Пређи на садржај

Калцијум-хидрид

С Википедије, слободне енциклопедије
Калцијум-хидрид
Називи
IUPAC назив
Калцијум(II) хидрид
Други називи
хидролит
Калцијум-дихидрид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.263
MeSH Calcium+hydride
  • InChI=1S/Ca.2H/q+2;2*-1 ДаY
    Кључ: UUGAXJGDKREHIO-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/Ca.2H/q+2;2*-1
  • [Ca+2]
Својства
CaH2
Моларна маса 42,094 g/mol
Агрегатно стање сиви кристали (чист: безбојни)
Густина 1,90 g/cm3, основно
Тачка топљења 816 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Калцијум-хидрид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле CaH2.

Својства

[уреди | уреди извор]

Калијум-хидрид у чистом стању (које се ређе виђа) је безбојна чврста супстанца у виду кристала или праха. Нерастворан је у растварачима који се користе, а са водом бурно реагује.[3]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[4] (ALogP) 0,0
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) 1,7
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 67,0

Добијање

[уреди | уреди извор]

Добија се превођењем водоника преко загрејаног калцијума.[3]

Под називом хидролит употребљава се за добијање водоника:

CaH2 + 2 H2O → Ca(OH)2 + 2 H2

Два производа хидролизе могу се лако раздвојити дестилацијом, филтрацијом или декантовањем.[3]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]