Kronštat
| Kronštat rus. Кронштадт | |
|---|---|
 Pomorska crkva svetitelja Nikolaja Čudotvorca u Kronštatu | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Rusija |
| Osnovan | 1704. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2010. | 43.005 |
| — gustina | 2.222,48 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 60° 00′ 00″ S; 29° 46′ 00″ I / 60° S; 29.766667° I |
| Vremenska zona | UTC+4 |
| Površina | 19,35 km2 |
.svg)  Kronštat Kronštat na karti Rusije | |
| Ostali podaci | |
| Poštanski broj | 197760-197762 |
| Pozivni broj | (+7) 812 |
| Registarska oznaka | 78, 98, 178 |
| OKATO kod | 40280501 |
| Veb-sajt | |
| http://gov.spb.ru/gov/terr/reg_kronsht/ | |
.png)
.png)
Kronštat (rus. Кронштадт) grad je u Rusiji u Kronštatskom rejonu federalnog grada Sankt Peterburga. Nalazi se na ostrvu Kotlin, 30 km zapadno od gradskog jezgra Sankt Peterburga, na početku Finskog zaliva. Do 1983. godine pristup na ostrvo je bilo moguće samo vodenim putem. U sadašnje vreme ostrvo je povezano autoputem sa severnom i južnom obalom Finskog zaliva. Dana 12. avgusta 2011. pušten je u rad dva kilometra dugačak tunel ispod Finskog zaliva. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 43.005 stanovnika.
Kronštat je glavna luka Sankt Peterburga. U martu 1921. grad je bio poprište Kronštatske pobune. Sedište Ruskog admiraliteta i baza Ruske baltičke flote su se tradicionalno nalazili u Kronštatu i time su branili pristup Sankt Peterburgu. Istorijski centar grada i njegova utvrđenja su deo Svetske baštine. Kronštat je dugo godina mesto hodočašća pravoslavnih hrišćana zbog uspomene na Svetog Jovana Kronštatskog.
Kronštat je rodno mesto Petra Kapice, jednog od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 1978.
Geografija
[uredi | uredi izvor]Klima
[uredi | uredi izvor]| Klima Kronštata | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 8,6 (47,5) |
10,2 (50,4) |
14,9 (58,8) |
25,3 (77,5) |
30,9 (87,6) |
34,6 (94,3) |
35,3 (95,5) |
33,5 (92,3) |
30,4 (86,7) |
21,0 (69,8) |
12,3 (54,1) |
10,9 (51,6) |
35,3 (95,5) |
| Srednji maksimum, °C (°F) | −2,3 (27,9) |
−1,4 (29,5) |
4,1 (39,4) |
9,2 (48,6) |
16,1 (61) |
20,5 (68,9) |
22,2 (72) |
20,6 (69,1) |
14,6 (58,3) |
8,5 (47,3) |
1,8 (35,2) |
−0,7 (30,7) |
9,4 (48,9) |
| Prosek, °C (°F) | −6,1 (21) |
−6,0 (21,2) |
−1,4 (29,5) |
4,4 (39,9) |
10,9 (51,6) |
15,8 (60,4) |
18,1 (64,6) |
16,4 (61,5) |
11,0 (51,8) |
5,6 (42,1) |
−0,1 (31,8) |
−3,9 (25) |
5,4 (41,7) |
| Srednji minimum, °C (°F) | −7,9 (17,8) |
−7,7 (18,1) |
−2,9 (26,8) |
1,6 (34,9) |
7,1 (44,8) |
11,9 (53,4) |
14,0 (57,2) |
13,0 (55,4) |
8,0 (46,4) |
3,7 (38,7) |
−2,1 (28,2) |
−5,5 (22,1) |
2,8 (37) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −35,9 (−32,6) |
−35,2 (−31,4) |
−29,9 (−21,8) |
−21,8 (−7,2) |
−6,6 (20,1) |
0,1 (32,2) |
4,9 (40,8) |
1,3 (34,3) |
−3,1 (26,4) |
−12,9 (8,8) |
−22,2 (−8) |
−34,4 (−29,9) |
−35,9 (−32,6) |
| Količina padavina, mm (in) | 40 (15,7) |
31 (12,2) |
35 (13,8) |
33 (13) |
38 (15) |
64 (25,2) |
78 (30,7) |
77 (30,3) |
67 (26,4) |
65 (25,6) |
56 (22) |
49 (19,3) |
633 (249,2) |
| Izvor: Pogoda i klimat, esimo.ru | |||||||||||||
Istorija
[uredi | uredi izvor]Kronštat je osnovao Petar Veliki, koji je preoteo ostrvo Kotlin od Šveđana 1703. u Rusko-švedskom ratu. Prvo utvrđenje je završeno 18. maja 1704.
Ova utvrđenja, poznata kao Kronštatska utvrđenja, izgrađena su veoma brzo. Tokom zime Finski zaliv se smrzne potpuno. Radnici su koristili hiljade ramova napravljenih od hrastovih trupaca ispunjenih kamenjem. Oni su dovučeni konjskim zapregama preko zaleđenog mora i smešteni u rupama napravljenim u ledu. Tako je stvoreno nekoliko novih malih ostrva, a na njima su podignuta utvrđenja, čime su zatvoreni svi prilazi Sankt Peterburgu putem mora. Ostala su samo dva uska plovna kanala, a njih su čuvala najjača utvrđenja.
Kronštat je ponovo utvrđen u 19. veku. Stara trospratna utvrđenja, kojih je bilo pet, koja su ranije predstavljala glavne odbrambene mehanizme mesta, i oduprle su se anglo-francuskoj floti tokom Krimskog rata , postala su od sekundarnog značaja. Planovima Eduarda Totlebena izgrađene su tvrđava Konstantin i četiri baterije (1856—1871) da brane glavni pristup, i sedam baterija da štite plići severni kanal. Sve ove fortifikacije su bile niske i uvrđene debelim zemljanim zidinama i snažno naoružana teškim Krupovim topovima u kupolama. I sam grad je okružen zidinama.
U leto 1891. francuska flota je bila zvanično - i trijumfalno - primljena u Kronštatu. To je bio prvi korak ka budućem Francsko-ruskom savezu.
Građanski rat
[uredi | uredi izvor]Tokom nereda u Petrogradu tokom Februarske revolucije, mornari iz Petrograda su se pridružili revoluciji i pogubili svoje oficire, čime su stekli reputaciju odanih revolucionara. Tokom Rusko-građanskog rata, mornari su učestvovali na strani Crvenih, sve do 1921 , kada su se pobunili protiv vladavine boljševika.
Kronštat i prateća utvrđenja i minska polja su ključni za zaštitu Petrograda od stranih sila. Uprkos tome, krstarica Oleg je torpedovana i potopljena od strane malih motornih čamaca, nakon učešća u bombardovanju utvrđenja Krasnaja Gorka koja se pobunila protiv boljševika. Za ovim je 18. avgusta 1919. usledio napad sedam motornih brodova Kraljevske mornarice u luci samog Kronštata, koji su oštetili sovjetski bojni brodovi Petropavlovsk i Andrej Prvozvani i potopili brod za snabdevanje podmornica Pamjat Azova.
Kronštatska pobuna
[uredi | uredi izvor]
Godine 1921, grupa mornaričkih oficira, mornara i vojnika kao i njihove civilne pristalice su se pobunile protiv boljševičke vlasti u Sovjetskom Kronštatu. Garnizon je ranije bio centar velike podrške boljševicima, a tokom građanskog rata 1917—1921, kronštatski mornari su bili predvodnica glavnih boljševičkih napada. Zahtevi mornara uključivali su slobodu govora, zaustavljanje deportacije u logore, rad na promeni sovjetske ratne politike i izuzimanje radnički sovjeta od partijske kontrole. Nakon kratkih pregovora, Lav Trocki (tadašnji ministar rata u sovjetskoj vladi i vođa Crvene armije) odgovorio je slanjem vojske na Kronštat, zajedno sa Čekom. Pobuna je time ugušena.
Drugi svetski rat
[uredi | uredi izvor]Krajem 1930-ih, Kronštat je živeo život utvrđenog grada i bio je baza Baltičke flote. U to vreme Kronštat je bio važan centar za obuku sovjetske mornarice. Kronštatski zavod za popravku brodova je izrađivao i remontovao površinske brodove i podmornice Baltičke flote. Sva utvrđenja i baterije grada bili su rekonstruisani.
U 23 časova i 37 minuta 21. juna 1941. komandant Baltičke flote viceadmiral Vladimir Tributs je prema nalogu komesara narodne mornarice naredio operativnu spremnost flote broj 1. Nekoliko sati kasnije prvi nemački avioni počeli miniranje plovnog puta kod Kronštata. Dežurni oficir je naredio protivavionskim baterijama da otvore vatru na neprijateljske avione i nekoliko aviona je oboreno ili oštećeno. Dvadeset sedam nemačkih aviona učestvovalo je u prvom napadu, a 3 od njih su uništena od protivavionskih topova 1. puka PVO Baltičke flote. Ovaj puk je bio smešten na južnim utvrđenja.
Tokom Drugog svetskog rata, Kronštat je bio nekoliko puta bombardovan od strane Luftvafea. U avgustu 1941. Luftvafe počela da redovno bombarduje Kronštat. Najznačajnije bombardovanje je bilo potapanje bojnog broda Marata od strane nemačkog asa i pilota štuke Hansa Ulriha Rudela.
Da bi sprečili neprijateljske desante, 13 artiljerijskih baterija je obrazovano u Kronštatu, i još devet van grada. Glavna osmatračnica je bila locirana u Pomorskoj sabornoj crkvi. Udaljenost do koje se prostirao pogled iznosila je 45 km. Obalnu odbranu Kronštata činila su dva pešadijska puka .
Krajem avgusta Crvena armija u baltičkim zemljama je bila u kritičnoj situaciji. Talin, glavna baza flote, bio je u opasnosti i izdato je naređenje da se flota preseli u Kronštat. Do trenutka kada su se Sovjeti odlučili na pomorsku evakuaciji Talina, više od 200 sovjetski vojnih i civilnih plovila je bilo okupljeno u luci Talina.
Nakon evakuacije Talina, podmornički odsek je organizovan u Kronštatu. Do kraja 1941. izvedeno je 82 pomorskih operacija. Hitler se razbesneo, jer su sovjetske podmornice prekinule mnoge dostave strateških materijala iz Švedske za Nemačku. Nemci su pokušali da potpuno blokiraju izlazak iz Finskog zaliva protipodmorničkim mrežama i minama. Uprkos svim naporima Nemaca, baltičke podmornice su nastavile da napadaju neprijateljske brodove. Tokom 1942. potopljeno je 29 nemačkih plovila. Podmornice su sarađivale sa izviđačkim avionima u potrazi za vojnim ciljevima.
Kako su sovjetske podmornice lako probijale minski baraž tokom 1942. Nemci su morali da ulože mnogo veće napore. Zbog toga je minsko polje prošireno, a dupla protipodmornička mreža je postavljena od Porkale do Najsarija. Blokiranje Finskog zaliva je bila stopostotno efikasna operacija protiv podmornica. Ali 1944, kada je poražena Finska dala nekoliko baza sovjetskoj mornarici, podmornički rat u Baltičkom moru dostigao novu i završnu fazu.
Baltička flota je angažovala više od 125 hiljada ljudi da služe na frontu. Od toga 83 hiljada ljudi borili direktno na Lenjingradskom frontu. Za odbranu Lenjingrada u Kronštatu je obrazovano je 10 brigada, 4 puka i više od 40 odvojenih bataljona i četa marinaca.
Luftvafe i nemačka artiljerija izbacili su na hiljade bombi i granata na pomorski zavod i fabriku Arsenal. Nemački vazdušni napadi u septembru 1941. su oštetili brodove Baltičku flote i infrastrukture fabrike. Delovi nekoliko postrojenja su uništeni, dokovi su zasuti tepisima bombi, a desetine radnika i inženjera je poginulo. Ipak, fabrika je nastavila sa radom. U teškim uslovima opsade, radnici su istrajavali sa radom. Često je radni dan trajao 18-20 časova.
Zahvljajujući snazi kronštatske tvrđave uspešno je sprečeno uništavanje Lenjingrada. Kronštatu je stoga 27. aprila 2009. predsednik Rusije Dmitrij Medvedev dodelio status „grada vojne slave“ za „hrabrost, izdržljivost i masovni heroizam, izlaganju branilaca grada u borbi za slobodu i nezavisnost otadžbine“.
Stanovništvo
[uredi | uredi izvor]Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 43.005 stanovnika, 380 manje nego 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 38.071 | 40.303 | 39.477 | 40.308 | 45.053[1] | 43.385[2] | 43.005 |
Partnerski gradovi
[uredi | uredi izvor]| Mjesto | Država | Vrsta saradnje | Od |
|---|---|---|---|
| Asipoviči | Belorusija | . | |
| Brašov | Rumunija | . | |
| Kotka | Finska | 1993. | |
| Milhauzen | Nemačka | {{{4}}}. | |
| Nafplio | Grčka | {{{4}}}. | |
| Nordborg | Danska | {{{4}}}. | |
| Pila | Poljska | {{{4}}}. | |
| Tulon | Francuska | {{{4}}}. | |
| Novočerkask | Rusija | {{{4}}}. | |
| Sumoto | Japan | {{{4}}}. | |
| {{{1}}} | |||
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 g. Čislennostь naličnogo naseleniя soюznыh i avtonomnыh respublik, avtonomnыh oblasteй i okrugov, kraёv, oblasteй, raйonov, gorodskih poseleniй i sёl-raйcentrov.”. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda (na jeziku: ruski). Demoscope Weekly. 1989. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
