Археоптерикс

Археоптерикс; Временски распон: касна (горња) јура, 150.8–148.5 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
	Берлински примјерак археоптерикса (A. siemensii).
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Кладус:	Dinosauria
Кладус:	Saurischia
Кладус:	Theropoda
Кладус:	Avialae
Породица:	†Archaeopterygidae
Род:	†Archaeopteryx; Meyer, 1861; (сачувано име)
Типска врста
	†Archaeopteryx lithographica; Meyer, 1861 (сачувано име)
Врсте
	†A. siemensii; Dames, 1897; †A. albersdoerferi; Kundrat et al. 2018;
Синоними
	Синоними рода Griphosaurus ; Wagner, 1862 (одбачено име) ; Griphornis ; Woodward, 1862 (одбачено име) ; Archaeornis ; Petronievics, 1917 ; Jurapteryx ; Howgate, 1984 ; Wellnhoferia? ; Elżanowski, 2001 ; Синоними врсте Griphosaurus problematicus ; Wagner, 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum ; Griphornis longicaudatus ; Owen 1862 vide Woodward 1862 nomen rejectum ; Griphosaurus longicaudatus ; (Owen 1862 vide Woodward 1862) Owen 1862 vide Brodkorb 1863 nomen rejectum ; Archaeopteryx macrura ; Owen, 1862 (rejected name) ; Archaeopteryx siemensii? ; (Dames, 1897) ; Archaeornis siemensii ; (Dames, 1897) Peteronievics vide Petroneivics & Woodward 1917 ; Archaeopteryx owenii ; Petronievics, 1917 (rejected name) ; Archaeopteryx recurva ; Howgate, 1984 ; Jurapteryx recurva ; (Howgate, 1984) Howgate 1985 ; Archaeopteryx bavarica ; Wellnhofer, 1993 ; ?Wellnhoferia grandis ; Elżanowski, 2001 ;

Археоптерикс (лат. Archaeopteryx; од грч. ἀρχαῖος — „древна“ и грч. πτέρυξ — „крило“) је најстарија позната птица.^[2] Овај род диносаура налик на птице представља прелаз између нептичијих диносауруса са перјем и модерних птица. Живела је у периоду касне јуре, пре око 150-145 милиона година, у данашњој јужној Немачкој, а такође и у Португалији, током времена када је Европа била архипелаг острва у плитком топлом тропском мору, много ближе екватору него што је сада.

Археоптерикс је била сличне величине и облика као данашња сврака,^[3] дуга око 30 cm, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 cm и дуг кљун. Током периода од касног деветнаестог века до раног 20. века, палеонтолози и популарне референтне књиге су генерално прихватили род Archaeopteryx као најстарији познати род птица (члан групе Avialae).^[4] Од тада су идентификоване старије птице, укључујући Anchiornis, Xiaotingia, и Aurornis.^[5] Највеће врсте археоптерикса могле би да нарасту до око 0,5 m (1 ft 8 in) дужине. Упркос малој величини, са својим широким крилима и претпостављеној способности летења или једрења, археоптерикс је имао више заједничког са другим малим мезозочким диносаурусима него са модерним птицама. Конкретно, они су делили следеће особине са дромаеосауридима и трудонтидима: чељусти са оштрим зубима, три прста са канџама, дуги кошчат реп, хиперекстензибилни други прст на нози („убијајућа канџа”), перје (што такође сугерише топлокрвност) и разне особине скелета.^[6]^[7]

Ове особине чине археоптерикса јасним кандидатом за прелазни фосил између неавијанских диносауруса и птица.^[8]^[9] Стога, археоптерикс игра важну улогу, не само у проучавању порекла птица, већ и у проучавању диносауруса. Он је именован по једном перу 1861. године,^[10] мада се евентуално показало да то перо није птичије.^[11] Исте године најављен је први комплетни примерак археоптерикса. Током година откривено је још десет фосила археоптерикса. Упркос варијацијама међу овим фосилима, већина стручњака сматра да сви остаци који су откривени припадају једној врсти. о чему се, додуше, још увек дебатује.

Палеобиологија

Перје

Примерци врсте Archaeopteryx су очити доказ да је ова птица имала добро развијено перје за летење. Било је изразито асиметрично и имало је структуру као и летно перје данашњих птица. Репно перје било је мање асиметрично, такође у складу са данашњим птицама. Палац, међутим, није имао покретне ресе на перју.

Перје на телу је мање документовано и само је правилно истражен берлински примерак. На берлинском примерку постоји добро развијено перје на ногама; нека од тих пера имају основне обрисне структуре перја, док је у неким деловима перје чврсто и може подржавати лет.^[12]

Постојао је слој контурног перја које пролази дуж леђа и слично је контурном перју тела данашњих птица, симетрично је и чврсто, али не круто као перје повезано с летом.

Фосили

Досад је нађено десет фосилних остатака ове врсте и једно перо. Прво је 1860. године у близини Солнофена (Немачка) нађено перо ове птице, а описао га је годину дана касније немачки научник Кристијан Ерик Херман фон Мајер. Сви остали остаци археоптерикса пронађени су такође у Солнофену. Први костур нађен је 1861. године.

Сличност са диносаурусима и данашњим птицама

Сматра се да врста археоптерикс представља прелазни облик између диносауруса и птица, па зато има велику улогу у проучавању порекла птица и диносауруса. Као и диносауруси, ова птица је имала много шиљатих зуба у чељустима, реп дуг око 30 cm, са 20-23 пршљена, и канџе на предњим ногама. Неки фосили показују да је имала и стопала слична диносаурусима.^[13] Међутим, имала је и особине данашњих птица, као што су перје, танке кости предњих ногу и крила. Иако је имала крила, њене летачке способности досад нису доказане, иако нека истраживања показују да је имала све физичке и мождане предиспозиције за летење.

Archaeopteryx у популарној култури

Најпознатија је рана птица, па је због тога добила доста пажње. Њен препознатљив изглед и занимање јавности учинили су је обележјем светске популарне културе.

Астероидни појас 9860 Archaeopteryx откривен 1990. године, добио је име по њој.^[14]

Једно од “најчуднијих” појављивања археоптерикса у популарној култури јесте дело Алфреда Жарија из 1897, Ubu cocu, ou l'Archéopteryx.^[15]

Друга књига из серије књига за децу „Временска машина“, У потрази за диносаурусима, враћа читаоце у доба мезозоика, да нађе и фотографише археоптерикса.^[16]

Палеоекологија

Богатство и разноврсност кречњака Солнхофена у којима су пронађени сви примерци археоптерикса бацили су светло на древну јурску Баварску која је упадљиво другачија од данашње. Географска ширина је била слична Флориди, иако је клима вероватно била сувља, о чему сведоче фосили биљака са адаптацијама на сушне услове и недостатак копнених седимената карактеристичних за реке. Докази о биљкама, иако оскудни, укључују цикаде и четинаре, док пронађене животиње укључују велики број инсеката, малих гуштера, птеросауруса и Compsognathus.^[17]

Галерија

Референце

^ „Troodontidae Gilmore, 1924”. theropoddatabase.com. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72. ISBN 86-331-2075-5.
^ Erickson, Gregory M.; Rauhut, Oliver W. M.; Zhou, Zhonghe; Turner, Alan H.; Inouye, Brian D.; Hu, Dongyu; Norell, Mark A. (2009). Desalle, Robert, ур. „Was Dinosaurian Physiology Inherited by Birds? Reconciling Slow Growth in Archaeopteryx”. PLOS ONE. 4 (10): e7390. Bibcode:2009PLoSO...4.7390E. PMC 2756958 . PMID 19816582. doi:10.1371/journal.pone.0007390 .
^ Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011). „An Archaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae” (PDF). Nature. 475 (7357): 465—470. PMID 21796204. S2CID 205225790. doi:10.1038/nature10288. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2016.
^ Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”. Nature. 498 (7454): 359—362. Bibcode:2013Natur.498..359G. PMID 23719374. S2CID 4364892. doi:10.1038/nature12168.
^ Yalden D. W. (1984). „What size was Archaeopteryx?”. Zoological Journal of the Linnean Society. 82 (1–2): 177—188. doi:10.1111/j.1096-3642.1984.tb00541.x.
^ L. M. Chiappe; L. M. Witme, ур. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. стр. 151. ISBN 978-0-520-20094-4.
^ Archaeopteryx: An Early Bird – University of California, Berkeley, Museum of Paleontology. Retrieved 18 October 2006.
^ Ancient birds flew on all fours Архивирано 3 децембар 2017 на сајту Wayback Machine – Nick Longrich, University of Calgary. Discusses how many wings an Archaeopteryx had and other questions.
^ Griffiths, P. J. (1996). „The Isolated Archaeopteryx Feather”. Archaeopteryx. 14: 1—26.
^ Kaye, Thomas G.; Pittman, Michael; Mayr, Gerald; Schwarz, Daniela; Xu, Xing (2019). „Detection of lost calamus challenges identity of isolated Archaeopteryx feather”. Scientific Reports. 9 (1): 1182. Bibcode:2019NatSR...9.1182K. PMC 6362147 . PMID 30718905. doi:10.1038/s41598-018-37343-7.
^ Structure and function of hindlimb feathers in Archaeopteryx lithographica
^ Earliest Bird Had Feet Like Dinosaur, Fossil Shows
^ JPL Small-Body Database Browser
^ Buffetaut, E. (1985). The strangest interpretation of Archaeopteryx In: Hecht, M.K.O.; Ostrom, J.H.; Viohl, G. & Wellnhofer, P. (eds.) The Beginnings of Birds: Proceedings of the International Archaeopteryx Conference: 369-370. Eichstätt, Freunde des Jura-Museums Eichstätt.
^ Bischoff, David; Search for Dinosaurs (Time Machine, No. 2); published 1984 by Bantam Books; introduction
^ Chiappe 2007, стр. 118–146

Литература

G. R. de Beer (1954). Archaeopteryx lithographica: a study based upon the British Museum specimen. . Trustees of the British Museum, London.
Chambers, Paul (2002). Bones of Contention: The Fossil that Shook Science. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-6059-0. .
Chiappe, Luis M. (2007). Glorified Dinosaurs. Sydney: UNSW Press. стр. 118—146. ISBN 978-0-471-24723-4.
A. Feduccia (1996). The Origin and Evolution of Birds. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-06460-5. .
Heilmann, G. (1926). The Origin of Birds. . Witherby, London.
T. H. Huxley (1871). Manual of the anatomy of vertebrate animals. London.
Neues Jahrbuch für Mineralogie, Geognosie, Geologie und Petrefaktenkunde. 1861.
P. Shipman Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. Weidenfeld & Nicolson. Shipman, Pat (1998). Taking Wing: Archaeopteryx and the Evolution of Bird Flight. London. ISBN 978-0-297-84156-2. .
P. Wellnhofer Archaeopteryx — Der Urvogel von Solnhofen (in German). Verlag Friedrich Pfeil, Munich. 2008. ISBN 978-3-89937-076-8..
L. M. Chiappe; L. M. Witme, ур. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. стр. 151. ISBN 978-0-520-20094-4.
Witmer, Lawrence M. (4. 8. 2004). „Inside the oldest bird brain”. Nature. 430 (7000): 619—620. PMID 15295579. S2CID 1317955. doi:10.1038/430619a. </ref>
Zweers, G. A.; Van den Berge, J. C. (1997). „Evolutionary patterns of avian trophic diversification”. Zoology: Analysis of Complex Systems. 100: 25—57. ISSN 0944-2006.

Спољашње везе

All About Archaeopteryx, from Talk.Origins.
Use of SSRL X-ray takes 'transformative glimpse' — A look at chemicals linking birds and dinosaurs.
Archaeopteryx: An Early Bird — University of California Museum of Paleontology.
Are Birds Really Dinosaurs? — University of California Museum of Paleontology.

[1] „Troodontidae Gilmore, 1924”. theropoddatabase.com. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г.

[британика_1-2] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72. ISBN 86-331-2075-5.

[Erickson_etal_2009-3] Erickson, Gregory M.; Rauhut, Oliver W. M.; Zhou, Zhonghe; Turner, Alan H.; Inouye, Brian D.; Hu, Dongyu; Norell, Mark A. (2009). Desalle, Robert, ур. „Was Dinosaurian Physiology Inherited by Birds? Reconciling Slow Growth in Archaeopteryx”. PLOS ONE. 4 (10): e7390. Bibcode:2009PLoSO...4.7390E. PMC 2756958 . PMID 19816582. doi:10.1371/journal.pone.0007390 .

[Xiaotingia-4] Xu, X; You, H; Du, K; Han, F (28. 7. 2011). „An Archaeopteryx-like theropod from China and the origin of Avialae” (PDF). Nature. 475 (7357): 465—470. PMID 21796204. S2CID 205225790. doi:10.1038/nature10288. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2016.

[pascal-5] Godefroit, Pascal; Cau, Andrea; Hu, Dong-Yu; Escuillié, François; Wu, Wenhao; Dyke, Gareth (2013). „A Jurassic avialan dinosaur from China resolves the early phylogenetic history of birds”. Nature. 498 (7454): 359—362. Bibcode:2013Natur.498..359G. PMID 23719374. S2CID 4364892. doi:10.1038/nature12168.

[Yalden_1-6] Yalden D. W. (1984). „What size was Archaeopteryx?”. Zoological Journal of the Linnean Society. 82 (1–2): 177—188. doi:10.1111/j.1096-3642.1984.tb00541.x.

[UCal_Chiappe-7] L. M. Chiappe; L. M. Witme, ур. (2002). Mesozoic birds: above the heads of dinosaurs. Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press. стр. 151. ISBN 978-0-520-20094-4.

[UCal_MoP-8] Archaeopteryx: An Early Bird – University of California, Berkeley, Museum of Paleontology. Retrieved 18 October 2006.

[UCalg_Long-9] Ancient birds flew on all fours Архивирано 3 децембар 2017 на сајту Wayback Machine – Nick Longrich, University of Calgary. Discusses how many wings an Archaeopteryx had and other questions.

[Griffiths-10] Griffiths, P. J. (1996). „The Isolated Archaeopteryx Feather”. Archaeopteryx. 14: 1—26.

[feather-11] Kaye, Thomas G.; Pittman, Michael; Mayr, Gerald; Schwarz, Daniela; Xu, Xing (2019). „Detection of lost calamus challenges identity of isolated Archaeopteryx feather”. Scientific Reports. 9 (1): 1182. Bibcode:2019NatSR...9.1182K. PMC 6362147 . PMID 30718905. doi:10.1038/s41598-018-37343-7.

[12] Structure and function of hindlimb feathers in Archaeopteryx lithographica

[13] Earliest Bird Had Feet Like Dinosaur, Fossil Shows

[14] JPL Small-Body Database Browser

[15] Buffetaut, E. (1985). The strangest interpretation of Archaeopteryx In: Hecht, M.K.O.; Ostrom, J.H.; Viohl, G. & Wellnhofer, P. (eds.) The Beginnings of Birds: Proceedings of the International Archaeopteryx Conference: 369-370. Eichstätt, Freunde des Jura-Museums Eichstätt.

[16] Bischoff, David; Search for Dinosaurs (Time Machine, No. 2); published 1984 by Bantam Books; introduction

[Chiappe_07-17] Chiappe 2007, стр. 118–146

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

Нормативна контрола
Међународне	FAST
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан
Остале	IdRef