Пређи на садржај

Дан О’Брајен

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ден О'Брајен)
Дан О’Брајен
Дан О’Брајен на снимку из 2009. године.
Лични подаци
Пуно имеDaniel Dion O'Brien
Датум рођења(1966-07-18)18. јул 1966. (58 год.)
Место рођењаПортланд (Орегон), САД
ДржављанствоСАД
Висина188 см
Маса84 кг
Спортске информације
СпортСедмобој, Десетобој
Достигнућа и титуле
Лични рекорди6.476 у седмобоју
8.891 у десетобоју
Награде и медаље
Представљајући Сједињене Америчке Државе САД
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1996. Атланта Десетобој
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1991. Токио Десетобој
Златна медаља — прво место 1993. Штутгарт Десетобој
Златна медаља — прво место 1995. Гетеборг Десетобој
www.danobrien.com

Данијел Дион О’Брајен (енгл. Daniel Dion O'Brien; Портланд, 18. јул 1966) некадашњи је амерички атлетичар. О’Брајен је освајач златне олимпијске медаље у десетобоју. Освојио је и три узастопна светска првенства ( 1991, 1993, 1995 ) и поставио је светски рекорд 1992.

Одрастање

[уреди | уреди извор]

О’Брајен је афроамеричког и финског порекла.[1] Одрастао је као усвојено дете у ирско-америчкој породици у Кламат Фолсу.[2] Похађао је Универзитет Ајдахо у Москви, где се такмичио у атлетици.[3] Након што је првобитно напустио универзитет и ушао у проблеме са законом,[2][4] О’Брајен се пребацио на Спокен Фолс двогодишњи колеџ у Спокену у Вашингтону 1987-1988.[5] Вратио се потом на Универзитет Ајдахо како би се такмичио у атлетици и да би дипломирао.[6]

О’Брајен је тренирао под вођством тренера Мајка Келера,[7][8][9] и Рика Слоуна.[10]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Као светски шампион 1991. године, О’Брајен је ушао у олимпијску 1992. као фаворит за освајање злата у десетобоју у Барселони. Међутим, током америчких олимпијских квалификација на стадиону Тад Гормли у Њу Орлеансу крајем јуна, О’Брајен није успео да пресочи почетну висину у скоку мотком па није зарадио ниједан поен. Завршио је на једанаестом месту међу 24 десетобојаца[11][12] и ниује ушао у амерички олимпијски тим за Барселону.[13]

О’Брајенов изостанак са Олимпијских игара у Барселони представљало је проблем за његовог корпоративног спонзора и за телевизију NBC која је у великој мери промовисала предстојеће Олимпијске игре. Појавиљивао се са америчким ривалом Дејвом Џонсоном у популарној ТВ рекламној кампањи за Рибок.[14] Серија реклама под називом "Дан и Дејв" требало је да изазове интересовање за Рибок и десетобојце пред Олимпијске игре у Барселони.[15] О’Брајенов неочекивани неуспех у Њу Орлеансу привукао је значајну пажњу; Рибок се прилагодио тако што је пустио нове рекламе у којима је навијао за Дејва, који је у Барселони освојио бронзану медаљу.

О’Брајен се прегруписао и поставио светски рекорд од 8.891 поен почетком септембра 1992. у Таленсу у Француској.[16][17][18][19] Ово је стајало као светски рекорд до 1999.[20] и као амерички рекорд скоро двадесет година, све док га Ештон Итон није оборио 2012. на америчким олимпијским квалификацијама у Јуџину. О’Брајен је био присутан на стадиону Хејворд Филд и честитао је Итону убрзо након што је овај завршио трку на 1.500 метара оборивши светски рекорд са укупним збиром од 9.039 поена.[21]

О’Брајен је победио у седмобоју на Светском првенству у дворани 1993. у Торонту са резултатом 6.476 поена, што је тада био светски рекорд у дворани. Седмобој није био званично у програму овог светског првенства и медаље се нису додељивале.[22]

На Олимпијади у Атланти 1996. О’Брајен је освојио златну медаљу са 8.824 бода, 118 испред другошампиона Франка Буземана из Немачке.[23][24][25] Повреда левог стопала у јулу 2000. године, узроковала је његово повлачење са Игара у Сиднеју.[26][27] Повреде су се наставиле и спречиле његову даљу каријеру. [28] О’Брајен је објавио да се повлачи из атлетике 8. јула 2004.[29]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Место Датум Поена
Десетобој 8.891 поен Таланс 5. септембар 1992. 8.891 поен
Седмобој (у дворани) 6.476 поена Торонто 14. март 1993. 6.476 поена
100 метара 10.32 с (+1.7 м/с) Атланта 21.јун 1996. 1.018 поена
Скок удаљ 8.08 м Таланс 4. септембар 1992. 1.081 поен
Бацање кугле 16.69 м Таланс 4. септембар 1992. 894 поена
Скок увис 2.20 м Сент Питерсбург 28. јул 1994. 992 поена
400 метара 46.53 с Токио 29. август 1991. 982 поена
110 метара препоне 13.47 с Сан Хозе 27. мај 1995. 1.044 поена
Бацање диска 55.07 м Модесто 8. мај 1999. 977 поена
Скок мотком 5.20 м Токио 30.август 1991. 972 поена
Бацање копља 66.90 м Атланта 1. август 1996. 842 поена
1.500 метара 4:36.63 Сијетл 25. јул 1990. 702 поена

Активности ван атлетике

[уреди | уреди извор]

О’Брајен је 7. маја 2009. оборио светски рекорд за најбржу игру школица на егзибицији одржаној на Менхетну. Поставио је рекорд од 81 секунде, оборио стари рекорд за две секунде.[30]

Касних 1990-их, О’Брајен се појавио у рекламама за италијанског модног дизајнера Версаћеа.[31]

1. јуна 2012, О’Брајен је објавио књигу коју је написао заједно са Бредом Боткином „Савладавање препрека: Како се постаје најбољи спортиста света“ (ISBN 978-1935628088).

Приватно

[уреди | уреди извор]

О’Брајен живи у околини Феникса од 1997.[32] где се преселио из северног Ајдаха.[33] Власник је Голд Медал Акселерејшн (енгл. Gold Medal Acceleration). Повремено коментарише преносе атлетских такмичења на телевизији.

Почасти и награде

[уреди | уреди извор]

Убрзо након што је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1996., установљен је "Дан Дана О’Брајена" од стране државе Ајдахо са парадом у граду Москви средином августа.[34][35][36][37]

О’Брајен је примљен у Кућу славних у Орегону 2005.[38][39] Уврштен је у Националну атлетску кућу славних 2006. године, Спортску кућу славних Универзитета у Ајдаху и Олимпијску кућу славних Сједињених Држава 2012.[40]

Улица у Кламат Фолсу је названа по њему 1996.[41][42][43] а средња школа Хенли одала је 2010. част О’Брајану преименовањем свог терена за амерички фудбал.

Атлетска стаза на Универзитету Ајдахо названа је по О’Брајену 1996. Комплекс је реновиран у вредности од 2,5 милиона долара 2011–2012.[44][45][46][47]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Daniel Dion O'Brien”. Архивирано из оригинала 16. 5. 2008. г. Приступљено 7. 9. 2008. 
  2. ^ а б Murray, Jim (29. 4. 1992). „He had a thirst, just like Thorpe”. Eugene Register-Guard. (Los Angeles Times). стр. 1B. 
  3. ^ Blanchette, John (15. 5. 1989). „O'Brien qualifies for Big Sky 200”. Spokesman-Review. стр. C4. 
  4. ^ Drape, Joe (5. 5. 1996). „O'Brien finds himself bigger obstacle than decathlon”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Cox News Service. стр. D8. 
  5. ^ Blanchette, John (28. 5. 1988). „O'Brien powers CCS”. Spokesman-Review. стр. B5. 
  6. ^ „The Spokesman-Review - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 2024-10-16. 
  7. ^ „Ex-Idaho's O'Brien winds up second”. Lewiston Morning Tribune. 14. 6. 1990. стр. 1B. 
  8. ^ Grummert, Dale (19. 8. 1990). „Playing the waiting game”. Lewiston Morning Tribune. стр. 1D. 
  9. ^ Grummert, Dale (30. 12. 1990). „Tribune's top ten sports stories: 6. Dan O'Brien”. Lewiston Morning Tribune. стр. 4C. 
  10. ^ „Moscow-Pullman Daily News - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 2024-10-16. 
  11. ^ Anderson, Curtis (28. 6. 1992). „The Dan and Dave show is over”. Eugene Register-Guard. стр. 1E. 
  12. ^ „Tragic day at the Trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho Washington. 29. 6. 1992. стр. 1C. 
  13. ^ Gillespie, Kerry (3. 7. 2016). „For Damian Warner, four years of training comes to fruition at Rio Olympics in August - Toronto Star”. thestar.com. Приступљено 14. 1. 2017. 
  14. ^ „Dan O'Brien still a hero to hometown hero to fans”. Ellensburg Daily Record. Washington. Associated Press. 25. 7. 1992. стр. 6. 
  15. ^ Foster, Mary (27. 6. 1992). „Will it be Dan or will it be Dave?”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Associated Press. стр. C1. 
  16. ^ Rodman, Bob (6. 9. 1992). „Dan O'Brien earns decathlon world record”. Eugene Register-Guard. Oregon. стр. 1E. 
  17. ^ „Definitely Dan's day: O'Brien sets decathlon mark”. Observer-Reporter. Washington, Pennsylvania. Associated Press. 6. 9. 1992. стр. C8. 
  18. ^ „Dan O'Brien breaks Daley's world record”. Reading Eagle. Pennsylvania. news services. 6. 9. 1992. стр. D3. 
  19. ^ Rodman, Bob (14. 6. 1993). „O'Brien takes aim at decathlon mark”. Eugene Register-Guard. Oregon. стр. 4B. 
  20. ^ „Dvorak tops O'Brien's world decathlon mark”. Sarasota Herald Tribune. Florida. Associated Press. 5. 7. 1999. стр. 2C. 
  21. ^ „9039 points! Eaton breaks world record before a home crowd in Eugene”. IAAF. 24. 6. 2012. Приступљено 12. 7. 2016. 
  22. ^ „4th IAAF World Indoor Championships”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-16. 
  23. ^ Baum, Bob (2. 8. 1996). „O'Brien buries memories of '92”. Eugene Register-Guard. Associated Press. стр. 1C. 
  24. ^ Powell, Shaun (2. 8. 1996). „O'Brien endures to win decathlon”. Milwaukee Journal Sentinel. (Newsday). стр. 1C. 
  25. ^ Ventre, Michael (2. 8. 1992). „O'Brien strikes Olympic gold”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. (Los Angeles Daily News). стр. 1B. 
  26. ^ Baum, Bob (19. 7. 2000). „O'Brien bows out of Olympic trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. стр. 1B. 
  27. ^ „Injured foot to keep O'Brien from trials”. Toledo Blade. Ohio. Associated Press. 19. 7. 2000. стр. 7C. 
  28. ^ „Injured O'Brien 'officially done' with decathlon”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. Associated Press. 9. 7. 2004. стр. C2. 
  29. ^ Matthies, Steve (8. 7. 2004). „O'Brien says his decathlon career over”. Herald and News. 
  30. ^ Penner, Mike (8. 5. 2009). „Dan O'Brien hops his way to a world record”. Los Angeles Times. Приступљено 3. 8. 2012. 
  31. ^ Rovell, Darren (29. 7. 2008). „Catching Up With Dan And Dave”. CNBC. 
  32. ^ „O'Brien moves to Phoenix”. Eugene Register-Guard. wire services. 25. 1. 1997. стр. 2D. 
  33. ^ White, Vera (14. 4. 1994). „The house that Dan built”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. стр. 1A. 
  34. ^ „Idaho city celebrates Dan O'Brien Day”. Deseret News. Salt Lake City, Utah. Associated Press. 19. 8. 1996. стр. B2. 
  35. ^ Johnson, David (19. 8. 1996). „O'Brien given hero's welcome”. Lewiston Morning Tribune. стр. 1A. 
  36. ^ Roesler, Rich (19. 8. 1996). „Thousands honor hometown hero”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. стр. A1. 
  37. ^ Sullivan, Tim (19. 8. 1996). „A hero's homecoming”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. стр. 1C. 
  38. ^ „Dan O'Brien - Track and Field”. Oregon Sports Hall of Fame. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  39. ^ Brandon, Steve (7. 10. 2005). „'Dan and Dave' reunion”. Portland Tribune. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 23. 2. 2010. 
  40. ^ „USA Track & Field - Devers, O'Brien, Temple, Connolly selected to U.S. Olympic Hall of Fame”. www.usatf.org. Архивирано из оригинала 2012-05-15. г. 
  41. ^ „Klamath Falls rolls red carpet for O'Brien”. Eugene Register-Guard. news services. 14. 9. 1996. стр. 2D. 
  42. ^ „O'Brien receives hero's welcome from home town”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. 16. 9. 1996. стр. 1C. 
  43. ^ Meehan, Jim; Lee, Greg (29. 12. 1996). „A year to remember”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. стр. C9. 
  44. ^ „Dan O'Brien Track and Field Complex”. Spokane, Washington: Bernardo Wills Architects. 2011. Приступљено 12. 7. 2016. 
  45. ^ „Dan O'Brien Track Complex”. University of Idaho. 22. 5. 2012. Приступљено 12. 7. 2016. 
  46. ^ „O'Brien helps cut the ribbon on revamped track”. Go Vandals.com. 7. 5. 2012. Приступљено 14. 5. 2012. 
  47. ^ Rokyta, Devin (8. 5. 2012). „O'Brien returns to Idaho”. Orlando Sentinel. Florida. (Moscow-Pullman Daily News). Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 12. 7. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дан_О’Брајен&oldid=28610431”