(−12,6) 		−10,9
(12,4) 		−7
(19) 		2,0
(35,6) 		7,3
(45,1) 		4,7
(40,5) 		−3
(27) 		−11,9
(10,6) 		−34,1
(−29,4) 		−31,8
(−25,2) 		−37,7
(−35,9)
Količina padavina, mm (in) 34
(1,34) 		42
(1,65) 		75
(2,95) 		100
(3,94) 		106
(4,17) 		57
(2,24) 		47
(1,85) 		30
(1,18) 		27
(1,06) 		60
(2,36) 		56
(2,2) 		41
(1,61) 		675
(26,55)
Dani sa kišom 4 5 11 14 15 15 15 10 9 10 8 6 122
Dani sa snegom 11 13 8 2 0,2 0 0 0 0,1 2 6 11 53,3
Relativna vlažnost, % 77 79 71 59 56 49 46 45 49 64 74 79 62,3
Sunčani sati — mesečni prosek 118 119 147 194 241 280 306 294 245 184 127 101 2.356
Izvor #1: Pogoda.ru[46]
Izvor #2: NOAA (sun 1961–1990)[47]

Partnerski gradovi

[uredi | uredi izvor]

Almati je partnerski grad sa:[48]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Ob izmenenii čislennosti naseleniя goroda Almatы s načala 2020 goda do 1 яnvarя 2021 goda”. Komitet po statistike Ministerstva nacionalьnoй эkonomiki Respubliki Kazahstan. Arhivirano iz originala 25. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-17. 
  2. ^ „Code Of Access”. Almaly.almaty.kz. Arhivirano iz originala 14. 8. 2014. g. Pristupljeno 2. 1. 2012. 
  3. ^ „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 9. 2018. g. Pristupljeno 2018-09-13. 
  4. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 36. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „Naselenie”. Stat.kz. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 2013-01-11. 
  6. ^ „Čislennostь naseleniя RK po polu v razreze oblasteй, gorodov, raйonov raйonnыh centrov i poselkov”. Arhivirano iz originala 05. 04. 2013. g. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  7. ^ a b „Ob izmenenii čislennosti naseleniя Respubliki Kazahstan s načala 2017 goda do 1 dekabrя 2017 goda (Citizenship of the Republic of Kazakhstan ... to 1 December 2017)” (na jeziku: ruski). Stat.gov.kz. 4. 1. 2018. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  8. ^ a b Brummell, Paul; Oleynik, Maria (2018). Kazakhstan (na jeziku: engleski). Bradt Travel Guides. str. 26. ISBN 9781784770921. Arhivirano iz originala 28. 6. 2018. g. Pristupljeno 27. 6. 2018. 
  9. ^ "Almaty, Kazakhstan" Arhivirano 20 novembar 2015 na sajtu Wayback Machine, Encyclopædia Britannica
  10. ^ „Almaty included into network of the creative cities of UNESCO” (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2018-10-03. [mrtva veza]
  11. ^ a b „History of Almaty”. Almaty.kz. Arhivirano iz originala 19. 1. 2012. g. Pristupljeno 2. 1. 2012. 
  12. ^ „Ili”, Encyclopaedia Britannica, XII (9th izd.), 1881 
  13. ^ Archived copy Arhivirano 8 januar 2009 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ „History of Almaty”. Arhivirano iz originala 25. 9. 2017. g. 
  15. ^ „History of Almaty :: Echoes of Past Centuries. Almaty history. The city of Almaty”. kazakhstan.orexca.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 9. 2017. g. Pristupljeno 2017-09-25. 
  16. ^ „Today in Earthquake History”. earthquake.usgs.gov. Pristupljeno 3. 1. 2024. 
  17. ^ „Kak perenosili stolicu iz Kzыl-Ordы v Alma-Atu – Analitičeskiй internet-žurnal Vlastь”. vlast.kz (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 12. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  18. ^ Ahmetov, Alьbert (2021-02-05). „100 let nazad Vernый stal Alma-Atoй: Kak эto bыlo”. zakon.kz (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 9. 3. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  19. ^ „Kak perenosili stolicu iz Kzыl-Ordы v Alma-Atu – Analitičeskiй internet-žurnal Vlastь”. vlast.kz (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 12. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  20. ^ „Kak perenosili stolicu iz Kzыl-Ordы v Alma-Atu – Analitičeskiй internet-žurnal Vlastь”. vlast.kz (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 12. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  21. ^ „Istoriя aviacii Almatы.Tegi: obsuždenie istorii razvitiя; izučenie biografii aviatorov; istoriя aviacii.”. aviaengeneer.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 4. 7. 2014. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  22. ^ „Эvakuaciя naseleniя i promыšlennosti iz zapadnыz raйonov SSSR v Severo-Kazahstanskuю oblastь (1941-1943 gg.)”. e-history.kz (na jeziku: ruski). 10. 10. 2013. Arhivirano iz originala 12. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  23. ^ „Istoriя teatra | Gosudarstvennый teatr kukol”. puppet.kz (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 11. 4. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  24. ^ „Sportivnый kompleks Medeu v Almatы”. alnaz.ru. Arhivirano iz originala 30. 3. 2022. g. Pristupljeno 2022-03-09. 
  25. ^ "Nationalist riots in Kazakhstan: Violent nationalist riots erupted in Alma-Ata, the capital of Kazakhstan, on 17 and 18 December 1986"
  26. ^ „V Almatы otkrыlsя Metropoliten (foto)”. Zakon.kz. decembar 2011. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 2015-06-20. 
  27. ^ „History of Almaty”. Arhivirano iz originala 6. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-06. 
  28. ^ Archived copy Arhivirano 26 novembar 2007 na sajtu Wayback Machine
  29. ^ „History of Almaty”. Arhivirano iz originala 6. 4. 2018. g. Pristupljeno 2018-04-06. 
  30. ^ CRE Group. Almaty Air Quality Study (TA 2262-Kaz) (PDF) (Izveštaj). Asian Development Bank. str. i. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 2018-01-22. 
  31. ^ „Almaty is one of ten most polluted cities in the world”. Kazakhstan Today. 2008-03-05. Arhivirano iz originala 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 2018-01-22. 
  32. ^ Carlsen, Lars; Baimatova, Nassiba; Kenessov, Bulat; Kenessova, Olga (2013). „Assessment of the Air Quality of Almaty. Focussing on the Traffic Component”. International Journal of Biology and Chemistry. 5 (1): 49—69. Arhivirano iz originala 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 21. 1. 2018. 
  33. ^ Shatayeva, Lyazzat (2017-02-02). „New App Helps Almaty Residents Monitor Air Quality”. Astana Times. Arhivirano iz originala 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 2018-01-22. 
  34. ^ „Almaty Urban Air”. auagroup.kz. Arhivirano iz originala 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 2018-01-22. 
  35. ^ Alexander, Catherine (jun 2018). „Homeless in the homeland: Housing protests in Kazakhstan” (PDF). Critique of Anthropology. 38 (2): 204—220. doi:10.1177/0308275x18758872. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 12. 2018. g. Pristupljeno 8. 11. 2021. 
  36. ^ „Koronavirus v Kazahstane: hronologiя sobыtiй. Denь pervый”. informburo.kz. Arhivirano iz originala 2. 7. 2020. g. Pristupljeno 11. 3. 2023. 
  37. ^ „As Kazakhstan's COVID-19 Infections Rise, The City Of Almaty Struggles To Bury Its Dead”. Current Time English. 9. 7. 2020. Arhivirano iz originala 24. 2. 2023. g. Pristupljeno 11. 3. 2023. 
  38. ^ „Kazakhstan protests: government resigns amid rare outbreak of unrest”. The Guardian (na jeziku: engleski). 2022-01-05. Arhivirano iz originala 5. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-05. 
  39. ^ „Kazakhstan protests: Russia sends in troops to stop deadly uprising”. The Independent. Arhivirano iz originala 5. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-09. 
  40. ^ Picheta, Rob (5. 1. 2022). „Russia-led military alliance CSTO will send 'peacekeepers' to protest-hit Kazakhstan, Armenian PM says”. CNN. Arhivirano iz originala 5. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-09. 
  41. ^ By bne correspondent in Almaty. (2021-03-25). „bne IntelliNews – Fake news? Conflicting reports of shooting in Almaty as Russian and Kazakh governments appear to manipulate reporting for own agendas”. Intellinews.com. Arhivirano iz originala 6. 1. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-09. 
  42. ^ Lillis, Joanna. „Dark Shadows: Inside the Secret World of Kazakhstan”. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 25. 11. 2019. 
  43. ^ „Čislennostь naseleniя Respubliki Kazahstan po otdelьnыm эtnosam na načalo 2020 goda”. Stat.kz. Arhivirano iz originala 27. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-02. 
  44. ^ „O nekotorыh itogah perepisi naseleniя Kazahstana”. Demoscope.ru. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 2015-06-20. 
  45. ^ „2021 žыlғы Қazaқstan Respublikasы halқыnың ұlttық sanaғыnың қorыtыndыlarы” [Results of the 2021 national census of the Republic of Kazakhstan]. Arhivirano iz originala 2. 9. 2022. g. Pristupljeno 28. 2. 2023. 
  46. ^ „Climate of Almaty”. Pogoda i Klimat. Arhivirano iz originala 14. 2. 2015. g. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  47. ^ „Almaty Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  48. ^ „Estь li pobratimы u Aktau i drugih gorodov Kazahstana”. tumba.kz (na jeziku: ruski). Tumba. 2019-05-04. Pristupljeno 2020-11-30. 
  49. ^ „Balbak Tүlөbaev Kazakstandыn эlčisi menen žoluguštu”. vesti.kg (na jeziku: kirgiski). Vesti.kg. 2020-11-23. Pristupljeno 2020-11-30. 
  50. ^ „Almatı”. malatya.bel.tr (na jeziku: turski). Malatya. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-13. 
  51. ^ „Relaciones bilaterales”. rosario.gob.ar (na jeziku: španski). Rosario. Pristupljeno 2020-11-13. 
  52. ^ „Muzыkalьnыe instrumentы mira» soberutsя v Almatы”. inalmaty.kz (na jeziku: ruski). inAlmaty. 2018-09-11. Pristupljeno 2020-11-30. 
  53. ^ „Cosa accomuna Modena al Kazakistan?”. modenatoday.it (na jeziku: italijanski). Modena Today. 2020-11-09. Pristupljeno 2020-11-13. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алмати&oldid=28504433”