Berberski jezici

Govornici berberskog jezika su dominantni u obojenim oblastima današnje severne Afrike. Ostale oblasti severne Afrike sadrže manjine koje govore berberski jezik

  Tarifit

  Centralnoatlaski

  Tašelhit

  Zenaga

  Tuareški

  Tašenvit

  Kabilski

  Šavija

  Nafusi

  Ostali

Berberski jezici ili dijalekti (Tamaziɣt, Tamazight) su porodica sličnih i blisko srodnih jezika i dijalekata poreklom iz severne Afrike. Govori ih velika grupa ljudi u Alžiru i Maroku, a manja grupa u Libiji, Tunisu, severnom delu Malija, zapadnom i severnom delu Nigera, severnom delu Burkine Faso, u Mauritaniji i u Siva oazi u Egiptu. Velike zajednice emigranata koji govore berberski jezik žive u Evropi od 1950-ih godina. Značajne promene su se desile 2000ih i 2010ih godina u korist Berbera: 2001 Alžir unosi berberski jezik kao nacionalni u svoj ustav, Maroko 2011. uvodi berberski kao drugi zvanični jezik, a Alžir 2016. takođe diže status berberskog na zvanični.

Berberski predstavlja ogranak porodice afro-azijskih jezika i atestiran je od davnina. Broj ljudi berberskog porekla je veći od broja ljudi koji govori berberski jezik. Za najveći deo stanovništva u zemljama Magreba se smatra da imaju pretke Berbere. U Alžiru, na primer, većinu stanovništva čine arabizovani Berberi.

Postoji pokret među blisko srodnim verijetetima severnog berberskog jezika koji bi ih ujedinio u jedan standardizovan jezik. Ime Tamazight (čita se Tamazir, pri čemu se glas r izvorno izgovara kao francuski ili nemački glas r, resično), prvobitno naziv regiona Atlasa i Rifa, sve se više koristi za standardizovan berberski, čak i za Berbere u celini, uključujući i Tuareg Berbere. Oko 90% ljudi koji govori berberski govori jedan od šest glavnih varijeteta berberskog jezika, od kojih svaki ima bar dva miliona govornika. Oni su, po broju populacije: Južni Silha jezik, kabilski jezik, centralnoatlaski tamaziht, Rifski jezik, Šavija jezik, Tamašek jezici (Tuareg).

Berberski jezici i dijalekti imaju pisanu tradiciju, sa prekidima, preko 2,200 godina, iako je tradicija bila često prekidana invazijama. Prvo su pisani tifinag pismom, koje i danas koristi Tuareg narod. Najstariji natpis je iz otprilike 200. godine pre nove ere. Kasnije, između otprilike 1000. godine nove ere i 1500. godine nove ere, pisani su arapskim pismom, a od 20. veka se pišu berberskim latiničnim alfabetom, posebno među govornicima kabilskog jezika i rifskim zajednicama u Maroku i Alžiru. Berberski latinični alfabet su takođe koristili mnogi evropski i berberski lingvisti tokom 19. I 20. veka.

Moderniji oblik Tifinar pisma je postao zvaničan u Maroku 2003. Godine. Alžirci većinom koriste berberski latinični alfabet. Mali i Niger prihvataju Tuareški latinični alfabet prilagođen fonološkom sistemu Tuarega. Međutim, tradicionalni Tifinar se još uvek koristi u Maroku i delovima Alžira, dok su berberski pisci prestali da koriste arapsko pismo.

Terminologija

Termin Berber se koristi u Evropi bar od 17. Veka, i koristi se i danas. Pozajmljen je ili od arapskog naziva za ove narode, البربر, al-Barbar, ili od rimskog i grčkog nazivanja ovih naroda "barbaricae"- varvarskim.

Etimološki, berberski koren Mazigh (jednina Amazigh, ženski rod Tamazight) znači "slobodan čovek", "plemenit čovek", i "branilac“. Ženski rodTamazight se tradicionalno odnosio posebno na rifski i centralnomarokanski tamaziht dijalekte. Mnogi berberski lingvisti preferiraju da smatraju termin "Tamazight" čistom berberskom rečju korišćenu samo u berberskom tekstu, dok bi korišćenje evropske reči "Berber/ Berbero/ Berbère" u evropskim tekstovima pratilo tradiciju evropskih spisa o Berberima. Kod evropskih jezika postoji razlika između reči "Berber" i "varvarin", dok arapski jezik za oba značenja koristi istu reč, "al-barbari".

Drugi berberski pisci, posebno u Maroku, više vole da za Berbere koriste reč "Amazigh" kada o njima pišu na francuskom ili engleskom jeziku.

Tradicionalno, termin "Tamazight" (u raznim varijantama: "thamazighth", "tamasheq", "tamajeq", "tamahaq") su koristile mnoge berberske grupe da bi govorile o jeziku koji govore, uključujući centralno atlaski, rifski, senedski jezik u Tunisu, i Tuareg jezik. Međutim, druge grupe su koristile druge termine; na primer, u nekim delovima Alžira su svoj jezik nazivali "Taznatit" (zenatski narod) ili Šelha, dok su kabilci svoj jezik nazivali "Taqbaylit", a stanovnici oaze Sivi "Siwi". U Tunisu, lokalni Amazigh jezik se naziva "Shelha", što je termin koji je dobro prihvaćen u Maroku.

Jedna grupa, Lingvasfer opservatorija, pokušala je da uvede neologizam "Tamazik jezici", koji bi se odnosio na berberske jezike.

Poreklo

Berberski je član afro-azijske jezičke grupe.

S obzirom da su berberski jezici uglavnom homogeni, proto-berberski jezik, iz kojeg je nastala moderna grupa, je veoma mlad, u poređenju sa germanskom ili romanskom jezičkom porodicom. Suprotno tome, odvajanje grupa od ostalih afro-azijskih grana se desilo mnogo ranije, i ponekad se povezuje sa mezolitskom kapsijskom kulturom.

Ortografija

Poezija na berberskom jeziku napisana arapskim pismom sa prevodom na francuski

Dokument na berberskom jeziku iz Džebel Nefuse, Libija

Postoji veliki broj različitih pisama kojima se može pisati berberski jezik. Izbor sistema za pisanje se češće zasniva na politici nego na praktičnom nivou .

Status

Nakon dobijanja nezavisnosti, sve magrepske zemlje su donekle povele politiku arabizacije, sa ciljem da izbaci francuski jezik sa svoje kolonijalne pozicije dominantnog jezika u sferi obrazovanja i književnosti. Tokom ove politike Amazigh / berberski jezik je bio potisnut, čak i zabranjen. Ovakvo stanje stvari su osporili Berberi u Maroku i Alžiru —posebno Kabili—i ovaj problem se u obema zemljama rešava uvođenjem berberskog jezika u neke škole i prihvatanjem berberskog jezika kao nacionalnog u Alžiru,, što je izvršeno 10. aprila 2002. godine, dajući posebno "Tamazight" jeziku status nacionalnog jezika, ali ne i zvaničnog jezika. Marokanski ustav iz 2011. godine je proglasio "Amazight" zvaničnim jezikom pored arapskog. U Maliju i Nigeru, postoji par škola u kojima se časovi drže delom na tamašek jeziku.

Iako Alžir smatra Tamazight nacionalnim jezikom, a regionalni saveti u Nafusa planinama u Libiji sa Nacionalnim tranzitnim savetom navodno koriste berberski dijalekt Nafusi jezika, zatraženo je u budućem novom ustavu da i on, zajedno sa arapskim jezikom, bude proglašen zvaničnim jezikom . Maroko je jedina zemlja u kojoj je Tamazight zvanični jezik.

Oblasti u Libiji južno i zapadno od Tripolija, kao što su Nafusa planine, oslobođene su od kontrole snaga koje podržavaju Muamera Gadafija početkom leta 2011. godine, te su se pojavile berberske radionice i izložbe koje šire Tamazight kulturu i jezik, nakon četiri dekade tokom kojih su postojale ozbiljne kazne za govorenje i pisanje Tamazight jezikom.

Dana 17. juna 2011. godine, kralj Muhamed VI Marokanski je u svom govoru o novim ustavnim reformama izjavio da je "Tamazight" postao zvanični jezik Maroka pored arapskog, i da će biti korišćen u svim vidovima administracije u budućnosti.

Dana 30. aprila 2012. godine, Fatima Šahou, poznata pod imenom Tabamrant, članica Predstavničkog doma Kongresa Maroka i bivša poznata pevačica je bila prva koja je postavila pitanje i diskutovala ministrov odgovor na Tamazight jeziku na marokanskom parlamentu.

Populacija

Tačan broj govornika berberskog jezika je teško proceniti, s obzirom da većina zemalja severne Afrike ne postavljaju pitanje o jeziku koji se govori na svojim popisima stanovništva. "Etnolog" daje korisnu akademsku početnu tačku; međutim, bibliografske reference su neadekvatne, a one svoju tačnost ne cene veoma visoko. Rani kolonijalni popisi mogu obezbediti bolje dokumentovane podatke za neke zemlje, međutim, i oni su beskorisni.

Malo popisa stanovništva je dostupno; sve zemlje (zajedno sa Alžirom i Marokom) ne broje berberske jezike. Na popisu stanovništva u Nigeru 1972. godine je prijavljen i Tuareg sa ostalim jezicima, sa 127.000 govornika. Broj stanovništva se menja po lokaciji i brojnisti, a urbanizacija i obrazovanje na drugim jezicima čini procenu teškom. Andre Baset je 1952. godine (LLB.4) procenio da broj govornika berberskog jezika iznosi 5.500.000. Između 1968. i 1978. godine procene su varirale od osam do trinaest miliona (kako kaže Galand, LELB 56, pp. 107, 123-25); Vogelin (1977, pp. 297) smatra da ih je osam miliona. 2006. godine, Salem Šaker je procenio da Berbera koji govore kabilski jezik i još tri marokanske grupe imaju svaka po više od milion; i da u Alžiru, 12,650,000, ili svaki treći Alžirac govori berberski jezik (Šaker1984, pp. 8–9).

Mapa oblasti u Maroku u kojima se priča berberski.

• Maroko: 1952. godine, Andre Baset ("La langue berbère", Handbook of African Languages, Part I, Oxford) je procenio da mala grupa Marokanaca govori berberski. Popis stanovništva iz 1960. godine pokazuje da je tada 34% stanovnika Maroka govorilo berberski, uključujući i one koji su bi-, tri- i kvadrilingualni. 2000. godine, Karl Pras je primetio da je taj broj sada „više od polovine“ u intervjuu koji je sproveo Brahim Karada na sajtu Tawalt.com. Prema "Etnologu" (izvedenoj iz marokanskih arapskih brojeva), stanovništvo koje govori berberski bi trebalo da predstavlja 35% ili oko 10,5 miliona govornika. Međutim, brojke koje daju za individualne jezike ukupno dolaze do 7. 5 miliona, podeljenih na tri dijalekata:
  • Rifski jezik na severu Maroka: 1,5 miliona govornika (1991) (INALCO smatra da postoji 3 miliona govornika)
  • Šilha jezik: 3 miliona govornika (1998) (INALCO smatra da postoji 8 miliona govornika)
  • Centralnoatlaski Tamaziht: 3 miliona (1998) (INALCO smatra da postoji 4-5 miliona govornika)

Anketa pridodata zvaničnom marokanskom popisu stanovništva 2004. godine objavljena u nekoliko marokanskih novina je dala sledeće brojke: 34% stanovnika ruralnih oblasti je govorilo berberski jezik, i 21% stanovnika urbanih oblasti, nacionalni prosek bi bio 28,4% i 8,52 miliona. Moguće je, međutim, da je anketa svoje pitanje usmerila ka „jeziku koji se govori svakodnevno“, što bi svakako pokazalo dosta niže brojke od onih koje bi se dobile na pitanje „kome je to maternji jezik“, s obzirom da jezik nije prihvaćen u zvanične svrhe, te mnogi Berberi koji žive u okruženju u kojem se govori arapski ne mogu da ga govore svakodnevno; takođe, upotreba berberskog jezika u javnosti nije bila prihvatljiva sve do 1990-ih godina, te je to moglo da utiče na rezultat ankete.

Povećavanjem broja stanovnika (prema zvaničnom popisu stanovništva iz 2004. godine) u regionima u kojima se govori berberski jezik, kao što je prikazano na popisu stanovništva 1973. godine, berberski jezici dobijaju oko 10 miliona govornika, ne ubrajajući brojne Berbere koji žive van ovih oblasti u većim gradovima.

Muhamed Šafik trvdi da su 80% Marokanaca Berberi. Nije, međutim, jasno da li time on misli da "govornike berberskog jezika" ili "ljude berberskog porekla“.

Podela marokanskih berberskih dijalekata na tri grupe, kao što se često čini u „Etnologu“ u lingvističkim publikacijama, se veoma zakomplikovala zbog lokalne upotrebe: tako je Šilha podeljen na Šilha jezik doline Dra, Tasusis (jezik Sousa), i na mnoge druge planinske dijalekte. Dalje, lingvističke granice su nejasne, tako da neki dijalekti ne mogu biti svrstani ni u centralnomarokanski (centralnoatlaski) Tamaziht, kojim se govori u centralnim i istočnim oblastima Atlasa, a ni u Šilha dijalekt.

• Alžir: 1906. godine, ukupan broj govornika berberskog jezika u Alžiru (bez slabo naseljene Sahare) je procenjena na 1.305.730 od 4.447.149, to jest 29%.

Centralni-istočni deo alžira.

Na popisu stanovništva iz 1911. godine, međutim, pronađeno je 1.084.702 govornika od 4.740.526 stanovnika, to jeste 23%; Dute i Gotje misle da je ovo rezultat ozbiljnog neubrajanja Šavijskog jezika u oblastima gde je prisutan bilingualizam. Često se dešavalo da grupe Berbera koje žive okružene Arapima prihvate arapski jezik, dok Arapi okruženi Berberima prihvataju berberski jezik. 1952. godine, Andre Baset je smatrao da je skoro trećina stanovništva govorila berberskim jezikom. Prema istoričaru Šarl-Robertu Ageronu, 1886. godine, u Aržiru je bilo oko 1,2 miliona govornika berberskog i 1,1 milion govornika arapskog jezika. Popis stanovništva u Alžiru iz 1966. godine pokazuje da 2.297.997 od 12.096.347 Alžiraca, ili 19%, govori berberski jezik. 1980. godine, Salem Šaker je smatrao da "u Alžiru, 3,650,000, ili svaki peti Alžirac, govori berberski jezik" (Šaker 1984, pp. 8–9). Prema „Etnologu“, skorije procene sadrže 14% (korespondirajući sa potpunim brojkama koji obuhvata svaki berberski jezik, čine 4 miliona) i (oduzimajući od brojke popisanih arapskih Alžiraca) 29% (Hanter 1996). Većina njih se odnosi na tri dijalekta (procenti bazirani na istorijskim informacijama o stanovništvu):

Centralni deo Alžira.

• • Kabilski jezik: 2,540,000 = 9% („Etnolog“, 1995) – 6,000,000 = 20% ((„Etnolog“, 1998). Zbir za sve zemlje ((„Etnolog“): 3,126,000. (Nema potrebe reći da su poslednje dve brojke, iako dolaze od istog izvora, međusobno kontradiktorne.) Uglavnom u Alžiru, Bejaii, Tizi Uzu, Bouiri, Setifu i Boumerdesu.
  • Šavijski jezik: ~ 2 miliona od 2005. godine, što je ekvivalentno brojci od 8,5% stanovništva. Uglavnom u Batni, Kenšeli, Setifu, Suk Ahrasu, Um el-Buaghi, Tebesi.
  • Šenva jeziku oblasti Dahra, tačnije, planini Šenoui u Alžiru, zapadno od Alžira u vilajetima Tipasa, Šlef i Ain Delfe. Procenjeno je da ima 56,300 govornika. Dva glavna dijalekta : Beni Menaser, zapadno i severno od oblasti planine Šenua, a na planini Šenua ima 55,250 govornika.

Četvrta grupa, iako ima malo stanovnika, predstavnja većinu teritorije gde se govori berberski:

• Tuareg, 25.000 u Alžiru ((„Etnolog“, 1987), uglavnom u Ahažar planinama Sahare. Većina Tuarega živi u Maliju i Nigeru (videti dole). <!—Međutim, nije jasno da li ti brojevi obuhvataju i berberske govornike Tlemsen i Blida provincija. -->

Drugi berberski dijalekti koji se govore u Alžiru su : Bilda dijalekt, dijalekti sela Beni Sous i Beni Bousaid u Tlemsen vilajetu, Matmata berberski koji se govori u oblasti Uarsenis, Mozabitski jezik koji se govori u mozabitskom regionu, dijalekt oaze Uargla.

• Tunis: Baset (1952) je procenio da govornici čine 1% stanovnika, kao i Penšoen (1968). Prema „Etnologu“, postoji samo 26.000 govornika (1998) berberskog jezika koji se zove Žerbi, a koji Tunišani zovu Šelha, u Tunisu, a svi su na severu oko Žerbei Matmate. U severnijoj enklavi Sened više nema berberskih govornika. Oni bi činili 0,3% stanovništva.
• Libija: Prema „Etnologu“, oduzimanjem od libijsko-arapskih i egipatsko-arapskih brojeva, broj ne-arapskih govornika, od kojih bi većina bili Berberi, smatra se da čini 4% stanovništva (1991, 1996). Međutim, brojevi posebnih jezika zajedno čine 162,000, to jest oko 3%. Ovo su najbrojniji jezici:
  • Nafusi jezik u Nafusa planini, i Zuvara jezik u oblasti Tripolitanije: 184,000.
  • Tahagart Tuareg jezik iz Gata u Libiji: 17,000 (Džonston, 1993).
• Egipat: U Siva oazi blizu libijske granice govori se berberski jezik; prema „Etnologu“, postoji 5.000 govornika tamo (1995). Broj stanovnika u ovoj oazi je iznosio 1907. godine 3884 (prema Enciklopediji Britanika iz 1911. godine); prijavljeni manjak porasta broja stanovništva je začuđujuć.
• Mauritanija: Prema „Etnologu“, samo 200-300 govornika Zenaga jezika je ostalo (1998). Takođe spominje Tamašek, ali ne daje broj njegovih govornika. Većina ne-arapskih govornika u Mauritaniji govori niger-kongo jezike.
• Mali: „Etnolog“ prijavljuje da 440.000 Tuarega (1991) govori:

Tamašek: 250,000

Tavalamat Tamažak jezik: 190,000

• Niger: „Etnolog prijavljuje da 720.000 Tuarega (1998) govori:

Tavalamat Tamažak jezik: 450,000

Tajart Tamažak: 250,000

Tamahak jezik: 20,000

• Burkina Faso: „Etnolog“ prijavljuje da 20,000–30,000 Tuarega (SIL 1991) govori Kel tamašek. Međutim, „Etnolog“ ovde ne deluje precizno, s obzirom da ne ubraja najveću grupu Tamašeka u Burkini u Udalan provinciji. Govornici Tamašeka iz Burkine čine skoro 100.000 stanovnika (2005), sa oko 70.000 govornika Tamašeka u Udalan provinciji, dok su ostali uglavnom u provincijama Seno, Soum, Jagha, Jatenaga i Kadiogo. Oko 10% Tamašeka iz Burkine govore oblik Tavalamat dijalekta.
• Nigerija: „Etnolog“ zapaža postojanje nekolicine Tuareg grupacija koje govore Tavalamat Tamažak.
• Francuska: „Etnolog“ nabraja 860.000 govornika za rifski i 537.000 govornika za kabilski dijalekt, 150.000 za tamaziht centralnog Maroka, ali nema brojke za šilha dijalekat. Nema brojki ni za ostatak Evrope.
• Španija: Tamaziht se govori među 80.000 stanovnika Melile, ali nije bilo popisa stanovništva da bi se odredio procenat njegovih govornika. Manji broj stanovnika Seute govori berberski.
• Izrael: Oko dve hiljade uglavnom starijih Izraelaca marokanskog i berberskog jevrejskog porekla koriste judeo-berberske dijalekte (za razliku od marokanskih jevreja koji vode poreklo od govornika španskog jezika, Sefardi jevreja, onih koji su izbačeni iz Alhambre, Španije, ili marokanskih jevreja koji govore arapski).

Stoga, prema ne baš uvek sigurnom „Etnologu“, ukupan broj govornika berberskih jezika u Magrebu iznosi između 16 i 25 miliona, u zavisnosti od toga koja je procena prihvaćena; ako uzmemo Basetovu procenu, može ih biti čak i do 30 miliona. Najveći deo je koncentrisan u Maroku i Alžiru. Tuarezi Sahela čine dodatnih oko milion govornika.

Gramatika

Kabilski manuskript o 18. veku

Imenice u berberskom jeziku su promenljive u gramatičkom rodu, (muški i ženski rod), u broju (jednina i množina), i stanju (slobodno i tvorbeno stanje). U slučaju kada je imenica muškog roda, imenice uglavnom počinju jednim od tri samoglasnika, a, u ili i (u standardizovanoj ortografiji, e predstavlja glas „šva“ [ə] koji je ubačen radi lakšeg izgovora):

afus "ruka"

argaz "čovek"

udem "lice"

ul "srce"

ixef "glava"

iles "jezik"

Dok je muški rod neodređen, ženski rod (koji se takođe koristi i za formiranje deminutiva i singulativa, npr. uvo, žitarica) označeno je sa afiksom t...t. Množina ženskog roda dobija prefiks t... :

afus → tafust

udem → tudemt

ixef → tixeft

ifassen → tifassin

Berberski jezik ima dve vrste gramatičkog broja: jedninu i množinu, od kojih je samo ovaj drugi određen. Množina ima tri oblika, prema vrsti imenice. Prvi, "običan" oblik je poznat kao "spoljna množina"; čini ga promena početnog samoglasnika imenice, i dodavanjem sufiksa -n:

afus → ifassen "ruke"

argaz → irgazen "muškarci"

ixef → ixfawen "glave"

ul → ulawen "srca"

Drugi oblik množine je poznat kao „slomljena množina“. Sadrži samo promenu samoglasnika reči:

adrar → idurar "planina"

agadir → igudar "zid-dvorac"

abaghus → ibughas "majmun"

Treći oblik množine je mešoviti oblik: kombinuje promenu samoglasnika sa sufiksom -n:

izi → izan "muva"

azur → izuran "koren"

iziker → izakaren "kanap"

Berberski jezici takođe imaju i dve vrste gramatičkog stanja imenice, organizovanih ergativno: jedan je neodređen, dok drugi služi subjektu prelaznog glagola i objekta predloga, među drugim kontekstima. Prvi se često naziva slobodno stanje, a drugi tvorbeno stanje. Tvorbeno stanje imenice se izvodi iz slobodnog stanja kroz jedno od ovih pravila: Prvi se zasniva na promeni samoglasnika, gde samoglasnik a postaje u :

argaz → urgaz

amghar → umghar

adrar → udrar

Drugi se zasniva na gubljenju osnovnog samoglasnika, u slučaju pojedinih imenica ženskog roda:

tamghart → temghart "woman / mature woman"

tamdint → temdint "town"

tarbat → terbat "girl"

Treći se zasniva na dodavanju polu-samoglasnika (w ili y):

asif → wasif "reka"

aḍu → waḍu "vetar"

iles → yiles "jezik"

uccen → wuccen "vuk"

Na kraju, neke reči ne prolaze kroz promenu:

taddart → taddart "kuća / selo"

tuccent → tuccent "vučica"

Potklasifikacija

Moderni berberski jezici.

Ima tako malo podataka o Guanše jeziku, da je bilo kakva klasifikacija krajnje nesigurna; međutim, on je skoro univerzalno priznat kao afro-azijski jezik na osnovu preživelih reči, u smatra se berberskim jezikom. Skoro isto se može reći i za jezik, koji se nekada naziva i numidijskim jezikom, koji se koristi u libijskim i libijsko-berberskim natpisima iz perioda prelaza ere, a on je takođe i predak Tifinag pisma.

Popis drugih berberskih jezika je otežan njihovom bliskošću; postoji mala razlika između jezika i dijalekta. Glavna poteškoća potklasifikacije je, međutim, spisak istočno-berberskih jezika, gde ima mnogo neslaganja. U suprotnom, postoji konsenzus o okvirima porodica:

• Istočno-berberski jezici
• Severno-berberski jezici
  • Zenati jezici (među kojima su Rifski, Šavijski jezik)
  • Kabilski jezik
  • Atlaski jezici (među kojima su Šilha, Tamaziht)
• Tuareg jezici
• Zapadno-berberski (Zenaga jezik)

Različite klasifikacije se razlikuju pre svega u onome što oni smatraju da je istočno-berberski, i po tome koliko varijeteta smatraju posebnim jezicima.

Kosman (1999)

Martin Kosman (1999) opisuje berberski jezik kao dvodelni dijalekatski kontinuum:

• Severni berberski jezici i
• Tuareg jezici,

Plus par perifernih jezika, koji se govore u izolovanim oblastima okruženim arapskim jezikom, i koji ispadaju iz ovog dijalekatskog kontinuuma, a to su:

• Zenaga jezik i
• libijski i egipatski varijeteti.

Među severnim berberskim jezicima, međutim, on primećuje prekidanje kontinuuma između Zenati jezika i njihovih ne-Zenati suseda; a na istoku prepoznaje podelu između Gadames jezika i Avžila jezika sa jedne, i Sokna, Fukaha, Siva i Nafusi jezika sa druge strane. To porodično stablo je:

• Nafusi jezik–Sivi jezici (zajedno sa Soknom)
• Ganames jezik–Avžila jezik
• Severno-berberski jezici
  • Zenati jezici
  • Kabilski jezik i atlaski jezici
• Tuareg jezici
• Zenaga jezik

Etnolog

„Etnolog“, uglavnom prateći Aikhenvalda i Militareva (1991), tretira istočne varijetete drugačije:

• Guanš jezik
• Istočno-berberski jezici
  • Sivi jezik
  • Avžila-Sokna jezici
• Severno-berberski jezici (uključujući Nafusi i Gadames među Zenati jezike)
• Tuareg jezici
• Zenaga jezik

Blenč (2006)

Rodžer Blenč (2006) pravi sledeću klasifikaciju:

• Guanše jezik †
• Istočni numidijski jezik † (starolibijski)
• Berberski

A u okviru berberskog,

• Istočni berberski
  • Siva jezik
  • Avžila jezik
  • Sokna jezik
  • Gadames jezik
• Severno-berberski jezici (uključujući Nafusi među Zenati jezike)
• Tuareg jezici
• Zenaga jezik

Uticaj na druge jezike

Berberski jezici su uticali na magrepske arapske dijalekte, kao što su marokanski, alžirski i tunišanski arapski. Njihov uticaj je primećen i na nekim jezicima sub-saharske Afrike. F. V. H. Migeod je ukazao na jaku sličnost između berberskog i Hausa jezika kroz reči i fraze kao što su: berberski: ya mut; hausa ya mutu (On je umro.); berberski: obanis; hausa obansa (njegov otac); berberski: a bat; hausa ya bata (On se izgubio); berberski: eghare; hausa ya kirra (On je zvao.). Takođe dodaje i da se genitiv u oba jezika formira sa n = "od“.

Primeri osnovnih berberskih reči

Berbersko slovo "c" se izgovara kao "š".

Berbersko slovo "x" se izgovara kao špansko "j" ili nemačko "ch" u reči doch.

Berbersko slovo "ɣ" se izgovara kao francusko ili nemačko "r".

Konverzacija

Srpski	Berberski
Da	Wah / Yih / Eyyih / Ih
Ne	Uhu / Uhuy / Alaɣ
Zdravo!	Azul! / Ahul!
Nazdravlje!	Ayyuz!
Kako si?	Mamec tellid? / Manzakin?
Dobro jutro!	Tifawin!
Dobar dan!	Timedditin! / Tidekkʷatin!
Želim ti lep dan!	iɣuda-k wass!
Uživaj u obroku!	Ecc s tirruɣda!
Doviđenja!	Ar tufat! (do sledećeg susreta) / Nuher akal! (delili smo zemlju)
Hvala!	Tanemmirt!
Volim te (muškarcu)	Nec ttexseɣ cek / Nek riɣ-k / Ar k-ttiriɣ
Volim te (ženi)	Nec ttexseɣ cem / Nek riɣ kem / Ar kem ttiriɣ
Dobrodošli!	Ansuf
Ko?	Wi? / Manwa? / Manwen?
Šta?	Mayen? / Min? / Dacu? / Ma?
Kada?	Melmi? / Mermi? / Managu? / Mantur?
Gde?	Mani?
Kako?	Mamec? / Mamek? /Mukas?
Zato	Minzi / Acku
Koliko?	Mennaw? / Mecḥal?
Zašto?	Mayemmi? / Maɣar? / Max?

Brojevi

Srpski	Berberski
jedan	ijjen / yan / yun / yiwen (ž.r.: ict, yat, yut, yiwet)
dva	sin (ž.r.: snat)
tri	kraḍ (ž.r.: kraḍt)
četiri	kkuẓ or okkoz (ž.r.: kkuẓt)
pet	semmus (ž.r.: semmust)
šest	seḍis (ž.r.: sḍist)
sedam	saa (ž.r.: sat)
osam	tam (ž.r.: tamt)
devet	tẓa (ž.r.: tẓat)
deset	mraw (ž.r.: mrawt)

Srpski	Berberski
jedanaest	mraw d ijjen / mraw d yan
dvanaest	mraw d sin
trinaest	mraw d kraḍ
četrnaest	mraw d kkuẓ
petnaest	mraw d semmus
šesnaest	mraw d sḍis
sedamnaest	mraw d sa
osamnaest	mraw d tam
devetnaest	mraw d tẓa
dvadeset	simraw

Srpski	Berberski
dvadeset jedan	simraw d ijjen / simraw d yan
dvadeset dva	simraw d sin
dvadeset tri	simraw d kraḍ
dvadeset četiri	simraw d kkuẓ
dvadeset pet	simraw d semmus
dvadeset šest	simraw d sḍis
dvadeset sedam	simraw d sa
dvadeset osam	simraw d tam
dvadeset devet	simraw d tẓa
trideset	kramraw

Engleski	Berberski
stotina	timiḍi
hiljada	agim / ifeḍ
dve hiljade	sin igiman / sin ifḍen
dve hiljade trinaesta {2013}	sin igiman d mraw d kraḍ

Dani u nedelji

Srpski	Berberski
ponedeljak	Aynas
utorak	Asinas
sreda	Akṛas
četvrtak	Akwas
petak	Asimwas
subota	Asiḍyas
nedelja	Asamas

Literatura

• Medieval Berber Orthography, Boogert, Leiden University PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. januar 2015)
• Brett, Michael; Fentress, Elizabeth W. B. (1997). The Berbers (The Peoples of Africa). Blackwell. ISBN 978-0-631-16852-2. 
• Abdel-Masish, Ernest T. 1971. A Reference Grammar of Tamazight (Middle Atlas Berber). Ann Arbor: Center for Near Eastern and North African Studies, The University of Michigan
• Basset, André. 1952. La langue berbère. Handbook of African Languages 1, ser. ed. Daryll Forde. London: Oxford University Press
• Chaker, Salem. 1995. Linguistique berbère: Études de syntaxe et de diachronie. M. S.—Ussun amaziɣ 8, ser. ed. Salem Chaker. Paris and Leuven: Uitgeverij Peeters
• Dallet, Jean-Marie. 1982. Dictionnaire kabyle–français, parler des At Mangellet, Algérie. Études etholinguistiques Maghreb–Sahara 1, ser. eds. Salem Chaker, and Marceau Gast. Paris: Société d’études linguistiques et anthropologiques de France
• Charles de Foucauld. 1951. Dictionnaire touareg–français, dialecte de l’Ahaggar. 4 vols. [Paris]: Imprimerie nationale de France
• Delheure, Jean. 1984. Aǧraw n yiwalen: tumẓabt t-tfransist, Dictionnaire mozabite–français, langue berbère parlée du Mzab, Sahara septentrional, Algérie. Études etholinguistiques Maghreb–Sahara 2, ser. eds. Salem Chaker, and Marceau Gast. Paris: Société d’études linguistiques et anthropologiques de France
• ———. 1987. Agerraw n iwalen: teggargrent–taṛumit, Dictionnaire ouargli–français, langue parlée à Oaurgla et Ngoussa, oasis du Sahara septentrinal, Algérie. Études etholinguistiques Maghreb–Sahara 5, ser. eds. Salem Chaker, and Marceau Gast. Paris: Société d’études linguistiques et anthropologiques de France
• Kossmann, Maarten G. 1999. Essai sur la phonologie du proto-berbère. Grammatische Analysen afrikanischer Sprachen 12, ser. eds. Wilhelm J. G. Möhlig, and Bernd Heine. Köln: Rüdiger Köppe Verlag
• Kossmann, Maarten G., and Hendrikus Joseph Stroomer. 1997. "Berber Phonology". In Phonologies of Asia and Africa (Including the Caucasus), edited by Alan S. Kaye. 2 vols. Vol. 1. Winona Lake: Eisenbrauns. 461–475
• Naït-Zerrad, Kamal. 1998. Dictionarrie des racines berbères (formes attestées). Paris and Leuven: Centre de Recherche Berbère and Uitgeverij Peeters
• Prasse, Karl-Gottfried, Ghubăyd ăgg-Ălăwžəli, and Ghăbdəwan əg-Muxămmăd. 1998. Asăggălalaf: Tămaẓəq–Tăfrăsist – Lexique touareg–français. 2nd ed. Carsten Niebuhr Institute Publications 24, ser. eds. Paul John Frandsen, Daniel T. Potts, and Aage Westenholz. København: Museum Tusculanum Press
• Quitout, Michel. 1997. Grammaire berbère (rifain, tamazight, chleuh, kabyle). Paris and Montréal: Éditions l’Harmattan
• Rössler, Otto. 1958. "Die Sprache Numidiens". In Sybaris: Festschrift Hans Krahe zum 60. Geburtstag am 7. February 1958, dargebracht von Freunden, Schülern und Kollegen. Wiesbaden: Otto Harrassowitz
• Sadiqi, Fatima (1997). Grammaire du berbère. Paris and Montréal: Éditions l’Harmattan. ISBN 978-2-7384-5919-0.