Pređi na sadržaj

Dan O’Brajen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dan O’Brajen
Dan O’Brajen na snimku iz 2009. godine.
Lični podaci
Puno imeDaniel Dion O'Brien
Datum rođenja(1966-07-18)18. jul 1966. (58 god.)
Mesto rođenjaPortland (Oregon), SAD
DržavljanstvoSAD
Visina188 sm
Masa84 kg
Sportske informacije
SportSedmoboj, Desetoboj
Dostignuća i titule
Lični rekordi6.476 u sedmoboju
8.891 u desetoboju
Nagrade i medalje
Predstavljajući Sjedinjene Američke Države SAD
Atletika
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta Desetoboj
Svetska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Tokio Desetoboj
Zlatna medalja — prvo mesto 1993. Štutgart Desetoboj
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Geteborg Desetoboj
www.danobrien.com

Danijel Dion O’Brajen (engl. Daniel Dion O'Brien; Portland, 18. jul 1966) nekadašnji je američki atletičar. O’Brajen je osvajač zlatne olimpijske medalje u desetoboju. Osvojio je i tri uzastopna svetska prvenstva ( 1991, 1993, 1995 ) i postavio je svetski rekord 1992.

Odrastanje

[uredi | uredi izvor]

O’Brajen je afroameričkog i finskog porekla.[1] Odrastao je kao usvojeno dete u irsko-američkoj porodici u Klamat Folsu.[2] Pohađao je Univerzitet Ajdaho u Moskvi, gde se takmičio u atletici.[3] Nakon što je prvobitno napustio univerzitet i ušao u probleme sa zakonom,[2][4] O’Brajen se prebacio na Spoken Fols dvogodišnji koledž u Spokenu u Vašingtonu 1987-1988.[5] Vratio se potom na Univerzitet Ajdaho kako bi se takmičio u atletici i da bi diplomirao.[6]

O’Brajen je trenirao pod vođstvom trenera Majka Kelera,[7][8][9] i Rika Slouna.[10]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Kao svetski šampion 1991. godine, O’Brajen je ušao u olimpijsku 1992. kao favorit za osvajanje zlata u desetoboju u Barseloni. Međutim, tokom američkih olimpijskih kvalifikacija na stadionu Tad Gormli u Nju Orleansu krajem juna, O’Brajen nije uspeo da presoči početnu visinu u skoku motkom pa nije zaradio nijedan poen. Završio je na jedanaestom mestu među 24 desetobojaca[11][12] i niuje ušao u američki olimpijski tim za Barselonu.[13]

O’Brajenov izostanak sa Olimpijskih igara u Barseloni predstavljalo je problem za njegovog korporativnog sponzora i za televiziju NBC koja je u velikoj meri promovisala predstojeće Olimpijske igre. Pojaviljivao se sa američkim rivalom Dejvom Džonsonom u popularnoj TV reklamnoj kampanji za Ribok.[14] Serija reklama pod nazivom "Dan i Dejv" trebalo je da izazove interesovanje za Ribok i desetobojce pred Olimpijske igre u Barseloni.[15] O’Brajenov neočekivani neuspeh u Nju Orleansu privukao je značajnu pažnju; Ribok se prilagodio tako što je pustio nove reklame u kojima je navijao za Dejva, koji je u Barseloni osvojio bronzanu medalju.

O’Brajen se pregrupisao i postavio svetski rekord od 8.891 poen početkom septembra 1992. u Talensu u Francuskoj.[16][17][18][19] Ovo je stajalo kao svetski rekord do 1999.[20] i kao američki rekord skoro dvadeset godina, sve dok ga Ešton Iton nije oborio 2012. na američkim olimpijskim kvalifikacijama u Judžinu. O’Brajen je bio prisutan na stadionu Hejvord Fild i čestitao je Itonu ubrzo nakon što je ovaj završio trku na 1.500 metara oborivši svetski rekord sa ukupnim zbirom od 9.039 poena.[21]

O’Brajen je pobedio u sedmoboju na Svetskom prvenstvu u dvorani 1993. u Torontu sa rezultatom 6.476 poena, što je tada bio svetski rekord u dvorani. Sedmoboj nije bio zvanično u programu ovog svetskog prvenstva i medalje se nisu dodeljivale.[22]

Na Olimpijadi u Atlanti 1996. O’Brajen je osvojio zlatnu medalju sa 8.824 boda, 118 ispred drugošampiona Franka Buzemana iz Nemačke.[23][24][25] Povreda levog stopala u julu 2000. godine, uzrokovala je njegovo povlačenje sa Igara u Sidneju.[26][27] Povrede su se nastavile i sprečile njegovu dalju karijeru. [28] O’Brajen je objavio da se povlači iz atletike 8. jula 2004.[29]

Lični rekordi

[uredi | uredi izvor]
Disciplina Rezultat Mesto Datum Poena
Desetoboj 8.891 poen Talans 5. septembar 1992. 8.891 poen
Sedmoboj (u dvorani) 6.476 poena Toronto 14. mart 1993. 6.476 poena
100 metara 10.32 s (+1.7 m/s) Atlanta 21.jun 1996. 1.018 poena
Skok udalj 8.08 m Talans 4. septembar 1992. 1.081 poen
Bacanje kugle 16.69 m Talans 4. septembar 1992. 894 poena
Skok uvis 2.20 m Sent Pitersburg 28. jul 1994. 992 poena
400 metara 46.53 s Tokio 29. avgust 1991. 982 poena
110 metara prepone 13.47 s San Hoze 27. maj 1995. 1.044 poena
Bacanje diska 55.07 m Modesto 8. maj 1999. 977 poena
Skok motkom 5.20 m Tokio 30.avgust 1991. 972 poena
Bacanje koplja 66.90 m Atlanta 1. avgust 1996. 842 poena
1.500 metara 4:36.63 Sijetl 25. jul 1990. 702 poena

Aktivnosti van atletike

[uredi | uredi izvor]

O’Brajen je 7. maja 2009. oborio svetski rekord za najbržu igru školica na egzibiciji održanoj na Menhetnu. Postavio je rekord od 81 sekunde, oborio stari rekord za dve sekunde.[30]

Kasnih 1990-ih, O’Brajen se pojavio u reklamama za italijanskog modnog dizajnera Versaćea.[31]

1. juna 2012, O’Brajen je objavio knjigu koju je napisao zajedno sa Bredom Botkinom „Savladavanje prepreka: Kako se postaje najbolji sportista sveta“ (ISBN 978-1935628088).

Privatno

[uredi | uredi izvor]

O’Brajen živi u okolini Feniksa od 1997.[32] gde se preselio iz severnog Ajdaha.[33] Vlasnik je Gold Medal Akselerejšn (engl. Gold Medal Acceleration). Povremeno komentariše prenose atletskih takmičenja na televiziji.

Počasti i nagrade

[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon što je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1996., ustanovljen je "Dan Dana O’Brajena" od strane države Ajdaho sa paradom u gradu Moskvi sredinom avgusta.[34][35][36][37]

O’Brajen je primljen u Kuću slavnih u Oregonu 2005.[38][39] Uvršten je u Nacionalnu atletsku kuću slavnih 2006. godine, Sportsku kuću slavnih Univerziteta u Ajdahu i Olimpijsku kuću slavnih Sjedinjenih Država 2012.[40]

Ulica u Klamat Folsu je nazvana po njemu 1996.[41][42][43] a srednja škola Henli odala je 2010. čast O’Brajanu preimenovanjem svog terena za američki fudbal.

Atletska staza na Univerzitetu Ajdaho nazvana je po O’Brajenu 1996. Kompleks je renoviran u vrednosti od 2,5 miliona dolara 2011–2012.[44][45][46][47]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Daniel Dion O'Brien”. Arhivirano iz originala 16. 5. 2008. g. Pristupljeno 7. 9. 2008. 
  2. ^ a b Murray, Jim (29. 4. 1992). „He had a thirst, just like Thorpe”. Eugene Register-Guard. (Los Angeles Times). str. 1B. 
  3. ^ Blanchette, John (15. 5. 1989). „O'Brien qualifies for Big Sky 200”. Spokesman-Review. str. C4. 
  4. ^ Drape, Joe (5. 5. 1996). „O'Brien finds himself bigger obstacle than decathlon”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Cox News Service. str. D8. 
  5. ^ Blanchette, John (28. 5. 1988). „O'Brien powers CCS”. Spokesman-Review. str. B5. 
  6. ^ „The Spokesman-Review - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2024-10-16. 
  7. ^ „Ex-Idaho's O'Brien winds up second”. Lewiston Morning Tribune. 14. 6. 1990. str. 1B. 
  8. ^ Grummert, Dale (19. 8. 1990). „Playing the waiting game”. Lewiston Morning Tribune. str. 1D. 
  9. ^ Grummert, Dale (30. 12. 1990). „Tribune's top ten sports stories: 6. Dan O'Brien”. Lewiston Morning Tribune. str. 4C. 
  10. ^ „Moscow-Pullman Daily News - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2024-10-16. 
  11. ^ Anderson, Curtis (28. 6. 1992). „The Dan and Dave show is over”. Eugene Register-Guard. str. 1E. 
  12. ^ „Tragic day at the Trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho Washington. 29. 6. 1992. str. 1C. 
  13. ^ Gillespie, Kerry (3. 7. 2016). „For Damian Warner, four years of training comes to fruition at Rio Olympics in August - Toronto Star”. thestar.com. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  14. ^ „Dan O'Brien still a hero to hometown hero to fans”. Ellensburg Daily Record. Washington. Associated Press. 25. 7. 1992. str. 6. 
  15. ^ Foster, Mary (27. 6. 1992). „Will it be Dan or will it be Dave?”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Associated Press. str. C1. 
  16. ^ Rodman, Bob (6. 9. 1992). „Dan O'Brien earns decathlon world record”. Eugene Register-Guard. Oregon. str. 1E. 
  17. ^ „Definitely Dan's day: O'Brien sets decathlon mark”. Observer-Reporter. Washington, Pennsylvania. Associated Press. 6. 9. 1992. str. C8. 
  18. ^ „Dan O'Brien breaks Daley's world record”. Reading Eagle. Pennsylvania. news services. 6. 9. 1992. str. D3. 
  19. ^ Rodman, Bob (14. 6. 1993). „O'Brien takes aim at decathlon mark”. Eugene Register-Guard. Oregon. str. 4B. 
  20. ^ „Dvorak tops O'Brien's world decathlon mark”. Sarasota Herald Tribune. Florida. Associated Press. 5. 7. 1999. str. 2C. 
  21. ^ „9039 points! Eaton breaks world record before a home crowd in Eugene”. IAAF. 24. 6. 2012. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  22. ^ „4th IAAF World Indoor Championships”. worldathletics.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-16. 
  23. ^ Baum, Bob (2. 8. 1996). „O'Brien buries memories of '92”. Eugene Register-Guard. Associated Press. str. 1C. 
  24. ^ Powell, Shaun (2. 8. 1996). „O'Brien endures to win decathlon”. Milwaukee Journal Sentinel. (Newsday). str. 1C. [mrtva veza]
  25. ^ Ventre, Michael (2. 8. 1992). „O'Brien strikes Olympic gold”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. (Los Angeles Daily News). str. 1B. 
  26. ^ Baum, Bob (19. 7. 2000). „O'Brien bows out of Olympic trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. str. 1B. 
  27. ^ „Injured foot to keep O'Brien from trials”. Toledo Blade. Ohio. Associated Press. 19. 7. 2000. str. 7C. 
  28. ^ „Injured O'Brien 'officially done' with decathlon”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. Associated Press. 9. 7. 2004. str. C2. 
  29. ^ Matthies, Steve (8. 7. 2004). „O'Brien says his decathlon career over”. Herald and News. 
  30. ^ Penner, Mike (8. 5. 2009). „Dan O'Brien hops his way to a world record”. Los Angeles Times. Pristupljeno 3. 8. 2012. 
  31. ^ Rovell, Darren (29. 7. 2008). „Catching Up With Dan And Dave”. CNBC. 
  32. ^ „O'Brien moves to Phoenix”. Eugene Register-Guard. wire services. 25. 1. 1997. str. 2D. 
  33. ^ White, Vera (14. 4. 1994). „The house that Dan built”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. str. 1A. 
  34. ^ „Idaho city celebrates Dan O'Brien Day”. Deseret News. Salt Lake City, Utah. Associated Press. 19. 8. 1996. str. B2. 
  35. ^ Johnson, David (19. 8. 1996). „O'Brien given hero's welcome”. Lewiston Morning Tribune. str. 1A. 
  36. ^ Roesler, Rich (19. 8. 1996). „Thousands honor hometown hero”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. str. A1. 
  37. ^ Sullivan, Tim (19. 8. 1996). „A hero's homecoming”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. str. 1C. 
  38. ^ „Dan O'Brien - Track and Field”. Oregon Sports Hall of Fame. Arhivirano iz originala 27. 7. 2011. g. Pristupljeno 5. 5. 2011. 
  39. ^ Brandon, Steve (7. 10. 2005). „'Dan and Dave' reunion”. Portland Tribune. Arhivirano iz originala 11. 2. 2012. g. Pristupljeno 23. 2. 2010. 
  40. ^ „USA Track & Field - Devers, O'Brien, Temple, Connolly selected to U.S. Olympic Hall of Fame”. www.usatf.org. Arhivirano iz originala 2012-05-15. g. 
  41. ^ „Klamath Falls rolls red carpet for O'Brien”. Eugene Register-Guard. news services. 14. 9. 1996. str. 2D. 
  42. ^ „O'Brien receives hero's welcome from home town”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. 16. 9. 1996. str. 1C. 
  43. ^ Meehan, Jim; Lee, Greg (29. 12. 1996). „A year to remember”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. str. C9. 
  44. ^ „Dan O'Brien Track and Field Complex”. Spokane, Washington: Bernardo Wills Architects. 2011. Arhivirano iz originala 05. 02. 2023. g. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  45. ^ „Dan O'Brien Track Complex”. University of Idaho. 22. 5. 2012. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  46. ^ „O'Brien helps cut the ribbon on revamped track”. Go Vandals.com. 7. 5. 2012. Pristupljeno 14. 5. 2012. 
  47. ^ Rokyta, Devin (8. 5. 2012). „O'Brien returns to Idaho”. Orlando Sentinel. Florida. (Moscow-Pullman Daily News). Arhivirano iz originala 16. 12. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2016. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дан_О’Брајен&oldid=28914760”