Zevs

Za druga značenja, pogledajte stranicu Zevs (pas).

Zevs
Skulptura Zevsa u Luvru
Lični podaci
Prebivalište	Olimp
Porodica
Potomstvo	videti Kategorija:Zevsova djeca
Roditelji	Hron i Rea
Porodica	Hestija, Had, Hera, Posejdon i Demetra
Ekvivalenti
Rimski ekvivalent	Jupiter

Zevs (grč. Ζεύς) je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji živi na Olimpu. Sin je titana Hrona i njegove žene Ree.

Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je „uzet” iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tor u nordijskoj mitologiji itd.

Etimologija

Zevsovo grčko ime povezano je s indoevropskim korenom *dey- = „svetliti”, odnosno *dyēws = „dnevno nebo”. U nominativu je njegov oblik Ζεύς πατήρ, a u genitivu se Zeús menja u [Διός] . To se može povezati s glavnim bogom Praindoevropljana — *dyēws ph₂tēr = „božanski otac”, što je uporedivo sa sanskritskim dyauš pítā. Iz istog korena dolazi i lat. ime Zevsov pandan u rimskoj mitologiji, Jupitera: Iupiter, Iovis < starolatinski Diovis, od genitiva u ie. — *dyeu-ph₂tēr.

Platon, u svom Kratilusu, daje narodnu etimologiju Zevsa sa značenjem „uzrok života svih živih stvari”, zbog relacije značenja alternativnih naslova Zevsa (Zen i Dia) koji su grčke reči za život i „zato što”. Ova etimologija, zajedno sa Platonovim celokupnim metodom izvođenja etimologije, nije podržana u modernoj nauci.

Karakteristike

Džon Flaksman: Zevs na prestolu, sa Hermesom i Atinom, ilustracija Odiseje, 1810.

Zevs ima osobine indoevropskog božanstva svetlosti i neba koje „vedri i oblači”, ljuti je gromovnik koji gađa munjama; dobar bog koji daje kišu. Njegova je sveta ptica bila zlatni orao kojeg je uvek držao pored sebe, a često je i sam preuzimao orlovo obličje. Poput Zevsa, orao je bio simbol snage, hrabrosti i pravde. Zevsovo najdraže drvo bio je hrast, simbol snage. Takođe su mu posvećivana maslinova stabla.

Epiteti:

• Olympios — označavalo je Zevsov kraljevski status kao vrhovnog boga Olimpljana, a i na panhelenskom festivalu u Olimpiji
• Panhellenios — Zevs svih Helena, posvećen mu je poznat Eakov hram u Egini
• Xenios — zaštitnik gostoljubivosti i gostiju, spreman da se osveti svakome ko učini nešto nažao strancu
• Horkios — čuvar zakletvi, otkriveni bi lažljivci morali napraviti Zevsov kip, najčešće u Olimpiji
• Agoraios — pazio je nad poslovima i samom agorom te kažnjavao nepoštene trgovce

Kult

Zevsov hram u Olimpiji

Olimpija je bila središte svih onih koji su hteli da časte svog vrhovnog boga. Tamo su se održavale i poznate Olimpijske igre. Postojao je i Zevsov oltar napravljen od pepela, od ostataka žrtvovanih životinja.

Ovde je bio i Zevsov kip u Olimpiji, jedno od sedam svetskih čuda. Božanski kip od slonove kosti i ebanovine, bogato ukrašen zlatom i dragim kamenjem. Verovalo se da ga je napravio kipar Fidija, a Grci su smatrali nesretnim onoga ko nije vidio taj kip. Uz njega su vezane i brojne legende.

Mitologija

Zevs

Zevs je najmlađi sin Hrona i Reje. Pre Zevsa rodili su se:

• Demetra
• Hera
• Hestija
• Had
• Posejdon

Međutim, kad god bi se Reja porodila Hron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Naime, Hron je sa prestola zbacio svog oca Urana. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Hron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa.

1. Odgajila ga je Geja
2. Odgajila ga je Amaltea
3. Odgajila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Hron ne uspe da ga vidi.
4. Odgajila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti.
5. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozjem mlekom

Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Hronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Hronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Hronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Hrona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Hrona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.

Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa svoja dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.

Geja je mrzela način na koji je Zevs tretirao njenu decu Titane. Ubrzo nakon što je zauzeo tron kao kralj svih bogova, Zevs je morao da se bori protiv ostale Gejine dece, uključujući i Gigante. Prorečeno je da Gigante, koji su nastali iz Uranove krvi, neće moći ubiti sami bogovi, već im biti potrebna pomoć nekog smrtnog. Čuvši ovo, Geja je tragala za posebnom biljkom koja će Gigantima pomoći da se zaštite čak i od smrtnika. Pre nego što je Geja ili bilo ko drugi uspeo da se domogne biljke, Zevs je zabranio Eosi (Zora), Seleni (Mesec) i Heliju (Sunce) da svetle, a zatim ubrao biljke sam. Zatim je od Atine tražio da pozove smrtnika, Herakla. Porfirion, bog Giganata, napao je Herakla i Heru. Dok je pokušavao da siluje Heru, Zevs ga je udario gromom, dok ga je Herakle ubio strelom. Zevs je uz pomoć ostalih Olimpljana i Herakla uspeo da uništi Gigante.

Nakon poraza Giganta, Geja se spojila sa Tartarom i rodila Tifona. Čudovišni Tifon osporavao je vladavinu Zevsa. Zevs se borio protiv njega u kataklizmičkoj bici, gde ga je na kraju pobedio uz pomoć munja. Zatim je zarobio Tifona u Tartar. Ipak, prema Pindaru, Tifona su zarobili u planini Etni.

Zevs, statua
Hram Zevsa na Olimpiji
Fidijina skulptura Zevsa, visoka 12 m. — Gravira iz 16. veka

Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Leta, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.

Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njemu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo — Sudbina.

Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.

Ruševine Zevsovog hrama u Olimpiji

Glava Zevsa, rimska kopija iz III veka bronzane statue Firomahosa s početka helenističke ere (Museo Chiaramonti, Vatikanski muzej, Rim)

Glavno sedište Zevsa je bio vrh planine Olimp u Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest, sagradio od čistog zlata. Zevs je, pored Olimpa, voleo da boravi i na svim drugim mestima, ponajviše na ostrvu Kritu, na Idi i Parnosu na Fokidi, ali je on bio sveprisutan, i nije se moralo dolaziti po njega da mu se traži pomoć, to se moglo učiniti svugde i na svakom mestu. Zevs je često silazio i među ljude, a tada bi uzimao drugo obličje, bilo da bi sebe pretvorio u životinju ili u neku prirodnu pojavu ili čoveka.

Hramovi posvećeni bogu Zevsu danas su svi u ruševinama, a među hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagrađen 460. godine pre nove ere prema planu graditelja Libona iz Elide. U Atini je postojao hram Olimpeion, najveći hram u Grčkoj — 108 m. h 41 m, a od njegovih 104 stuba, visoka 17.5 m, sačuvana su 15. Temelje hrama je uradio 515. godine pre nove ere Pizistratidi, a završio ga je 132. godine car Hadrijan. najveći hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu — 113 m. h 56 m.

Prometej i sukob sa ljudima

Kada su se bogovi sastali u Mekoneu kako bi podelili delove nakon prinošenja žrtvi, titan Prometej je odlučio da prevari Zevsa tako da ljudi dobiju bolje delove. Žrtvovao je velikog vola i podelio ga na dva dela. Na jednu gomili stavio je meso kao i većinu masti koja je bila prekrivena volovim grotesknim stomakom, dok su se na drugoj gomili nalazile kosti prekrivene mašću. Prometej je tada pozvao Zevsa da bira, a ovaj je izabrao gomilu kostiju. Tada su ljudi spaljivali kosti za bogove, a za sebe su zadržavali salo.

Besan zbog Prometejeve prevare, Zevs ljudima zabranjuje korišćenje vatre. Prometej je međutim ukrao vatru sa Olimpa sakrivši je u stabljici morača, i dao je ljudima. Ovo je samo još više razbesnelo Zevsa i zato Prometeja kažnjava vezivanjem za liticu odakle će mu orao svaki dan jesti jetru koja će se svake noći obnavljati. Prometeja je na kraju oslobodio Herakle.

Sada Zevs, ljut na ljude, odlučuje da čovečanstvu da kazneni dar koji će nadoknadi blagodat koja im je data. Zapovedao je Hefestu da od zemlje oblikuje prvu ženu kao „lepo zlo” čiji će potomci mučiti ljudski rod. Nakon što ju je Hefest napravio, još nekoliko bogova je doprinelo njenoj kreaciji. Hermes ju je nazvao „Pandora”.

Pandora je udata za Prometejevog brata, Epimeteja. Zevs joj je dao kutiju u kojoj su se nalazilo mnogo zla. Pandora ju je otvorila i oslobodila sva zla, koja su mučila čovečanstvo. Jedino je nada ostala u kutiji.

Kada je Zevs bio na vrhu planine Olimp, bio je zgrožen ljudskim žrtvama i drugim znacima ljudske dekadencije. Odlučio je da zbriše čovečanstvo i preplavi svet uz pomoć svog brata Posejdona. Posle potopa ostali su samo Deukalion i Pira. Ovaj narativ o potopu je uobičajen motiv u mitologiji.

Zevsove supruge

Prema Hesiodovoj „Teogoniji”, Zevs se ženio sedam puta, mada je osim svojih supruga imao mnogo ljubavnica.

1. Metida
2. Temida
3. Eurinoma
4. Demetra
5. Mnemosina
6. Leto
7. Hera

Literatura

• Burkert (1985). Greek Religion. Harvard University Press. str. 321. ISBN 978-0-674-36280-2. 
• „Zeus”. American Heritage Dictionary. Pristupljeno 3. 7. 2006. 
• Laertius, Diogenes (1972) [1925]. „1.11”. Ur.: Hicks, R.D. Lives of Eminent Philosophers.  „1.11”. Diogenes Laertius, Lives of Eminent Philosophers (na jeziku: Greek). CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Bhattacharji, Sukumari (2015). The Indian Theogony. Cambridge University Press. str. 280—281. 
• Madan, T. N. (2003). The Hinduism Omnibus. Oxford University Press. str. 81. ISBN 978-0-19-566411-9. 
• Berry, Thomas (1996). Religions of India: Hinduism, Yoga, Buddhism. Columbia University Press. str. 20—21. ISBN 978-0-231-10781-5. 
• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 
• Burkert, Walter, (1977) 1985. Greek Religion, especially section III.ii.1 (Harvard University Press)
• Cook, Arthur Bernard, Zeus: A Study in Ancient Religion, (3 volume set), (1914—1925). New York, Bibilo & Tannen: 1964.
  • Volume 1: Zeus, God of the Bright Sky, Biblo-Moser, June 1. . 1964. ISBN 978-0-8196-0148-3.  (reprint)
  • Volume 2: Zeus, God of the Dark Sky (Thunder and Lightning), Biblo-Moser, June 1. Cook, Arthur B. (1964). Zeus, God of the Dark Sky: Thunder and Lightning. Biblo & Tannen Booksellers & Publishers, Incorporated. ISBN 978-0-8196-0156-8. 
  • Volume 3: Zeus, God of the Dark Sky (earthquakes, clouds, wind, dew, rain, meteorites)
• Druon, Maurice, The Memoirs of Zeus, 1964, Charles Scribner's and Sons. (tr. Humphrey Hare)
• Farnell, Lewis Richard, Cults of the Greek States 5 vols. Oxford; Clarendon 1896—1909. Still the standard reference.
• Farnell, Lewis Richard, Greek Hero Cults and Ideas of Immortality, 1921.
• Gantz, Timothy, (1993). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza), Two volumes. Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5360-9.  (Vol. 1). Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-5362-3.  (Vol. 2).
• Graves, Robert; The Greek Myths. Penguin Books.  (1960 edition)
• Hesiod (1914). „Theogony”. The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White. William Heinemann Ltd. , Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London. . Online version at the Perseus Digital Library.
• Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
• Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
• Mitford, William, The History of Greece, 1784. Cf. v.1, Chapter II, Religion of the Early Greeks
• Moore, Clifford H., The Religious Thought of the Greeks, 1916.
• Nilsson, Martin P., Greek Popular Religion, 1940.
• Nilsson, Martin P., History of Greek Religion, 1949.
• Rohde, Erwin, Psyche: The Cult of Souls and Belief in Immortality among the Greeks, 1925.
• Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, Ancientlibrary.com, William Smith, Dictionary: „Zeus” Ancientlibrary.com

Spoljašnje veze

• Greek Mythology Link, Zeus stories of Zeus in myth
• Theoi Project, Zeus summary, stories, classical art
• Theoi Project, Cult Of Zeus cult and statues
• Photo: Pagans Honor Zeus at Ancient Athens Temple from National Geographic