Pređi na sadržaj

Koronavirusima izazvana infekcija životinja

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kooronavirusima izazvane infekcije životinja na velikim farmama mogu biti uzrok velikih materijalnih gubitaka u poljoprivredi

Koronavirusima izazvana infekcija životinja, koja je otkrivena još 1930-tih godina, može biti jedan od uzročnika brojnih patoloških stanja u veterinarskoj medicini, i uzročnik pada proizvodnje u stočarstvu.[1]

Opšte informacije

[uredi | uredi izvor]

Infenkcije koronavirusima prepoznate su kao uzročnici patoloških stanja u veterinarskoj medicini još od 1930-ih.[2] Koronavirusi mogu da zaraze čitav niz životinja, uključujući svinje, goveda, konje, kamile, mačke, pse, glodare, ptice i slepe miševe.[3]

Većina životinjskih koronavirusa inficira crevni trakt i prenosi se fekalno-oralnim putem.[4] Značajni istraživački napori bili su usmereni na rasvetljavanje virusne patogeneze ovih životinjskih koronavirusa, posebno od strane virusologa zainteresovanih za veterinarske i zoonotske bolesti.[5]

Infekcija životinja humanim koronavirusom

[uredi | uredi izvor]

Prema dosadašnjim studijama nisu zabeležene značajnije infekcije pasa ili mačka humanim kovidom 19, mada je npr. u Hong Kongu zabeležen jedan slučaj u kome je vlasnik zarazio svog 17 godina starog psa. Međutim istraživanja su pokazala da se mačke mogu zaraziti i virus preneti na druge mačke, jer se virus sa čovekovih ruku lako prenesi u krzno, što treba da podstakne vlasnike da preduzmu „razumne mere predostrožnosti“, sve do izbegavanja kontakta čoveka sa svojim ili kućnim ljubimcima tokom njihove šetnje van kuće.[6]

Tokom prethodne epidemije virusa Sars-KoV u Hong Kongu 2003. godine, veliki broj kućnih ljubimaca se zarazio kornavirusom, ali nijedna se životinja nije razbolela, tako da nema dokaza da psi i mačke mogu da obole ili zaraze ljude.[6]

Istraživanja:[6]
Mačke su možda podložnije i mogu se zaraziti kapljicama virusa koje ljudi iidišu vazduh, kada kašlju, ili kijaju.
U Belgiji je slučaj u kome je mačka bila pozitivna na virus kovida 19 nedelju dana pre nego što je njen vlasnik imao simptome.
Kineski naučnici sproveli su testove koji potvrđuju da zaražene mačke prenose virus na druge mačke, što potvršuje slučaj zaraženog tigra u zoološkom vrtu u Njujorku.
Takođe postoje dokazi da ljudi mogu preneti respiratorne infekcije majmunima, što pojačava zabrinutost da ova bolest može zaraziti ugrožene životinje, poput gorila.
Znamo i da virus ne može da pređe sa životinje na čoveka (na početku krize), ali to se dešava jer ljudi jedu zaražene životinje.
Zašto u vreme pandemije kovida 19 ne treba puštati mačke napolje?

Britansko veterinarsko udruženje ističe da bilo koja površina, pa samim tim i mačje krzno, može neko vreme biti nosilac virusa „ako je kućni ljubimac bio u kontaktu sa nekim ko je bolestan, jer kovid 19 može preneti svom vlasniku”. Otuda i preporuka veterinara da kućni ljubimci u vreme epidemije ostanu kod kuće.[6]

Takođe sve preventivne mere zaštite protiv kovida 19 treba primeniti i na životinjama, uključujući i izolaciju životinja ako se neko od ukućana ne oseća dobro i sumnja na virusnu infekciju.[6]

Domaće životinje

[uredi | uredi izvor]
Ptičji koronavirus
Alphacoronavirus 1
Betacoronavirus 1

Koronavirusi mogu da zaraze pripitomljene ptice. Korona virus sve više zabrinjava živinarsku industriju zbog visokog mortaliteta od infekcije, njegovog brzog širenja i uticaja na nivo proizvodnje.[7] [3] i time smanjuju proizvodnju mesa i jaja i uzrokuje znatan ekonomski gubitak.[8][9]

Virus infektivnog bronhitisa (IBV), je vrsta koronavirusa koja uzrokuje ptičji zarazni bronhitis.[10], koji kod pilića, cilja ne samo respiratorni trakt već i urogenitalni trakt.[11] Virus se može proširiti na različite organe pileta.[10] Virus se prenosi aerosolom i hranom zagađenom fecesom.[12]

Postoje različite vakcine protiv IBV koje su pomogle da se ograniči širenje virusa i njegovih varijanti.[3] Virus zaraznog bronhitisa jedan je od brojnijih sojeva iz grupe ptičjih koronavirusa (Avian coronavirus).[13]

Još jedan od sojeva ptičjeg koronavirusa je ćureći koronavirus (TKV) koji uzrokuje enteritis kod ćuraka.[3]

Koronavirusi utiču i na druge grane stočarstva, poput uzgoja svinja i teladi.[3] Koronavirus sindroma akutne dijareje svinja (SADS-CoV), koji je povezan sa koronavirusom slepih miševa HKU2, izaziva dijareju kod svinja.[14]

Virus koji izaziva epidemijsku dijareju kod svinja (PEDV) je koronavirus koji se nedavno pojavio.[15]

Virus prenosivog gastroenteritisa (TGEV), koji je član vrste Alphacoronavirus-a 1, je još jedan koronavirus koji izaziva dijareju kod mladih svinja.[16]

U govedarskoj industriji goveđi koronavirus (BKV), koji je član vrste Betacoronavirus-a 1 koja je povezan sa HCoV-OC43 virusom,[17] odgovornim za ozbiljan obilnk enteritisa kod mlade teladi.[3]

Domaći kućni ljubimci

[uredi | uredi izvor]

Koronavirusi mogu da zaraze domaće kućne ljubimce kao što su mačke i psi.[18] Postoje dva oblika mačjih koronavirusa koji pripadaju vrsti Alphacoronavirus 1.[19]

Enterički koronavirus mačaka je je manje patogen itime manjeg kliničkog značaja, ali spontana mutacija ovog virusa može rezultovati infektivnim peritonitisom kod mačaka, koji je sa visokim mortalitetom.[3]

Postoje dva različita koronavirusa koji mogu da zaraze pse. Pasji koronavirus (KKoV), koji je član vrste Alphacoronavirus 1, koji izaziva blage gastrointestinalne bolesti.[3] Pasji respiratorni koronavirus (KRKoV), koji je član vrste Betacoronavirus 1, povezan je sa HCoV-OC43,[17] koji izaziva respiratorne bolesti.[3] Slično tome, postoje i dve vrste infekcija koronavirusom.[20]

Enrički koronavirus uzrokuje gastrointestinalni sindrom poznat kao epizootski kataralni enteritis (EKE) i smrtonosniju sistemsku verziju virusa (poput FIP kod mačaka) poznatu kao sistemska koronavirusna omča (FSK).[21]

Laboratorijske životinje

[uredi | uredi izvor]

Koronavirusi mogu da zaraze laboratorijske životinje nenamerno i namerno u cilju istraživanja.[22] Virus hepatitisa miša (MHV), koji je član vrste Murine coronavirus, izaziva epidemijsku bolest miševa sa visokim mortalitetom, posebno među kolonijama laboratorijskih miševa.[23]

Pre otkrića SARS-KoV, uzročnik virusnog hepatitisa miševa je bio najbolje proučavan koronavirus i in vivo i in vitro, kao i na molekularnom nivou.

Neki sojevi virusnog hepatitisa miševa uzrokuju progresivni demijelinizujući encefalitis kod miševa koji je korišćen kao mišji model za multiplu sklerozu.[24]

Virus sialodakrioadenitis (SDAV), koji je soj vrste Murine coronavirus-a,[25] je visoko zarazni koronavirus laboratorijskih pacova, koji se može prenositi između životinjskih jedinki direktnim kontaktom i indirektno aerosolom.

Crevni koronavirus zeca izaziva akutne gastrointestinalne bolesti i dijareju (proliv) kod mladih evropskih zečeva.[22] Stope smrtnosti od ovog tipa koronavirusa su visoke.[26]

Prevencija i lečenje

[uredi | uredi izvor]

Razvijene su brojne vakcine koje koriste različite metode protiv humanog koronavirusa SARS-KoV-2.[27][28] Takođe su identifikovani antivirusni ciljevi protiv humanih koronavirusa, poput virusnih proteaza, polimeraza i ulaznih proteina. Razvijaju se i lekovi koji ciljaju ove proteine i različite nivoe virusne replikacije.[28][29]

Dostupne su vakcine za životinjske koronaviruse IBV, TGEV i Canine CoV, iako je njihova efikasnost ograničena.

U slučaju izbijanja epidemije visoko zaraznim životinjskim koronavirusimaa, kao što je PEDV, mogu se koristiti mere poput uništavanja celih stada kako bi se sprečio prenos virusa na druga stada.[30]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Dave Cavanagh. Coronavirus avian infectious bronchitis virus (2007). „Veterinary Research”. BioMed Central. 38 (2): 281—297. . ff10.1051/vetres:2006055ff. ffhal-00902839f
  2. ^ McIntosh, Kenneth (1974). „Coronaviruses: A Comparative Review”. Ur.: Arber, W.; Haas, R.; Henle, W.; Hofschneider, P. H.; Jerne, N. K.; Koldovský, P.; Koprowski, H.; Maaløe, O.; Rott, R. Current Topics in Microbiology and Immunology / Ergebnisse der Mikrobiologie und Immunitätsforschung (na jeziku: engleski). Berlin, Heidelberg: Springer. str. 85—129. ISBN 978-3-642-65775-7. doi:10.1007/978-3-642-65775-7_3. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Dubovi, Edward J. (2017). „Coronaviridae”. Fenner's Veterinary Virology (5th izd.). Elsevier Science. str. 435—461. ISBN 978-0-12-800946-8. S2CID 219575461. doi:10.1016/B978-0-12-800946-8.00024-6. 
  4. ^ Murphy, F. A.; Gibbs, E. P.; Horzinek, M. C.; Studdart, M. J. (29. 10. 1999). Veterinary Virology. Boston: Academic Press. str. 495—508. ISBN 978-0-12-511340-3. 
  5. ^ Tirotta, Emanuele; Carbajal, Kevin S.; Schaumburg, Chris S.; Whitman, Lucia; Lane, Thomas E. (2010). „Cell replacement therapies to promote remyelination in a viral model of demyelination”. Journal of Neuroimmunology. 224 (1–2): 101—107. PMC 2919340 Slobodan pristup. PMID 20627412. doi:10.1016/j.jneuroim.2010.05.013. .
  6. ^ a b v g d „Ne puštajte mačke napolje, savetuju veterinari”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 8. 4. 2020. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  7. ^ Gough, R.E.; Cox, W.J.; Winkler, C.E.; Sharp, M.W.; Spackman, D. Isolation and identification of infectious bronchitis virus from pheasants. Vet. Rec. 1996, 138, 208–209. [CrossRef] [PubMed]
  8. ^ Ambali, A.G.; Jones, R.C. Early Pathogenesis in Chicks of Infection with an Enterotropic Strain of Infectious Bronchitis Virus. Avian Dis. 1990, 34, 809–817. [CrossRef] [PubMed]
  9. ^ Cavanagh, Dave (2007). „Coronavirus avian infectious bronchitis virus”. Veterinary Research. 38 (2): 281—297. PMID 17296157. S2CID 6519476. doi:10.1051/vetres:2006055. 
  10. ^ a b Bande, Faruku; Arshad, Siti Suri; Hair Bejo, Mohd; Moeini, Hassan; Omar, Abdul Rahman (2015). „Progress and Challenges toward the Development of Vaccines against Avian Infectious Bronchitis”. Journal of Immunology Research. 2015: 1—12. PMC 4411447 Slobodan pristup. PMID 25954763. doi:10.1155/2015/424860 Slobodan pristup. .
  11. ^ Milek, J.; Blicharz-Domanska, K (2018). „Coronaviruses in Avian Species-Review with Focus on Epidemiology and Diagnosis in Wild Birds”. Journal of Vet. Res. 62 (3): 249—255. PMC 6296008 Slobodan pristup. PMID 30584600. doi:10.2478/jvetres-2018-0035. 
  12. ^ Weiss S.R., Navas-Martin S. (2005). „Coronavirus pathogenesis and the emerging pathogen severe acute respiratory syndrome coronavirus”. Microbiol Mol Biol Rev. 69 (4): 635—664. PMC 1306801 Slobodan pristup. PMID 16339739. doi:10.1128/MMBR.69.4.635-664.2005. .
  13. ^ ICTV 7th Report van Regenmortel, M.H.V., Fauquet, C.M., Bishop, D.H.L., Carstens, E.B., Estes, M.K., Lemon, S.M., Maniloff, J., Mayo, M.A., McGeoch, D.J., Pringle, C.R. and Wickner, R.B. (2000). Virus taxonomy. Seventh report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Academic Press, San Diego.1162 pp.
  14. ^ Zhou, Peng; et al. (2018). „Fatal swine acute diarrhoea syndrome caused by an HKU2-related coronavirus of bat origin”. Nature. 556 (7700): 255—258. Bibcode:2018Natur.556..255Z. PMC 7094983 Slobodan pristup. PMID 29618817. doi:10.1038/s41586-018-0010-9. .
  15. ^ Wei, Xiaona; She, Gaoli; Wu, Tingting; Xue, Chunyi; Cao, Yongchang (2020). „PEDV enters cells through clathrin-, caveolae-, and lipid raft-mediated endocytosis and traffics via the endo-/Lysosome pathway”. Veterinary Research. 51 (1): 10. PMC 7011528 Slobodan pristup. PMID 32041637. doi:10.1186/s13567-020-0739-7 Slobodan pristup. 
  16. ^ Cruz, Jazmina L. G.; Sola, Isabel; Becares, Martina; Alberca, Berta; Plana, Joan; Enjuanes, Luis; Zuñiga, Sonia (2011). „Coronavirus Gene 7 Counteracts Host Defenses and Modulates Virus Virulence”. PLOS Pathogens. 7 (6): e1002090. PMC 3111541 Slobodan pristup. PMID 21695242. doi:10.1371/journal.ppat.1002090 Slobodan pristup. .
  17. ^ a b „Taxonomy browser (Betacoronavirus 1)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  18. ^ „Merck Veterinary Manual”. Merck Veterinary Manual (na jeziku: engleski). Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  19. ^ „Taxonomy browser (Alphacoronavirus 1)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  20. ^ „Taxonomy browser (Alphacoronavirus)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  21. ^ „Infectious Diseases of Ferrets - Exotic and Laboratory Animals”. Merck Veterinary Manual (na jeziku: engleski). Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  22. ^ a b Dubovi, Edward J. (2017). „Coronaviridae”. Fenner's Veterinary Virology (5th izd.). Elsevier Science. str. 435—461. ISBN 978-0-12-800946-8. S2CID 219575461. doi:10.1016/B978-0-12-800946-8.00024-6. 
  23. ^ Weiss, Susan R.; Navas-Martin, Sonia (2005). „Coronavirus Pathogenesis and the Emerging Pathogen Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus”. Microbiology and Molecular Biology Reviews. 69 (4): 635—664. PMC 1306801 Slobodan pristup. PMID 16339739. doi:10.1128/MMBR.69.4.635-664.2005. .
  24. ^ Tirotta, Emanuele; Carbajal, Kevin S.; Schaumburg, Chris S.; Whitman, Lucia; Lane, Thomas E. (2010). „Cell replacement therapies to promote remyelination in a viral model of demyelination”. Journal of Neuroimmunology. 224 (1–2): 101—107. PMC 2919340 Slobodan pristup. PMID 20627412. doi:10.1016/j.jneuroim.2010.05.013. .
  25. ^ „Taxonomy browser (Embecovirus)”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 2020-12-29. 
  26. ^ „Enteric Coronavirus”. 1. 7. 2019. Arhivirano iz originala 01. 07. 2019. g. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  27. ^ „COVID-19 vaccine and treatments tracker (Choose vaccines or treatments tab, apply filters to view select data)”. Milken Institute. Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  28. ^ a b „COVID-19 Vaccine and Therapeutic Drugs Tracker”. COVID-19 Vaccine and Therapeutic Drugs Tracker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 29. 12. 2020. 
  29. ^ Dong, Liying; Hu, Shasha; Gao, Jianjun (2020). „Discovering drugs to treat coronavirus disease 2019 (COVID-19)”. Drug Discoveries & Therapeutics. 14 (1): 58—60. PMID 32147628. S2CID 212640571. doi:10.5582/ddt.2020.01012. 
  30. ^ Fehr, A. R.; Perlman, S. (2015). „Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis”. Ur.: Maier HJ, Bickerton E, Britton P. Coronaviruses. . Methods in Molecular Biology. 1282. Springer. Fehr, Anthony R.; Perlman, Stanley; Britton, Paul (2015). „Coronaviruses: an overview of their replication and pathogenesis”. Ur.: Maier, Helena Jane; Bickerton, Erica. Coronaviruses: Methods and Protocols. Methods in Molecular Biology. 1282. Springer. str. 1—23. ISBN 978-1-4939-2437-0. PMC 4369385 Slobodan pristup. PMID 25720466. doi:10.1007/978-1-4939-2438-7_1. . See section: Virion Structure.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коронавирусима_изазвана_инфекција_животиња&oldid=28884183”