Википедија:Glasanje/Predlog/Naslovi stranih pesama

Glasanje na Vikipedija:Glasanje/Naslovi stranih pesama — ImStevan ^razgovor 18:00, 23. februar 2023. (CET)[odgovori]

Slažem se sa svim, jedino mislim da što se tiče pesama izvođača iz Hrvatske, Bosne, Makedonije i Crne Gore treba pisati ćirilicom jer ih razumemo skroz na skroz. Za ostalo je sve u redu, izvinjavam se zbog kašnjenja, ali nisam bio u mogućnosti ranije. — Squidwood (razgovor) 21:17, 27. februar 2023. (CET)[odgovori]

Posle povratnih informacija na trgu, dajem predlog da se u odeljak o transkripciji uvede pravilo o pisanju imena pesama koje nisu na srpskom.

Moj prvi predlog je da se imena pesama uvek ostavljaju u svom izvornom obliku:

Izuzetak bi bili jezici koji ne koriste latinične i ćirilične karaktere, te bi se za njihovu svrhu koristila latinizirana verzija naslova. Npr. 露営の歌 bi se u naslovu članka pisalo kao Roei no Uta, a u uvodniku kao 露営の歌 (Roei no Uta).

Drugi predlog je da se ime pesme prevodi u slučaju da je naslov važan u kontekstu rečenice, paragrafa ili članka:

Da | My Heart Will Go On (prev. Moje srce će nastaviti) je pesma Selin Dion. Ova pesma govori o prežaljenju izgubljene ljubavi. — prevod je relevantan.
Ne | U martu su izbacile pesmu Loco loco (prev. Lud lud). — prevod ne doprinosi članku.
Da | We Don't Wanna Put In (prev. Ne želimo da damo, igra reči na We Don't Wanna Putin, prev. Ne želimo Putina) je diskvalifikovana zbog svoje političke prirode. — prevod je veoma važan.

Ovaj predlog je dobio kritiku da možda korisnici nisu u stanju da naslov prevedu a da to ne izgleda trapavo ili da prevod ne dočarava prvobitan naslov. Ipak, ima slučajeva gde je prevod veoma važan (3. primer). Zamoliću za preloge na tu temu.

Usvajanjem ovih predloga, odeljak o transkripciji bi izgledao ovako:

Transkripcija

Transkribovanje (adaptacija) predstavlja prilagođeno pisanje stranih reči. Obavezno transkribovati:

strana lična imena (Blejk, Berns, Šernstet, Žan, Molijer, Grigorij, Vespuči, Fransisko…);
geografska imena, toponime (Misisipi, Grosengotern, Stokholm…).

Transkripcije se zasnivaju na zvaničnim pravilima dostupnim u Pravopisu. Pravila za svaki jezik preneta su na Vikipediju i možete ih pronaći ovde.

Nikada ne transkribovati:

naslove pesama na stranim jezicima.

— ImStevan ^razgovor 19:28, 11. februar 2023. (CET) Glasanje je završeno. (osveži)[odgovori]

Komentari[uredi | uredi izvor]

Komentar: Ostavio bih original, naslov pjesme na srpskom jeziku može u zagradu ukoliko postoji zvanično preveden, odnosno prevod je naveden na pouzdanom izvoru. Pitanje bi trebalo da se odnosi i na kompozicije. Zašto ne bismo poznate arije ili simfonije, decenijama ili stoljećima izvođene kod nas, predstavili u zagradi na srpskom, maternjem jeziku apsolutne većina posjetilaca projekta? — Sadko (razgovarajmo) 12:37, 14. februar 2023. (CET)[odgovori]

Bez zamerke na sadržinu komentara — ImStevan ^razgovor 21:17, 14. februar 2023. (CET)[odgovori]

Komentar: Ovde je zapravo u prvu tačku uključeno jedno pitanje o kome nije bilo rasprave na Trgu, ali jeste bila tema na Stevanovoj i mojoj korisničkoj SZR. Naime, on je pitao zašto u ćiriličnim člancima pišemo ćirilicom naslove pesama na jugoslovenskim jezicima koji se zapisuju latinicom. Ne sećam se da smo ikada ovde imali takvu dilemu, niti da je iko ikada pisao/ostavljao na latinici naslove hr/slo pesama u ćiriličnim člancima, pa shodno tome možda nisam mogao ni da mu ponudim neki formalni odgovor. Moj stav je da je to deo tzv. jedinstvenog jezičkog prostora (tj. da su u pitanju, najblaže rečeno, veoma srodni jezici), te da je (najčešće) moguće potpuno preslovljavanje s jednog na drugo pismo. Izuzimanje od preslovljavanja u ovom slučaju ne doprinosi lakšem sporazumevanju, već naprotiv — komplikovanju komunikacije. Svestan sam toga da verovatno novije generacije u pojedinim susednim državama nisu upoznate sa ćirilicom, ali uvek imamo opciju čitanja članaka latinicom. Pritom, ovakav izuzetak od preslovljavanja latinice na ćirilicu bi povukao i to da se odredba o netranskribovanju naziva grupa odnosi na izvođače iz ovih zemalja, pa bismo imali Parni valjak-a, Prljavo kazalište-a, Atomsko sklonište-a ili Majke-i, a nadam se da je očigledno koliko je to besmisleno. Dakle, trebalo bi naglasiti da za jugoslovenske jezike važi izuzetak od netranskripcije naslova stranih pesama — tj. da se tu koristi ono pismo kojim je pisan članak. Tako se uvek i radilo, ali možda bi trebalo da to podvučemo za svaki slučaj. — DJ0302 (razgovor) 19:05, 15. februar 2023. (CET)[odgovori]

Apsolutno se ne slažem. Ako se svuda u svim člancima i njihovim sadržajima vodimo time da srpski i hrvatski nisu isti jezici, onda se time vodimo i pišemo ih u skladu sa tim. Ne postoje hrvatski i slovenački ćirilični standardi niti mi imamo pravo da ih izmišljamo. Pravilo kaže, naslovi stranih pesama ostaju u originalu. Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku, te imena pesama na stranim jezicima, uključujući hrvatski i slovenački ostaju u originalu — ImStevan ^razgovor 19:47, 15. februar 2023. (CET)[odgovori]

Komentar: Podržavam predloge. Filipović Zoran (razgovor) 15:44, 16. februar 2023. (CET)[odgovori]

Komentar: Izričito sam protiv toga da se npr. naslovi pesama na hrvatskom ostavljaju na latinici u člancima pisanim na ćirilici. Taj predlog mi je do te mere neobičan da sam nekoliko puta čitao ovu raspravu kako bih proverio da li sam je pogrešno razumeo. Ostalo mi je u redu. — Vikinalog (razgovor) 02:53, 17. februar 2023. (CET)[odgovori]

Pravopis, t. 198 je jasan da se imena iz slovenačkog i hrvatskog prosto preslovljavaju na ćirilicu, 1:1. — Đido (razgovor) 07:01, 17. februar 2023. (CET)[odgovori]

link? — — ImStevan ^razgovor 20:34, 17. februar 2023. (CET)[odgovori]

Evo direktan citat iz Pravopisa. Nije objavljen onlajn:

Najizrazitiji paralelizam našoj ćirilici svojstven je (pored hrvatske) slovenačkoj latinici, tako da slovenačka imena prenosimo običnim preslovljavanjem latinice u ćirilicu (a u latinici ih zadržavamo bez promene)

— Đido (razgovor) 22:25, 17. februar 2023. (CET)[odgovori]

To je o imenima, a imena preslovljavamo sa svih jezika, to što si naveo je samo vodič za preslovljavanje ličnih imena. Ovde pričamo o naslovima pesama koje su na stranim jezicima, te tom pravilu nije mesto u ovoj raspravi. Zašto bi preslovljavali sa jezika koji nemaju ćirilični standard? — ImStevan ^razgovor 07:14, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]

Ako ćemo biti pedantni, pravopis se izričito u tom odeljku bavi ne samo ličnim imenima, već sopstvenim imenicama, što uključuje, kao što se vidi u raznim primerima navedenim, nazive mesta i država. Iako ne navodi direktne primere te vrste, isti princip se koristi i kod transkripcije fraza koje imaju ulogu sopstvene imenice, u šta i nazivi umetničkih dela spadaju. — Đido (razgovor) 08:08, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]

Ako ćemo biti stvarno pedantni, s obzirom da ne postoji njihov ćirilični standard, kojim pravilima se vodimo pri preslovljavanju? Da li mi sami smišljamo šta će koje slovo postati ili imamo napisana pravila u pravopisu? — — ImStevan ^razgovor 10:40, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]

Pravopis je jasan kako se preslovljava slovenački i hrvatski: Slovo za slovo. Nema nijednog slova u gajici koje nema odgovarajuće slovo u ćirilici. — Đido (razgovor) 16:31, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]

Komentar: — Pošto je pravopis (t. 198) jasan da se imena iz hrvatskog i slovenačkog preslovljavaju u ćirilicu direktno, mislim da treba i to pomenuti.

Imena pesama iz slovenačkog i hrvatskog se preslovljavaju direktno u ćirilicu, ili ostaju u latinici ako je članak koristi latinično pismo.

— Đido (razgovor) 07:10, 17. februar 2023. (CET)[odgovori]

Ponoviću i ovde. Ovo je o imenima, a imena preslovljavamo sa svih jezika, to što si naveo je samo vodič za preslovljavanje ličnih imena. Ovde pričamo o naslovima pesama koje su na stranim jezicima, te tom pravilu nije mesto u ovoj raspravi. Zašto bi preslovljavali sa jezika koji nemaju ćirilični standard? — ImStevan ^razgovor 07:14, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]

Komentar: Đido je u pravu, a Pravopis je svetinja u ovim pitanjima. — DrMako (razgovor) 19:09, 17. februar 2023. (CET)[odgovori]

Pa ne — ImStevan ^razgovor 07:14, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]

Hvala, Stevane, na pokretanju rasprave! Svi izneseni predlozi deluju mi valjano, ali moram se saglasiti sa Sadkom da je prevod nužno potkrepiti pouzdanim izvorom. Ne smemo sami sastavljati i kovati prevode. To bi bilo vlastito istraživanje i valja ga izbeći. Nezgodno je što smo raspravu odmah proširili uvodeći pitanje slovenačkih i hrvatskih pesmama. Ipak, tu nam Pravopis daje jasnu preporuku — vlastita imena iz ovih jezika treba transkribovati. Bilo bi krajnje neuobičajeno pisati: „Grupa Prljavo kazalište objavila je album S vremena na vrijeme.” Svakome bi zasmetala takva digrafija, naročito zato što navodimo reči bliske našem jeziku. Srdačan pozdrav! — Aca (razgovor) 19:40, 18. februar 2023. (CET)[odgovori]