Kalcijum-hidrid
.jpg)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Kalcijum(II) hidrid
| |
| Drugi nazivi
hidrolit
Kalcijum-dihidrid | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.029.263 |
| MeSH | Calcium+hydride |
| |
| |
| Svojstva | |
| CaH2 | |
| Molarna masa | 42,094 g/mol |
| Agregatno stanje | sivi kristali (čist: bezbojni) |
| Gustina | 1,90 g/cm3, основно |
| Tačka topljenja | 816 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Kalcijum-hidrid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule CaH2.
Svojstva
[uredi | uredi izvor]Kalijum-hidrid u čistom stanju (koje se ređe viđa) je bezbojna čvrsta supstanca u vidu kristala ili praha. Nerastvoran je u rastvaračima koji se koriste, a sa vodom burno reaguje.[3]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 0,0 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | 1,7 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 67,0 |
Dobijanje
[uredi | uredi izvor]Dobija se prevođenjem vodonika preko zagrejanog kalcijuma.[3]
Značaj
[uredi | uredi izvor]Pod nazivom hidrolit upotrebljava se za dobijanje vodonika:
- CaH2 + 2 H2O → Ca(OH)2 + 2 H2
Dva proizvoda hidrolize mogu se lako razdvojiti destilacijom, filtracijom ili dekantovanjem.[3]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ a b v Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
