Gomila (budizam)

Izraz "snop" ili "gomilište" (sanskrit: पञ्चस्कन्धी skandha, pali: khandhā) u budizmu označava ljudsko biće uopšte.

Prema Budinom učenju, čovek se sastoji od pet gomila (pet sastojaka egzistencije): tela, osećaja, opažanja, mentalnih tvorevina i svesti. Prva je materijalna, a ostale su psihičke komponente. Buda upoređuje tako složene strukture bića sa svežnjevima trstike, koji stoje uspravno tako da "jedan podupire drugi" (S. II:114).

Doživljaj sebe deluje jedinstveno, ali je sačinjen od ovih pet gomila. Iako kombinacija ovih gomila čini osnovu nastanka ega, one ne sačinjavaju, ni ponaosob ni zajedno, nikakvo istinsko sopstvo i iza ovih stalno menjajućih činilaca ne postoji nikakav trajni identitet niti suština. Ono što nazivamo "ja" samo je konvencionalni naziv za njihovu kombinaciju (vidi nesopstvo), a patnja nastaje kada neko poistoveti sebe sa ovih pet gomila. Prema Budi: „pet sastojaka bića podložnih vezivanju jesu patnja.”

Postoji samo neprestan tok ovih činilaca, koji se od nezapamćenog vremena ponavlja (vidi samsara), što se nastavlja i posle smrti u nepojmljivo dugom periodu vremena (vidi preporađanje).

Izraz ime-oblik (namarupa) se koristi da označi prisutnost pet gomila.

Etimologija

Khanda na pali jeziku izvorno znači hrpa, gomila, naramak.

Reč khanda se u pali jeziku koristila u značenju gomila, hrpa, naslaga, skup, svežanj, snop, naramak... Tek joj je Buda dao novo, psihološko značenje, u smislu hrpe činilaca koja sačinjava čoveka.

Pet gomila

Pet gomila, zajedno nabacanih, čine čoveka. Iz poistovećivanja sa njima, nastaje patnja. Ove gomile su:

1. telo (pali: rūpa - oblik, telo), koje je i samo gomila elemenata. Prianjanje nastaje usled poistovećivanja sebe sa telom.
2. osećaji (pali: vedanā); vid, sluh, miris, ukus, dodir i predstava; nastaju zahvaljujući kontaktu čula sa svetom (u čula se ubraja i um); mogu biti prijatni, bolni ili ravnodušni. Prianjanje nastaje usled vezanosti za osete.
3. opažaji (pali: saññā); poput oseta, i oni nastaju kontaktom čula sa svetom. Opažaji razlučuju objekte na fizičke i mentalne.
4. tvorevine (pali: saṅkhāra - tvorevine, mentalne konstrukcije); Za razliku od oseta i opažaja, koji ne stvaraju karmičke posledice, misaone radnje mogu imati posledice. Moralne osobine, oseti, opažanja i svest određeni su tvorevinama uma. Prianjanje nastaje usled vezivanja za misli i poistovećivanja sebe sa mislima.
5. svest (pali: viññāṇa) - za svoj predmet ima jedan od šest opaženih fenomena (sliku, zvuk, miris, ukus, opipljivo ili ideju). Menja se iz časa u čas, i ne čini trajnu suštinu. Prianjanje nastaje usled vezivanja za svest, ili uzimanjem svesti za svoju suštinu (sopstvo).

U pet "gomila" ljudskog bića spadaju jedan materijalni (telo) i četiri mentalna fenomena (osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest). Skupnim delovanjem psihofizičkih činilaca u tih pet gomila nastaje empirijski doživljaj sebe, čija se bit u budizmu poriče.

Kombinacija ovih gomila predstavlja ljudsku jedinku u nekom trenutku življenja; na različitim stupnjevima života ona ispoljava drugačiji izgled i obeležja. Ovaj tok neprestane promene vidljiv je očima, uz razlike kod pojedinca kao dojenčeta, mladića, zrelog čoveka i starca. Prema budizmu, ne postoji subjekat koji bi stajao iza toga (vidi anata).

Budino učenje

Prema Budinim rečima, čovek je samo konvencionalni naziv za hrpu elemenata:

Kao što se određeni sklop delova naziva kolima, tako se u upotrebljava uobičajeni naziv čovek kad se pojave ove skupine.

— Sidarta Gautama

Čovek razvija žudnju i strast za ovih pet gomila, što stvara smetnju umu:

Žudnja i strast za oblikom, za osetom, za opažajem, za mentalnim tvorevinama, za svešću, jeste smetnja umu. Kada monah napusti mentalne smetnje, um postaje upotrebljiv za one stvari koje treba saznati neposrednim znanjem.

— Sidarta Gautama

Buda je učio da su oblik, osećaj, opažaj, obrasci i svest prolazni. Ono što je prolazno je bolno, a ono što je prolazno, bolno i po prirodi podložno promeni, nije ispravno smatrati svojim niti sopstvom.

Shvatanje teravade

Buda upoređuje ljudska bića sa svežnjevima trstike, koji stoje uspravno tako da "jedan podupire drugi" (S. II:114).

Pet skupina predstavljaju korisne analitičke kategorije, ali su same po sebi tek puki pojmovi, kao što je i „jedinka“ samo pojam, a ne poseduje kontinuiranu realnost.

"Postoji patnja, ali ne i onaj ko pati;

postoje dela, ali ne i njihov počinitelj." (Budagoša)

Po teravadinskom shvatanju, konačni elementi postojanja su dhame i one predstavljaju atome čije su khandhe skupine ili zbirovi.

Shvatanje mahajane

Škola madhjamike koja pripada mahajani kritikovala je teravadu jer ne ustrajava na analitičkom metodu do kraja, već se proizvoljno zaustavljaju kod dhama kao „atoma“.

Литература

• Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
• Filozofijski rečnik. Zagreb: Matica Hrvatska. 1984. 
• Njanatiloka, Bhikhu (1996). Budistički rečnik. Beograd: Pešić i sinovi. 
• Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. ISBN 978-86-83053-14-8. 
• Bhikkhu, Thanissaro (2002). Five Piles of Bricks: The Khandhas as Burden & Path.  .
• Thanissaro Bhikkhu (trans.) (2005). Maha-dukkhakkhandha Sutta: The Great Mass of Stress. [MN 13]. 
• Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu (PDF). Novi Sad–Beograd. 

Види још

• Анатман
• Будистичка терминологија

Спољашње везе

• Khandha sutta Архивирано на сајту Wayback Machine (27. septembar 2020) (Samyutta nikāya XVIII.10)
• Khandha sutta (Samyutta nikāya XXVII.10)