Pređi na sadržaj

Kristof Laport

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kristof Laport
Laport na Pariz—Rubeu 2022.
Lični podaci
Puno imeKristof Laport
Datum rođenja(1992-12-11)11. decembar 1992. (31 god.)
Mjesto rođenjaLa Sen sir Mer, Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Visina1,89 m[1]
Masa76 kg[1]
Timske informacije
Trenutni tim
Vizma—lejz a bajk
Disciplinadrumski
Ulogavozač
Tip vozačasprinter, klasik specijalista
Juniorska karijera
2011Eroas
2012—2013Eks en provens
2012La pom Marsej (stažer)
Profesionalna karijera
2014—2021Kofidis[2][3][4]
2022—Jumbo—vizma[5][6]
Uspjesi
Klasici
Gent—Vevelgem1 (2023)
Dvars dor Flanderen1 (2023)
Prvenstva
Evropski šampion
(drumska trka)		1 (2023)
Druge trke
Gran pri de Valonije 1 (2021)
Denmark runt 1 (2022)
Nagrade i medalje
Predstavljajući Francuska Francusku
Drumski biciklizam
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Pariz 2024. Drumska trka
Svjetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Vulongong 2022. Drumska trka
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Drente 2023. Drumska trka
Ažurirano: 29. septembar 2024.

Kristof Laport (fr. Christophe Laporte; La Sen sir Mer, 11. decembar 1992) francuski je profesionalni biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Vizma—lejz a bajk.[7] Osvojio je po jednom Gran pri de Valonije, Denmark runt, Gent—Vevelgem, Dvars dor Flanderen i zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u drumskoj vožnji, a takođe je osvojio srebrnu medalju na Svjetskom prvenstvu i bronzanu na Olimpijskim igrama u drumskoj vožnji. Ostvario je jednu etapnu pobjedu na Tur de Fransu.

Karijeru je počeo 2014. a tokom 2015. ostvario je prvu pobjedu u karijeri. Godine 2016. je vozio svoju prvu grand tur trku — Tur de Frans, dok je 2017. osvojio Tur de Vende klasik. Godine 2018. ostvario je šest pobjeda, a 2019. je osvojio Etoil de Besež trku, uz osvojenu klasifikaciju po poenima i dvije etapne pobjede.

Tokom 2020. nije ostvario nijednu pobjedu, a 2021. je osvojio klasike Gran pri de Valonije i Sirkuit de Valonije. Godine 2022. prešao je u tim Jumbo—vizma, a iste sezone osvojio je Binš—Šime—Binš i Denmark runt trke, ostvario je etapnu pobjedu na Tur de Fransu i završio je na drugom mjestu na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji. Godine 2023. osvojio je Gent—Vevelgem, Dvars dor Flanderen i Evropsko prvenstvo u drumskoj vožnji, dok je 2024. vozio Điro d’Italiju po prvi put i osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u drumskoj vožnji.

Djetinjstvo i juniorska karijera

[uredi | uredi izvor]

Od početka juniorske karijere takmičio se u brdskom biciklizmu, ali se razočarao u njega i 2011. je počeo da se takmiči u drumskom, sa 19 godina, u timu Eroas.[8][9] Tokom prve sezone ostvario je dvije etapne pobjede na trci Tur de Korz i osvojio je regionalno prvenstvo Azurne obale u dvije kategorije, za elitne vozače i nade.[10]

Godine 2012. prešao je u tim Eks en provens,[10] a tokom prve sezone u timu ostvario je etapne pobjede na Tur d’Overnja i Tur Mozele trkama. Zahvaljujući dobrim rezultatima, u toku sezone je prešao u kontinentalni tim La pom Marsej, gdje je vozio kao stažer.[11] Godine 2013. se vratio u Eks en provens, a tokom sezone je osvojio Trku Tur di Kanton de Sen Sers i završio je Kote Pikarde na šestom mjestu. Učestvovao je na Mediteranskim igrama, gdje je osvojio srebrnu medalju u drumskoj vožnji, izgubivši od Nikole Rufonija u sprintu.[12]

Profesionalna karijera

[uredi | uredi izvor]

2014—2015.

[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru počeo je 2014. godine, u timu Kofidis.[13] Sezonu je počeo na Tropikale Amisa Bongo trci, koju je završio na 40 mjestu u generalnom plasmanu.[14] U aprilu je vozio Pariz—Rube, koji je završio na 103 mjestu, preko 13 minuta iza Nikija Terpstre.[15] La Rue Turangele završio je na šestom mjestu, 15 sekundi iza Anđela Tulka, što mu je bio najbolji rezultat u sezoni.[16] Krajem jula je vozio Tur de Valonije trku, gdje je treću etapu završio na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Huan Hose Lobato.[17] Poslednju, petu etapu, takođe je završio na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Đani Mersman i trku je završio na 13 mjestu u generalnom plasmanu, 43 sekunde iza Mersmana.[18] U finišu sezone, klasik Binš—Šime—Binš završio je na 14 mjestu, u grupi koja je došla 12 sekundi iza Zdenjeka Štibara.[19]

Laport na Gran pri de Furmje trci 2015.

Sezonu 2015. počeo je na Gran pri sajkliste la Marseljeza klasiku, gdje je radio za suvozača Keneta Vanbilsena i završio je na 29 mjestu u sprintu, dok je Vanbilsen završio na drugom, a pobijedio je Pim Ligthart.[20] Tri dana kasnije startovao je Etoil de Besež trku, gdje je četvrtu etapu završio na drugom mjestu u sprintu, iza Tonija Galopena.[21] Hronometar na poslednjoj, petoj etapi, završio je na 26 mjestu, 52 sekunde iza Boba Jungelsa i trku je završio na 16 mjestu u generalnom plasmanu, 50 sekundi iza Jungelsa.[22] Početkom marta vozio je Le Samin klasik. Etiks—Kvik-step je radio na čelu i na cilj je došla mala grupa. Kris Bukmans je počeo rano za sprinta, za njim su krenuli Mersman i Laport i stekli su prednost ispred ostalih vozača, ali Laport nije mogao da prođe i završio je na trećem mjestu, što mu je bio prvi podijum na nekom klasiku.[23] Sezonu je nastavio na Dridagse van vest Flanderen trci, gdje je prolog na otvaranju završio na devetom mjestu, 12 sekundi iza Antona Vorobjeva,[24] a trku je završio na devetom mjestu u generalnom plasmanu, 20 sekundi iza Iva Lampara.[25] Krajem marta je vozio Milano—Sanremo, koji je završio na 129 mjestu, preko 11 minuta iza Džona Degenkolba koji je pobijedio u sprintu.[26] U julu je vozio Tur de Frans po prvi put, gdje je došao da radi za Nasera Buanija kao lid aut vozač za sprint.[27] Buani je pao tokom pete etape i morao je da napusti trku,[28] nakon čega je Laport bio lider tima za sprint i etapu 15 je završio na sedmom mjestu, a na etapi je pobijedio Andre Grajpel.[29] Na poslednjoj, etapi 21, u sprintu na Jelisejskim poljima završio je na 12 mjestu i Tur de Frans je završio na 127 mjestu u generalnom plasmanu, skoro četiri sata iza Krisa Fruma.[30] U septembru je vozio Gran pri de Valonije klasik, gdje je Jens Debushere napao u finišu, što niko nije mogao da prati. Jan Bakelants je krenuo za njim, a zatim Laport, Gaetan Bile i Jele Vanedert. Debushere je ostvario solo pobjedu, dok je Laport završio na trećem mjestu, sedam sekundi iza.[31] Dana 4. oktobra vozio je Tur de Vende zajedno sa Buanijem, koji je bio najveći favorit za pobjedu.[32] Buani je pao u poslednjem kilometru, nakon čega se Laport spremao za sprint i pobijedio je ispred Jauhenija Hutaroviča, čime je ostvario prvu pobjedu u karijeri.[33] Sezonu je završio nedelju dana kasnije na trci Pariz—Tur, koju je završio na 44 mjestu, 12 minuta iza Matea Trentina.[34]

2016—2017.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2016. počeo je na Trofeo plaja de Palma i završio je na 41 mjestu radeći za Buanija koji je završio na drugom mjestu, iza Grajpela.[35] U februaru je vozio Vuelta a Andaluziju, gdje je na drugoj etapi predvodio Buanija do poslednjih 150 metara a zatim je i sam nastavio da sprinta i završio je na četvrtom mjestu, dok je Buani pobijedio.[36] U martu je vozio Milano—Sanremo, gdje je otpao tokom uspona Čipresa i završio je dva minuta iza Arnoa Demara koji je pobijedio u sprintu.[37] Pariz—Rube je završio na 20 mjestu, šest minuta iza prve grupe u kojoj je Metju Hejman pobijedio Toma Bonena u sprintu.[38] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je prvobitno trebalo da bude glavni lid aut vozač za Buanija,[39] ali je nekoliko dana prije početka trke objavljeno da Buani neće voziti jer se nije oporavio od povrede ruke koju je zadobio u sukobu u hotelu pred početak drumske trke na prvenstvu Francuske.[40] Prvu etapu završio je na šestom mjestu,[41] nakon čega je treću etapu završio na osmom[42] i šestu na petom mjestu, a na sve tri je pobijedio Mark Kevendiš.[43] Poslije brdskih etapa, na etapi 11 se očekivalo da se za pobjedu bore sprinteri, ali su na 12 km do cilja napali Peter Sagan i Frum, što su pratili njihovi suvozači Macjej Bodnar i Gerent Tomas, koji je u finišu otpao.[44] Grupa je došla šest sekundi iza prve trojice vozača i etapu je završio na petom mjestu, izgubivši u sprintu od Alelsandera Kristofa.[44] Etapu 14 je završio na devetom mjestu, a pobijedio je ponovo Kevendiš,[45] nakon čega je poslednju, etapu 21, završio na osmom mjestu, a pobijedio je Grajpel.[46] Na trci Tur di Poatu—Šarant bio je umiješan u sukob sa Asbjernom Krag Andersenom, pri čemu su oba vozača kažnjena po jedan minut u generalnom plasmanu i novčano od 200 švajcarskih franaka.[47] U finišu sezone završio je Pariz—Burž na šestom mjestu u sprintu, u kojem je Sem Benet pobijedio.[48] Izabran je u sastav Francuske za drumsku trku na Svjetskom prvenstvu, gdje su lideri za sprint bili Buani i Demar.[49] Prvenstvo nije završio, a najbolje plasirani iz tima Francuske bio je Vilijam Bone koji je završio na osmom mjestu.[50]

Laport (desno, u crvenom dresu) na Tur de Fransu 2016.

Sezonu 2017. počeo je na Etoil de Besež trci, gdje je svaku etapu završio u prvih deset, uključujući i hronometar na poslednjoj etapi, koji je završio na devetom mjestu, 51 sekundu iza Galopena i trku je završio na sedmom mjestu u generalnom plasmanu, 59 sekundi iza Lilijana Kalmežana.[51] Početkom marta vozio je Pariz—Nicu, gdje je drugu etapu završio na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Soni Kolbreli,[52] a trku je napustio tokom šeste etape.[53] Sezonu je nastavio na Milano—Sanremu, gdje je završio na 30 mjestu, u velikoj grupi koja je došla na cilj pet sekundi iza prve trojice vozača, u kojoj je Kvjatkovski pobijedio u sprintu Sagana i Žilijena Alafilipa.[54] Sezonu je nastavio na klasicima, završivši Dvars dor Flanderen na 49 mjestu, skoro dva minuta iza Lampara,[55] a Gent—Vevelgem na 15 mjestu, u grupi koja je došla na cilj šest sekundi iza Grega van Avermata.[56] Vozio je i Ronde van Flanderen ali ga nije završio,[57] dok je Pariz—Rube završio na 39 mjestu, preko pet minuta iza Van Avermata.[58] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Buanija, a dobio je priliku da sprinta na etapi 16, koju je završio na petom mjestu, dok je pobijedio Majkl Metjuz.[59] U septembru je vozio Denmark runt, gdje je prvu etapu završio na četvrtom mjestu radeći za Buanija koji je završio na drugom, u sprintu grupe koja je došla na cilj sedam sekundi iza Kaspera Pedersena.[60] Poslednju etapu je završio na šestom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Sem Valšajd i trku je završio na osmom mjestu u generalnom plasmanu, minut i po iza Madsa Pedersena.[61] Dana 1. oktobra vozio je Tur de Vende klasik, gdje je napao na 6 km do cilja i ostvario je solo pobjedu, 20 sekundi ispred grupe koju je odsprintao Žisten Žil, što mu je bila druga pobjeda na trci i druga u karijeri.[62] Četiri dana kasnije vozio je Pariz—Burž, gdje je završio na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Rudi Barbje.[63] Na kraju sezone vozio je Pariz—Tur klasik, ali ga nije završio.[64]

2018.

[uredi | uredi izvor]

Na kraju 2017. godine, Sedrik Vaseir je zamijenio Ivona Sankjera na funkciji generalnog menadžera Kofidisa.[65] Sezonu 2018. počeo je na Etoil de Besež trci, gdje je na drugoj etapi pobijedio u sprintu ispred Brajana Kokara i preuzeo je lidersku majicu.[66] Hronometar na poslednjoj, petoj etapi, završio je na četvrtom mjestu, 25 sekundi iza Galopena i trku je završio na drugom mjestu u generalnom plasmanu, 15 sekundi iza Galopena.[67] Sezonu je nastavio na Tur de la Provens trci, gdje je prolog na otvaranju završio na trećem mjestu, dvije sekunde iza Aleksandera Ženijea, sa istim vremenom kao Silvan Šavanel.[68] Na prvoj etapi, pobijedio je u sprintu ispred Eduarda Mikaela Grosua,[69] a zatim je pobijedio i na poslednjoj, trećoj etapi, ispred Barbjea i osvojio je klasifikaciju po poenima.[70] U martu je vozio Pariz—Nicu, gdje je prvu etapu završio na trećem mjestu u sprintu, iza Demara i Gorke Izagirea,[71] nakon čega je petu etapu završio na šestom mjestu, u sprintu grupe koja je došla na cilj četiri sekunde iza Žeroma Kuzena.[72] Trku je napustio prije početka osme etape.[73] Sezonu je nastavio na Milano—Sanremu, gdje je završio na 13 mjestu u sprintu grupe koja je došla na cilj odmah iza Vinčenca Nibalija i svi su dobili isto vrijeme.[74] Nedelju dana kasnije vozio je Gent—Vevelgem, gdje je na cilj došla velika grupa i u sprintu je završio na četvrtom mjestu, iza Sagana, Elije Vivijanija i Demara.[75] Sezonu je nastavio na Dvars dor Flanderenu, koji je završio na 16 mjestu, u grupi koja je došla na cilj dva minuta i 40 sekundi iza Lampara,[76] nakon čega je vozio Ronde van Flanderen, ali nije završio.[77] Nedelju dana poslije Rondea vozio je Pariz—Rube, gdje je otpao rano i završio je skoro 13 minuta iza Sagana.[78]

Laport na Tur de Fransu 2018.

Dana 15. aprila vozio je Tro bro Leon trku, gdje je napao na 6 km do cilja i ostvario solo pobjedu, četiri sekunde ispred Damijena Godena.[79] Sezonu je nastavio na Belgijum turu, gdje je u sprintu na prvoj etapi završio na šestom mjestu,[80] a zatim je pobijedio na hronometru na trećoj etapi, pet sekundi ispred Andreja Grivka i preuzeo je lidersku majicu.[81] Majicu je izgubio na četvrtoj etapi, na kojoj su voženi usponi,[82] a u sprintu na poslednjoj etapi završio je na drugom mjestu, iza Kokara i trku je završio na 48 mjestu u generalnom plasmanu, kao i na trećem mjestu u klasifikaciji po poenima.[83] Krajem maja vozio je Tur de Luksemburg, gdje je na prvoj etapi pobijedio u sprintu ispred Aleksa Kirša, čime je ostvario šestu pobjedu u sezoni.[84] U julu je izabran za prvog sprintera Kofidisa na Tur de Fransu a Buani je izostavljen iz tima.[85] Prvu etapu završio je na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Fernando Gavirija.[86] Sedmu etapu je završio na sedmom mjestu u sprintu, u kojem je Dilan Grunevegen pobijedio,[87] nakon čega je etapu 18 završio na drugom mjestu, iza Demara, što mu je bio najbolji plasman na nekoj etapi na Tur de Fransu.[88] Poslednju, etapu 21, završio je na petom mjestu, a pobijedio je Kristof.[89]

Bio je dio tima Francuske za Evropsko prvenstvo, zajedno sa Kokarom,[90] ali nije završio trku.[91] Početkom septembra je vozio Gran pri de Furmje, gdje je završio na petom mjestu, a u sprintu je pobijedio Paskal Akerman.[92] Sezonu je nastavio na trci Okolo Slovenska, gdje je prolog na otvaranju završio na trećem mjestu, manje od sekunde iza Jungelsa i Lampara.[93] Treću etapu je završio na četvrtom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Mateo Peluki,[94] nakon čega je poslednju, četvrtu etapu, završio na trećem mjestu, iza Fabija Jakobsena i Pelukija.[95] Dana 23. septembra vozio je Gran pri d’Isberg, gdje je otišao u bijeg koji je oformljen poslije 50 kilometara, a u kome je bilo 28 vozača. Poslije više napada mnogi vozači su otpali i u prvoj grupi ostalo je 11 vozača, koji su imali prednost od 50 sekundi ispred prve grupe pratilaca.[96] Filip Žilber i Laport su napali, ali se Laportu probušila guma, dok se Žilberu pridružio Johan le Bon i stekli su 20 sekundi prednosti. Na 35 km do cilja, Žilber i Le Bon su dostignuti, a Laport je uspio da se vrati u grupu nakon problema sa gumom i odmah je napao, što je pratio Žilber. Njih dvojica su vozili zajedno do kraja, a na 200 metara do cilja Žilber je napao i pobijedio, dok je Laport završio na drugom mjestu, sekundu iza.[97] U finišu sezone vozio je Pariz—Burž, gdje je Valenten Madua napao na 2 km do cilja; na cilju je skoro dostignut, ali je i dalje bio ispred grupe, zbog čega je Laport počeo da sprinta rano kako bi ga dostigao, što je pratio Kokar i obišao ga, ali je Madua pobijedio u foto finišu ispred Kokara, dok je Laport završio na trećem mjestu.[98] Njegova sezona opisana je kao prelomna i najbolja u karijeri.[99]

2019—2020.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2019. počeo je na Etoil de Besež trci, gdje je prvu etapu završio na petom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Kokar.[100] Na drugoj etapi je pobijedio ispred Klementa Venturinija i preuzeo je lidersku majicu sa istim vremenom kao Kokar,[101] nakon čega je treću etapu završio na drugom mjestu, iza Marka Saroa.[102] Na hronometru na poslednjoj, četvrtoj etapi, pobijedio je manje od sekunde ispred Tobijasa Ludvigsona i osvojio je trku 16 sekundi ispred Ludvigsona uz osvojenu klasifikaciju po poenima.[103] U martu je vozio Milano—Sanremo koji je završio na 61 mjestu, preko minut iza Alafilipa koji je pobijedio u sprintu prve grupe.[104] Dvars dor Flanderen je završio na devetom mjestu, u grupi koja je došla na cilj 19 sekundi iza prve grupe od pet vozača u kojoj je Metju van der Pul pobijedio.[105] Ronde van Flanderen ponovo nije završio,[106] a Pariz—Rube je završio na 33 mjestu, sedam minuta iza Žilbera.[107] U junu je vozio Tur de Luksemburg, gdje je pobijedio na prologu ispred Marsela Mejsena i uzeo je prvu lidersku majicu.[108] Pobijedio je i na prvoj etapi u sprintu ispred Žila,[109] ali je morao da napusti trku tokom treće etape, dok je i dalje bio lider, zbog bolesti.[110] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je četvrtu etapu završio na desetom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Vivijani.[111] Tokom osme etape je napustio trku zbog bolesti.[112] Krajem avgusta vozio je Tur di Poatu—Šarant, gdje je pobijedio na prvoj etapi ispred Matea Malučelija,[113] a zatim i na drugoj ispred Davidea Čimolaija.[114] Na hronometru na četvrtoj etapi pobijedio je 13 sekundi ispred Galopena,[115] a petu etapu je završio u grupi, na 27 mjestu i osvojio je trku 33 sekunde ispred Galopena, što mu je bila druga osvojena etapna trka u karijeri.[116] Dana 15. septembra vozio je Duo Normand trku u ekipnom hronometru za dva vozača i završio je na drugom mjestu u paru sa Entonijem Tiržisom, 40 sekundi iza vozača tima Rival redinez.[117] Tri dana kasnije vozio je Gran pri de Valonije, gdje je završio na šestom mjestu, izgubivši od Kalmežana u sprintu grupe koja je došla na cilj četiri sekunde iza Kristsa Nejlandsa i dvije sekunde iza grupe od tri vozača.[118] Sezonu je nastavio na Gran pri d’Isbergu, gdje je Mads Pedersen ostvario solo pobjedu, a Laport je završio na trećem mjestu, iza Degenkolba.[119] Izabran je u tim Francuske za drumsku trku na Svjetskom prvenstvu, zajedno sa Alafilipom i Galopenom između ostalih,[120] ali nije završio trku.[121] Dana 6. oktobra vozio je Tur de Vende, gdje se u finišu odvojio zajedno sa Kokarom, Saroom i Benoom Kosnefroom, a u sprintu je završio na drugom mjestu, iza Saroa.[122] Četiri dana kasnije vozio je Pariz—Burž, ali ga nije završio, nakon čega je završio sezonu.[123]

Laport na hronometru na Tur de Fransu 2020.

Na početku 2020. Buani je otišao iz tima, a došao je Vivijani.[124] Sezonu je počeo na Vuelta a San Huan trci u Argentini, gdje je pao na prvoj etapi na 3,5 km do cilja i morao je da napusti trku.[125] Zbog povreda zadobijenih u padu morao je da operiše desni zglob i bilo je predviđeno da pauzira oko mjesec dana.[126] Zbog pandemije kovida 19 u martu je prekinuta čitava sezona u biciklizmu, a trke su ili odložene ili otkazane,[127][128] zbog čega je pauzirao do avgusta, kada je vozio La rute d’Okitanije.[129] U septembru je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Vivijanija, a na sedmoj etapi, zbog uspona i vjetra otpala je većina klasičnih sprintera i završio je na četvrtom mjestu u sprintu, iza Vauta van Arta, Edvalda Boson Hagena i Kokara.[130] Poslije Tur de Fransa vozio je Binkbank tur, gdje je treću etapu završio na sedmom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Mads Pedersen.[131] Na Šeldeprajsu je bio lider tima, gdje je zbog pada ostao u drugoj grupi i završio je na 29 mjestu, pet sekundi iza prve grupe, u kojoj je Kejleb Juan pobijedio u sprintu.[132] Na kraju sezone vozio je Dridagse Briž—De Pane, gdje se na 82 km do cilja, zbog jakog vjetra odvojila grupa od 20 vozača. U poslednjem krugu je otpao i završio je na 12 mjestu, minut i po iza Lampara.[133]

2021.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2021. počeo je krajem januara, na klasiku Gran pri sajkliste la Marseljeza, gdje je završio na 34 mjestu, tri minuta i 20 sekundi iza Orelina Pare Pentrea, koji je pobijedio u sprintu prve grupe.[134] Tri dana kasnije startovao je Etoil de Besež, gdje je na prvoj etapi Buani napao u finišu, prvi vrhu kratkog uspona, Laport je jedini pratio i pobijedio ga je u sprintu, čime je ostvario prvu pobjedu u sezoni i uzeo je prvu lidersku majicu na trci.[135] Drugu etapu završio je na petom mjestu u sprintu,[136] nakon čega je lidersku majicu izgubio na trećoj etapi, koju je završio tri minuta iza Tima Velensa.[137] Četvrtu etapu je završio na drugom mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj 17 sekundi iza Filipa Gane.[138] Hronometar na poslednjoj, petoj etapi, završio je na petom mjestu, 31 sekundu iza Gane i završio je na 16 mjestu u generalnom plasmanu, tri minuta i deset sekundi iza Velensa, uz osvojenu klasifikaciju po poenima.[139] Krajem februara vozio je Omlop het Nijuvsblad, koji je završio na 13 mjestu, a u sprintu je pobijedio Davide Balerini.[140] U martu je vozio Pariz—Nicu, gdje je na šestoj etapi, čiji je cilj bio na blagom usponu, Primož Roglič napao na 300 metara do cilja, Laport je krenuo za njim ali nije mogao da ga obiđe i završio je na drugom mjestu.[141] Poslednju, osmu etapu, završio je ponovo na drugom mjestu, iza Magnusa Kort Nilsena.[142] Sezonu je nastavio na Milano—Sanremu, koji je završio na 22 mjestu, u grupi koja je došla na cilj šest sekundi iza prve grupe, u kojoj je Jasper Stojven pobijedio.[143]

Dana 31. marta vozio je Dvars dor Flanderen, gdje je završio na drugom mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj 26 sekundi iza Dilana van Barlea, koji je napao na 50 km do cilja i ostvario solo pobjedu.[144] Četiri dana kasnije vozio je Ronde van Flanderen, gdje se odvojila grupa na drugom prelazu preko uspona Aude kvaremont. Na 27 km do cilja Kasper Asgren je napao, što je pratio Van der Pul, a zatim im se pridružio Van Art. Laport je ostao u grupi iza, nije mogao ni da prati napade Van Avermata i Stojvena i završio je na 11 mjestu, poslednjem u grupi koja je došla na cilj 47 sekundi iza Asgrena, koji je u sprintu pobijedio Van der Pula.[145] Sezonu je nastavio na Brabantse pajlu, gdje je Tom Pidkok napao na oko 50 km do cilja, što su pratili Van Art i Mateo Trentin. Laport je ostao u grupi iza, nije mogao da prati napade drugih vozača i završio je na 17 mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj 53 sekunde iza Pidkoka i Van Arta.[146] Dana 13. aprila vozio je Sirkuit de Valonije trku, gdje je pobijedio u sprintu ispred Saroa i Lorensa Pičija, čime je ostvario drugu pobjedu u sezoni.[147] Tri dana kasnije vozio je Tro bro Leon, gdje je završio na devetom mjestu, u grupi koja je došla na cilj 26 sekundi iza Konora Svifta.[148] Sezonu je nastavio na Tur de Svisu, gdje je treću etapu završio na drugom mjestu u sprintu, iza Van der Pula,[149] ali je trku napustio prije početka hronometra na sedmoj etapi.[150] Bio je lider tima za sprint na Tur de Fransu, gdje je četvrtu etapu završio na sedmom mjestu,[151] nakon čega je i etapu 13 završio na sedmom mjestu, a na obje je pobijedio Kevendiš.[152] Na etapi 19 u bijeg je otišlo šest vozača, koji su stekli četiri minuta prednosti, a nakon prolaznog sprinta na 150 km do cilja, iz glavne grupe su počeli vozači da napadaju i odvojila se grupa od oko 20 vozača, u kojoj je bio i Laport. Oni su stigli do prve grupe, a na 25 km do cilja Mohorič je napao, što niko nije pratio. Laport je napaao u finišu iz grupe iza, što je pratio Kasper Pedersen, ali ga je Laport pobijedio na cilju i završio je na drugom mjestu.[153]

U avgustu je vozio Tur di Limuzen, gdje je pobijedio na prvoj etapi ispred Dorijana Godona i uzeo je prvu lidersku majicu.[154] Do kraja nijednu etapu nije završio u prvih deset i trku je završio na 24 mjestu u generalnom plasmanu, dva minuta iza Vorena Bargija.[155] Sezonu je nastavio na Beneluks turu, gdje je prvu etapu završio na desetom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Tim Merlije,[156] nakon čega je hronometar na drugoj etapi završio na devetom mjestu, 29 sekundi iza Stefana Bisežera i došao je na šesto mjesto u generalnom plasmanu.[157] Četvrtu etapu je završio na petom mjestu u sprintu,[158] nakon čega je poslednju, sedmu etapu, završio na četvrtom mjestu, 22 sekunde iza Mohoriča koji je ostvario solo pobjedu i trku je završio na 23 mjestu u generalnom plasmanu, sedam minuta iza Kolbrelija.[159] Dana 15. septembra vozio je Gran pri de Valonije, gdje je pobijedio u sprintu ispred Bargija, čime je ostvario četvrtu pobjedu u sezoni.[160] Četiri dana kasnije vozio je Ešborn—Frankfurt, gdje je završio na sedmom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Jasper Filipsen.[161] Izabran je u sastav Francuske za drumsku trku na Svjetskom prvenstvu, zajedno sa Alafilipom, Kosnefroom i Demarom.[162] Trku nije završio, a Alafilip je osvojio prvenstvo drugu godinu zaredom.[163] Dana 3. oktobra vozio je Pariz—Rube, koji je bio pomjeran sa aprila na oktobar zbog pandemije kovida 19.[164] Na oko 100 km do cilja, Van der Pul je napao, što su pratili Kolbreli, Mateo Jorgensen i Gijom Boven, a kasnije ih je dostigao i Van Art. Laport je bio u drugoj grupi, odakle su takođe napadali vozači, a u prvoj grupi je Van der Pul napao na 70 km do cilja, što je pratio Kolbreli, a Van Art je otpao. Morao je da mijenja bicikl, ali je uspio da se vrati u grupu, koja je nakon toga dostigla Van Arta i završio je na šestom mjestu, izgubivši u sprintu od Lampara, što mu je bilo prvi put u karijeri da je neki monumentalni klasik završio u prvih deset.[165][166] Na kraju sezone vozio je Pariz—Tur, koji je završio na 54 mjestu, dva i po minuta iza Demara koji je pobijedio u sprintu prve četvorice vozača.[167]

2022.

[uredi | uredi izvor]

Nakon osam godina u Kofidisu, 2022. je prešao u tim Jumbo—vizma, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor.[168] Sezonu je počeo na Kirn—Brisel—Kirnu, gdje se nakon napada, na oko 60 km do cilja, odvojila grupa od 17 vozača u kojoj je bio Laport sa dva suvozača. Oni su stekli 45 sekundi prednosti, ali je prednost pala na 11 sekundi na 20 km do cilja. Laport je napao na 17 km do cilja, što su pratili Tako van der Horn i Honatan Narvaez, dok je grupa dostigla ostale vozače. Njihova prednost je smanjena na pet sekundi u finišu; Na 300 metara do cilja Laport je počeo da sprinta, ali ih je grupa stigla i Jakobsen je pobijedio, dok je Laport završio na osmom mjestu.[169] Početkom marta vozio je Pariz—Nicu, gdje je napao na prvoj etapi, na 5 km do cilja zajedno sa suvozačima Van Artom i Rogličem; završili su 22 sekunde ispred glavne grupe, a pobijedio je Laport i uzeo je prvu lidersku majicu.[170] Poslije etape izjavio je da mu je Van Art u poslednjem kilometru rekao da je pobjeda njegova i da je oduševljen sa poklon koji su mu dali.[171] Na drugoj etapi je završio na trećem mjestu u sprintu, radeći za Van Arta, koji je završio na drugom mjestu, iza Jakobsena.[172] Na trećoj etapi je pao u poslednjih 500 metara, dobio je isto vrijeme kao grupa, a Van Art je završio na trećem mjestu u sprintu i zahvaljujući sekundama bonifikacije smanjio je prednost Laporta u generalnom plasmanu na sekundu.[173] Hronometar na četvrtoj etapi završio je na 11 mjestu, 29 sekundi iza Van Arta i pao je na treće mjesto u generalnom plasmanu, iza Van Arta i Rogliča.[174] Na petoj etapi nije mogao da prati tempo grupe, otpao je na oko 37 km do cilja, zajedno sa Van Artom i izgubio je skoro 24 minuta.[175] U nastavku trke je radio za Rogliča, a posljednju, osmu etapu, napustio je prije uspona kako bi se spremao za klasike.[176] Nedelju dana kasnije vozio je Milano—Sanremo, gdje je Tadej Pogačar nekoliko puta napadao na usponu Pođo di Sanremo i izdvojila se grupa od sedam vozača, dok je Laport ostao iza i završio je na 22 mjestu, minut iza Mohoriča.[177]

Dana 25. marta vozio je E3 Sakso bank klasik, gdje je napao na 80 km do cilja, zajedno sa Van Artom i Tišom Benotom, a pratili su ih Stojven, Asgren, Mohorič i Stefan King i dostigli su bjegunce. Njima se pridružilo još deset vozača na oko 60 km do cilja, nakon čega je imao tri suvozača u prvoj grupi.[178] Na 42 km do cilja, pratio je napad Van Arta na usponu Pateberg i stekli su prednost ispred ostalih vozača. Njih dvojica su do kraja radili zajedno i povećavali prednost; prošli su kroz cilj zajedno, bez borbe, a pobijedio je Van Art.[179] Dva dana kasnije vozio je Gent—Vevelgem, gdje je Van Art napao na usponu Kamelberg, što su pratili Laport, Asgren, Seren Krag Andersen, Mohorič i Mads Pedersen, ali nisu radili složno i grupa ih je dostigla. U finišu je napao zajedno sa Binijamom Grmajem, Stojvenom i Drisom van Gestelom, a u sprintu je završio na drugom mjestu, iza Grmaja.[180] Dana 3. aprila vozio je Ronde van Flanderen, gdje je bio lider tima zajedno sa Benotom, dok Van Art nije vozio zbog kovida 19.[181] Na drugom prelazu preko uspona Aude kvaremont, na 54 km do cilja Pogačar je napao i odvojila se grupa od 12 vozača, ali ih je dostigla veća grupa. Na 44 km do cilja, Pogačar je ponovo napao, što su pratili Madua, Van der Pul, Dilan van Barle i Dilan Tuns. Laport je ostao u grupi iza i završio je na devetom mjestu, 48 sekundi iza Van der Pula koji je pobijedio u sprintu ispred Van Barlea.[182] Sezonu je nastavio na Amstel gold rejsu, koji je završio preko 11 minuta iza Mihala Kvjatkovskog,[183] nakon čega je vozio Pariz—Rube ali ga nije završio.[184] U junu je vozio Kriterijum di Dofine, gdje je uglavnom radio za Van Arta za sprint i Rogliča za generalni plasman, a tokom poslednje, osme etape, napustio je trku.[185]

Laport na Tur de Fransu 2022.

U julu je vozio Tur de Frans, gdje je treću etapu završio na šestom mjestu u sprintu,[186] a zatim je četvrtu etapu završio na trećem mjestu, izgubivši od Filipsena u sprintu grupe koja je došla na cilj osam sekundi iza Van Arta.[187] Na desetoj etapi je bio u bijegu u grupi od 25 vozača; nakon što je otpao dostigla ga je glavna grupa, a zatim je otpao i od nje i završio je preko 13 minuta iza Magnusa Kort Nilsen koji je pobijedio iz bijega.[188] Na etapi 19, nakon što su dostignuti bjegunci, napao je u poslednjem kilometru i pobijedio je sekundu ispred grupe koju je odsprintao Filipsen, što mu je bila prva pobjeda na Tur de Fransu u karijeri.[189] Na poslednjoj, 21 etapi, nije učestvovao u sprintu, već je zajedno sa suvozačima prošao kroz cilj minut iza grupe, kako bi proslavili Vingegorovo osvajanje Tur de Fransa.[190] Sezonu je nastavio na Denmark runt trci, gdje je hronometar na drugoj etapi završio na trećem mjestu, šest sekundi iza Magnusa Šefilda i tri sekunde iza Matijasa Skjelmosea i došao je na treće mjesto u generalnom plasmanu.[191] Na trećoj etapi je predvodio Olava Koja za sprint, a zatim nastavio i sam da sprinta i završio je na drugom mjestu, iza Koja, a zahvaljujući sekundama bonifikacije izjednačio se sa Šefildom u generalnom plasmanu.[192] Na poslednjoj, petoj etapi, Šefild je napao na poslednjem usponu, što je pratio Laport, a zatim su krenuli za njima još četiri vozača. Laport je u poslednjih 200 metara obišao Šefilda, pobijedio na etapi i osvojio je trku četiri sekunde ispred Šefilda, uz osvojenu klasifikaciju po poenima.[193] Dana 9. septembra vozio je Gran pri sajkliste de Kvebek, gdje je voženo 16 krugova po 12,6 km.[194] Napao je zajedno sa Van Artom i Pogačarem na početku posljednjeg kruga, ali su dostignuti, nakon čega je napala grupa od četiri vozača koji su stekli deset sekundi prednosti, ali su dostignuti na 5 km do cilja. Na 2 km do cilja napao je Kosnefroa, dok je Laport otpao od grupe i završio je 27 sekundi iza.[195] Dva dana kasnije vozio je Gran pri sajkliste de Montreal, gdje je voženo 17 krugova, koji su sadržali uspon Kote de Kamiljen Ud.[196] Radio je za Van Arta a zatim je otpao i završio je preko 13 minuta iza prve grupe u kojoj je Pogačar pobijedio Van Arta i osvojio klssik.[197] Izabran je u sastav Francuske za drumsku trku na Svjetskom prvenstvu, gdje su pored ostalih za Francusku vozili još Alafilip, Kosnefroa, Madua i Romen Barde.[198] Kventin Paše iz francuskog tima je napao na 75 km do cilja i odvojila se manja grupa u kojoj je bio i Laport i dostigli su bjegunce. Nakon što je grupa vozila na tempo neko vrijeme, Remko Evenepul je napao na 32 km do cilja, što je pratio samo Aleksej Lucenko, a poslije nekoliko kilometara otpao je i on i Evenepul je nastavio da vozi sam do cilja. Druga grupa je dostigla Lucenka, ali vozači nisu radili složno i njihov zaostatak u odnosu na Evenepula se konstantno povećavao. Jan Tratnik je napao u finišu, ali je dostignut; grupa je na cilj došla dva minuta i 20 sekundi iza Evenepula, a u sprintu je pobijedio Laport ispred Metjuza i osvojio je srebrnu medalju.[199] Poslije prvenstva je izjavio da nije očekivao da će osvojiti medalju jer nije znao na kojem mjestu je završio kad je prešao liniju cilja.[200] Dana 4. oktobra vozio je Binš—Šime—Binš, gdje je napao na 12 km do cilja, što je pratio samo Rasmus Tiler. Vozili su zajedno i stekli su prednost ispred grupe, a na sekciji kaldrme u poslednjem kilometru, Laport je ponovo napao i ostvario solo pobjedu, tri sekunde ispred Tilera.[201][202] Pet dana kasnije vozio je Pariz—Tur, što mu je bila poslednja trka u sezoni i završio je na 39 mjestu, šest sekundi iza prve grupe od 36 vozača koja je došla na cilj, a u kojoj je pobijedio Demar.[203] Tokom sezone ostvario je ukupno pet pobjeda.[204] Izjavio je da je najvažnija stvar koju je naučio u timu da ne limitira svoje ambicije.[205]

2023.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2023. počeo je krajem februara, na Vikendu otvaranja, gdje je na Omlop het Nijuvsbladu Van Barle napao na 28 km do cilja i ostvario je solo pobjedu, dok je Laport završio na trećem mjestu, izgubivši u sprintu od Arnoa de Lija u grupi koja je došla na cilj 20 sekundi iza Van Barlea.[206] Dan kasnije vozio je Kirn—Brisel—Kirn. Nakon što su bjegunci dostignuti, vozači tima Jumbo—vizma su vozili na čelo grupe, Laport je bio na četvrtom mjestu, a zatim je usporio i tri njegova suvozača su stekla prednost na 83 km do cilja. Njima su se pridružila još tri vozača, dok je Laport ostao u drugoj grupi, gdje je nekoliko timova radilo na tempo. Grupa je došla na cilj 43 sekunde iza Benota, a Lapot je pobijedio u sprintu i završio je na šestom mjestu.[207] Sezonu je nastavio na Milano—Sanremu, gdje su se na usponu Pođo di Sanremo izdvojili Van Art, Van der Pul, Pogačar i Gana. Van der Pul je ostvario solo pobjedu poslije novog napada, a Laport je završio na 13 mjestu, u grupi koja je došla na cilj 32 sekunde iza, završivši u sprintu iza Balerinija.[208] Dana 24. marta vozio je E3 Sakso bank klasik, gdje je Van der Pul napao na usponu Talenberg, na 80 km do cilja, što je odmah pratio Van Art, a zatim su im se pridružili Pogačar, Natan van Hojdonk, Mohorič i Krag Andersen, dok je Laport ostao u glavnoj grupi i završio je tri i po minuta iza Van Arta koji je pobijedio u sprintu ispred Van der Pula i Pogačara.[209] Dva dana kasnije vozio je Gent—Vevelgem, gdje je otišao u bijeg na 70 km do cilja zajedno sa još 20 vozača, a nakon što su dostignuti, pratio je napad Van Arta na usponu Kemelberg na 50 km do cilja, odvojili su se od grupe i brzo su stekli deset sekundi prednosti.[210] Do kraja su samo povećavali prednost, a na poslednjem prelazu preko uspona Kemelberg Laport nije mogao da prati tempo, zbog čega je Van Art usporio kako bi ga sačekao.[211] Oni su na cilj došli zajedno, minut i 56 sekundi ispred grupe, a Van Art je prepustio pobjedu Laportu,[212] koji je tako postao prvi francuski pobjednik trke poslije Filipa Gomona 1997.[213] Izjavio je da mu se ostvario san osvajanjem klasika,[214] dok su Van Arta kritikovali Tom Bonen, Edi Merks i Johan Museuv zbog prepuštanja pobjede.[215] Sezonu je nastavio na Dvars dor Flanderenu, gdje je Benot napao na 53 km do cilja, što su pratili Nilson Paules i Kvinten Hermans, a zatim ih je dostigla grupa od pet vozača u kojoj je bio i Laport. Stekli su prednost od 40 sekundi ispred glavne grupe i smanjili zaostatak na 45 sekundi iza tri vozača koja su bila u bijegu.[216] Leon Hajnške je otpao iz bijega, a nakon što su dostignuti Ojer Lazkano i Kristof, Mikel Onore je napao na 6 km do cilja, što je odmah pratio Benot, a zatim je Madua predvodio ostatak grupe do njih. Na 4 km do cilja, Laport je napao, što niko nije pratio, gledali su se međusobno, a na 2 km do cilja napali su Lazkano i Paules. Laport je do cilja povećavao prednost i pobijedio je 16 sekundi ispred Lazkana i Paulesa, koje je na cilju skoro dostigla glavna grupa, koja je dostigla sve druge vozače.[217] Dana 2. aprila vozio je Ronde van Flanderen. Na drugom prelazu preko uspona Aude kvaremont, na oko 55 km do cilja, Pogačar je napao, što niko iz grupe nije pratio i smanjio je zaostatak iza bjegunaca. Laport ga je prvi dostigao, a zatim Van Art i Van der Pul, nakon čega je Pogačar ponovo napao na usponu Kopenberg, na 40 km do cilja, što su pratili samo Van Art i Van der Pul.[218] Laport nije mogao da prati ni druge vozače i završio je na 14 mjestu, preko pet minuta iza Pogačara.[219] Nedelju dana kasnije vozio je Pariz—Rube, gdje je Van Art napao na sektoru 20, na 100 km do cilja, što je pratilo pet vozača,[220] Laportu se probušila guma na 92 km do cilja, zbog čega je zaostao iza vodeće grupe, u kojoj je bilo 13 vozača.[220] Laport, Van Hojdonk i Florijan Vermeš su vozili zajedno pokušavajući da dostignu vodeće, ali su gubili vrijeme, dostigli su nekoliko vozača i u sprintu je završio na desetom mjestu, četiri minuta iza Van der Pula.[221] Poslije trke produžio je ugovor sa timom do kraja 2026. iako je imao nekoliko ponuda od strane francuskih timova.[222]

Laport na Tur de Fransu 2023.

U junu je vozio Kriterijum di Dofine, gdje je na prvoj etapi Rune Heregodts bio u bijegu do kraja, Laport je počeo da sprinta na 100 metara do cilja, pretekao Heregodtsa skoro na cilj i pobijedio je, čime je uzeo prvu lidersku majicu.[223] Na drugoj etapi, Alafilip je napao na 500 metara do cilja, pratio je Ričard Karapaz, a zatim Laport i ostali vozači iz grupe i u sprintu je završio na četvrtom mjestu, iza Alafilipa, Karapaza i Natnaela Tesfaciona.[224] Na trećoj etapi je pobijedio u sprintu ispred Beneta i Grunevegena, koji su zatim degradirani na dva poslednja mjesta u grupi zbog opasnog sprinta.[225] Njegova pobjeda je opisana kao neočekivana jer je sprintao protiv klasičnih sprintera, za koje se smatra da su brži.[226] Hronometar na četvrtoj etapi završio je na 21 mjestu, minut i 50 sekundi iza Mikela Bjerga i pao je na 12 mjesto u generalnom plasmanu.[227] Na petoj etapi je radio za Jonasa Vingegora, bio je na čelo do početka poslednjeg uspona kada je otpao i završio je preko 11 minuta iza Vingegora koji je pobjedom na etapi preuzeo lidersku majicu.[228] Na etapi je nosio zelenu majicu, za lidera klasifikacije po poenima, o čemu je izjavio: „nije prioritet, ali ako mogu da je sačuvam do kraja, zašto da ne?“[229] Poslednju, osmu etapu, završio je skoro 30 minuta iza Đulia Čikonea i trku je završio na 89 mjestu u generalnom plasmanu, uz osvojenu klasifikaciju po poenima.[230] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Vingegora.[231] Na petoj etapi je otišao u bijeg zajedno sa još 30 vozača, gdje je proveo preko 70 kilometara, nakon čega je otpao na usponima, a zatim je otpao i od glavne grupe i završio je preko 20 minuta iza Džaja Hindlija koji je pobijedio.[232] Na etapi 19, prednost bjegunaca je pala na 40 sekundi na 75 km do cilja, a na prolaznom cilju su sprinteri u glavnoj grupi sprintali za bodove iza bjegunaca i odvojili se od grupe, a zatim nastavili da voze kako bi dostigli bjegunce; u grupi je bilo oko 30 vozača, među kojima je bio i Laport, kao i Filipsen, Van der Pul, Alberto Betiol, Grunevegen, Mohorič, Asgren i Sajmon Klark.[233] Na poslednjem usponu, na oko 40 km do cilja, iz grupe je napao Asgren, što su pratili Ben o Konor i Mohorič i brzo su stekli 20 sekundi prednosti. Vozači u drugoj grupi nisu htjeli da rade složno jer nisu htjeli da Filipsen dođe sa njima na cilj i prednost se povećala na 30 sekundi na 3 km do cilja. U sprintu vodeće grupe pobijedio je Mohorič, a Laport je završio na šestom mjestu, iza Filipsena i Pedersena.[234] Na poslednjoj, etapi 21, nije učestvovao u sprintu, prošao je sa suvozačima kroz cilj minut iza grupe, kako bi proslavili što je Vingegor osvojio Tur de Frans drugu godinu zaredom i nosio je Van Artov broj, jer je Van Art napustio trku ranije zbog rođenja djeteta.[235]

Poslije osvajanja srebrne medalje na Svjetskom prvenstvu 2022. bio je jedan od favorita za pobjedu na prvenstvu 2023. koje je voženo u avgustu,[236][237][238] ali mu je tokom trke pukla guma, nije mogao da se vrati u vodeću grupu i napustio je prvenstvo.[239] Početkom septembra vozio je Bretanje klasik, koji je završio na 75 mjestu, skoro devet minuta iza Madue.[240] Dana 8. septembra vozio je Gran pri sajkliste de Kvebek, gdje je na cilj došla velika grupa. Benot ga je sprovodio za sprint na 500 metara do cilja, ali nakon što su drugi vozači krenuli da sprintaju nije mogao da prođe i završio je na šestom mjestu, a pobijedio je De Li.[241] Dva dana kasnije vozio je Gran pri sajkliste de Montreal, gdje je otpao nakon napada na usponu i završio je tri i po minuta iza Adama Jejtsa.[242] Dana 24. septembra vozio je drumsku trku na Evropskom prvenstvu, gdje je napao na 12 km do cilja, što niko nije pratio. U poslednjih šest kilometara održavao je deset sekundi prednosti, a u poslednjem kilometru je De Li radio za Van Arta, što je pratio samo Koj. Dostigli su ga na 100 metara do cilja, Van Art je pokušao da ga obiđe, ali je Laport ubrzao i pobijedio je ispred Van Arta, dok je njihov suvozač iz tima Jumbo—vizma — Olav Koj, završio na trećem mjestu.[243] Sezonu je nastavio na Loto famene Ardene klasiku, gdje je završio na četvrtom mjestu u sprintu, iza De Lija, Kejdena Grouvsa i Florijana Senešala.[244] Dva dana kasnije vozio je Sparkasen minsterland Điro, gdje se poslije 30 kilometara odvojila velika grupa vozača u kojoj je bio i Laport. U poslednjih 20 kilometara u vodećoj grupi je ostalo deset vozača, a na 4,6 km do cilja je napao, što je pratio Nils Ekhof. Oni su dostignuti na 3,2 km do cilja, nakon čega je napao njegov suvozač Per Strand Hagens, što niko nije pratio. Hagens je pobijedio 17 sekundi ispred grupe, dok je Laport završio na petom mjestu, izgubivši u sprintu od Grouvsa, Pedersena i Ekhofa.[245] Na kraju sezone završio je Pariz—Tur na šestom mjestu, odsprintavši grupu koja je došla na cilj devet sekundi iza Rajlija Šijana.[246] Dobio je nagradu Velo d’Or fransez, za najboljeg francuskog biciklistu za 2023. a trofej pod nazivom Bernar Ino koji se dodjeljuje dobitniku nagrade, uručen mu je u oktobru.[247]

2024.

[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2024. počeo je na Omlop het Nijuvsbladu, gdje je tim Vizma—lejz a bajk razdvojio grupu jakim tempom na 100 km do cilja i u glavnoj grupi je ostalo 30 vozača, koji su dostigli bjegunce. Na usponu Volvenberg, na 50 km do cilja, odvojila se grupa od sedam vozača, u kojoj je bio Laport zajedno sa suvozačima Van Artom i Jorgensenom.[248] Na 21 km do cilja, Jorgensen je napao, dok je grupu dostiglo još vozača. Jorgensen je dostignut na usponu Bosberg, nakon čega je Tratnik napao na 9 km do cilja, što je pratio Polit. Oni su stekli 40 sekundi prednosti, dok je u grupi Laport samo pratio druge vozače i završio je na petom mjestu, u grupi koja je došla osam sekundi iza Tratnika i Polita, a u sprintu je završio iza Van Arta i Nasena.[249] Dan kasnije vozio je Kirn—Brisel—Kirn, gdje je Van Art napao na 85 km do cilja, što su pratili samo Velens i Lazkano. Laport je ostao u drugoj grupi, pratio je druge vozače i reagovao na napade, a zatim je odsprintao grupu i završio je na četvrtom mjestu, minut i 20 sekundi iza vodeće trojice, gdje je Van Art pobijedio u sprintu.[250] Početkom marta vozio je Strade Bjanke po prvi put. Pogačar je napao na 81 km do cilja, što niko nije mogao da prati i poslije pet kilometara stekao je minut i po prednosti, nakon čega je tim Ineos grenadirs izašao da radi na čelo grupe. Maksim van Gils je napao na 40 km do cilja, a zatim je Toms Skujinš napao na 27 km do cilja, što je pratio Šefild, dok je Laport ostao u grupi zajedno sa Atilom Valterom.[251] Šefild je dostignut, nakon čega je Pidkok napao na 18 km do cilja, a zatim su napadali i drugi vozači, Laport nije mogao da prati i završio je na desetom mjestu, preko pet minuta iza Pogačara.[252] Dana 18. marta vozio je Milano—Sanremo, gdje je otpao na usponu Kapo Berta, na 40 km do cilja, a zatim je napustio trku.[253] Iz tima su poslije trke izjavili da je bio bolestan i da se osjećao loše već tokom prvog uspona.[254] Zbog bolesti je morao da propusti E3 sakso bank i Gent—Vevelgem,[255] a zatim je objavljeno da se nije dovoljno oporavio od stomačnog virusa i da će propustiti takođe Ronde van Flanderen.[256] Takmičenju se vratio početkom aprila, na Pariz—Rubeu, gdje je bio lider tima zajedno sa Van Barleom, nakon što je Van Art pao na Dvars dor Flanderenu i morao je da propusti trku.[257] Na prvom sektoru kaldrme mu se probušila guma, zbog čega je otpao iz grupe. Do kraja nije uspio da se vrati u vodeću grupu i završio je na 25 mjestu, šest i po minuta iza Van der Pula koji je ostvario solo pobjedu nakon napada na 60 km do cilja.[258]

Laport na Tur de Fransu 2024.

U maju je vozio Điro d’Italiju po prvi put, gdje je ušao kao zamjena za Van Arta koji se nije oporavio na vrijeme od pada na Dvars dor Flanderenu.[259] Cilj tima bio je da ostvari što više etapnih pobjeda, prije svega u sprintu sa Kojom, a Laport je trebalo da bude njegov glavni lid aut vozač, kao i da se sam bori za pobjede na određenim etapama.[260] Na prvih nekoliko etapa je radio za Koja, koji je dvije etape završio u prvih deset u sprintu, a na petoj etapi je pao na prolaznom cilju, povrijedio se i etapu je završio među poslednjima, deset minuta iza grupe.[261] Prije početka osme etape je napustio trku jer se nije dovoljno oporavio od pada.[262] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je radio za Vingegora koji je pokušavao da osvoji treći put zaredom.[263] Nije išao u bijeg ni na jednoj etapi, u sprintu je radio za Van Arta, pet etapa je završio u prvih 50, a najbolji rezultat koji je ostvario bilo mu je 16 mjesto na etapi 13, kada je u sprintu Filipsen pobijedio ispred Van Arta.[264] Tur je završio na 84 mjestu u generalnom plasmanu, dok je Vingegor završio na drugom mjestu, iza Pogačara.[265] Dana 3. avgusta izabran je u tim Francuske za drumsku trku na Olimpijskim igrama, zajedno sa Alafilipom, Maduom i Vokelenom.[266] Na 72 km do cilja, na usponu Kote de Bevre, Evenepul je napao , ali je grupa pratila, nakon čega je Evenepul napao ponovo na usponu Kote di Pav de Garde, na 67 km do cilja, što su pratili Jorgensen i Betiol, dok je King radio na čelu grupe i dostigli su ga.[267] Polit je napao na 57 km do cilja, što su pratili Madua i još četiri vozača; Evenepul i Stojven su predvodili grupu do njih, ali su usporili i oni su stekli 25 sekundi prednosti. Njihova prednost se povećala na minut, nakon čega su u grupi počeli da rade Benot i Skjelmose, za Belgiju i Dansku, dok je Laport samo pratio druge vozače jer je Madua bio u prvoj grupi.[267] Evenepul je napao na 38 km do cilja, što niko nije mogao da prati i brzo je dostigao grupu ispred, zatim je vozio na tempo i otpali su svi osim Madua, koji je otpao nakon što je Evenepul napao na 15 km do cilja.[268] U drugoj grupi su radili Jorgenson, Tratnik, King, Skujinš, Valter i Marko Haler, dok je Laport vozio na začelju i nije ih mijenjao. Evenepul je pobijedio, Madua je završio na drugom mjestu, dok je grupa od sedam vozača došla na cilj minut i 16 sekundi iza Evenepula i pet sekundi iza Madue, a u sprintu je pobijedio Laport i osvojio srebrnu medalju.[269] Medalje koje su osvojili Madua i Laport bile su prve za Francusku u drumskoj trci od Igara 1956. kada je Arno Gejre osvojio srebrnu medalju.[270][271]

Krajem avgusta vozio je Renevi tur, gdje je hronometar na drugoj etapi završio na sedmom mjestu, 23 sekunde iza Aleka Segarta i došao je na šesto mjesto u generalnom plasmanu.[272] Na četvrtoj etapi završio je na drugom mjestu u sprintu, iza Filipsena i zahvaljujući sekundama bonifikacije došao je na peto mjesto u generalnom plasmanu.[273] Poslednju, petu etapu, završio je na devetom mjestu, 41 sekundu iza De Lija koji je ostvario solo pobjedu i završio je na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 51 sekundu iza Velensa.[274] Nedelju dana kasnije vozio je Bemer sajklasik, gdje je završio na 48 mjestu u sprintu radeći za Koja, koji je osvojio klasik.[275] Izabran je u tim Francuske za drumsku trku na Evropskom prvenstvu, zajedno sa Demarom.[276] Na 113 km do cilja Van der Pul je napao, što su pratili Trentin i Teunisen i dostigli su bjegunce, ali ih je grupa brzo dostigla sve. Van der Pul je napao ponovo na 87 km do cilja, što su prvo pratili Trentin i Bjerg, a zatim ih je dostiglo još vozača, ali ih je glavna grupa ponovo dostigla.[277] Na 55 km do cilja je napao Pedersen, što su pratili Van der Pul, Laport i Van Popel, koji su stekli preko 20 sekundi prednosti, ali je na čelu grupe radio Edoardo Afini za Italiju i njihova prednost se smanjivala. Dostignuti su na 26 km do cilja, nakon čega su nekoliko puta napadali Krag Andersen i Asgren, ali ih je grupa dostizala. Laport je bio iza Italijana i Belgijanaca i u sprintu je završio na devetom mjestu, a pobijedio je Merlije.[278] Sezonu je nastavio na Tur de Luksemburgu, gdje je cilj prve etape bio na blagom usponu. Nakon što su bjegunci dostignuti, tim Alpesin—dekunink je radio na čelu grupe; Kelderman je izašao na čelo za Laporta na 500 metara do cilja, a na 300 metara do cilja je Van der Pul počeo da sprinta. Laport je krenuo za njim ali nije mogao da ga obiđe i završio je na drugom mjestu.[279] Na drugoj etapi, bjegunci su dostignuti na 4,3 km do cilja, nakon čega je Huan Ajuso napao na usponu, ali je brzo dostignut. Na cilj je došla velika grupa, Pedersen je počeo prvi da sprinta i pobijedio je ispred Van der Pula, dok je Laport završio na četvrtom mjestu i ostao je na drugom mjestu u generalnom plasmanu, deset sekundi iza Van der Pula.[280] U nastavku je gubio vrijeme, a na poslednjoj, petoj etapi, napustio je trku.[281]

Stil vožnje

[uredi | uredi izvor]

Poznat je kao kompletan vozač, koji je prvenstveno univerzalniji sprinter, koji može da se bori za pobjede i na usponima,[282] a takođe je dobar i u vožnji na hronometar.[283] Nakon što je došao u tim Jumbo—vizma 2022. postao je jedan od najboljih vozača na klasicima, o čemu je izjavio da su mnoge stvari drugačije nego u Kofidisu, da idu dva puta u visinske kampove za trening na usponima, kao i da imaju aplikaciju koja računa nutritivne vrijednosti svega što jedu.[282]

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Sa partnerkom Marion Senglen ima dva sina, koji se zovu Marlo i Bili.[284] Nisu vjenčani i žive u građanskoj zajednici.[285]

Rezultati na trkama

[uredi | uredi izvor]

Rezultati na grand tur trkama

[uredi | uredi izvor]
Grand tur trke 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Roze majica Điro d’Italija — — — — — — — — — DNF
Žuta majica Tur de Frans 127 157 133 124 DNF 107 91 74 80 84
Crvena majica Vuelta a Espanja — — — — — — — — — —

Rezultati na glavnim etapnim trkama

[uredi | uredi izvor]
Etapne trke 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Pariz—Nica — DNF DNF DNF DNF — 65 DNF — —
Tireno—Adrijatiko — — — — — — — — — —
Vuelta a Katalunja — — — — — NH — — — —
Vuelta al Pais Basko — — — — — — — — —
Tur de Romandi — — — — — — — — —
Kriterijum di Dofine 123 DNF — — — — — DNF 89 —
Tur de Svis — — — — — NH DNF — — —

Rezultati na klasicima

[uredi | uredi izvor]
Monumentalni klasici 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Milano—Sanremo — 129 85 30 13 61 102 22 22 13 DNF
Ronde van Flanderen — — — DNF DNF DNF 82 11 9 14 —
Pariz—Rube 103 — 20 39 68 33 NH 6 DNF 10 25
Lijež—Bastonj—Lijež — — — — — — — — — — —
Điro di Lombardija — — — — — — — — — —
Ostali klasici 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Kadel Evans rejs — — — — — — — — — — —
Omlop het Nijuvsblad — DNF 91 DNF — 31 — 13 — 3 5
Strade Bjanke — — — — — — — — — — 10
Klasik Briž—De Pane — — — — — — 12 — — — —
E3 Sakso bank — — — — — DNF NH — 2 23 —
Gent—Vevelgem — DNF DNF 15 4 39 DNF 78 2 1 —
Dvars dor Flanderen — DNF 16 49 16 9 NH 2 — 1 —
Amstel gold rejs — — — — — — NH — 109 — —
Fleš Valon — — — — — — — — — — —
Ešborn—Frankfurt — — — — — — — 7 — — —
Klasika de San Sebastijan — — — — — — — — — — —
Hamburg sajklasik — — — 25 — — — — DNF — 48
Bretanje klasik — — DNF DNF 17 DNF — — — 75 —
Gran pri sajkliste de Kvebek — — — — — — NH 39 6 —
Gran pri sajkliste de Montreal — — — — — — 75 28 —
Kirn—Brisel—Kirn — DNF — 85 — — — 76 8 6 4
Brabantse pajl — — — — — — — 17 — — —
Tro bro Leon — DNF 13 DNF 1 45 — 9 — — —
Gran pri de Valonije DNF 3 67 — — 6 — — — — —
Šeldeprajs — — — — — — 29 — — — —
Pariz—Tur DNF 44 112 DNF 72 — — 54 39 6
Super 8 klasik — — — — — — — — — 42 —
Sparkasen minsterland Điro — — — — — — — — — 5 —

Rezultati na Olimpijskim igrama

[uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre 2016. 2020. 2024.
Drumska trka — — 3
Vožnja na hronometar — — —

Rezultati na Svjetskom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Majica duginih boja Drumska trka — — DNF — — DNF — DNF 2 DNF
Majica duginih boja Vožnja na hronometar — — — — — — — — — — —

Rezultati na Evropskom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Evropsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Drumska trka Nije organizovano — — — DNF — — — 1 9
Vožnja na hronometar — — — — — — — — —

Rezultati na nacionalnom prvenstvu

[uredi | uredi izvor]
Prvenstvo Francuske 2013. 2014 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Drumska trka — 88 DNF DNF 48 17 30 7 DNF — — 18
Vožnja na hronometar 26 — — — — — — — 5 — — —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio
NH Nije održano

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Christophe Laporte”. eurosport.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  2. ^ Retsin, Frédéric (8. 12. 2017). „Les premières photos du stage de l'équipe Cofidis en Espagne”. La Voix du Nord (na jeziku: francuski). Groupe Rossel. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  3. ^ Bacon, Ellis (30. 12. 2019). „2020 Team Preview: Cofidis”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  4. ^ „Cofidis”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 1. 1. 2021. g. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  5. ^ „Laporte and Van der Sande sign with Jumbo-Visma”. cyclingnews.com. 23. 8. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  6. ^ „Jumbo-Visma”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  7. ^ „Team Visma Lease A Bike”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  8. ^ Ruscitto, Jean-Michel (21. 7. 2016). „Tour de France : Sur les traces de Christophe Laporte”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  9. ^ Langrognet, Jean-Guillaume (7. 5. 2020). „Les 101 qui font le cyclisme français : Christophe Laporte”. velo101.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  10. ^ a b Gachet, Nicolas (6. 10. 2011). „Christophe Laporte à l'AVC Aix-en-Provence”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  11. ^ Gachet, Nicolas (28. 7. 2012). „Christophe Laporte stagiaire à La Pomme Marseille”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  12. ^ Baumer, Pauline (28. 6. 2013). „Christophe Laporte : « Les gars ont fait un gros travail »”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  13. ^ Gachet, Nicolas (8. 7. 2013). „Cofidis engage Christophe Laporte et Louis Verhelst”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  14. ^ „La Tropicale Amissa Bongo 2014”. procyclingstats.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  15. ^ Decaluwé, Brecht (13. 4. 2014). „Terpstra wins Paris-Roubaix with late solo attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  16. ^ Mabyle, Nicolas (27. 4. 2014). „Christophe Laporte : « Jamais connu un temps aussi pourri »”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  17. ^ „Lobato wins Tour de Wallonie stage 3”. cyclingnews.com. 28. 7. 2014. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  18. ^ „Tour de Wallonie: Meersman wins final stage, overall”. cyclingnews.com. 30. 7. 2014. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  19. ^ „Stybar wins Binche-Chimay-Binche”. cyclingnews.com. 7. 10. 2014. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  20. ^ „Ligthart wins Grand Prix La Marseillaise”. cyclingnews.com. 1. 2. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  21. ^ „Etoile de Bessèges: Gallopin wins in Laudun”. cyclingnews.com. 7. 2. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  22. ^ „Jungels wins Étoile de Bessèges in final time trial”. cyclingnews.com. 8. 2. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  23. ^ „Boeckmans wins Le Samyn”. cyclingnews.com. 4. 3. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  24. ^ „Vorobyev wins prologue in Middelkerke”. cyclingnews.com. 6. 3. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  25. ^ „Van Poppel wins final stage of Driedaagse van West Vlaanderen”. cyclingnews.com. 8. 3. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  26. ^ Ryan, Barry (22. 3. 2015). „Degenkolb wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  27. ^ Axelgaard, Emil (29. 6. 2015). „Cofidis confirm Bouhanni and finalize Tour selection”. cyclingquotes.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  28. ^ „Nacer Bouhanni crashes out of the Tour de France”. cyclingnews.com. 8. 7. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  29. ^ „Tour de France: Greipel victorious in Valence”. cyclingnews.com. 19. 7. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  30. ^ „Chris Froome wins Tour de France 2015”. cyclingnews.com. 26. 7. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  31. ^ „Debusschere wins GP de Wallonie”. cyclingnews.com. 16. 9. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  32. ^ Axelgaard, Emil (4. 10. 2015). „Laporte takes over from Bouhanni to win in Vendee”. cyclingquotes.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  33. ^ „Laporte et Bouhanni permettent à Cofidis de faire coup double”. ouest-france.fr (na jeziku: francuski). 5. 10. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  34. ^ „Trentin wins Paris-Tours”. cyclingnews.com. 11. 10. 2015. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  35. ^ „Mallorca Challenge: Greipel wins bunch sprint in Palma”. cyclingnews.com. 31. 1. 2016. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  36. ^ Frattini, Kirsten (18. 2. 2016). „Ruta del Sol: Bouhanni wins stage 2 in Cordoba”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  37. ^ „Milan-San Remo: Demare takes upset win”. cyclingnews.com. 19. 3. 2016. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  38. ^ Decaluwé, Brecht; O'Shea, Sadhbh (10. 4. 2016). „Hayman wins Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  39. ^ Fotheringham, Alasdair (28. 6. 2016). „Inside Nacer Bouhanni's Tour de France lead-out train”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  40. ^ Fotheringham, Alasdair (29. 6. 2016). „Bouhanni to miss the Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  41. ^ Cossins, Peter (2. 7. 2016). „Tour de France: Cavendish wins opening stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  42. ^ Fletcher, Patrick (4. 7. 2016). „Tour de France: Cavendish wins stage 3 in Angers”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  43. ^ Ryan, Barry (7. 7. 2016). „Tour de France: Cavendish wins stage 6”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  44. ^ a b Malach, Pat (13. 7. 2016). „Tour de France: Sagan wins stunner of a stage in Montpellier”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  45. ^ Benson, Daniel (16. 7. 2016). „Tour de France: Cavendish wins stage 14 in Villars-les-Dombes”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  46. ^ Benson, Daniel (16. 7. 2016). „Tour de France: Cavendish wins stage 14 in Villars-les-Dombes”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  47. ^ „Amendes et pénalités aux coureurs...”. lanouvellerepublique.fr (na jeziku: francuski). 25. 8. 2016. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  48. ^ „Bennett wins Paris-Bourges”. cyclingnews.com. 6. 10. 2016. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  49. ^ „Bouhanni and Demare headline French team for World Championships”. cyclingnews.com. 26. 9. 2016. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  50. ^ „World Championships: Sagan beats Cavendish to defend elite men's world title in Doha”. cyclingnews.com. 16. 10. 2016. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  51. ^ „Etoile de Besseges: Gallopin wins closing time trial”. cyclingnews.com. 5. 2. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  52. ^ „Paris-Nice: Colbrelli tops Degenkolb in another chaotic stage”. cyclingnews.com. 6. 3. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  53. ^ Weislo, Laura (10. 3. 2017). „Paris-Nice: Simon Yates solos to victory on stage 6”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  54. ^ Westemeyer, Susan (18. 3. 2017). „Kwiatkowski wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  55. ^ Decaluwé, Brecht; O'Shea, Sadhbh (22. 3. 2017). „Dwars door Vlaanderen: Lampaert parlays Quick-Step tactics to victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  56. ^ „Greg Van Avermaet wins Gent-Wevelgem”. cyclingnews.com. 26. 3. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  57. ^ Ryan, Barry; Decaluwe, Brecht (2. 4. 2017). „Philippe Gilbert wins Tour of Flanders after epic solo break”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  58. ^ „Van Avermaet wins Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. 9. 4. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  59. ^ Benson, Daniel (18. 7. 2017). „Tour de France: Matthews wins stage 16”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  60. ^ „Pedersen upsets WorldTour riders in Denmark opener”. cyclingnews.com. 12. 9. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  61. ^ „Pedersen wraps up Tour of Denmark overall title”. cyclingnews.com. 16. 9. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  62. ^ Seiler, Guénolé (1. 10. 2017). „Tour de Vendée cycliste : Christophe Laporte s'impose en solitaire”. cyclingnews.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  63. ^ „Rudy Barbier wins Paris-Bourges”. cyclingnews.com. 5. 10. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  64. ^ O'Shea, Sadhbh (8. 10. 2017). „Trentin victorious in Paris-Tours”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  65. ^ „Cédric Vasseur remplace Yvon Sanquer comme manager de Cofidis”. lequipe.fr (na jeziku: francuski). Éditions Philippe Amaury. 25. 10. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  66. ^ „Etoile de Besseges: Laporte wins stage 2 sprint in Generac”. cyclingnews.com. 1. 2. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  67. ^ „Gallopin wins Etoile de Besseges”. cyclingnews.com. 4. 2. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  68. ^ „Geniez takes out prologue win in Tour de la Provence”. cyclingnews.com. 8. 2. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  69. ^ „Laporte wins stage 1 at Tour de la Provence”. cyclingnews.com. 9. 2. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  70. ^ „Geniez seals overall victory at Tour La Provence”. cyclingnews.com. 11. 2. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  71. ^ Fletcher, Patrick (4. 3. 2018). „Paris-Nice: Démare wins rainy opening stage in photo finish”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  72. ^ Šablon:Citoe web
  73. ^ „Soler takes Paris-Nice as Yates runs empty”. cyclingnews.com. 11. 3. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  74. ^ „Vincenzo Nibali wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. 17. 3. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  75. ^ „Peter Sagan wins Gent-Wevelgem”. cyclingnews.com. 25. 3. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  76. ^ Benson, Daniel (28. 3. 2018). „Lampaert wins Dwars door Vlaanderen”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  77. ^ Decaluwe, Brecht (1. 4. 2018). „Niki Terpstra wins 2018 Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  78. ^ „Peter Sagan wins Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. 8. 4. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  79. ^ Quénet, Jean-François (15. 4. 2018). „Laporte wins Tro Bro Léon”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  80. ^ Quénet, Jean-François (23. 5. 2018). „Baloise Belgium Tour: Greipel wins opener in Buggenhout”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  81. ^ Quénet, Jean-François (25. 5. 2018). „Baloise Belgium Tour: Laporte wins time trial in Bornem”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  82. ^ Quénet, Jean-François (26. 5. 2018). „Baloise Belgium Tour: Vanendert wins stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  83. ^ Quénet, Jean-François (27. 5. 2018). „Coquard wins final stage of Baloise Belgium Tour”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  84. ^ „Tour de Luxembourg: Laporte wins stage 1”. cyclingnews.com. 31. 5. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  85. ^ „Cfidis to try and end a 10-year drought”. letour.fr. Amaury Sport Organisation. 4. 7. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  86. ^ Ostanek, Dani (7. 7. 2018). „Tour de France: Gaviria wins opener and takes first yellow jersey”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  87. ^ Ryan, Barry (13. 7. 2018). „Tour de France: Groenewegen wins stage 7 in Chartres”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  88. ^ Frattini, Kirsten (26. 7. 2018). „Tour de France: Demare wins stage 18 in Pau”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  89. ^ Ostanek, Dani (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins 2018 Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  90. ^ „Bryan Coquard et Christophe Laporte leaders des Bleus à Glasgow”. Eurosport (na jeziku: francuski). Discovery Communications, LLC. Agence France-Presse. 30. 7. 2017. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  91. ^ Westemeyer, Susan (12. 8. 2018). „Trentin wins European Championships”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  92. ^ „Ackermann wins GP de Fourmies”. cyclingnews.com. 2. 9. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  93. ^ „Jungels takes narrow win in Tour of Slovakia prologue”. cyclingnews.com. 12. 9. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  94. ^ „Pelucchi wins Tour of Slovakia stage 3”. cyclingnews.com. 15. 9. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  95. ^ „Julian Alaphilippe wins 2018 Tour of Slovakia”. cyclingnews.com. 16. 9. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  96. ^ „Victoire arrosée pour Gilbert (Quick Step Floors) à Isbergues”. lncpro.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  97. ^ „Gilbert makes winning return at GP d'Isbergues”. cyclingnews.com. 24. 9. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  98. ^ „Cyclisme - Paris-Bourges : premier succès en pro pour Valentin Madouas”. eurosport.fr (na jeziku: francuski). 4. 10. 2018. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  99. ^ Benson, Daniel (11. 11. 2018). „Cofidis: The house that Vasseur rebuilt”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  100. ^ „Etoile de Besseges: Coquard wins stage 1”. cyclingnews.com. 7. 2. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  101. ^ „Etoile de Besseges: Laporte wins stage 2”. cyclingnews.com. 8. 2. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  102. ^ „Etoile de Besseges: Sarreau wins stage 3”. cyclingnews.com. 9. 2. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  103. ^ „Laporte wins Etoile de Besseges TT and overall title”. cyclingnews.com. 10. 2. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  104. ^ Ostanek, Dani; Farrand, Stephen (23. 3. 2019). „Alaphilippe wins Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  105. ^ Benson, Daniel (3. 4. 2019). „Dwars door Vlaanderen: Van der Poel wins first WorldTour race”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  106. ^ Farrand, Stephen; Decaluwe, Brecht (7. 4. 2019). „Alberto Bettiol wins Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  107. ^ Ryan, Barry; Decaluwe, Brecht (14. 4. 2019). „Philippe Gilbert wins Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  108. ^ „Tour de Luxembourg: Laporte wins prologue”. cyclingnews.com. 5. 6. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  109. ^ „Tour de Luxembourg: Laporte wins stage 1”. cyclingnews.com. 6. 6. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  110. ^ „Tour de Luxembourg: Jesus Herrada wins stage 3”. cyclingnews.com. 8. 6. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  111. ^ „Tour de France: Viviani gets his win on stage 4 in Nancy”. cyclingnews.com. 9. 7. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  112. ^ Fletcher, Patrick (9. 7. 2019). „Tour de France: De Gendt wins in Saint Etienne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  113. ^ „Tour Poitou-Charentes en Nouvelle Aquitaine 2019: Stage 1”. procyclingstats.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  114. ^ „Tour Poitou-Charentes en Nouvelle Aquitaine 2019: Stage 2”. procyclingstats.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  115. ^ „Tour Poitou-Charentes en Nouvelle Aquitaine 2019: Stage 4”. procyclingstats.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  116. ^ Moyeux, Guidoline. „Christophe Laporte: de bout en bout sur le Tour Poitou-Charentes en Nouvelle-Aquitaine”. lncpro.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  117. ^ Gachet, Frédéric (15. 9. 2019). „Duo Normand : Classements”. directvelo.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  118. ^ „Neilands wins Grand Prix de Wallonie”. cyclingnews.com. 18. 9. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  119. ^ „Mads Pedersen remporte le Grand Prix d'Isbergues, Christophe Laporte 3e”. lequipe.fr (na jeziku: francuski). Éditions Philippe Amaury. 22. 9. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  120. ^ Fletcher, Patrick (25. 9. 2019). „State of the Nation: Analysing France men's World Championships team”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  121. ^ „World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey”. cyclingnews.com. 29. 9. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  122. ^ „Marc Sarreau wins Tour de Vendée”. cyclingnews.com. 6. 10. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  123. ^ „Sarreau wins Paris-Bourges”. cyclingnews.com. 10. 10. 2019. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  124. ^ Benson, Daniel (7. 8. 2019). „Vasseur: One-hour meeting convinced Viviani to join Cofidis - Transfer Mechanics”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  125. ^ „Christophe Laporte se rompe la muñeca en San Juan”. biciciclismo.com (na jeziku: španski). 27. 1. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  126. ^ „Tour de San Juan : Christophe Laporte (Cofidis) contraint à l'abandon”. lequipe.fr (na jeziku: francuski). 27. 1. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  127. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  128. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  129. ^ „Liste des engagés / startlist 2020”. laroutedoccitanie.fr (na jeziku: francuski). 27. 1. 2020. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  130. ^ Benson, Daniel (5. 9. 2020). „Tour de France: Wout van Aert wins stage 7”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  131. ^ Farrand, Stephen (1. 10. 2020). „Pedersen claims BinckBank Tour stage 3 sprint”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  132. ^ Farrand, Stephen (14. 10. 2020). „Caleb Ewan wins shortened 2020 Scheldeprijs”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  133. ^ Farrand, Stephen (21. 10. 2020). „Lampaert wins Driedaagse Brugge-De Panne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  134. ^ „Paret-Peintre wins Grand Prix Cycliste la Marseillaise”. cyclingnews.com. 31. 1. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  135. ^ Bonville-Ginn, Tim (3. 2. 2021). „Christophe Laporte takes stage one of Étoile de Bessèges 2021 in rapid uphill finish”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  136. ^ Fletcher, Patrick (4. 2. 2021). „Etoile de Bessèges: Dupont wins crash-marred stage 2”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  137. ^ Ryan, Barry (5. 2. 2021). „Etoile de Bessèges: Wellens solos to victory on stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  138. ^ Frattini, Kirsten (6. 2. 2021). „Étoile de Bèsseges: Filippo Ganna wins stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  139. ^ Ostanek, Dani (7. 2. 2021). „Tim Wellens wins Étoile de Bèsseges”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  140. ^ Puddicombe, Stephen (27. 2. 2021). „Davide Ballerini wins Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  141. ^ Benson, first=Daniel (12. 3. 2021). „Paris-Nice: Primoz Roglic wins stage 6”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  142. ^ Puddicombe, Stephen (14. 3. 2021). „Max Schachmann overhauls Primoz Roglic on final stage of Paris-Nice”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  143. ^ „Stuyven surges on run-in to win Milan-San Remo”. cyclingnews.com. 20. 3. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  144. ^ Bonville-Ginn, Tim (31. 3. 2021). „Dylan van Baarle puts in impressive solo ride to win Dwars door Vlaanderen 2021”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  145. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen (World Tour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  146. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 De Brabantse Pijl (1.Pro), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  147. ^ „Laporte wins Circuit de Wallonie 2021”. cyclingnews.com. 13. 5. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  148. ^ „Connor Swift takes win in photo finish at Tro-Bro Léon”. cyclingnews.com. 16. 5. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  149. ^ Ryan, Barry (8. 6. 2021). „Tour de Suisse: Mathieu van der Poel wins stage 3”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  150. ^ Goddard, Ben (25. 6. 2021). „Tour de Suisse: Rigoberto Uran wins stage 7 time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  151. ^ Fletcher, Patrick (29. 6. 2021). „Tour de France: Mark Cavendish takes miraculous stage 4 victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  152. ^ Ostanek, Dani (9. 7. 2021). „Tour de France: Mark Cavendish equals Eddy Merckx record with stage 13 victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  153. ^ Fletcher, Patrick (16. 7. 2021). „Tour de France: Matej Mohoric secures solo stage 19 victory in Libourne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  154. ^ „Tour du Limousin: Christophe Laporte wins stage 1”. cyclingnews.com. 17. 8. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  155. ^ „Warren Barguil wins Tour du Limousin”. cyclingnews.com. 20. 8. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  156. ^ Fletcher, Patrick (30. 8. 2021). „Benelux Tour: Tim Merlier wins opening stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  157. ^ Farrand, Stephen (31. 8. 2021). „Benelux Tour: Stefan Bissegger wins stage 2 time trial”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  158. ^ Fletcher, Patrick (2. 9. 2021). „Benelux Tour: Tim Merlier wins stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  159. ^ Frattini, Kirsten (5. 9. 2021). „Sonny Colbrelli wins the Benelux Tour”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  160. ^ „Laporte wins Grand Prix de Wallonie”. cyclingnews.com. 15. 9. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  161. ^ „Jasper Philipsen wins Eschborn-Frankfurt”. cyclingnews.com. 19. 9. 2021. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  162. ^ Ryan, Barry (22. 9. 2021). „State of the Nation: Analysing France's men's 2021 World Championships team”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  163. ^ Ronald, Issy (27. 9. 2021). „Julian Alaphilippe defends world title with stunning victory in Flanders World Championships”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  164. ^ Farrand, Stephen (1. 4. 2021). „Paris-Roubaix postponed to October due to COVID-19 pandemic in France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  165. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2021 Paris - Roubaix (World Tour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  166. ^ Long, Jonny (4. 10. 2021). „Christophe Laporte forced to use his foot as a brake before fighting on to sixth place in 'crazy' Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  167. ^ Fletcher, Patrick (10. 10. 2021). „Arnaud Démare wins Paris-Tours 2021”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  168. ^ Fletcher, Patrick (23. 8. 2021). „Team Jumbo-Visma welcomes Laporte and Van der Sande”. teamvismaleaseabike.com. Team Oranje B.V. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  169. ^ Puddicombe, Stephen (27. 2. 2022). „Fabio Jakobsen wins Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  170. ^ „Jumbo-Visma sweeps opening stage of Paris-Nice”. cycling.today. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  171. ^ Frattini, Kirsten (6. 3. 2022). „Laporte delights in a 'gift from two big champions' at Paris-Nice”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  172. ^ Ryan, Barry (7. 3. 2022). „Paris-Nice: Jakobsen tops Van Aert to win stage 2”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  173. ^ Ryan, Barry (8. 3. 2022). „Paris-Nice: Pedersen wins stage 3”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  174. ^ Fletcher, Patrick (9. 3. 2022). „Van Aert moves into Paris-Nice lead with time trial victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  175. ^ Fletcher, Patrick (10. 3. 2022). „Paris-Nice: McNulty makes up for lost time with stage 5 win”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  176. ^ „Paris-Nice: pourquoi seulement 59 coureurs ont terminé la course sur 154 partants”. rmcsport.bfmtv.com (na jeziku: francuski). 13. 3. 2022. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  177. ^ Ostanek, Daniel (19. 3. 2022). „Matej Mohoric wins Milan-San Remo with daring Poggio descent”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  178. ^ „E3 Saxo Bank Classic 2022: Van Aert crowns brilliant Jumbo-Visma team-work”. cyclingstage.com. 19. 3. 2022. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  179. ^ Farrand, Stephen; Ostanek, Daniel (25. 3. 2022). „Van Aert, Laporte go 1-2 for Jumbo-Visma at E3 Saxo Bank Classic”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  180. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2022 Gent - Wevelgem (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  181. ^ Fletcher, Patrick (1. 4. 2022). „Benoot and Laporte take reins for Tour of Flanders with absence of Van Aert”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  182. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (3. 4. 2022). „Van der Poel tops Van Baarle in a Tour of Flanders thriller”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  183. ^ Puddicombe, Stephen (10. 4. 2022). „Kwiatkowski awarded Amstel Gold Race victory in photo-finish sprint against Cosnefroy”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  184. ^ Ostanek, Daniel; Ryan, Barry (17. 4. 2022). „Dylan van Baarle wins thrilling Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  185. ^ Farrand, Stephen (12. 6. 2022). „Primoz Roglic wins Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  186. ^ Ostanek, Dani (3. 7. 2022). „Tour de France: Groenewegen wins stage 3 sprint in Sønderborg”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  187. ^ Ryan, Barry (5. 7. 2022). „Wout van Aert takes stunning solo win in yellow jersey on Tour de France stage 4”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  188. ^ Weislo, Laura (12. 7. 2022). „Cort takes breakaway sprint to win Tour de France stage 10 at Megève”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  189. ^ Stuart, Peter; Weislo, Laura (22. 7. 2022). „Laporte completes Jumbo-Visma domination with Tour de France stage win in Cahors”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  190. ^ Elton-Walters, Jack (24. 7. 2022). „Tour de France 2022: Jasper Philipsen wins Stage 21 sprint”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  191. ^ Fletcher, Patrick (17. 8. 2022). „Magnus Sheffield storms to time trial victory on stage 2 of Tour of Denmark”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  192. ^ Frattini, Kirsten (18. 8. 2022). „Jumbo-Visma go 1-2 with Kooij and Laporte on stage 3 at Tour of Denmark”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  193. ^ Frattini, Kirsten (20. 8. 2022). „Laporte overhauls Sheffield to win Tour of Denmark”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  194. ^ „Grand Prix Cycliste Québec & Montréal: Two races, 34 laps and ultimately a top 20 result for Giovanni Aleotti”. bora-hansgrohe.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  195. ^ Frattini, Kirsten (10. 9. 2022). „Benoit Cosnefroy claims solo victory at Grand Prix Cycliste de Québec”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  196. ^ „Tadej Pogaçar beats Wout van Aert to win Grand Prix Cycliste de Montréal”. velonews.com. 11. 9. 2022. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  197. ^ Farrand, Stephen (12. 9. 2022). „Wout van Aert beaten in Montreal but ever more confident for World Championships”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  198. ^ McGrath, Andy (15. 9. 2022). „Analysing France's men's and women's 2022 Road World Championships teams”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  199. ^ Fotheringham, Alasdair; Woodpower, Zeb (25. 9. 2022). „Remco Evenepoel wins Wollongong World Championships with stunning solo attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  200. ^ Fotheringham, Alasdair (25. 9 2022). „As defending champion Alaphilippe struggles, Laporte claims Worlds silver for France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  201. ^ Fotheringham, Alasdair (4. 10 2022). „Laporte takes solo victory at 2022 Binche-Chimay-Binche”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  202. ^ „Laporte crowns successful season with victory in Binche-Chimay-Binche”. teamvismaleaseabike.com. 4. 10. 2022. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  203. ^ Puddicombe, Stephen (9. 10. 2022). „Arnaud Démare wins Paris-Tours 2022”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  204. ^ „Looking back at Laporte's fantastic cycling season”. teamvismaleaseabike.com. 14. 12. 2022. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  205. ^ Farrand, Stephen (21. 12. 2022). „Laporte's 2022 transformation highlights Jumbo-Visma strength as a team”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  206. ^ Ryan, Barry (25. 2. 2023). „Dylan van Baarle takes solo victory at Omloop Het Nieuwsblad”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  207. ^ Ryan, Barry (26. 2. 2023). „Tiesj Benoot surprises breakaway with late-race surge to win Kuurne-Brussel-Kuurne”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  208. ^ Fotheringham, Alasdair; Farrand, Stephen (18. 3. 2023). „Milan-San Remo: Mathieu van der Poel ignites Poggio descent for solo victory”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  209. ^ Farrand, Stephen (24. 3. 2023). „E3 Saxo Classic: Wout van Aert wins battle of titans in Harelbeke”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  210. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Gent - Wevelgem (World Tour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  211. ^ „Boonen, Merckx, Museeuw criticise Van Aert's decisions at Gent Wevelgem”. stickybottle.com. 27. 3. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  212. ^ Ryan, Barry (26. 3. 2023). „'It's almost hard to believe we did it again' – Another procession for Van Aert and Laporte at Gent-Wevelgem”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  213. ^ Lejolivet, Pierre (26. 3. 2023). „Cyclisme. Christophe Laporte remporte Gand-Wevelgem, main dans la main avec Wout van Aert”. ouest-france.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  214. ^ Fletcher, Patrick (26. 3. 2023). „Christophe Laporte: I didn't waste time at Cofidis but I made a great career choice”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  215. ^ „Eddy Merckx and Tom Boonen criticize Wout van Aert for gifting Gent-Wevelgem”. cyclingmagazine.ca. 27. 3. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  216. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Dwars Door Vlaanderen (WorldTour), Belgium”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  217. ^ Farrand, Stephen (29. 3. 2023). „Dwars door Vlaanderen: Christophe Laporte grabs solo glory on cobbles with late attack”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  218. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen (World Tour)”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  219. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (2. 4. 2023). „Tour of Flanders: Tadej Pogacar wins alone after stunning Kwaremont attack”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  220. ^ a b Fletcher, Patrick (9. 4. 2023). „As it happened: Paris-Roubaix 2023”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  221. ^ Ostanek, Daniel; Fletcher, Patrick (9. 4. 2023). „Paris-Roubaix: Mathieu Van der Poel conquers the greatest cobbled Classic”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  222. ^ Fletcher, Patrick; Farrand, Stephen (14. 4. 2023). „Christophe Laporte turns down lucrative offers, signs new deal with Jumbo-Visma”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  223. ^ Farrand, Stephen (4. 6. 2023). „Criterium du Dauphine: Christophe Laporte catches Rune Herregodts on the line”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  224. ^ Fotheringham, Alasdair (5. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Julian Alaphilippe sprints to victory on stage 2”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  225. ^ Ostanek, Dani (6. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Christophe Laporte wins stage 3 as Bennett, Groenewegen relegated”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  226. ^ Thewlis, Tom (6. 6. 2023). „Christophe Laporte doubles up at Critérium du Dauphiné with 'unexpected' stage three win”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  227. ^ Fletcher, Patrick (7. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Mikkel Bjerg takes stage 4 time trial win, GC lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  228. ^ Ryan, Barry (8. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Jonas Vingegaard rides solo to stage 5 win and GC lead”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  229. ^ „Christophe Laporte: "This victory is a good omen"”. criterium-du-dauphine.fr. 8. 6. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  230. ^ Fletcher, Patrick (11. 6. 2023). „Critérium du Dauphiné: Jonas Vingegaard seals overall title as Giulio Ciccone wins final stage”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  231. ^ „Team Jumbo-Visma presents Tour de France selection full of dreams”. teamvismaleaseabike.com. 26. 6. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  232. ^ Ryan, Barry (5. 7. 2023). „Tour de France: Jai Hindley wins stage 5 as Vingegaard drops Pogacar in Pyrenees”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  233. ^ Ostanek, Daniel (21. 7. 2023). „As it happened: Mohoric prevails in chaotic Tour de France stage 19 breakaway battle”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  234. ^ Stuart, Peter (21. 7. 2023). „Tour de France: Mohoric outsprints Asgreen in drag race to stage 19 finish”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  235. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  236. ^ Windsor, Richard (31. 7. 2023). „Road World Championships 2023: Elite men's road race contenders and predictions”. Rouleur. Gruppo Media Ltd. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  237. ^ Thewlis, Tom (4. 8. 2023). „Glasgow World Championships 2023: Eight riders to watch in the elite men's road race”. cyclingweekly.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  238. ^ Strickson, Will (4. 8. 2023). „Who are the favourites for the elite men's World Championships Road Race?”. cyclist.co.uk. Diamond Publishing. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  239. ^ „Christophe Laporte, après sa crevaison aux Championnats du monde : « Ça fait chier pour l'équipe »”. L'Équipe (na jeziku: francuski). Éditions Philippe Amaury. 6. 8. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  240. ^ Lamoureux, Lyne (3. 9. 2023). „Valentin Madouas wins Bretagne Classic-Ouest France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  241. ^ Ryan, Barry (8. 9. 2023). „GP Québec: Arnaud De Lie takes first WorldTour win with powerful late sprint”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  242. ^ Ryan, Barry; Frattini, Kirsten (8. 9. 2023). „Adam Yates outsprints Pavel Sivakov to win Grand Prix Cycliste de Montréal”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  243. ^ Frattini, Kirsten (24. 9. 2023). „European Championships: Christophe Laporte solos to title ahead of Wout van Aert”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  244. ^ „Laporte fourth in Famenne Ardenne Classic”. teamvismaleaseabike.com. Team Oranje B.V. 1. 10. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  245. ^ Fotheringham, Alasdair (3. 10. 2023). „Per Strand Hagenes wins Sparkassen Münsterland Giro”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  246. ^ „Laporte sixth after surprising Paris-Tours final, Jos van Emden bids farewell to the pros”. teamvismaleaseabike.com. Team Oranje B.V. 8. 10. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  247. ^ „Vélo d'Or 2023 : Christophe Laporte remporte le Trophée Bernard Hinault, Pauline Ferrand-Prévot le Trophée Daniel Morelon”. L'Équipe (na jeziku: francuski). Éditions Philippe Amaury. 24. 10. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  248. ^ „Omloop Het Nieuwsblad 2024: Tratnik bests Politt in sprint-à-deux”. cyclingstage.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  249. ^ Ryan, Barry (24. 2. 2024). „Omloop Het Nieuwsblad: Jan Tratnik makes it three wins in a row for Visma-Lease a bike”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  250. ^ Ostanek, Dani (25. 2. 2024). „Wout van Aert completes another perfect Opening Weekend for Visma-Lease A Bike”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  251. ^ Christian, Nick (2. 3. 2024). „Strade Bianche 2024 men's race as it happened - Tadej Pogacar cruises to victory after audacious solo attack 81km out”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  252. ^ Farrand, Stephen (2. 3. 2024). „Tadej Pogacar dominates Strade Bianche with long-range assault to Siena”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  253. ^ Ostanek, Dani (16. 3. 2024). „Milan-San Remo: Jasper Philipsen snatches narrow victory in fastest edition”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  254. ^ „Strong debut for Kooij in Milano-Sanremo, no top result for Team Visma Lease a Bike”. teamvismaleaseabike.com. 16. 3. 2024. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  255. ^ Ryan, Barry (22. 3. 2024). „'Still a question mark' – Ill Christophe Laporte racing against time before Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  256. ^ „Official: Team Visma Lease a Bike lose leader for Tour of Flanders - Christophe Laporte forced to miss monument due to illness”. cyclinguptodate.com. 25. 3. 2024. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  257. ^ Fotheringham, Alasdair (5. 4. 2024). „Christophe Laporte returns for Visma-Lease A Bike at Paris-Roubaix, Jorgenson out”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  258. ^ Fotheringham, Alasdair (7. 4. 2024). „Paris-Roubaix: Mathieu van der Poel secures second consecutive victory with 60km solo attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  259. ^ Becket, Adam (11. 4. 2024). „Wout van Aert to miss Giro d'Italia due to injuries suffered at Dwars door Vlaanderen”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  260. ^ „Team Visma Lease a Bike chasing stage wins in Giro d'Italia”. teamvismaleaseabike.com. 1. 5. 2024. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  261. ^ Weislo, Laura (8. 5. 2024). „Giro d'Italia: Benjamin Thomas wins dramatic stage 5 as breakaway holds off charging field in Lucca”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  262. ^ Fotheringham, Alasdair (7. 4. 2024). „Paris-Roubaix: Mathieu van der Poel secures second consecutive victory with 60km solo attack”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  263. ^ Farrand, Stephen (20. 6. 2024). „Jonas Vingegaard and Wout van Aert to ride 2024 Tour de France as Visma-Lease a Bike reveal final roster”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  264. ^ Ostanek, Dani (12. 7. 2024). „Tour de France: Jasper Philipsen powers to stage 13 victory in Pau ahead of Van Aert”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  265. ^ Ostanek, Dani (21. 7. 2024). „Tour de France: Tadej Pogačar punctuates third GC title with dominant stage 21 win in Nice”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  266. ^ „Thomas Voeckler a choisi Alaphilippe, Laporte, Madouas et Vauquelin pour la course en ligne des JO”. eurosport.fr (na jeziku: francuski). 8. 7. 2024. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  267. ^ a b Lowe, Felix (3. 8. 2024). „Paris 2024 Olympics - Cycling Men's Road Race: Remco Evenepoel completes historic double ahead of French duo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  268. ^ Verdelet, Arthur (3. 8. 2024). „Doublé inédit pour Remco Evenepoel, Valentin Madouas et Christophe Laporte complètent le podium”. lequipe.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  269. ^ Fotheringham, Alasdair (3. 8. 2024). „Paris Olympics: Remco Evenepoel overcomes puncture and powers to second gold in Paris with convincing men's road race victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  270. ^ Bono, Elio (3. 8. 2024). „JO Paris 2024, cyclisme : Madouas et Laporte sur le podium derrière l'intouchable Evenepoel”. Le Parisien (na jeziku: francuski). LVMH. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  271. ^ Lair, Noémie (3. 8. 2024). „JO Paris 2024 - Cyclisme : Valentin Madouas et Christophe Laporte médaillés d'argent et de bronze sur la course en ligne”. France Bleu (na jeziku: francuski). Radio France. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  272. ^ Moultrie, James (29. 8. 2024). „Renewi Tour: Alec Segaert powers to stage 2 time trial victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  273. ^ Ostanek, Dani (31. 8. 2024). „Renewi Tour: Jasper Philipsen wins fast, crash-hit stage 4”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  274. ^ Ostanek, Dani (1. 9. 2024). „Tim Wellens wins Renewi Tour as Arnaud De Lie takes stage 5 victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  275. ^ Moultrie, James (8. 9. 2024). „Olav Kooij wins BEMER Cyclassics”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  276. ^ „L'équipe de France avec Christophe Laporte et Arnaud Démare aux Championnats d'Europe”. lequipe.fr (na jeziku: francuski). 10. 9. 2024. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  277. ^ Farrand, Stephen (15. 9. 2024). „European Championships: Tim Merlier fastest in bunch sprint to win elite men's road race title”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  278. ^ „Tim Merlier crowned European Champion”. soudal-quickstepteam.com. 15. 9. 2024. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  279. ^ Frattini, Kirsten (18. 9. 2024). „Tour de Luxembourg: Mathieu van der Poel powers to stage 1 victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  280. ^ Weislo, Laura (19. 9. 2024). „Tour de Luxembourg: Mads Pedersen tops Mathieu van der Poel on stage 2 sprint”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  281. ^ Ostanek, Dani (22. 9. 2024). „Antonio Tiberi secures final-day overall victory at the Tour de Luxembourg”. cyclingnews.com. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  282. ^ a b Startt, James (10. 9. 2024). „'Every detail is studied' - Christophe Laporte on what gives Jumbo-Visma the edge”. rouleur.cc. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  283. ^ Gauthier, Nicolas (24. 8. 2021). „Transfert - Christophe Laporte a signé pour deux ans chez Jumbo-Visma !”. cyclismactu.net (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 23. 08. 2021. g. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  284. ^ „Christophe Laporte, nouvelle star du cyclisme français : il est en couple et papa de 2 enfants !”. yahoo.com (na jeziku: francuski). 24. 9. 2023. Pristupljeno 29. 9. 2024. 
  285. ^ Martin, Louise (24. 9. 2023). „Christophe Laporte, nouvelle star du cyclisme français : il est en couple et papa de 2 enfants !”. purepeople.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 29. 9. 2024. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
  • Profil na sajtu uci.org
  • Profil na sajtu procyclingstats.com
  • Profil na sajtu cyclingarchives.com
  • Profil na sajtu cqranking.com
  • Profil na sajtu cyclebase.nl
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристоф_Лапорт&oldid=28641004”