Корисник:Cheesestickspider/песак
| Александар Бељајев | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. март 1884. |
| Место рођења | Смоленск,  Руска Империја |
| Датум смрти | 6. јануар 1942. (57 год.) |
| Место смрти | Пушкин,  Совјетски Савез |
| Народност | руска |
| Религија | атеиста |
| Занимање | писац, адвокат |
| Породица | |
| Деца | Светлана Александровна |
| Родитељи | Роман Петрович Бељајев Наталија Фјодоровна |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | руски |
| Жанр | научна фантастика |
| Најважнија дела | „Звезда кец“ „Амфибија“ „Глава професора Доуела“ |
| Потпис |  |
Александар Романович Бељајев (Смоленск, 16. март 1884 — Пушкин, 6. јануар 1942) био је један од највећих писаца руске научне фантастике. По занимању је био адвокат. Његова најпознатија дела су „Звезда кец“, „Амфибија“, „Глава професора Доуела“ и „Последњи човек Атлантиде“. Многи га сматрају руским Жил Верном.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Детињство и младост[уреди | уреди извор]
Александар Бељајев је рођен у свештеничкој породици у граду Смоленску. Његов отац, угледни свештеник, је након губитка двоје старије деце желео да Александар настави породичну традицију и уписује га на богословију у родном граду. За разлику од свог оца, Александар Бељајев није осећао приврженост религији, те за време студија чак постаје и атеиста. Након дипломирања, он одлучује да настави са студијама на правном факултету и одустаје од свештеничког позива. Тада му умире отац, и он издржава себе и своју породицу писањем комада за позориште и приватним часовима.[1][2]
Бељајев 1906. године постаје адвокат и његова каријера креће нагло узлазном путањом. Зараду троши на многа путовања по свету, док у слободно време такође наставља и да пише. Временом му се каријера адвоката негативно одражава на жељу за писањем, те исту напушта 1914. године и креће да се бави искључиво књижевношћу.
Болест и каснији живот[уреди | уреди извор]
У том периоду обољева од туберкулозе. Први покушаји лечења нису уродили плодом, инфекција се проширила на кичму и резултирала парализом доњих екстремитета. Супруга Вера га убрзо напушта, не желећи да води бригу о њему. Бељајев тада, са мајком и кућном помоћницом, одлази у Јалту. Тамо, у болничком кревету, чита дела Жила Верна и Херберта Џорџа Велса, а време употпуњује и писањем песама.[2]
Након свог излечења, 1922. године, Александар тражи посао у Јалти. Ради кратко време у полицији, а затим и као библиотекар, али услед неуспеха да обезбеди подношљиву егзистенцију за себе и своју породицу, бива приморан да се годину дана касније пресели у Москву. У главном граду државе креће поново да се бави правом. Године 1925. излази његов први роман „Глава професора Доуела”. Од 1931. године Бељајев живи у Лењинграду, где се среће са Хербертом Џорџом Велсом три године касније.
Последње године живота проводи у Пушкину, градићу надомак Лењинграда. Одбио је да напусти свој дом на почетку Немачке инвазије на СССР јер се опорављао од операције коју је имао само неколико месеци раније.[2][3]
,_science_fiction_writer.jpg)
Смрт[уреди | уреди извор]
Александар Бељајев умире од глади у Пушкину 1942. године за време окупације од стране немачких трупа. Тачна локација његовог гроба ни дан данас није позната. Споменик у његову част је постављен на локалном градском гробљу где се претпоставља да је он сахрањен у масовној гробници.
Његова друга супруга и ћерка Светлана су преживеле рат.[3]
Библиографија[уреди | уреди извор]
Изабрана дела објављена у Југославији[уреди | уреди извор]
- Глава професора Доуела (Голова профессора Доуэля, 1925)
- Острво настрадалих бродова (Остров погибших кораблей, 1926)
- Амфибија (Человек-амфибия, 1928)
- Последњи човек Атлантиде (Последний человек из Атлантиды, 1926)
- Звезда Кец (Звезда КЭЦ, 1936)
- Човек који је нашао своје лице (Человек, нашедший своё лицо, 1940)
- Ариел - летећи човек (Ариэль, 1941)
Филмске адаптације[уреди | уреди извор]
- Амфибија («Человек-амфибия», 1961)
- Продавац ваздуха («Продавец воздуха» 1967)
- Тестамент професора Доуела («Завещание профессора Доуэля», 1987)
- Острво настрадалих бродова («Остров погибших кораблей», 1987)
- Сателит планете Уран («Спутник планеты Уран», 1990)
- Ариел («Ариэль», 1992)
- Кише у океану («Дожди в океане», 1994)
- Амфибија («Человек-амфибия: Морской Дьявол», 2004)
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Родитељи Александра Бељајева -
Александар Бељајев са другом из детињства -
Александар Бељајев у Смоленску -
Поштанска марка у част Бељајева
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Русские писатели и поэты. Краткий биографический словарь. Москва, 2000.
- ^ а б в МАТЕРИК ПОГИБШИХ КОРАБЛЕЙ Архивирано 10 новембар 2013 на сајту Wayback Machine. 2001.novayagazeta.ru (28 June 2001). Приступљено 2021-10-12.
- ^ а б Александр Романович Беляев (1942-1984). Alexandrbelyaev.ru. Приступљено 2021-10-12.