Pređi na sadržaj

Božana Jovanović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Božana Jovanović
Lični podaci
Datum rođenja(1932-06-23)23. jun 1932.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti24. decembar 2020.(2020-12-24) (88 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
NacionalnostSrpkinja
UniverzitetFakultet primenjenih umetnosti
Zanimanjekostimografkinja

Božana Jovanović (Beograd, 23. jun 1932 — Beograd, 24. decembar 2020) bila je jedna od najpoznatijih srpskih kostimografkinja.

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1932. u Beogradu, gde je nakon završene osnovne i srednje škole upisala i diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek scenografije, kod profesora Milenka Šerbana.[1][2]

Nakon diplomiranja šest meseci boravila je u Parizu kod profesora Pola Kolena. Na početku karijere radila je kao scenograf i kostimograf, ali se kasnije fokusirala samo na kostim, prvo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, zatim u Srpskom narodnom pozorištu, a od 1963. godine bila je kostimograf Narodnog pozorišta u Beogradu sve do penzionisanja.[1][1]

Prva predstava u Narodnom pozorištu u kojoj se potpisuje kao kostimograf bila je Bertove kočije ili Sibila Velimira Lukića u režiji Arse Jovanovića (1963) a poslednja, Verdijeva Dama s kamelijama u koreografiji Lidije Pilipenko (2010). U Narodnom pozorištu u Beogradu radila je kao kostimograf na preko 140 predstava, od čega su 25 bili baleti i operske predstave upečatljivog vizuelnog identiteta, a u okviru dramskog repertoara i veoma uspešnih kreacija treba istaći i osoben umetnički trag kostimografskim rešenjima za predstave Čehova, Šekspira i Dostojevskog.[1]

U Srpskom narodnom pozorištu radila je kao kostimograf na predstavama Kolomba, Večiti mladoženja, Familija Sofronija A. Kirića, Ljubavno pismo, Henrik VIII i njegovih šest žena, Jeretik, Vesele žene iz Vindzora, Knez od Zete, Anatolove ljubavi, Gospođa Bovari, Galeb, Platonov i San letnje noći.[1][1]

Kostimografsko stvaralaštvo Jovanovićeve u vremenskom rasponu od skoro sedam decenija (1950-2017) sa oko 400 stotine premijernih ostvarenja (u pozorištima Srbije), nalazi se među vrhunskim dostignućima nekadašnje jugoslovenske pozorišne umetnosti ali je i njen udeo u predstavama koje su gostovale van granica sadašnjeg regiona – sticao visoke ocene i priznanja.[1]

Radila je u svim većim gradovima Jugoslavije, ali i u Moskvi, Berlinu, Briselu, Trstu, u Švedskom kraljevskom pozorištu, sarađujući sa istaknutim rediteljima: Bojanom Stupicom, Matom Miloševićem, Miroslavom Belovićem, Paolom Mađelijem, Stevom Žigonom, Dejanom Mijačem, Egonom Savinom, Ljubomirom Draškićem, Borom Grigorovićem, Milanom Karadžićem, Jagošem Markovićem i mnogim drugim iz mlađih generacija.[1] Svojom plodnom stvaralačkom biografijom ispisala je blistave stranice istorije srpske kostimografije,ali su njena dela, takođe, ravnopravna sa vrhunskim svetskim kostimografskim ostvarenjima.[3][2]

Ostvarila je kostime u deset filmova: Mali čovek , Ljubav i moda, Kapetan Leši, Čudna devojka, Lito vilovito i u petnaest TV drama.[1][4][5]

Preminula je 24. decembra 2020. godine u Beogradu, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.[6][2]

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Dobila je brojna priznanja među kojima su :

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j In memoriam: Božana Jovanović (1932-2020), kostimograf snp.org.rs 28. 12. 2020.
  2. ^ a b v g IN MEMORIAM: Božana Jovanović (1932-2020) – velika dama svetske kostimografske scene narodnopozoriste.rs 24. 12. 2020.
  3. ^ Božana ‒ slikar kostima politika.rs 7. 6. 2022.
  4. ^ Preminula čuvena kostimografkinja Božana Jovanović nova.rs 25. 12. 2020.
  5. ^ PREMINULA BOŽANA JOVANOVIĆ: Napustila nas je jedna od naših najboljih kostimografkinja novosti.rs 25. 12. 2020.
  6. ^ Odlazak najveće od najvećih politika.rs 27. 12. 2020.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божана_Јовановић&oldid=28552788”