Lilit
Lilit | |
---|---|
Mesto rođenja | Raj |
Lilit (Šablon:Jez-he) mesopotamski je ženski demon noći. Ona je prvobitno bila sumerski i vavilonski sukubus (demon koji uzima oblik žene i sa muškarcima ima polni odnos dok oni spavaju), koji je kasnije stopljen sa Lamashtu, demonom koji ubija mušku decu.[1][2] Lilit je demonska figura u judaističkoj mitologiji, navodno iskonski ženski `demon i alternativno prva Adamova žena.[3] Pretpostavlja se da se ona pominje na biblijskom hebrejskom u Isaiji 34:14, a potom u kasnoj antici u mandejskom gnosticizmu i jevrejskim mitološkim izvorima od 500. godine naovamo. Lilit se pojavljuje u istoriolasu (inkantacije koje uključuju kratku mitsku priču) u različitim konceptima i lokalitetima[4] koji je delimično opisuju. Ona se pominje u Vavilonskom Talmudu,[5] u Knjizi Adama i Eve kao prva Adamova žena, a u zoharskom Levitskom zakonu 19a kao „vrela vatrena žena koja je prvo živela sa čovekom".[6] U srednjem veku se pojavljuje ideja o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi.[7] U midrašu Alfabet Ben Sira (oko 10. veka) ona je Adamova prva žena u raju, koja je stvorena od prašine da bi njemu bila ravna. U Knjizi o Postanju 1:27 piše: „I stvori Bog čoveka po obličju Svojemu, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih“ (pre opisa stvaranja Eve od Adamovog rebra u 2:22) Odavde neki izvode zaključak da je Lilit stvorena u istom trenutku kad i Adam. Lilit je kasnije svojevoljno napustila Rajski vrt (Edenski vrt) odbijajući da se potčini Adamu i bila je zamenjena Evom.
Originalna hebrejska reč od koje je preuzeto ime Lilit nalazi se u biblijskom hebrejskom, u Knjizi Isaije, iako se sama Lilit ne pominje ni u jednom biblijskom tekstu.[8] U kasnoj antici u mandejskim i jevrejskim izvorima od 500. godine nadalje, Lilit se pojavljuje u historiolama (začaranjima koja uključuju kratku mitsku priču) u različitim konceptima i lokalitetima[9] koji daju njene delimične opise. Ona se pominje u Vavilonskom Talmudu (Eruvin 100b, Nida 24b, Šabat 151b, Bava Batra 73a), u Sukobu Adama i Eve sa Satanom kao Adamova prva žena, i u Zoharu § Levitski zakonik 19a kao „vrela vatrena žena koja je prvo kohabitirala sa čovekom“.[10] Mnogi rabinski autoriteti, uključujući Majmonida i Menahema Meirija, odbacuju postojanje Lilit.[11]
Ime Lilit potiče od lilû, lilîtu, i (w)ardat lilî. Akadska reč lilû povezana je sa hebrejskom rečju lilit koja se pojavljuje u Isaiji 34:14, za koju neki savremeni naučnici smatraju da je noćna ptica, kao što je Judit M. Bler.[12] U mesopotamskoj religiji, pronađenoj u klinopisnim tekstovima Sumera, Asirije i Vavilonije, lilîtu je duh ili demon.[3][13][14] Mnogi su je takođe povezivali sa mesopotamskim demonom Lamaštu, koji deli slične osobine i sličan položaj u mitologiji kao Lilit.[15][16][17]
Lilit nastavlja da služi kao izvorni materijal u današnjoj popularnoj kulturi, zapadnoj kulturi, književnosti, okultizmu, fantaziji i hororu.
Istorija
[uredi | uredi izvor]U delu jevrejskog folklora, kao što je Sirahova azbuka (oko 700–1000 n.e.), Lilit se pojavljuje kao Adamova prva žena, koja je stvorena u isto vreme i od iste gline kao i Adam.[a] Legenda o Lilit se u velikoj meri razvila tokom srednjeg veka, u tradiciji Agade, Zohara i jevrejskog misticizma.[20] Na primer, u spisima Isaka ben Jakova ha-Koena iz 13. veka, Lilit je napustila Adama nakon što je odbila da mu se potčini, a zatim se nije htela vratiti u Rajski vrt nakon što se udružila sa arhanđelom Samaelom.[21]
Tumačenja Lilit koja se nalaze u kasnijim jevrejskim materijalima su obilna, ali je ostalo malo informacija koje se odnose na sumerske, asirske i vavilonske poglede na ovu klasu demona. Nedavne studije osporile su relevantnost dva izvora koja su ranije korišćena za povezivanje jevrejske lilith sa akadskom lilītu – Gilgamešov dodatak i Arslan Tašovih amuleta[22] (pogledajte ispod diskusiju o ova dva problematična izvora).
Nasuprot tome, neki naučnici, kao što je Lovel K. Handi, smatraju da, iako Lilit potiče iz mesopotamske demonologije, dokazi da je hebrejska Lilit prisutna u izvorima koji se često citiraju – dva od koji su sumerski Gilgamešov fragment i sumerska inkantacija iz Aršlan-Taša – su oskudna, ako je uopšte i prisutni.[21]:174
U tekstovima na hebrejskom jeziku, termin lilith ili lilit (prevedeno kao „noćna stvorenja“, „noćno čudovište“, „noćna veštica“ ili „sova vriskova“) prvi put se pojavljuje na spisku životinja u Isaiji 34.[23] Lilitina referenca na Isaiju 34:14 se ne pojavljuje u najčešćim prevodima Biblije kao što su KJV i NIV. Komentatori i tumači često zamišljaju lik Lilit kao opasnog noćnog demona, koji je seksualno raskalašen i koji krade bebe u tami.[24] Trenutno ne postoji konsenzus naučnika, pri čemu se neki pridržavaju animalističkog tumačenja, dok kako drugi tvrde, 34:14 upućuje na doslovnog demona ili kategoriju demona koji potpadaju pod specifikaciju „lilit“. Istorijski gledano, određeni istaknuti jevrejski rabini u talmudskim tekstovima plašili su se sličnih lilita, neki u tolikoj meri da su preporučivali muškarcima da ne spavaju sami u kući, jer bi svakoga ko to učini „zaplenila Lilit“.[25] Jevrejske inkantacione činije i amajlije iz Mesopotamije od prvog do osmog veka identifikuju Lilit kao ženskog demona i pružaju prve njene vizuelne prikaze.[24] Pomenute amajlije su često bili simbolični papiri za razvod, koji su odbijali datu lilit za koju se smatralo da opseda nečiju kuću ili porodicu.[26]
Napomene
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Walter Farber, in Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. 1990. str. 23—24. ISBN 3-11-010437-7. (RLA), 7, Berlin, de Gruyter.
- ^ Manfred Hutter (1999). „Lilith”. Ur.: K. van der Toorn; et al. Dictionary of Deities and Demons in the Bible. Leiden, Brill. str. 520—521. ISBN 90-04-11119-0.
- ^ a b McDonald, Beth E. (2009). „In Possession of the Night: Lilith as Goddess, Demon, Vampire”. Ur.: Sabbath, Roberta Sternman. Sacred Tropes: Tanakh, New Testament, and Qur'an As Literature and Culture. Leiden and Boston: Brill Publishers. str. 175—178. ISBN 978-90-04-17752-9. doi:10.1163/ej.9789004177529.i-536.42.
- ^ Christa Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, pp. 338–352.
- ^ Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a
- ^ Gustav Davidson (1971). A Dictonary of Angels including the Fallen Angels. New York: The Free Press. str. 174.
- ^ „Blood, Gender and Power in Christianity and Judaism”. www2.kenyon.edu. Arhivirano iz originala 5. 3. 2024. g. Pristupljeno 8. 1. 2022.
- ^ Isaiah 34:14
- ^ Müller-Kessler, Christa (2001). „Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike”. Altorientalische Forschungen. Walter de Gruyter GmbH. 28 (2): 338—352. S2CID 163723903. doi:10.1524/aofo.2001.28.2.338.
- ^ Davidson, Gustav (1967). Dictionary of Angels.pdf A Dictionary of Angels including the Fallen Angels. Simon and Schuster. str. 174. ISBN 002907052X.
- ^ B., Shapiro, Marc (2008). Studies in Maimonides and his interpreters. University of Scranton Press. str. 134. ISBN 978-1-58966-165-3. OCLC 912624714.
- ^ Blair
- ^ Farber, Walter (1990). Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. str. 23—24.. (RLA), 7, Berlin, de Gruyter,ISBN 3-11-010437-7.
- ^ Hutter, Manfred (1999). „Lilith”. Ur.: Van Der Toorn, K. Dictionary of Deities and Demons in the Bible DDD. Leiden: Brill. str. 520—521. ISBN 90-04-11119-0.
- ^ „Stalking Us for 9,000 Years: The Levantine Origins of the Undead”. Haaretz. Arhivirano iz originala 5. 12. 2022. g. Pristupljeno 7. 1. 2024.
- ^ Marlene E Mondriaan (UP). „Lilith and Eve – wives of Adam”. Sabinet African Journals.
- ^ Emrys, Wendilyn (mart 2018). „The Transformations of a Goddess: Lillake, Lamashtu, and Lilith” — preko Research Gate.
- ^ Genesis 1:27
- ^ Genesis 2:22
- ^ Schwartz, Howard (2006). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. str. 218. ISBN 978-0-19-532713-7.
- ^ a b Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. str. 220—221. ISBN 978-0-253-21271-9. Arhivirano iz originala 17. 8. 2023. g. Pristupljeno 26. 3. 2017.
- ^ Freedman, David Noel (ed.) (1997, 1992). Anchor Bible Dictionary. New York: Doubleday. "Very little information has been found relating to the Akkadian and Babylonian view of these figures. Two sources of information previously used to define Lilith are both suspect."
- ^ Isaiah 34:14
- ^ a b „Lilith: Lady Flying in Darkness”. My Jewish Learning (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 3. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2023.
- ^ „Babylonian Talmud: Tractate Shabbath”. Arhivirano iz originala 20. 7. 2023. g. Pristupljeno 4. 6. 2024.
- ^ Shaked, Shual (2013). Aramaic Bowl Spells. str. 120—130.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Vodič kroz svetske religije, Mirča Elijade
- Talmudic References: b. Erubin 18b; b. Erubin 100b; b. Nidda 24b; b. Shab. 151b; b. Baba Bathra 73a–b
- Kabbalist References: Zohar 3:76b–77a; Zohar Sitrei Torah 1:147b–148b; Zohar 2:267b; Bacharach,'Emeq haMelekh, 19c; Zohar 3:19a; Bacharach,'Emeq haMelekh, 102d–103a; Zohar 1:54b–55a
- Dead Sea Scroll References: 4QSongs of the Sage/4QShir; 4Q510 frag.11.4–6a//frag.10.1f; 11QPsAp
- Lilith: The Real Story Rabbi Menachem Levine, Aish.com
- Lilith Bibliography, Jewish and Christian Literature, Alan Humm ed., 15. januar 2025..
- Charles Fossey, La Magie Assyrienne, Paris: 1902.
- Hurwitz, Siegmund (1999). Lilith, the First Eve: Historical and Psychological Aspects of the Dark Feminine. Prevod: Gela Jacobson. Einsiedeln, Switzerland: Daimon Verlag. ISBN 9783856305772. Nepoznati parametar
|DUPLICATE_title=
ignorisan (pomoć); Pronađeni su suvišni parametri:|author=
i|last1=
(pomoć). Zürich: Daimon Verlag, 1980, 1993. English tr. . - Siegmund Hurwitz, Lilith Switzerland: Daminon Press, 1992. Jerusalem Bible. New York: Doubleday, 1966.
- Samuel Noah Kramer, Gilgamesh and the Huluppu-Tree: A reconstructed Sumerian Text. (Kramer's Translation of the Gilgamesh Prologue), Assyriological Studies of the Oriental Institute of the University of Chicago 10, Chicago: 1938.
- Raphael Patai, Adam ve-Adama, tr. as Man and Earth; Jerusalem: The Hebrew Press Association, 1941–1942.
- Raphael Patai. The Hebrew Goddess. Discus Books.. 3rd enlarged edition New York:, 1978.
- Archibald Sayce, Hibbert Lectures on Babylonian Religion 1887.
- Schwartz, Howard, Lilith's Cave: Jewish tales of the supernatural, San Francisco: Harper & Row, 1988.
- R. Campbell Thompson, Semitic Magic, its Origin and Development, London: 1908.
- Isaiah, chapter 34 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. јул 2011). New American Bible
- Augustin Calmet, (1751) Treatise on the Apparitions of Spirits and on Vampires or Revenants of Hungary, Moravia, et al. The Complete Volumes I & II. 2016. ISBN 978-1-5331-4568-0.
- Albenda, Pauline (2005). „The "Queen of the Night" Plaque: A Revisit”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 125 (2): 171—190. ISSN 0003-0279. JSTOR 20064325.
- Barrelet, Marie-Thérèse (1952). „A Propos d'une Plaquette Trouvée a Mari”. Syria: Revue d'Art Oriental et d'Archéologie (na jeziku: francuski). Paris: Librairie Orientaliste Paul Greuthner. XXIX (3): 285—293. doi:10.3406/syria.1952.4791.
- Black, Jeremy; Green, Anthony (1992). Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia, an Illustrated Dictionary. (illustrations by Tessa Rickards). Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-70794-0.
- "British Museum collection database" Queen of the Night/Burney Relief website page, accessed Feb 7, 2016
- Collon, Dominique (2005). The Queen of the Night. British Museum Objects in Focus. London: British Museum Press. ISBN 978-0-7141-5043-7.
- Collon, Dominique (2007). „Iconographic Evidence for some Mesopotamian Cult Statues”. Ur.: Groneberg, Brigitte; Spieckermann, Hermann. Die Welt der Götterbilder. Beihefte zur Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. 376. Berlin: Walter de Gruyter. str. 57—84. ISBN 978-3-11-019463-0.
- Collon, Dominique (2007b). „The Queen Under Attack – A rejoinder”. Iraq. London: British School of Archaeology in Iraq. 69: 43—51. JSTOR 25608646. S2CID 192937380. doi:10.1017/S0021088900001042.
- Curtis, J.E.; Collon, D (1996). „Ladies of Easy Virtue”. Ur.: H. Gasche; Barthel Hrouda. Collectanea Orientalia: Histoire, Arts de l'Espace, et Industrie de la Terre. Civilisations du Proche-Orient: Series 1 - Archéologie et Environment. CDPOAE 3. Recherches et Publications. str. 89—95. ISBN 2-940032-09-2.
- Davis, Frank (13. 6. 1936). „A puzzling "Venus" of 2000 B.C.: a fine Sumerian relief in London”. The Illustrated London News. 1936 (5069): 1047.
- Frankfort, Henri (1937). „The Burney Relief”. Archiv für Orientforschung. 12: 128—135.
- Gadd, C. J. (1933). „Epic of Gilgamesh, Tablet XII”. Revue d'Assyriologie et d'Archéologie Orientale. XXX: 127—143.
- Jacobsen, Thorkild (1987). „Pictures and pictorial language (the Burney Relief)”. Ur.: Mindlin, M.; Geller, M.J.; Wansbrough, J.E. Figurative Language in the Ancient Near East. London: School of Oriental and African Studies, University of London. str. 1—11. ISBN 0-7286-0141-9.
- Kaelin, Oskar (2006). "Modell Ägypten" Adoption von Innovationen im Mesopotamien des 3. Jahrtausends v. Chr. Orbis Biblicus et Orientalis, Series Archaeologica (na jeziku: nemački). 26. Fribourg: Academic Press Fribourg. ISBN 978-3-7278-1552-2.
- Kraeling, Emil G. (1937). „A Unique Babylonian Relief”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research. 67 (67): 16—18. JSTOR 3218905. S2CID 164141131. doi:10.2307/3218905.
- McCown, Donald E.; Haines, Richard C.; Hansen, Donald P. (1978). Nippur I, Temple of Enlil, Scribal Quarter, and Soundings. Oriental Institute Publications. LXXXVII. Oriental Institute of the University of Chicago. str. pl. 142:8, 142:10. ISBN 978-0-226-55688-8.
- Opitz, Dieter (1936). „Die vogelfüssige Göttin auf den Löwen”. Archiv für Orientforschung (na jeziku: nemački). 11: 350—353.
- Ornan, Tallay (2005). The Triumph of the Symbol: Pictorial Representation of Deities in Mesopotamia and the Biblical Image Ban. Orbis Biblicus et Orientalis. 213. Fribourg: Academic Press Fribourg. ISBN 3-7278-1519-1.
- Patai, Raphael (1990). The Hebrew Goddess (3d izd.). Detroit: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-2271-9.
- Porada, Edith (1980). „The Iconography of Death in Mesopotamia in the early Second Millennium B.C.”. Ur.: Alster, Bernd. Death in Mesopotamia, Papers read at the XXVIe Rencontre Assyriologique Internationale. Mesopotamia, Copenhagen Studis in Assyriology. 8. Copenhagen: Akademisk Forlag. str. 259—270. ISBN 87-500-1946-5.
- Spycket, Agnès (1968). Les Statues de Culte Dans les Textes Mesopotamiens des Origines A La Ire Dynastie de Babylon. Cahiers de la Revue Biblique (na jeziku: francuski). 9. Paris: J. Gabalda.
- Thompson, William R. (2004). „Complexity, Diminishing Marginal Returns and Serial Mesopotamian Fragmentation” (PDF). Journal of World Systems Research. 28 (3): 613—652. ISSN 1076-156X. PMID 15517490. S2CID 23452777. doi:10.1007/s00268-004-7605-z. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 2. 2012. g. Pristupljeno 21. 5. 2009.
- Van Buren, Elizabeth Douglas (1936). „A further note on the terra-cotta relief”. Archiv für Orientforschung. 11: 354—357.
- Von der Osten-Sacken, Elisabeth (2002). „Zur Göttin auf dem Burneyrelief”. Ur.: Parpola, Simo; Whiting, Robert. M. Sex and Gender in the Ancient Near East. Proceedings of the XLVIIe Rencontre Assyriologique Internationale, Helsinki (na jeziku: nemački). 2. Helsinki: The Neo-Assyrian Text Corpus Project. str. 479—487. ISBN 951-45-9054-6.
- Albenda, Pauline (2005). „The "Queen of the Night" Plaque: A Revisit”. Journal of the American Oriental Society. American Oriental Society. 125 (2): 171—190.
- Janson, Horst Woldemar; Janson, Anthony F. (1. 7. 2003). History of art: the Western tradition (6th Revised izd.). Prentice-Hall. str. 74. ISBN 978-0-13-182895-7.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Jewish Encyclopedia: Lilit
- Lilit Alana Huma
- International standard Bible Encyclopedia: Noćni demon
- Kritika mita o Lilit u jevrejskom feminizmu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2001)
- The Queen of The Night (ME 2003-7-18,1 at the British Museum)
- Nude Winged Goddess (AO 6501 at the Louvre)
- "Ishtar Vase" from Larsa (AO 17000 at the Louvre)
- 3-D model at SketchFab