Википедија:Transkripcija sa arapskog i persijskog jezika

Transkripcija imena iz arapskog i persijskog u srpski jezik vrši se pomoću latiničke fonološke transkripcije (sistem DMG), koju je za naučne potrebe osmislilo Nemačko orijentalno društvo (nem. Deutsche Morgenländische Gesellschaft, DMG). U ovom sistemu svaki glas (fonema) ima poseban znak, tako da strukturu arapskih reči pokazuje preciznije nego arapsko pismo, u kom se obično izostavljaju kratki samoglasnici. Fonetski sistemi arapskog i persijskog jezika slični su utoliko što je za oba moguće koristiti naučni sistem DMG.

Arapski jezik

Arapski jezik održava se kao opšti standard svih Arapa, mada postoje znatne razlike u pojedinim zemljama. One donekle utiču i na transkripciju imena, ali ipak osnovna pravila polaze od klasičnog arapskog standarda. Sledi pregled osnovnih srpskih zamena za arapske glasove, dat na osnovu gorenavedene naučne transkripcije:

• ā, ū, ī (dugi vokali) — trans. a, u, i (prim. Faruk, Halil)
  • alternativno predstavljeni kao â, û, î (cirkumfleks)
• а, u, i (kratki vokali) — trans. a/e, u/o, i
  • inicijalno а trans. a (prim. Asad, Amin, Agadir, Abu Musa)
  • finalno а trans. a (prim. Halida, Giza — ne „Halide, Gizah”)
  • medijalno а trans. e (prim. Kemal, Nedim, Šekib, Dželal)
  • alt. predstavljeno kao ä (prim. Muhamed za Muḥammad ili Muchammäd)
  • u zavisnosti od susedstva trans. a (prim. Halil, Sabri, Fejsal); na izgovor i transkripciju kratkog а prema pismu najjače utiču grleni ẖ, ġ, q, ḥ, ʿ, h, ʾ, emfatici ṭ, ḍ, ṣ, ẓ, usneno w, a donekle i nadzubno r
  • kratko u obično trans. u (prim. Muhamed, Husni, Husein, Mubarak, Muamer — prema odluci Međuakademijskog odbora (bivše) SR Jugoslavije bolje nego „Mohamed, Hosni, Hosein, Mobarak, Moamer”)
  • međutim, inicijalno u trans. o (prim. Osman, Omer — ne „Usman, Umer”)
  • kratko i redovno trans. i (prim. Hafiz, Halid, Salih, Kirkuk — ne „Hafez”)
• ay, aw (diftonzi) — trans. aj/ej (krajnje ai/ei), au
  • u završnom slogu ay trans. ai/ei (prim. Okail, Husein)
  • u drugim pozicijama trans. aj/ej (prim. Hajdar, Sulejman)
  • za diftong aw trans. au (prim. Hadramaut, Taufik, Džebel el Lauz)
  • izuzetno tradicionalno odstupanje Favzi (umesto „Fauzi”)
  • takođe je za arapske novine bolje Ahbar el jaum nego uvreženo „jom”
  • ali u toponimima u kojima je preovladalo trans. o (prim. Sohag)
• w, m, b (usneni sugl.) — trans. v, m, b (prim. Kuvajt, Aman, Ahbar)
  • izuzetno usneno w trans. u (slučaj egipatski grad Asuan)
• ṯ, ḏ (međuzubni sugl.) — trans. t, d (prim. Tabit, Taura, Adir, Gadafi)
  • alt. predstavljeni kao th, dh; izuzetna odstupanja (prim. partija Baas)
• t, d, s, z (zubni sugl.) — trans. t, d, s, z (prim. Bejrut, Davud, Kasim, Azim)
• ṭ, ḍ, ṣ, ẓ (nadzubni emf.) — trans. t, d, s, z (prim. Tahir, Rijad, Basra, Zafir)
  • alt. predstavljeni kao tx, dx, sx, zx; izuzetna odstupanja (prim. mesec Ramazan)
• r, l, n (nadzubni son.) — trans. r, l, n (prim. imena Ramadan, Halid)
• š, ǧ, у (palatali) — trans. š, dž/g, j (prim. Šukri, Ben Jahja)
  • načelno palatal ǧ trans. dž (prim. Džumhurija, Dželal)
  • ali u Egiptu trans. g (prim. Gumhurija, Giza, Nagib)
• k (prednji velar) — trans. k (prim. Kirkuk)
• ẖ, ġ (zadnji velari) — trans. h, g (prim. Halid, Ahbar, Bagdad)
  • nije pravilno „Kalid, Khaled, Akbar”, što mahom dolazi pod engleskim uticajem
  • alt. predstavljeni kao kx, gx; izuzetna odstupanja (prim. Kartum, Moka, moka kafa)
• q (resični sugl.) — trans. k (prim. Faruk)
• ḥ, ʿ (ždrelni sugl.) — trans. h, ∅ (prim. Muhamed, Hasan, Aman — ne „Haman”)
  • alt. predstavljeni kao cx, ʿ; bez mogućnosti prenošenja u vidu apostrofa
• h, ʾ (grleni sugl.) — trans. h, ∅ (prim. Tahir, Ahmed, Sana — ne „Hahmed, Sanah”)
  • alt. predstavljeni kao ch, ʾ; izuzetno kao apostrof u reči Kur’an

Arapski član, kad se u tekstu na srpskom jeziku piše odvojeno, u opštoj upotrebi treba pisati u ujednačenom obliku el, bez varijacija koje izaziva uticaj glasova iz susednih reči: Nefud el Dahi, Džebel el Šifa, Bab el Mandeb. Član se može izostavljati na početku imena: Asad, Rijad, Gumhurija. Međutim, kod pojedinih autora treba poštovati i uzus preciznosti, u kome se uvažava asimilacija prema suglasniku kojim počinje naredna reč.

Priznaje se preoblika tipa Belkasem (gde je Bel- = Abu + el), kao što se i za osnovno Ibn priznaje i preoblika Ben (Ben Bela). Usvojeno je i da u arapskim imenima treba zajedno pisati spojeve Abd + el s narednom rečju i el + din s prethodnom rečju, pri čemu se, doduše, izuzimaju tradicionalno usvojena imena tipa Abdel Naser.

Pritom pojedina imena imaju dvojne varijante (npr. Abdulah, Fahrudin i Abdalah, Fahredin). Otvoreno je pitanje koliko će se pored sistema DMG primenjivati i neke druge posredničke transkripcije, ali svakako treba suzbijati improvizovane i nepouzdane postupke, pogotovo pojave kao što je mešanje engleskog i francuskog sistema.

Persijski jezik

Persijskim jezikom govori se u Iranu. Zapisuje se arapskim pismo dopunjenim četirma suglasničkim slovima, pa se persijske foneme mogu predstaviti s osloncem na arapsku fonološku transkripciju. Međutim, činjenica je da persijski izgovor dosta odstupa od arapskog, pa samim tim postoje neke razlike u odnosu na sistem DMG. Zapravo, mnoga kolebanja i neujednačenosti u prenošenju persijskih potiču zbog prekomernog ugledanja na arapski uzor.

Preporuke Međuakademijskog odbora Savezne Republike Jugoslavije, na kojima se bazira transkripcija imena iz arapskog i persijskog jezika, idu uglavnom za realnim persijskim izgovorom, s tim što treba poštovati već usvojene (tradicionalne, ukorenjene) oblike i kad odstupaju od njih. Na devet stvari treba obratiti pažnju.

Persijske grafeme kojih nema u arapskom pismu prenose se po izgovoru kao p, č, ž, g: Pandnama, Čubak, Bižan, Golšad. Arapskim interdentalima ṯ, ḏ (t, d) odgovaraju persijski frikativi tipa s, z: Soraja, Abazar (ne „Toraja, Abadar”). Strujnik z odgovara i emfatiku ḍ u arapskom: Zija (ne „Dija”). Arapskom kratkom i odgovara otvoreniji vokal, koji se po izgovoru transkribuje kao e: Daneš, Entezam, Šahreza (ne „Daniš, Intizam, Šahriza”). Grupa iy, međutim, ostaje ij: 3ija (ne „Zeja”). Isto tako kratkom u odgovara o: Hosein, Homeini (ne „Husein, Humeini”).

Arapskom diftongu ay odgovara persijsko ei u krajnjem slogu, a u drugim pozicijama načelno ej: Hosein, Šejda. Kao izuzetak uzima se oblik Homeini, kako zbog stvorene navike, tako i po uzoru na ime grada Homein. Diftongu aw, pak, odgovara nešto drugačiji izgovor ou, pa se tako i transkribuje, s tim što se na kraju reči preoblikuje u ov: Toufik, Hosrov. Preporučuju se likovi tipa Kasem, Sadek, Eshak (uz tradicionalno Ishak, po uzoru na arapski izgovor), iako je persijski izgovor, prema gorenavedenom, Gasem, Sadeg (slično tome i Mosadeg), Eshag.

Možda najviše kolebanja izaziva persijski samoglasnik koji odgovara arapskom kratkom а. Naime, njegov izgovor u inicijalnoj i medijalnoj poziciji tipa je ä, dok je u finalnom položaju tipa e. Preporuka je da se prenosi kao a, kako se ne bi izjednačavao sa vokalom koji odgovara arapskom kratkom i, s tim što je u finalnoj poziciji realnije ići za izgovorom i prenositi ga kao e. Međutim, i u finalnoj poziciji može se dopuštati morfološka adaptacija (naročito u ženskim imenima), što znači zamena ovoga vokala sa a. Dakle: Ahmad, Šahsavar (ne „Ahmed” i slično), Šahnama ili Šahname (naslov epa, bolje prvo), Rahšande ili Rahšanda, Hamide ili Hamida (ženska imena).

Literatura

• Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). „Transkripcija: arapski i persijski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 182—185. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191.