Pređi na sadržaj

Droge za silovanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Droge za seksualno zlostavljanje
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10F10.0-F19.0
MKB-9-CM305
MeSHD011041

Droge za silovanje (engl. Date rape drugs) su najčešće medikamenti koji utiču na način ponašanja i psihu čoveka, uz to mogu izazvati i sedaciju (smirivanje) uz hipnotički učinak (pospanost). Dodatno svojstvo tih sredstava je da izazivaju gubitak pamćenja (amneziju) za period koji je sledio nakon konzumiranja. Naročito je opasno ako se kombinuju s alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja kao i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja.[1] Droge za silovanje pripadaju farmaceutskoj familiji benzodiazepina, u koju spadaju i valijum, librijum i ksanaks, ali su deset puta jače od njih. Dejstvo droga za silovanje počinje od dvadeset do trideset minuta nakon njihovog konzumiranja, a može trajati između osam i dvanaest sati. Metabolit flunitrazepama, 7-amino-flunitrazepam može se otkriti u urinu unutar od 5 do 14 dana nakon konzumiranja, zavisno od metoda detekcije, a u vlasima kose i do mesec dana nakon konzumiranja.[2] Testing setovi, za kojih naučnici tvrde da detektuju 'GHB', ketamine i benzodiazepine (npr. „rufinol“), ubrzo će biti dostupni pod imenom kao što je takozvani „detektiv pića“. Farmaceutske kompanije širom sveta ubrzano rade na stvaranju papira ili test trake koja menja boju u dodiru sa nekom od navedenih droga za silovanje.[3][4]

U većini zemalja, upotreba ove droge u silovanju nije relevantna činjenica. Zakonska definicija silovanja u zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države takođe pokriva nedostatak saglasnosti kada žrtva ne može da kaže „ne“ na odnos, bilo da je efekat je zbog korišćenja droge ili jednostavno konzumiranja alkohola.[5]

Status droga za silovanje u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Status droga za silovanje u Sjedinjenim Američkim Državama[uredi | uredi izvor]

Rufinol, kao ni GHB, nisu odobreni za upotrebu u Sjedinjenim Državama i njen uvoz je zabranjen.[7] Međutim, pošto je proizvodnja i prodaja na recept dozvoljena u nekim zemljama Latinske Amerike i Evrope, ove droge se nelegalno prokrijumčare iz tih zemalja.[8][9]

Status droga za silovanje u Bosni i Hercegovini[uredi | uredi izvor]

U BiH ni jedna od droga za silovanje ne može da se dobije na recept ni u jednoj apoteci. Ali na na nelegalnom tržištu je dostupna droga „Flash“, kao i većina drugih droga za silovanje.[10]

Status droga za silovanje u Hrvatskoj[uredi | uredi izvor]

Sve vrste droga za silovanje su u Hrvatskoj nelegalne.

Vrsta sintetičke i halucinogene droge zvane GHB, je bila pronađena u Zagrebu kod dvojice muškaraca u februaru 2003.[11]

Status droga za silovanje u Francuskoj[uredi | uredi izvor]

Napadi povezani sa drogama za silovanje uvek podrazumevaju prinudu, jer žrtva nije svesna ni voljna, zbog efekata droge. Ovo je u francuskom krivičnom zakonu otežavajući faktor u vezi sa kriminalom agresije. Zloupotreba ovih droga u Francuskoj je kažnjiva zakonom.

Skraćena farmakologija sa opisom simptoma[uredi | uredi izvor]

U organizmu postoje 3 tipa opioidnih receptora:

  • OP1 (ranije δ) – nalaze se u cns-u, i imaju ulogu u analgeziji, pokretnosti gastrointestinalnog trakta, raspoloženju, ponašanju i regulaciji kardiovaskularnog sistema. Stimulacijom ovih receptora postiže se analgezija, usporava motilitet GITa, menja raspoloženje i ponašanje. Fiziološki se za OP1 receptore vezuju enkefalini.
  • OP2 (ranije ϰ) – nalaze se pre svega u kori velikog mozga i učestvuju u prenošenju signala za bol, regulisanju mokrenja i ishrane. Stimulacijom ovog tipa receptora dolazi do sprečavanja provođenja signala za bol, i poremećaja u mokrenju i ishrani. Fiziološki se za OP2 receptore vezuju dinorfini.
  • OP3 (ranije μ) – raspoređeni duž celog moždanog stabla, sa ulogom u regulaciji bola, disanja, krvotoka, peristaltike creva, raspoloženja, lučenja hormona i imunih funkcija. Fiziološki se za OP3 receptore vezuju endomorfini.

Sve vrste droga za silovanje deluju na svaki od tri opioidnih receptora (centralni nervni sistem, gastrointestinalni trakt i na receptore koji probuđuju dejstva koja nemaju veze ni sa jednim od tih receptora)[b]:

  • Centralni nervni sistem
  1. Gubitak sposobnosti rasuđivanja.
  2. Smanjenje motoričke sposobnosti.
  3. Gubitak pamćenja.
  4. Smanjena društvena inhibicija.
  5. Pojačanje erotskih nagona (što dodatno potpomaže silovateljima u njihovim namerama).
  6. Pričljivost (uglavnom zbog euforije)
  7. Naprasna želja za plesom.
  8. Nejasan i nerazuman govor.
  • Gastrointestinalni trakt
  1. Mučnina.
  • Ostala dejstva
  1. Hipoglikemija, propraćena očiglednim simptomima, kao što su umor, malaksalost, pospanost i sl.
  2. Halucinacije, manija, glavobolja, vrtoglavica, teškoće pri fokusiranju pogleda, noćne more (nesanica), zbog dejstva ovih droga na čovekov nervni sistem.
  3. Problemi kod disajnih organa: respiratorna depresija (u nekim slučajevima može da bude fatalna, jer ponekad izaziva prestanak disanja, što dovodi do smrti).
  4. Koma (postoji velika mogućnost da koma usled konzumiranja ovih droga bude smrtonosna, iz više razloga: hipoglikemija, predoziranje, i zbog do sada naučno neobjašnjenih razloga).

Vrste droga za silovanje[uredi | uredi izvor]

Dve droge često se pominju kao glavne droge za silovanje: 'GHB', takođe poznat kao γ-hidroksibuterna kiselina (engl. gamma-hydroxybutyric acid) i benzodijazepini (kao što su flunitrazepam, takođe poznat kao rufi (roofies), međutim, američka istraživanja iz 1997. pokazala je da alkohol i dalje ostaje droga koja je najčešće vezana za silovanje muškaraca i žena .[12]

Alkohol[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Alkoholna pića
Na slici su prikazane neke vrste alkoholnih pića

Alkohol je i dalje najčešće korišćena droga za silovanje, zato što je legalna i lako dostupna.[13] Mnogi silovatelji koriste alkohol jer ga njihove žrtve često dobrovoljno prihvate, a zatim ih podstiču da piju dovoljnu količinu kako bi izgubili svest. Čak i ako žrtva pristane na seks, činu silovanja ide u prilog da je žrtva bila onesposobljena ili oslabljena zbog alkohola.[14] Neki silovatelji su počinili „silovanje pogodnosti“, pri čemu je žrtva zlostavljana nakon što je izgubila svest zbog previše pića. Istraživanjima u Ujedinjenom Kraljevstvu utvrđeno je da u samo 2% od 1.014 silovanja žrtva je popila piće pomešano sa sedativima.[15][16]

Benzodiazepini[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Benzodiazepini

Benzodiazepini su lekovi koji se koriste za lečenje anksioznosti, napade panike, nesanica, i nekoliko drugih psiho-fizičkih oboljenja. Neki benzodiazepini koji se koriste za lečenje nesanice poseduju snažne sedative, izazivaju poremećaje motorike i jaka amnesticiona svojstva. Flunitrazepam (rufinol), temazepam (restoril) i midazolam su tri najčešće korišćene droge za olakšavanje krvičnog dela silovanja, sve tri droge su benzodiazepini sa hipnotičkim učinkom.[17] Flunitrazepam i temazepam su od posebnog značaja jer se lako kamufliraju u etanolu, te u njihovom slučaju, to su benzodiazepinski medikamenti najčešće vezani za silovanje.[18]

Glavni članak: Flunitrazepam
Hipnotička droga flunitrazepam

Prema Nacionalnom institutu o zloupotrebi droga i opojnih sredstava:

Ulično ime droge flunitrazepam je rufi (od „Rufinol“). Ova droga spada u grupu sedativa, a ima deset puta jače dejstvo od „valijuma“. Ova supstanca se u medicini primenjuje u terapiji nesanice, a razvila ju je farmaceutska kompanija Roš sedamdesetih godina dvadesetog veka. Rufinol se na tržištu prvi pojavio 1975. godine, a danas je u legalnoj upotrebi širom sveta, mada u SAD nije dostupan kao legalni medikament. Prvi put je počeo da se zloupotrebljava tokom osamdesetih godina istog veka. Tokom dugotrajne primene flunitrazepama može se razviti jaka fizička i psihička zavisnost. Osim silovatelja, ovu drogu koriste i pljačkaši, kako bi uspavali svoje žrtve, kao i alkoholičari i heroinski zavisnici. Flunitrazepam je moguće konzumirati oralno, udisanjem i intravenozno. Prilikom intoksikacije flunitrazepaminom neophodno je smanjivanje dalje apsorpcije ispiranjem želuca.[7]

GHB/GBL/1,4 Butanediol[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: GHB

Gama-hidroksibuterna kiselina (skraćenica GHB) isto je medikament koji spada u grupu droga za silovanje, a takođe se može svrstati i u grupu depresora nervnog sistema. Silovateljima je lak za upotrebu jer je supstanca bez boje mirisa i ukusa. Na legalnom tržištu se pojavio početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, kao anestetik za ljude, ali je ubrzo napušten zbog čestih neželjenih pojava. Osamdesetih godina počeo je da se koristi kao sredstvo za uspavljivanje i koristili su ga u bodi bildingu, međutim njegova zloupotreba počela je već početkom sledeće decenije. GHB je sintetička droga i ima delovanje slično inhibitornom neurotransmiteru γ-aminobuternoj kiselini (GABA). Konzumira se najčešće oralnim putem, njegovo delovanje zavisi od tolerancije konzumenta na drogu i od fizičkih predispozicija.[7]

U slučaju predoziranja ovom drogom, postoji velika mogućnost da osoba upadne u dubok, privremeni san, blagu vrstu kome, za vreme trajanja od oko tri do četiri sata. Za vreme njegovog trajanja, česti su zabeleženi slučajevi silovanja, otmica, krađa i raznih vrsta prevara.[7]

GHB se najčešće sipa u obojena pića (npr. koka-kola) i koktele. Opasnost ovakve kombinacije je velika, jer vrlo je tanka granica između doze koja probuđuje zadovoljstvo i predoziranje. Nemoguće je tačno kontrolisati i znati jačinu nabavljenog rastvora GHB, i zbog toga dolazi do predoziranosti.[7]

U medicinskom nalazu urina se uticaj GHB-a može primetiti četiri do pet sati nakon intraverzne upotrebe i deset do dvadeset sati nakon oralne upotrebe.[1]

Glavni članak: GBL
Zaplenjeni GBL

Prolekovi GBL i 1,4 butanediol (1,4 BD ili BDO) su korišćeni da bi zaobilazili ograničenja standardnog GHB-a. U ljudskom telu, ova droga se obično ubrzano pretvara u GHB. Nekoliko ljudi je umrlo nakon konzumiranje GHB ili droga čiji su osnovni sastojci na bazi GHB-a, često u kombinaciji sa alkoholom ili sedativima koja razmnožavaju uticaj ovog opojnog sredstva.[7]

Hloral hidrat[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hloral hidrat

Hloral hidrat je hipnotik sedativ antikonvulziv, koristi se u preoperativnoj medikaciji i u postoperativnom periodu (zbog analgetskog dejstva). Ublažava apstinencijalni sindrom kod osoba zavisnih od lekova ili alkohola. Verovatnoća je da se depresorni efekat ostvaruje posredstvom aktivnog metabolita, trihloroetanola. Sintetisan je 1832. godine - on je prvi depresorni lek protiv nesanice. 1880. godine postaje toksikološki značajan kao sredstvo zloupotrebe (alkoholičari i umetnici) Njegova primena je opadala sa primenom barbiturata, a danas benzodiazepina! Podsetnik je prirodnom snu. Hloral hidrat kao i barbiturati deluju hipnotički, na obe faze sna, narušavajući njihov odnos, skraćuju REM fazu. Po prestanku uzimanja hipnotika, REM faza se kompenzatorno produžava i i pacijent ima košmarne snove, te iz straha da ih suzbije postaje zavisan od uzimanja hipnotika![19]

Ketamin[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ketamin
Bočice ketamina

Ketamin je snežno beli, paperjasti prah nastao isparavanjem sadržaja iz ampula ili flakoma sa lekom istog naziva. U medicinsku upotrebu ušao kao „nežan anestetik“, pogodan za slabije pacijente i decu, ali je povučen iz humane medicine nakon niza pacijenata koji su po povratku iz anestezije pričali o neverovatnim i intenzivnim psihodeličnim iskustvima. Trenutno je legalna samo njegova upotreba u veterini.[20]

Intramuskularnom injekcijom, za razliku od većine uličnih droga, ketamin na tržište dolazi u sterilnom bolničkom pakovanju, a doze za injektiranje su mnogo manje od doza potrebnih za uvod u anesteziju.[20]

Konzumira se ušmrkavanjem - sadržaj ampule treba da se zagreva na temperaturi ispod 90 °C, tečnost lagano isparava i pena koja ostane na kraju, pretvara se u fini beli prah.

Mešanje ketamina i drugih droga, naročito alkohola i heroina, obično se završava smrću.[20]

Važno je navesti da je ketamin naročito štetan po osobe bez iskustva sa drogama koje izazivaju halucinacije.[20]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Izuzev Rufinola, koji je registrovan i prodaje se na recept lekara.[21]
  2. ^ Zbog složenosti dejstva ovih droga, ne može se odrediti njihov glavni efekat.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Nikad heroin Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2011) (jezik: srpski)
  2. ^ Finalni izveštaj nalaza urina kod žrtava silovanja (jezik: engleski)
  3. ^ „Best Inventions 2002”. TIME. 10. 11. 2002. Arhivirano iz originala (html) 07. 03. 2008. g. Pristupljeno 2. 2. 2008. 
  4. ^ „Doubts cast over rape drug detectors” (html). New Scientist. 19. 10. 2002. Pristupljeno 2. 2. 2008.  (jezik: engleski)
  5. ^ Kriminal, zločini silovanja (jezik: engleski)
  6. ^ [https://web.archive.org/web/20150424153729/http://www.diskusije.net/zastarele-i-obrisane-teme/droga-za-silovanje-9171/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2015) Diskusija (jezik: srpski)
  7. ^ a b v g d đ e National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2009) (jezik: engleski)
  8. ^ Ženski oklop[mrtva veza] (jezik: engleski)
  9. ^ Korporacija - Gugl
  10. ^ Droga na ulicama BiH![mrtva veza] (jezik: bošnjački)
  11. ^ Zagrebačke vijesti
  12. ^ „Rohypnol: The date rape drug”. BBC News. 4. 2. 1999. Arhivirano iz originala 19. 03. 2009. g. Pristupljeno 22. 3. 2009.  (jezik: engleski)
  13. ^ Alcohol Is Most Common 'Date Rape' Drug Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2009) (jezik: engleski)
  14. ^ Date Rape - Survive.org.uk (jezik: engleski)
  15. ^ Alcohol, not drugs, poses biggest date rape risk - health - 07 January 2006 - New Scientist, Pristupljeno 2. 4. 2013. (jezik: engleski)
  16. ^ Toxicological findings in cases of alleged drug-facilitated sexual assault in the United Kingdom over a 3-year period -- Journal of Clinical Forensic Medicine, Volume 12, Issue 4, August 2005, Pages 175-186
  17. ^ Negrusz, A.; Gaensslen RE. (2003). „Analytical developments in toxicological investigation of drug-facilitated sexual assault”. Analytical and bioanalytical chemistry. 376 (8): 1192—7. PMID 12682705. doi:10.1007/s00216-003-1896-z. 
  18. ^ „National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2009. g. Pristupljeno 30. 04. 2009. 
  19. ^ Medicinski fakultet u Beogradu - Pr. Dr. Mirjana Đukić[mrtva veza] (jezik: srpski)
  20. ^ a b v g „NVO veza”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2010. g. Pristupljeno 07. 03. 2010. 
  21. ^ Prema podacima sa sajta www.rzzo.rs

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dr. Stevan P. Petrović: Droga i ljudsko ponašanje

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дроге_за_силовање&oldid=27853033”