Korisnik:Markon Padrino

Vikipedijanac
Vikipedijanac
Lični podaci
Puno ime	(Nije upisano).
Druga imena	[[]].
Nadimak	[[]].
Datum rođenja	1998.
Mesto rođenja	Kragujevac, Republika Srbija.
Datum smrti	20??.
Mesto smrti	[[]], [[]].
Prebivalište	Kragujevac.
Državljanstvo	Srbija
Nacionalnost	Srbija.
Religija	Pravoslavno hrišćanstvo.
Obrazovanje	Srednja škola.
Naučni rad
Polje	Istorija i umetnost.
Uticaji	Onore Gabrijel Rikveti, Đuzepe Macini, Ilija Hadži-Milutinović – Garašanin, Marko Miljanov Popović, Petar I Karađorđević…
Uticao	Vreme će pokazati.
Potpis	[[File:[[]]\|frameless\|upright=0.72\|alt=potpis_alt}}}]]

Korisničke kutijice

♂

Ovaj korisnik je muškarac.

sr

Maternji jezik ovog korisnika je srpski jezik.

Ovaj korisnik živi u Srbiji.

Ovaj korisnik je heteroseksualac.

Ovaj korisnik je zainteresovan za srpsku istoriju.

Ovaj korisnik se trudi da kupuje domaće proizvode.

Ovaj korisnik sebe smatra
srpskim rodoljubom.

Ovaj korisnik je demokrata.

Ovaj korisnik je antiglobalista.

Ovaj korisnik je antifašista.

Ovaj korisnik se protivi
svakoj vrsti diskriminacije.

Ovaj korisnik ne podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Ovaj korisnik zna da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Ovog korisnika zanimaju Prvi i Drugi svetski rat.

Ovaj korisnik je zainteresovan za istoriju Balkana.

Ovaj korisnik je zainteresovan za istoriju Kraljevine Jugoslavije.

Ovaj korisnik je zainteresovan
za istoriju SFRJ.

Ovaj korisnik je monarhista.

Ovaj korisnik podržava Ujedinjene nacije.

Ovaj korisnik uživa da čita novine.

Uputstvo i pravila za drage kolege sa ovog veb-sajta.

O pisanju na profilu svoga naloga.

001.) Sve što sam postavio na svoj profil vikipedijskog naloga i što je u skladu sa propisima i pravilima ovoga veb-sajta i sa pravnim, državnim i prirodnim zakonima, neka piše na istom. Sve što sam napisao na profilu svog vikipedijskog naloga, smatram da je bilo neophodno da napišem.

O pisanju na profilu tuđega naloga.

001.) Svako ko bi hteo da mi dodeli neko priznanje, neka ga postavi na mom profilu vikipedijskog naloga, u odeljak Priznanja.

Stranice na Vikipediji, koje je ovaj vikipedijski nalog otvorio.

O vlasniku ovog vikipedijskog naloga.

Vikipedijski pseudonimi ovog vikipedijskog naloga.

Moj vikipedijski pseudonim je Markon Padrino, Markon je parodija na ime američkog glumca Marlona Branda (1924–2004), i Padrino, parodija na prezime italijansko-američkog glumca Alfreda „Al”-a Paćina, pošto mi je omiljeni strani film Kum, prvi deo, a i moje ime počinje na Mar-. Kako mi je Robert de Niro omiljeni strani glumac, iznenađen sam time što nisam svom pseudonimu dodao italijanski prezimenski umetak – „de”.

O vlasniku ovog vikipedijskog naloga.

Iskreni rodoljub i hedonista srednjeg obrazovanja, koji voli istoriju i druge zanimljive teme iz raznih oblasti života, suprotni pol, muziku i humor.

Biografija.

Vlasnik ovog vikipedijskog naloga o svom članstvu i radu na Vikipediji.

Kao neko ko voli čitati i zavisan je u nekoj izvesnoj meri od znanja i proširivanja istog, postao sam član vikipedije. Član sam iste postao, da bih prvenstveno stvarao nove stranice, kad i koliko želim, hoću i mogu, pisajući ih pravopisno i gramatički gotovo idealno ispravno, što konciznije i preciznije se izražavajući, oslanjajući se pre svega na izvore i logiku. I da bih izmenjivao, zamenjivao i dopunjavao trenutne izvore i ispravljao pravopisne, gramatičke i činjenične greške i iznosio svoje stavove u vezi raznih tema, oblikovao i usavršavao iste.

Razni stavovi vlasnika ovog vikipedijskog naloga.

Životni stavovi.

Budi inteligentan, ažuran, rodoljub, častan, dostojanstven, dosledan sebi, radi na sebi, ne daj da te manipulišu i koriste i biće od tebe čovek.

Ne muči se u životu više nego što zaista moraš i trebaš, život je jedan.

Politički stavovi.

Da bi se polemisalo o politici, trebaju se znati bar osnovni politički termini, a ovo su neki najosnovniji.

Termini o nacionalnosti i konfesiji.

Nacionalnost — Nacionalnost ili narodnost je prirođena ili stečena (asimilacijom) pripadnost nekoj naciji ili narodu. Nacionalna pripadnost nekoga, nužno ne znači da je taj neko i pripadnik neke unapred predodređene konfesije, jer je pripadnik te neke nacije. Isto tako, lična imena ne određuju ničiju ni nacionalnost, a često ni konfesiju. Ako se neko zove Aleksandar, nužno ne znači da je Grk, ako se neko zove Luka, nužno ne znači da je Italijan, ako se neko zove Muhamed, nužno ne znači da je Arapin, ako se neko zove Abraham, nužno ne znači da je Jevrej. Međutim treba znati da postoje i razne narodne verzije raznih usvojenih stranih imena, poput Skendera, turskog Aleksandra, Ibrahima, arapskog Abrahama i sl.

Etnonimi, endonimi, egzonimi i toponimi — Etnonimi su imena naciona ili etnosa tj. nacija odnosno naroda. Endonimi su imena nacija ili naroda kojima narodi sami sebe nazivaju i endonimi kao takvi su jednaki etnonimima, dok su egzonimi i toponimi dijametralno suprotni opoziti etnonimima i egzonimima. Egzonimi su često pogrdni pa i vulgarni nazivi naroda kojima ih zovu drugi narodi i nijedan nacionalno i politički zreo narod ne usvaja egzonime i toponime za etnonime, jer samo robovi nose imena koja im gospodari daju. Bili nacionalni ili internacionalni, toponimi su pokrajinska imena naroda, koji živi u raznim geografskim naseljima i to: državnim ili geografskim pokrajinama — teritorijama ili oblastima, autonomnim oblastima ili pokrajinama, okruzima, gradovima, selima, planinama i šumama, svuda gde narod može živeti.

Nacionalizam — Velika, jaka, istinska i racionalna ljubav prema svojoj naciji, veliko, snažno i bezrezervno rodoljublje i ponos zbog pripadnosti svojoj naciji. Nacionalizam je patriotizam, a često i nacionalni egoizam na jeziku politike. Nacistička Nemačka i Fašistička Italija su zloupotrebljavanjem termina nacionalizam, isti omrzla u svetu i zahvaljujući komunističkoj populističkoj demagogiji, isti je dobio neka, gotovo negativna značenja, koja zapravo pripadaju terminima: rasizam, nacizam, fašizam, populizam, šovinizam i separatizam. Ukratko, Đuzepe Macini je bio nacionalista, a Adolf Hitler — rasista i nacista.

Denacionalizacija — Selektivno ili neselektivno ograničavanje i umanjivanje ili potpuno nacionalno obezličavanje nekog naroda marginalizovanjem, odbacivanjem i odstranjivanjem izvesnih segmenata istorije, kulture, jezika, konfesije, državne samobitnosti i umanjivanjem državne ekonomije i državne teritorije nekog naroda.
Konfesija — Religija.

Termini o političkim i državnim uređenjima, ideologijama i društvenim poretku.

Diktatura — Nedemokratski režim, nedemokratskog sistema, bilo da je monarhističkog ili republikanskog državnog uređenja. Ako je monarhističkog uređenja, to je država apsolutističkog, nacionalističkog konzervativističkog ili teokratskog režima, bilo da je ustavna monarhija ili ne. Ako je republičkog uređenja, to je država totalitar-apsolutističkog fašističkog ili komunističkog režima. Diktatorskim režimima u državama vladaju diktatori uz svoju oligarhijsku vladajuću elitu i masovni birokratski i represivni aparat.

Apsolutizam — Novovekovni političko-ideološki stav koji u monarhističkim režimima zagovara vladarsko posedovanje svake moguće i neograničene moći, da je vladar živi bog na zemlji, da su njegovi postupci božija volja i da vladar nikome, do samog boga, nije odgovoran za svoje postupke. Apsolutistički monarsi vladaju uz svoju oligarhijsku aristokratsku elitu, vladarski establišment i birokratski i represivni aparat. Začetnikom apsolutizma se punim pravom mogu smatrati kralj Engleske, Henri II Tjudor (1491—1547) i kralj Španije Filip Habzburg (1527—1598). Apsolutizam kao politička ideja i ideološki stav proistekla je iz starovekovnog principata i dominata i srednjevekovnog Božanskog prava vladara, a apsolutističke monarhije u savremenom dobu zamenile su totalitarno-apsolutističke fašističke i komunističke diktature. Apsolutistička epoha je trajala od 1509. godine, kada je engleski kralj Henri II Tjudor došao na vlast, do 1789. godine, kada je doneta Deklaracija o pravima čoveka i građanina i kad je apsolutizam zamenio monarhistički prosvećeni apsolutizam i republikanski totalitar-apsolutizam.

Prosvećeni apsolutizam — Politički stav da državom treba vladati inteligentan, obrazovan, pošten i dobronameran vladar koji će činiti sve za dobro naroda. Začetnikom prosvećenog apsolutizma se punim pravom može smatrati kralj Prusije, Fridrih II Hoencoleren (1712—1786).

Fašizam — Desničarska, populistička ideologija koja zagovara revolucijsku promenu društvenog poretka i režima, jednopartijski, autoritativni, totalitarno-apsolutistički režim u državi, kolektivističku, korporativnu državu kapitalističkog poretka, kojom vlada isključivo jedna masovna politička partija, koja ima svoju stranačku vojsku i policiju, na čelu sa inokosnim totalitarno-apsolutističkim diktatorom kao šefom partije i države.

Komunizam — Levičarska, populistička ideologija koja zagovara revolucijsku promenu društvenog poretka i režima, jednopartijski, autoritativni, totalitarno-apsolutistički režim u državi, kolektivističku, korporativnu državu socijalističkog poretka, kojom vlada isključivo jedna masovna politička partija, koja ima svoju stranačku vojsku i policiju, na čelu sa inokosnim totalitarno-apsolutističkim diktatorom kao šefom partije i države.

Demokratija — Politički državni sistem u kom žitelji države mogu slobodno svojom voljom, pameću i po svojoj savesti glasati na izborima, birati i izabrati svoje kandidate za državnike i lokalne čelnike, koji su dužni slušati i izvršavati narodnu volju, za opšte dobro države i naroda, svih svojih sužitelja, a ne samo svojih birača i političke snage u skupštini. Demokratija je državni sistem vlasti u kom postoji zdrava i alternativna politička konkurencija i opozicija i u kom žitelji imaju pravo na slobodan izbor političke opcije.

Kapitalizam — Politički stav, a kasnije i društveni poredak koji zagovara punu demokratiju i slobodu, jednaku državnu i privatnu svojinu, bolje socijalne životne uslove srednje klase i najsiromašnijih i jednake šanse najpreduzimljivijim i najmaštovitijim članovima društva da se ostvare kao preduzetnici i da se potencijalno obogate.

Socijalizam — Politički stav, a kasnije i društveni poredak koji zagovara republikansko državno uređenje, većinom državnu svojinu, besklasno društvo, jednaku i ograničenu privatnu svojinu za sve i bolje socijalne životne uslove.

Termini o političkim stavovima.

Ideologija — Politički planovi i programi političkih partija sastavljeni od skupa političkih stavova koji zagovaraju neki režim i uspostavljanje istog.
Totalitarizam — Političko-ideološki stav sveobuhvatnog prožimanja svih životnih oblasti i svakodnevnog života, fašističkim i komunističkim ideologijama i njihovim ideološkim pseudokulturama.

Šovinizam — Politički stav superiornosti i samobitnosti jednih u odnosu na druge, egoizma, antipatije pa i mizantropije. Deli se na nacionalni, verski, politički, klasni, polni itd.

Separatizam — Izdvajanje neke države iz neke višenacionalne državne federacije ili konfederacije, radi istupanja iz iste. Može se podeliti na rasni, nacionalni, verski, politički itd. Autoseparatizam je kada deo nekog naroda iz nekog regiona, taj neki teritorijalni deo neke države izdvaja i teži odvajanju, otcepljenju od svoje matice, matične države. Može se podeliti na nacionalni, politički, verski itd.

Kolonijalizam — Političko-ideološki stav koji zagovara svaki vid osvajanja drugih država ili pojedinih teritorija drugih država, a samim tim i naroda, vladanje istim i držanje istih potčinjenim zajedno sa narodom koji živi na tim prostorima i besplatno korišćenje svih mogućih i raspoloživih resursa tih država i teritorija. Doba kolonijalizma se završilo završetkom novog veka i dolaskom savremenog doba, po završetku Prvog Svetskog rata, 1918. godine.

Neokolonijalizam — Neokolonijalizam ili savremeni kolonijalizam je politički stav koji zagovara bilo koji de fakto vazalni odnos jedne neke države prema drugoj nekoj državi ili savezu država, a da pritom vazalna država deluje u javnosti kao de jure i de fakto suverena država. Doba kolonijalizma otišlo je u istoriju završetkom novog veka i dolaskom savremenog doba, po završetku Prvog Svetskog rata, 1918. godine i od tada do današnjih dana postoji neokolonijalizam.

Globalizam — Nadnacionalni, totalitarni imperijalizam i neokolonijalizam kojim velike sile žele da drže pod svojim političkim i kulturnim uticajem i kontrolom druge narode koje bi ekonomski iscrpljivali i nacionalno ili bar kulturološki asimilovali.

Iredentizam — Politički stav koji zagovara promenu državnih granica. Deli se na pozitivan, rodoljubivog, ujediniteljskog ili oslobodilačkog karaktera, koji opravdano teže ujedinjenju jednog nekog naroda u jednu svoju matičnu državu i otadžbinu i na negativan, osvajačkog karaktera, kada neki narod neopravdano pretenduje na tuđe teritorije susednih država.

Sekularizam — Stav koji zastupa konfesijsku toleranciju, da države ne trebaju imati svoje zvanične državne konfesije, da države trebaju poštovati manjinske konfesije i da konfesije ne trebaju prožimati baš sve oblasti života i pore društva i biti sveprisutne u svakodnevnom životu.

Genocid — Potpuno ili delimično, selektivno ili neselektivno ubijanje pripadnika ili dela pripadnika drugih ili istih rasa, drugih nacija ili konfesija.

Feminizam — Politički stav koji zagovara davanja i definisanje svih mogućih prava žena, branjenje svih kulturnih, socijalnih, političkih i ekonomskih prava žena i izjednačavanja žena sa muškarcima kao punopravnim i ravnopravnim pripadnicama društva.

Militarizam — Politički stav koji zagovara osnaživanje, modernizovanja i reformisanja vojske zarad očuvanja državnog i narodnog jedinstva i bezbednosti. Deli se na defanzivni ili braniteljski i ofanzivni ili napadački.

Asimilacija — Nacionalno i kulturno stapanje jednog nekog naroda u drugi neki narod i integralno postajanje deo tog nekog drugog naroda.

Autoritarnost — Stav koji zagovara nametanje autoriteta vladajuće i vodeće klase običnom narodu u mnogim nedemokratskim ili poludemokratskim režimima ili starijih, moćnijih, jačih, bitnijih i većih, mlađim, nemoćnijim, slabijim, manje bitnijim i manjim i poštovanje i slušanje autoriteta i pokoravanje istima, makar oni bili autoriteti bez pravih razloga ili vrednosti.

Etničko čišćenje — Proterivanje, nasilna asimilacija, često i ubijanje drugih manjinskih naroda sa prostora neke države.

Populizam — Širenje političkih demagogija u izvesnoj meri nepristrasnih i manipulativnih kojom političari pomalo manipulativno zarad svojih koristi, svojim političkim stavovima pridobijaju ili odbijaju mnoge mase različitih klasa.

Politička opcija — Slobodan politički izbor za podržavanja i glasanja za političke partije i kandidate svih političkih izbora u demokratskim režimima.

Imperijalizam — Dominacija jakih i moćnih država nad slabim i nemoćnim državama.

Terorizam — Pretnje nasiljem i nedelima i smišljeno protivzakonito vršenje nasilja i zločina sa ciljem sejanja straha i ostvarivanja svojih političkih, verskih ili ideoloških ciljeva.

Nacizam — Nacizam je mržnja prema drugim nacijama, nacionima ili etnosima, to jest prema drugim narodima drugog ili istog porekla, koju prati političko-ideološki stav da je nacija mrzitelja drugih nacija superiornija na svim nivoima u odnosu na naciju koju mrzitelji mrze i da te nacije koje oni mrze, treba asimilovati ili istrebiti. Mržnja prema drugim rasama i narodima se može klasifikovati i to: od samo obične i benigne antipatičnosti (šovinizam), do velike mržnje uz stavove da bi bilo bolje da te i te rase ili narodi ne postoje (ultrarasizam i ultranacizam), pa do realizacija vrženja zločina po bilo kakvim osnovama (Genocidi i zločini protiv čovečnosti).

Rasizam — Rasizam je mržnja prema drugim tipovima ljudskih rasa, koju prati političko-ideološki stav da je rasa mrzitelja drugih rasa superiornija na svim nivoima u odnosu na rase koju mrzitelji mrze i da te rase koje oni mrze, treba asimilovati ili istrebiti. Postoje sledeći tipovi ljudskih rasa: Belci (Evropljani i Evroazijati), Crnci (Afrikanci), Žuti (Azijati) i Crveni (Indijanci).

Politički skener.

Redni broj.	Osoba / termin.	Politički skener.
001.	Vožd Karađorđe Petrović (1766—1817).	Srpski Fransoa Dominik Tusen — Luvertir (1743—1803).
002.	Grof Sava Popović Tekelija (1761—1842).	Srpski grof i dobrotvor i nesuđeni srpski Džordž Vašington (1732—1799).
003.	Gospodar Miloš Obrenović (1783—1860).	Srpski čovek iz naroda svoga vremena, drugi od dvojice srpskih apsolutističkih vladara, srpski vladar veći od turskog bega, a manji od evropskog apsolutiste.
004.	Ilija Garašanin (1812—1874).	Otac moderne, novovečke državne administracije. Sastavljač rodoljubivog političkog programa za oslobođenje i ujedinjenje svih Srba i srpskih teritorija.
005.	Konstantin Nikolajević (1821—1877).	Srpski Đuzepe Macini (1805—1872).
006.	Dinastija Obrenović (1815—1842 i 1858—1903).	Srpski Burboni (1589—1792).
007.	Dinastija Karađorđević (1804—1813, 1842—1858 i 1903—1945).	Srpske de Savoje (1871—1946).
008.	Gospodar Mihailo Obrenović (1823—1868).	Prvi srpski prosvećeni apsolutistički vladar, osloboditelj Srbije i veliki društveni reformator.
009.	Vladatelj Milan Obrenović (1854—1901).	Vladatelj Srbije, osloboditelj Srbije i reformator države.
010.	Savremeno Gospodarstvo Srbija (1804—1882) i vladateljstvo Srbija (1882—1918).	Pijemont Srba.
011.	Gospodar Nikola Petrović Njegoški (1841—1921).	Gospodar Ivan Crnojević (1427—1490) savremenog doba.
012.	Marko Miljanov Popović (1833—1901).	Vojvoda plemićkog roda, veliki rodoljub i borac za slobodu i književnik.
013.	Ujedinjenje ili smrt.	Srpski pokret Rizorđimento.
014.	Pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis (1876—1917).	Srpski Đuzepe Garibaldi (1807—1882).
015.	Vladatelj Petar I Karađorđević (1844—1921).	Srpski Vilhelm I von Hoencoleren (1797—1888).
016.	Vladatelj Aleksandar Karađorđević (1888—1934).	Srpski i jugoslovenski Vitorio Emanuele I de Savoja (1820—1878).
017.	Nikola Pašić (1845—1926).	Pripadnik stare generacije srpskih političara, državnih funkcionera i političkih veličina poput Ilije Garašanina (1812—1874), Jovana Ristića (1831—1899), itd.
018.	Gavrilo Princip (1894—1918).	Srpski revolucionar, borac za slobodu sveg svog naroda. Savremeni Miloš Obilić (1345—1389).
019.	Vladatelj Petar II Karađorđević (1923—1970).	Jedini državnik, član antifašističkog saveza, pobedničke strane u Drugom Svetskom ratu, koji se borio sa svojom vojskom i narodom protiv okupatora, a izgubio građanski rat i vlast.
020.	Gospodar Pavle Karađorđević (1893—1976).	Zagovornik neutralnosti u ratu, britanski vazal i zarobljenik.
021.	Milan Stojadinović (1888—1961).	Jedan od najveštijih srpskih političara i jedan od najboljih srpskih ekonomista, zagovornik neutralnosti u ratu, koji je izlazio na kraj sa Hitlerom i Musolinijem, a postao je britanski sužanj, jer su ga Britancima izdali Srbi.
022.	Dragiša Cvetković (1893—1969).	Neharizmatični i slab lider JRZ, pion gospodara Pavla i britanski pion i zarobljenik.
023.	Vlatko Maček (1879—1964).	Hrvatski nacionalista i zagovornik federalizma Jugoslavije.
024.	General Dušan Simović (1882—1962).	Jugoslavenski Francisko Franko u pokušaju i srpski veleizdajnik.
025.	Milan Nedić (1879—1946).	Srpski i jugoslavenski Filip Peten (1856—1951).
026.	Josip Broz Tito (1892—1980).	Jugoslavenski, totalitarno-apsolutistički imperator Franc Jozef von Lotaren (1830—1916). Zajedno sa Sekulom Drljevićem (1884—1945), začetnik je ideje, ali on je i osnivač crnogorske nacije. Uz Benjamina Kalaja (1839—1903), začetnik je ideje, ali on je i osnivač bošnjačke nacije. Uz Dimitrija Tucovića začetnik je ideje, ali on je i osnivač makedonske nacije. Uz srpskog političara Momčila Ninčića (1876—1949), otac je savremenih srpskih političara koji spadaju u kategoriju — koristoljubivi politikanti, ili kako je Šarl de Gol (1890—1970) govorio — politichien.
027.	General Dragoljub Mihailović (1893—1946).	Nesuđeni jugoslavenski Šarl de Gol (1890—1970), kao predsednik vlade, jer bi država ostala monarhija da je pobedio u ratu. Jedini vođa antifašističkog pokreta koji je okončao kao fašista.
028.	Dimitrije Ljotić (1891—1945).	Nesuđeni jugoslavenski Migel Primo de Rivera (1870—1930).
029.	Vladika Nikolaj Velimirović (1881—1956).	Duhovnik svog vremena.
030.	Ante Pavelić (1889—1959).	Politički sin Ante Starčevića (1823—1896) i hrvatski Hitler, a Mile Budak je bio hrvatski Himler.
031.	Sekula Drljević (1884—1945).	Srpski veleizdajnik.
032.	Prvi Svetski rat (1914—1918).	Borba protiv evropskog kolonijalizma.
033.	Drugi Svetski rat (1939—1945).	Borba protiv naci-fašizma, evropskog kolonijalizma i neokolonijalizma.
034.	JVuO.	Vojska Monarhije Jugoslavije.
035.	KPJ.	Jugoslavenska komunistička verzija Republikanske fašističke partije, peta kolona SSSR-a u Drugom Svetskom ratu i alternativa pripadnika UHRO.
036.	ZBOR.	Jugoslavenski fašistički pokret.
037.	UHRO.	Hrvatska fašistička verzija KPJ.
038.	VMRO.	Bugarski fašistički pokret.
039.	Edvard Kardelj (1910—1979).	Jugoslavenska verzija Lavrentija Berije.
040.	Aleksandar Ranković (1909—1983).	Jugoslavenska verzija Nikolaja Ježova.
041.	Leskovac.	Srpska Gernika.
042.	Okupirana Srbija pod Milanom Nedićem.	Ono u šta bi mnogi evropski neokolonijalisti i srpski neprijatelji pretvorili savremenu Srbiju.
043.	Ivan Kukuljević Sakcinski (1816—1889).	Otac hrvatske nacije.
044.	Ante Starčević (1823—1896).	Otac hrvatskog nacizma — ustaštva.
045.	Benjamin Kalaj (1839—1903).	Tvorac ideje stvaranja savremene bošnjačke nacije.
046.	Adolf Hitler (1889—1945?).	Totalitarno-apsolutistički imperator naci-fašističke Nemačke, fašista, nacista, rasista i najveći i najpoznatiji internacionalni masovni ubica.
047.	Benito Musolini (1883—1945).	Italijanski ultranacional-fašista, kolonista i imperijalista i ideolog stvaranja savremenog Rimskog carstva.
048.	Josif Staljin (1878—1953).	Komunistički, totalitar-apsolutistički imperator Džingis kan (1164—1227) savremenog doba.
049.	Francisko Franko (1892—1975).	Španski general, španski rodoljub, političar i državnik Španije.
050.	FNRJ / SFRJ.	Južnoslavenski Engleski komonvelt Olivera Kromvela, u kojoj su Srbi bili Irci ili južnoslavenska Austrougarska Franca Jozefa von Lotarena, u kojoj su Srbi bili Srbi i ostali Sloveni u Austrougarskoj.
051.	Jovanka Budisavljević Broz (1924—2013).	Jugoslavenska pepeljuga i jugoslavenska komunistička verzija Imelde Markos.
052.	Aleksandar Karađorđević (1945).	Nesuđeni srpski Huan Karlos I de Burbon (1938).
053.	Slobodan Milošević (1941—2006).	Politički sin srpskog vladatelja Aleksandra Karađorđevića i jugoslavenskog diktatora Josipa Broza Tita, srpski komunista, titoista i jugonostalgičar. Srpska verzija Egona Krenca.
054.	Mirjana Marković (1942—2019).	Srpska Elena Čaušesku (1916—1989).

Lični politički stavovi.

Zagovornik sam demokratskog sistema vlasti u državi i višestranačja, nacionalne i sekularne države, kapitalističkog društvenog poretka, poboljšanja svih socijalnih životnih uslova društva srednje i niže klase i svih državnih i društvenih reformi.

Zagovornik sam demokratske, parlamentarne, ustavne monarhije, lihtenštajnskog modela monarške vladavine.

Zagovornik sam rasne, nacionalne i verske ravnopravnosti i tolerancije i rodne jednakosti i državne i društvene reformacije, protivnik sam kolonijalizma, neokolonijalizma, imperijalizma, malignih fašističkih, komunističkih i drugih užasnih i prevaziđenih ideologija i ekstremnih političkih stavova i diskriminacije po bilo kojim osnovama.

Hobiji vlasnika ovog vikipedijinog naloga.

Istorija.

Bavio sam se proučavanjem istorije južnoslavenskih država: Srbije, Crne Gore, Bosne, Karantanije (država prethodnica Republike Slovenije), vardarske Makedonije i Republike Hrvatske. Pored istorije južnoslovenskih država, bavio sam se proučavanjem svih domaćih južnoslavenskih dinastija i vladara.

Pored toga što sam se bavio proučavanjem klasične istorije, bavio sam se i proučavanjem istorije o manje poznatim i manje bitnijim ličnostima (kao na primer o Srećku Popoviću Trnavcu, o Novakovićima, potomcima vožd Karađorđeve, sestre Marije itd.) i događajima iz prošlosti, za koje i o kojima bi se trebalo više znati.

Genealogija.

Novakovići iz Vlakče

Pored toga što sam proučavao klasičnu istoriju, bavio sam se i izučavanjem rodoslova južnoslavenskih dinastija, ali i izučavanjem rodoslova svih svojih direktnih predaka, do kojih sam mogao dopreti.

Omiljene citirane misli.

A.

B.

Bez seksa, alkohola i tableta za spavanje moderan čovek ostaje sam sa sobom.

Henri Miler.

V.

Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.

Jovan Dučić.

G.

D.

Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

Artur Šopenhauer.

Đ.

E. Ž.

Z.

I.

J.

Ja druge ljude posmatram kroz njihove dobre osobine. S obzirom da ni ja nisam bezgrešan, ne bih smeo ispitivati tuđe greške.

Mahatma Gandi.

K.

L. Lj.

M.

Mnogo ljudi ne brine oko svog novca sve dok ne nestane, a drugi isto to rade – sa svojim vremenom.

Johan Volfgang fon Gete.

N.

Ne postoje naši stalni prijatelji i naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi.

Vinston Čerčil.

Ništa veliko neće biti postignuto bez velikih ljudi, a čovek može biti veliki samo ukoliko je odlučan da to i postane.

Šarl de Gol.

Novac koji čovek ima jeste oružje slobode. Novac za kojim čovek trči, jeste oružje ropstva.

Žan Žak Ruso.

Nemojte limitirati decu samo na ono što ste vi naučili, jer deca su rođena u drugom vremenu.

Rabindranat Tagor.

Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.

Dositej Obradović.

Nj.

O.

Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.

Nelson Mandela.

Obrazovanje, to je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi.

Albert Ajnštajn.

P.

Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav.

Meša Selimović.

R.

S.

Seks je jedan od devet razloga zašto bismo se trebali reinkarnirati. Ostalih osam nisu važni.

Henri Miler.

Sami smo na rođenju, sami smo tokom života i umiremo sami. Jedino uz pomoć ljubavi i prijateljstva možemo da stvorimo iluziju, bar na momenat da nismo sami.

Orson Vels.

Samo dve sile ujedinjuju ljude – strah i interes.

Napoleon Bonaparta.

Sloboda nije vredna ako ne uključuje i slobodu da se greši.

Mahatma Gandi.

T.

Teško je voleti, još teže je ne voleti, a najteže je naći voljenog koji te voli.

Aleksandar Sergejevič Puškin.

Ć.

U.

U svaku ženu, koja mi se dopada, smrtno se zaljubim. To traje sve dotle, dok se u drugu ne zaljubim još više.

Đakomo Kazanova.

F.

H.

C. Č.

Dž.

Š.

Što manje ženu volimo, to joj se više sviđamo.

Aleksandar Sergejevič Puškin.

Vlastite misli.

A.

B.

V.

G.

D. Đ.

E. Ž.

Z.

I.

J.

K.

L. Lj.

M.

N. Nj.

O.

P.

R.

S.

T. Ć.

U.

F.

H.

C. Č.

Dž.

Š.

Vlastite i usvojene ideje.

A.

B.

V.

G.

D. Đ.

E. Ž.

Z.

I.

J.

K.

L. Lj.

M.

N. Nj.

O.

P.

R.

S.

T. Ć.

U.

F.

H.

C. Č.

Dž.

Š.

Otkrića.

Istorija.

Najveći vladari osvajači planete zemlje, svaki iz svog istorijskog doba, bili su: monarh Makedonije, Aleksandar III Veliki Argejid, stvaratelj i vladar Mongolske imperije, Temudžin Džingis–kan Boridžigin, imperator Svete Rimske imperije i Španije, Karlo Habzburgski i vođa SSSR–a i vladar komunističkog dela sveta, Josif Džugašvili – Staljin.

Srpski vladari su: Višeslavovići (Višeslav, Radoslav, Branivoj, Vlastimir, Mstimir, Pribislav, Petar, Pavle, Zaharije i Časlav), Beloševići (Čedomir, Dragoslav, Vladimir, Vojislav, Gojislav, Mihailo Slavomir, Konstantin Bodrin, Mihailo, Dobroslav, Gostibor, Vladimir, Đorđe, Grubeša, Gradinja, Radoslav i Mihailo), Vukanovići (Desislav, Tihomir, Stefan Nemanja, Stefan Nemanja Prvoovenčani, Stefan Radoslav, Stefan Vladislav, Stefan Uroš Dragoslav, Stefan Dragutin, Stefan Uroš Milutin, Stefan Konstantin, Stefan Uroš, Stefan Uroš Dušan i Stefan Uroš), Mrđanovići (Vukašin i Marko), Hrebeljanovići (Lazar i Stefan), Brankovići (Đurađ, Lazar i Stefan), Gotromanović (Stefan), Crni (Nenad), Milošević (Radoslav), Anđelković (Koča), Branovački (Jovan), Obrenovići (Miloš, Milan, Mihailo, Milan i Aleksandar) i Kara-Đorđevići (Đorđe, Aleksandar, Petar, Aleksandar i Petar II).

Vladari Bosne su: Belošević (Tomaš), Berislavljevići (Borić, Kulin i Stefan), Radivojević (Matej Ninoslav) i Gotromanovići (Prijezda, Prijezda II, Stefan, Stefan, Vladislav, Tvrtko I, Dabeša, Jelena, Ostoja, Tvrtko II, Stefan, Tomaš, Stefan i Matej).

Rodoslovlje.

Sestra vožda Kara Đorđa Petrovića, Marija, udavala se dva puta. Prvi put za Miliju Pantelića (1750–1811) iz Neradina kod Iriga. Sa njim je imala kćerku Saru, koja je umrla u svojoj 19. godini starosti, 1807. godine. Pre smrti njihove kćerke Sare, oni su se razveli, a Marija se potom udala za Novaković J. iz Vlakče kod Kragujevca i sa njim je imala četvoro dece, dve kćerke i dva sina. Njeni sinovi su bili Novaković J. Marko (1807–1857) i Janko (1816–1853). Marko je imao sa svojom ženom Đurđijom (1811–1868) dva sina Marković Miloša (1831–1897) i Živka (1833–1885). Janko je takođe imao dva sina Janković Stefana i Vladimira, kako se ženio tri puta, sa Anđelijom je imao starijeg, a sa Smiljanom mlađeg sina. Sa trećom ženom, Jovanom (1826–1911) nije imao dece. Porodica Ješić S. Novaka (1833–1905) i Dimitrija (1838–1904) iz istog sela se u prvo vreme zapisivala i kao Novaković, ali oni nisu bili u srodstvu sa porodicom Novaković, u koju se udala Sestra vožda Karađorđa. Posle smrti njenih sinova, njeni unuci su uzeli da nose prezimena po imenima svojih otaca, Marković i Janković po Marku i Janku.