Kristijan Panuči

Kristijan Panuči
Kristijan Panuči 2012. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1973-04-12)12. april 1973.
Mesto rođenja	Savona, Italija
Visina	1,84 m
Pozicija	odbrana
Juniorska karijera
1985—1990	Đenova
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1990—1993 1993—1996 1996—1999 1999—2001 2000 2001 2001—2002 2001—2002 2002—2009 2009—2010	Đenova Milan Real Madrid Inter → Čelsi → Monako Monako → Roma Roma Parma	31 89 73 26 8 9 5 31 229 19	(3) (9) (3) (1) (0) (3) (0) (1) (19) (1)
Reprezentativna karijera
1992—1996 1994—2008	Italija do 21 Italija	19 57	(4) (4)
Trenerska karijera
2012—2014 2015—2016 2016 2017—2019	Rusija (asistent) Livorno Ternana Albanija

Kristijan Panuči (ital. Christian Panucci; Savona, 12. april 1973) je bivši italijanski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Klupska karijera

Panuči je karijeru započeo u juniorima Đenove, a 1991. je uveden u seniorski tim. Već u julu 1993, ga u 20 godini dovodi Milan. Kao igrač Milana, Panuči je 1994. osvojio četvorostruku krunu (skudeto, Ligu šampiona i italijanski i evropski Superkup). Iako je njegova pozicija na desnom beku, u finalu Lige šampiona je igrao na levoj strani demonstrirajući odličnu igru i na toj poziciji. Uprkos ogromnom uspehu koji je ostvario te sezone, tadašnji italijanski selektor Arigo Saki nije uvrstio Panučija na spisak reprezentativaca za predstojeće Svetsko prvenstvo u SAD.

Sledeće sezone (1994/95) postao je standardan u Milanu za koji je odigrao 28 od 34 utakmica Serije A. Tada je klub bio drugi u prvenstvu (iza Juventusa) dok je u finalu Lige šampiona izgubio od holandskog Ajaksa. U narednoj sezoni Panuči je bio jedan od najboljih odbrambenih igrača a klub je imao jednu od najboljih odbrana koju su osim njega činili i Franko Barezi, Paolo Maldini i Alesandro Kostakurta. U to vreme je nastalo Bosmanovo pravilo koje je mnogim igračima otvorilo nove mogućnosti. Jedan od njih bio je i Panuči koji je 1996. otišao u madridski Real. Tamo se pridružio Fabiju Kapelu koji ga je trenirao upravo u Milanu.

Dolaskom u Real Madrid, Panuči je postao prvi Italijan koji je zaigrao u Španiji. I u novom klubu je pokazao igrački kvalitet i bio na standardnoj poziciji desnog beka dok se na levoj strani nalazio Roberto Karlos. Tokom prve sezone u klubu, Panuči je osvojio nacionalno prvenstvo i španski Superkup a naredne sezone Ligu šampiona i Interkontinentalni kup. Takođe, to je bilo razdoblje u kojem je Real često menjao trenere tako da su madridsku ekipu u kratkom periodu vodili Kapelo, Jup Hajnkes, Gus Hidink i Džon Tošak. I tada (kao i pre četiri godine) Panuči ponovo nije uvršten na spisak italijanskih reprezentativaca za Svetsko prvenstvo 1998. iako je imao uspešne rezultate sa klubom.

1999. godine se vraća u domovinu gde potpisuje za Inter. Tokom dvogodišnjeg ugovornog perioda klub ga je slao na pozajmice u Čelsi i Monako. Posle toga je osam godina igrao za Romu i bio ključni igrač i vođa ekipe. Sa klubom je osvojio 2 italijanska kupa i Superkup a napustio ga je 2009. nakon što je izgubio mesto u prvoj ekipi.

30. jula 2009. potpisao je jednogodišnji ugovor sa Parmom za koju je odigrao 19 prvenstvenih utakmica i postigao jedan gol u susretu protiv Bolonje. 23. februara 2010. je sa klubom raskinuo ugovor uz obostrani pristanak dok je 22. avgusta iste godine objavio prekid igračke karijere. Tada je izjavio: „Imam još ponuda ali jednostavno više ne osećam glad za igrom“.

Reprezentativna karijera

Panuči je najpre nastupao za mladu reprezentaciju sa kojom je 1994. i 1996. bio evropski juniorski prvak. Za seniorsku reprezentaciju je debitovao u septembru 1994. u kvalifikacionoj utakmici protiv Slovenije za EURO 1996.. Dok je bio na vrhuncu karijere , Panuči je nepravedno izostavljan iz reprezentacije (Svetska prvenstva 1994. i 1998).

Za reprezentaciju je nastupao na Svetskom prvenstvu 2002. i EURU 2004. nakon čega je imao trogodišnji post. Razlog tome bio je selektor Marčelo Lipi koji ga je ignorisao pa nije stavljen na spisak za Mundijal 2006. u Nemačkoj. Dolaskom Roberta Donadonija na selektorsku klupu, Panuči je ponovo uveden u reprezentaciju. Tada je igrao u kvalifikacijama za EURO 2008. protiv Gruzije, Škotske i Farskih ostrva. Na utakmici protiv Gruzije Panuči nije krio oduševljenje, budući da mu je to bila jubilarna pedeseta utakmica u reprezentativnom dresu. Budući da se utakmica igrala u Đenovi, igrač je izjavio: „Za mene je veoma emotivan osećaj što igram na travnjaku na kom sam odrastao. Nikad neću zaboraviti ovacije koje sam ovde dobio“.

Donadoni ga je stavio na spisak igrača za EURO 2008. gde je postigao gol na meču protiv Rumunije čime je postao najstariji igrač koji je dao gol na turniru. Utakmica četvrtfinala protiv Španije gde je Italija izgubila na jedanaesterce bila je za Panučija ujedno i poslednja u reprezentativnom dresu.

Statistika karijere

Golovi za reprezentaciju

#	Datum	Mesto	Protivnik	Gol	Rezultat	Takmičenje
1.	8. oktobar 1994.	Talin, Estonija	Estonija	2-0	pobeda	Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1996.
2.	17. april 2002.	Milan, Italija	Urugvaj	1-1	remi	Prijateljska
3.	17. novembar 2007.	Glazgov, Škotska	Škotska	2-1	pobeda	Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
4.	13. jun 2008.	Cirih, Švajcarska	Rumunija	1-1	remi	Evropsko prvenstvo 2008.

Trofeji

Milan

• Prvenstvo Italije (2) : 1993/94, 1995/96.
• Superkup Italije (2) : 1993, 1994.
• Liga šampiona (1) : 1993/94.
• Superkup Evrope (1) : 1994.

Real Madrid

• Prvenstvo Španije (1) : 1996/97.
• Superkup Španije (1) : 1997.
• Liga šampiona (1) : 1997/98.
• Interkontinentalni kup (1) : 1998.

Čelsi

• Superkup Engleske (1) : 2000.

Roma

• Kup Italije (2) : 2006/07, 2007/08.
• Superkup Italije (1) : 2007.

Italija do 21

• Evropsko prvenstvo (2) : 1994, 1996.

Trenerska karijera

Nakon završetka igračke karijere bio je komentator na TV kanalu SKAJ Italija. Panuči se 23. jula 2012. pridružio bivšem italijanskom selektoru Fabiju Kapelu u stručnom štabu ruske reprezentacije.

Zanimljivosti

Panuči je bio kapiten italijanske mlade reprezentacije koja je nastupila na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine. Međutim, posle povrede odlučio je da se vrati u Italiju. Prvobitno je trebalo da ide letom iz Njujorka preko Pariza za Rim. Međutim Panuči je propustio taj let budući da mu je prtljag zagubljen u Atlanti. Zbog toga je kasnije direktnim letom Alitalije odleteo za Milano dok se Boing 747 iz prvobitnog leta srušio u Atlantski okean u blizini obala Njujorka pri čemu je poginulo svih 230 putnika.

Spoljašnje veze

• Profil na sajtu Intera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2006)
• Statistika