Korisnik:Cheesestickspider/pesak
| Aleksandar Beljajev | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. mart 1884. |
| Mesto rođenja | Smolensk,  Ruska Imperija |
| Datum smrti | 6. januar 1942. (57 god.) |
| Mesto smrti | Puškin,  Sovjetski Savez |
| Narodnost | ruska |
| Religija | ateista |
| Zanimanje | pisac, advokat |
| Porodica | |
| Deca | Svetlana Aleksandrovna |
| Roditelji | Roman Petrovič Beljajev Natalija Fjodorovna |
| Književni rad | |
| Jezik stvaranja | ruski |
| Žanr | naučna fantastika |
| Najvažnija dela | „Zvezda kec“ „Amfibija“ „Glava profesora Douela“ |
| Potpis |  |
Aleksandar Romanovič Beljajev (Smolensk, 16. mart 1884 — Puškin, 6. januar 1942) bio je jedan od najvećih pisaca ruske naučne fantastike. Po zanimanju je bio advokat. Njegova najpoznatija dela su „Zvezda kec“, „Amfibija“, „Glava profesora Douela“ i „Poslednji čovek Atlantide“. Mnogi ga smatraju ruskim Žil Vernom.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Aleksandar Beljajev je rođen u svešteničkoj porodici u gradu Smolensku. Njegov otac, ugledni sveštenik, je nakon gubitka dvoje starije dece želeo da Aleksandar nastavi porodičnu tradiciju i upisuje ga na bogosloviju u rodnom gradu. Za razliku od svog oca, Aleksandar Beljajev nije osećao privrženost religiji, te za vreme studija čak postaje i ateista. Nakon diplomiranja, on odlučuje da nastavi sa studijama na pravnom fakultetu i odustaje od svešteničkog poziva. Tada mu umire otac, i on izdržava sebe i svoju porodicu pisanjem komada za pozorište i privatnim časovima.[1][2]
Beljajev 1906. godine postaje advokat i njegova karijera kreće naglo uzlaznom putanjom. Zaradu troši na mnoga putovanja po svetu, dok u slobodno vreme takođe nastavlja i da piše. Vremenom mu se karijera advokata negativno odražava na želju za pisanjem, te istu napušta 1914. godine i kreće da se bavi isključivo književnošću.
Bolest i kasniji život[uredi | uredi izvor]
U tom periodu oboljeva od tuberkuloze. Prvi pokušaji lečenja nisu urodili plodom, infekcija se proširila na kičmu i rezultirala paralizom donjih ekstremiteta. Supruga Vera ga ubrzo napušta, ne želeći da vodi brigu o njemu. Beljajev tada, sa majkom i kućnom pomoćnicom, odlazi u Jaltu. Tamo, u bolničkom krevetu, čita dela Žila Verna i Herberta Džordža Velsa, a vreme upotpunjuje i pisanjem pesama.[2]
Nakon svog izlečenja, 1922. godine, Aleksandar traži posao u Jalti. Radi kratko vreme u policiji, a zatim i kao bibliotekar, ali usled neuspeha da obezbedi podnošljivu egzistenciju za sebe i svoju porodicu, biva primoran da se godinu dana kasnije preseli u Moskvu. U glavnom gradu države kreće ponovo da se bavi pravom. Godine 1925. izlazi njegov prvi roman „Glava profesora Douela”. Od 1931. godine Beljajev živi u Lenjingradu, gde se sreće sa Herbertom Džordžom Velsom tri godine kasnije.
Poslednje godine života provodi u Puškinu, gradiću nadomak Lenjingrada. Odbio je da napusti svoj dom na početku Nemačke invazije na SSSR jer se oporavljao od operacije koju je imao samo nekoliko meseci ranije.[2][3]
,_science_fiction_writer.jpg)
Smrt[uredi | uredi izvor]
Aleksandar Beljajev umire od gladi u Puškinu 1942. godine za vreme okupacije od strane nemačkih trupa. Tačna lokacija njegovog groba ni dan danas nije poznata. Spomenik u njegovu čast je postavljen na lokalnom gradskom groblju gde se pretpostavlja da je on sahranjen u masovnoj grobnici.
Njegova druga supruga i ćerka Svetlana su preživele rat.[3]
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
Izabrana dela objavljena u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]
- Glava profesora Douela (Golova professora Douэlя, 1925)
- Ostrvo nastradalih brodova (Ostrov pogibših korableй, 1926)
- Amfibija (Čelovek-amfibiя, 1928)
- Poslednji čovek Atlantide (Posledniй čelovek iz Atlantidы, 1926)
- Zvezda Kec (Zvezda KЭC, 1936)
- Čovek koji je našao svoje lice (Čelovek, našedšiй svoё lico, 1940)
- Ariel - leteći čovek (Ariэlь, 1941)
Filmske adaptacije[uredi | uredi izvor]
- Amfibija («Čelovek-amfibiя», 1961)
- Prodavac vazduha («Prodavec vozduha» 1967)
- Testament profesora Douela («Zaveщanie professora Douэlя», 1987)
- Ostrvo nastradalih brodova («Ostrov pogibših korableй», 1987)
- Satelit planete Uran («Sputnik planetы Uran», 1990)
- Ariel («Ariэlь», 1992)
- Kiše u okeanu («Doždi v okeane», 1994)
- Amfibija («Čelovek-amfibiя: Morskoй Dьяvol», 2004)
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Roditelji Aleksandra Beljajeva -
Aleksandar Beljajev sa drugom iz detinjstva -
Aleksandar Beljajev u Smolensku -
Poštanska marka u čast Beljajeva
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Russkie pisateli i poэtы. Kratkiй biografičeskiй slovarь. Moskva, 2000.
- ^ a b v MATERIK POGIBŠIH KORABLEЙ Arhivirano 10 novembar 2013 na sajtu Wayback Machine. 2001.novayagazeta.ru (28 June 2001). Pristupljeno 2021-10-12.
- ^ a b Aleksandr Romanovič Belяev (1942-1984). Alexandrbelyaev.ru. Pristupljeno 2021-10-12.