Pređi na sadržaj

De Heviland DHC-2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
De Heviland DHC-2 "Dabar"

Avion De Heviland DHC-2 "Dabar"
Opšte
Namena školski, putnički, transportni
Posada 1
Proizvođač De Havilland of Canada
Prvi let 16. avgusta 1947.
Početak proizvodnje 1948.
Dimenzije
Dužina 9,98 m
Razmah krila 14,63 m
Visina 3,17 m
Površina krila 23,22 m²
Masa
Prazan 1.504 kg
Normalna poletna 2.309 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 × Pratt & Whitney R-985 Wasp Jr.
Snaga 1 x 336 kW
Performanse
Maks. brzina na H=0 255 km/h
Dolet 732 km
Plafon leta 5.486 m
Brzina penjanja 312 m/min

De Heviland DHC-2 "Dabar" (engl. De Havilland DHC-2 Beaver) je kanadski jednokrilni višesedi višenamenski avion/hidroavion metalne konstrukcije sa neuvlačivim (fiksnim) klasičnim stajnim trapom/plovcima.[1]


Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
De Heviland DHC-2T sa turboelisnim pogonom

Kanadska firma De Heviland počela je krajem 1946. godine rad na projektu aviona DHC-2 Biver (Dabar). Prototip aviona poleteo je 16. avgusta 1947. godine, da bi se i danas koristio u nekim od 70 zemalja, koliko ih je nabavilo ovaj izuzetno uspešan avion. U prostranoj kabini zapremine 3,40 m3 bilo je mesta za 7 putnika ili 680 kg tereta, pri čemu je avion ispunjavao STOL karakteristike. Kupcima avion je isporučivan sa kompletom klasičnog stajnog trapa i plovaka tako da se po potrebi mogao pretvarati iz kopnene u hidro-verziju. Poslednjih 60 aviona De Heviland DHC-2 "Dabar" su proizvedena sa turbo elisnim pogonom. U njih su ugrađivane turbine Pratt & Whitney PT6A-20, PT6A-27 ili PT6A-34.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Avion de Heviland DHC-2 "Dabar" je putničko-transportni avion, (amfibija), potpuno metalne konstrukcije, konzolni jednokrilac-visokokrilac (krilo mu tangira gornju ivicu trupa).

Trup aviona je bio pravougaonog poprečnog preseka. Imao je prostranu kabinu sa ravnim zidovima i velikim prozorima (putnička varijanta), a kod transportne ili vojne verzije na svakoj strani tovarnog prostora je bio po jedan okrugli prozor.

Noseća konstrukcija aviona je bila metalna a obloga od aluminijumskog lima. Putnička kabina je iznutra bila obložena tapacirungom koji je smanjivao buku i činio kabinu udobnijom za putnike.

Pogonska grupa, koja se sastojala od jednog motora nalazila se u kljunu aviona. Motor kojim je bio opremljen ovaj avion je bio Pratt & Whitney R-985 Wasp Jr. devetocilindrični radijalni vazduhom hlađeni motor snage 450 KS,(336 kW) ili turbo elisni pogon Pratt & Whitney PT6A-20, PT6A-27 ili PT6A-34 snage 510 kW. Avion je bio opremljen dvokrakom ili trokrakom metalnom elisom promenljivog koraka.

Krila aviona su metalne konstrukcije sa dve ramenjače obložena aluminijumskim limom i sa svake strane su poduprta sa dva metalna podupirača. Krila su bila prava, pravougaonog oblika sa zaobljenim krajevima. Na zadnjoj ivici krila nalazili su se zakrilca i eleroni. Pokretni delovi krila su bili izvedeni kao i samo krilo: konstrukcija metalna a obloga od aluminijumskog lima. U unutrašnjem prostoru središnjeg dela krila smešteni su rezervoari za gorivo. Repni delovi aviona, horizontalni i vertikalni stabilizatori kao i kormila visine i pravca su građeni kao i krila, metalne su konstrukcije sa oblogom od aluminijumskog lima.

Stajni trap: Avioni su standardno isporučivani sa točkovima i plovcima a njihova zamena je bila veoma laka. Kao dodatne opcija nudio se i avion amfibija koji je na plovcima imao točkove i avion opremljen skijama.

Osnovne varijante

[uredi | uredi izvor]
  • Beaver I : Prva varijanta sa motorom Pratt & Whitney R-985 Wasp Jr. snage 450 KS (336 kW).
  • Turbo-Beaver III : Varijanta sa turboelisnim pogonom Pratt & Whitney PT6A-6 (578 KS) ili RT-20.
  • DHC-2/PZL-3S : Modernzovana varijanta, proizvodnja firme Airtech Canada, sa radijalnim motorom PZL-3S (600 KS).

Zemlje koje su koristile avion

[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]
De Heviland DHC-2 crtež u 3 projekcije
De Heviland DHC-2 ekspedicije na Južni pol

Avion De Heviland DHC-2 se proizvodio u periodu od 1947. do 1967. godine i ukupno je proizvedeno 1.657 aviona ovog tipa. Samo vojska SAD je 1951. godine od de Hevilanda Kanada kupila 974 ova aviona[2] Tokom svog dugog proizvodnog veka ovaj avion je neprekidno usavršavan prateći savremena tehnička dostignuća i izlazeći u susret potrebama i željama kupaca. Prodat je u preko 70 zemalja a korišćen je i kao običan i kao hidroavion. Ovo je bio veoma uspešan avion i koristio se kako za prevoz putnika i transport robe tako i u poljoprivredi za prihranjivanje useva i zaprašivanje protiv insekata, kao komunalni avion, zatim se koristio za traganje i spašavanje i za sportske aktivnosti. Vojska i Obalska straža su ga koristile za kurirske poslove, patroliranje i spašavanje. U preko 15 zemalja ovaj avion je korišćen u vojnom vazduhoplovstvu. Avion se koristio od 1947. godine do današnjih dana. Koristi se u tri oblika kao kopneni avion sa fiksnim stajnim trapom i točkovima, sa plovcima kao hidroavion i kao amfibija. Edmund Hilari je koristio ovaj avion, koji je pripadao ratnom vazduhoplovstvu Novog Zelanda, u svojoj ekspediciji pri osvajanju Južnog pola.

Avion De Heviland DHC-2 u Jugoslaviji

[uredi | uredi izvor]

Tokom 1954. godine u Kanadi su nabavljena tri aviona ovog tipa za JRV (Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva) za potrebe održavanja kurirske veze, izviđanje i hitan prevoz ljudi i tereta. U zemlju su došli brodom i ubrzo su uvršćeni u sastav 122. hidroeskadrile za vezu u Divuljama kod Splita. Tokom višegodišnje službe na tim avionima izvršene su brojne prepravke, kao što je izmena načina kačenja vrata da bi se mogla brzo odbaciti u slučaju opasnosti. Takođe, skinut je originalni usisnik iznad kapotaža motora čime je rešen problem hlađena motora. Posle više od dve decenije uspešne službe, 1974. godine doneta je odluka da se rashoduju oba preostala Bivera.[3]

Sačuvani primerak aviona De Heviland DHC-2

[uredi | uredi izvor]

U Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, izložen je avion, ev. br. 70101 (ranije 0672, fab. br. 587) koji je po rashodovanju dodeljen Muzeju. Pre nego što je iz hidro-baze u Divuljama preleteo na Aerodrom u Beogradu, plovci su mu zamenjeni stajnim trapom sa točkovima[4].

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2016. g. Pristupljeno 11. 11. 2016. 
  2. ^ „De Havilland Canada DHC-2 Beaver | Canada Aviation and Space Museum”. 
  3. ^ Dimitrijević 2012.
  4. ^ Muzej vazduhoplovstva-Beograd :: Riznica Muzeja

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir. Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. 2003.(COBISS).
  • Janić, Čedomir. Godišnjak srpskog vazduhoplovstva za 2007. Beograd: Aerokomunikacije. 2007. ISSN 1820-9122
  • Grujić, Zlatomir (1997). Avijacija Srbije i Jugoslavije 1901—1994. Beograd: NIU "Vojska". ISBN 978-86-335-0019-7. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
De Heviland DHC-2 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Де_Хевиланд_DHC-2&oldid=27882944”