Arheopteriks

Arheopteriks Vremenski raspon: kasna (gornja) jura,
Berlinski primjerak arheopteriksa (A. siemensii).
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Kladus:	Dinosauria
Kladus:	Saurischia
Kladus:	Theropoda
Kladus:	Avialae
Porodica:	†Archaeopterygidae
Rod:	†Archaeopteryx Meyer, 1861 (sačuvano ime)
Tipska vrsta
†Archaeopteryx lithographica Meyer, 1861 (sačuvano ime)
Vrste
†A. siemensii Dames, 1897 †A. albersdoerferi Kundrat et al. 2018
Sinonimi
Sinonimi roda Griphosaurus Wagner, 1862 (odbačeno ime) Griphornis Woodward, 1862 (odbačeno ime) Archaeornis Petronievics, 1917 Jurapteryx Howgate, 1984 Wellnhoferia? Elżanowski, 2001 Sinonimi vrste Griphosaurus problematicus Wagner, 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum Griphornis longicaudatus Owen 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum Griphosaurus longicaudatus (Owen 1862 vide Woodward 1862) Owen 1862 vide Brodkorb 1863 nomen rejectum Archaeopteryx macrura Owen, 1862 (rejected name) Archaeopteryx siemensii? (Dames, 1897) Archaeornis siemensii (Dames, 1897) Peteronievics vide Petroneivics & Woodward 1917 Archaeopteryx owenii Petronievics, 1917 (rejected name) Archaeopteryx recurva Howgate, 1984 Jurapteryx recurva (Howgate, 1984) Howgate 1985 Archaeopteryx bavarica Wellnhofer, 1993 ?Wellnhoferia grandis Elżanowski, 2001

Arheopteriks (lat. Archaeopteryx; od grč. ἀρχαῖος — „drevna“ i grč. πτέρυξ — „krilo“) je najstarija poznata ptica. Ovaj rod dinosaura nalik na ptice predstavlja prelaz između neptičijih dinosaurusa sa perjem i modernih ptica. Živela je u periodu kasne jure, pre oko 150-145 miliona godina, u današnjoj južnoj Nemačkoj, a takođe i u Portugaliji, tokom vremena kada je Evropa bila arhipelag ostrva u plitkom toplom tropskom moru, mnogo bliže ekvatoru nego što je sada.

Arheopteriks je bila slične veličine i oblika kao današnja svraka, duga oko 30 cm, teška 300-500 grama. Imala je raspon krila od 50 cm i dug kljun. Tokom perioda od kasnog devetnaestog veka do ranog 20. veka, paleontolozi i popularne referentne knjige su generalno prihvatili rod Archaeopteryx kao najstariji poznati rod ptica (član grupe Avialae). Od tada su identifikovane starije ptice, uključujući Anchiornis, Xiaotingia, i Aurornis. Najveće vrste arheopteriksa mogle bi da narastu do oko 0,5 m (1 ft 8 in) dužine. Uprkos maloj veličini, sa svojim širokim krilima i pretpostavljenoj sposobnosti letenja ili jedrenja, arheopteriks je imao više zajedničkog sa drugim malim mezozočkim dinosaurusima nego sa modernim pticama. Konkretno, oni su delili sledeće osobine sa dromaeosauridima i trudontidima: čeljusti sa oštrim zubima, tri prsta sa kandžama, dugi koščat rep, hiperekstenzibilni drugi prst na nozi („ubijajuća kandža”), perje (što takođe sugeriše toplokrvnost) i razne osobine skeleta.

Ove osobine čine arheopteriksa jasnim kandidatom za prelazni fosil između neavijanskih dinosaurusa i ptica. Stoga, arheopteriks igra važnu ulogu, ne samo u proučavanju porekla ptica, već i u proučavanju dinosaurusa. On je imenovan po jednom peru 1861. godine, mada se eventualno pokazalo da to pero nije ptičije. Iste godine najavljen je prvi kompletni primerak arheopteriksa. Tokom godina otkriveno je još deset fosila arheopteriksa. Uprkos varijacijama među ovim fosilima, većina stručnjaka smatra da svi ostaci koji su otkriveni pripadaju jednoj vrsti. o čemu se, doduše, još uvek debatuje.

Paleobiologija

Perje

Slika berlinskog primerka iz 1880. koja pokazuje razvijeno perje nogu

Primerci vrste Archaeopteryx su očiti dokaz da je ova ptica imala dobro razvijeno perje za letenje. Bilo je izrazito asimetrično i imalo je strukturu kao i letno perje današnjih ptica. Repno perje bilo je manje asimetrično, takođe u skladu sa današnjim pticama. Palac, međutim, nije imao pokretne rese na perju.

Perje na telu je manje dokumentovano i samo je pravilno istražen berlinski primerak. Na berlinskom primerku postoji dobro razvijeno perje na nogama; neka od tih pera imaju osnovne obrisne strukture perja, dok je u nekim delovima perje čvrsto i može podržavati let.

Postojao je sloj konturnog perja koje prolazi duž leđa i slično je konturnom perju tela današnjih ptica, simetrično je i čvrsto, ali ne kruto kao perje povezano s letom.

Fosili

Dosad je nađeno deset fosilnih ostataka ove vrste i jedno pero. Prvo je 1860. godine u blizini Solnofena (Nemačka) nađeno pero ove ptice, a opisao ga je godinu dana kasnije nemački naučnik Kristijan Erik Herman fon Majer. Svi ostali ostaci arheopteriksa pronađeni su takođe u Solnofenu. Prvi kostur nađen je 1861. godine.

Sličnost sa dinosaurusima i današnjim pticama

Smatra se da vrsta arheopteriks predstavlja prelazni oblik između dinosaurusa i ptica, pa zato ima veliku ulogu u proučavanju porekla ptica i dinosaurusa. Kao i dinosaurusi, ova ptica je imala mnogo šiljatih zuba u čeljustima, rep dug oko 30 cm, sa 20-23 pršljena, i kandže na prednjim nogama. Neki fosili pokazuju da je imala i stopala slična dinosaurusima. Međutim, imala je i osobine današnjih ptica, kao što su perje, tanke kosti prednjih nogu i krila. Iako je imala krila, njene letačke sposobnosti dosad nisu dokazane, iako neka istraživanja pokazuju da je imala sve fizičke i moždane predispozicije za letenje.

Archaeopteryx u popularnoj kulturi

Netačna ilustracija arheopteriksa koju je naslikao Hajnrih Harder, nastala oko 1916.

Najpoznatija je rana ptica, pa je zbog toga dobila dosta pažnje. Njen prepoznatljiv izgled i zanimanje javnosti učinili su je obeležjem svetske popularne kulture.

Asteroidni pojas 9860 Archaeopteryx otkriven 1990. godine, dobio je ime po njoj.

Jedno od “najčudnijih” pojavljivanja arheopteriksa u popularnoj kulturi jeste delo Alfreda Žarija iz 1897, Ubu cocu, ou l'Archéopteryx.

Druga knjiga iz serije knjiga za decu „Vremenska mašina“, U potrazi za dinosaurusima, vraća čitaoce u doba mezozoika, da nađe i fotografiše arheopteriksa.

Paleoekologija

Restauracija primerka Archaeopteryx koji juri juvenilnog Compsognathus

Bogatstvo i raznovrsnost krečnjaka Solnhofena u kojima su pronađeni svi primerci arheopteriksa bacili su svetlo na drevnu jursku Bavarsku koja je upadljivo drugačija od današnje. Geografska širina je bila slična Floridi, iako je klima verovatno bila suvlja, o čemu svedoče fosili biljaka sa adaptacijama na sušne uslove i nedostatak kopnenih sedimenata karakterističnih za reke. Dokazi o biljkama, iako oskudni, uključuju cikade i četinare, dok pronađene životinje uključuju veliki broj insekata, malih guštera, pterosaurusa i Compsognathus.

Galerija

• 
• 
• 
• 

Литература

• G. R. de Beer (1954). Archaeopteryx lithographica: a study based upon the British Museum specimen. . Trustees of the British Museum, London.
• Chambers, Paul (2002). Bones of Contention: The Fossil that Shook Science. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-6059-0. .
• Chiappe, Luis M. (2007). Glorified Dinosaurs. Sydney: UNSW Press. стр. 118—146. ISBN 978-0-471-24723-4. 
• A. Feduccia (1996). The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06460-5. .
• Heilmann, G. (1926). The Origin of Birds. . Witherby, London.
• T. H. Huxley (1871). Manual of the anatomy of vertebrate animals. London. 
• Neues Jahrbuch für Mineralogie, Geognosie, Geologie und Petrefaktenkunde. 1861. 
• P. Shipman Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. Weidenfeld & Nicolson. Shipman, Pat (1998). Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. London. ISBN 978-0-297-84156-2. .
• P. Wellnhofer Archaeopteryx — Der Urvogel von Solnhofen (in German). Verlag Friedrich Pfeil, Munich. 2008. ISBN 978-3-89937-076-8..
• L. M. Chiappe; L. M. Witme, ur. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. str. 151. ISBN 978-0-520-20094-4. 
• Witmer, Lawrence M. (4. 8. 2004). „Inside the oldest bird brain”. Nature. 430 (7000): 619—620. PMID 15295579. S2CID 1317955. doi:10.1038/430619a. CS1 održavanje: Format datuma (veza)</ref>
• Zweers, G. A.; Van den Berge, J. C. (1997). „Evolutionary patterns of avian trophic diversification”. Zoology: Analysis of Complex Systems. 100: 25—57. ISSN 0944-2006. 

Spoljašnje veze

• All About Archaeopteryx, from Talk.Origins.
• Use of SSRL X-ray takes 'transformative glimpse' — A look at chemicals linking birds and dinosaurs.
• Archaeopteryx: An Early Bird — University of California Museum of Paleontology.
• Are Birds Really Dinosaurs? — University of California Museum of Paleontology.