Pređi na sadržaj

Lilit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lilit
Slika Lilit (1887) umetnika Džona Koliera u Atkinsonovoj umetničkoj galeriji, Mersisajd, Engleska
Mesto rođenjaRaj
Ženska figura sa sumerske keramičke pločice iz 1950. p. n. e.

Lilit (Šablon:Jez-he) mesopotamski je ženski demon noći. Ona je prvobitno bila sumerski i vavilonski sukubus (demon koji uzima oblik žene i sa muškarcima ima polni odnos dok oni spavaju), koji je kasnije stopljen sa Lamashtu, demonom koji ubija mušku decu.[1][2] Lilit je demonska figura u judaističkoj mitologiji, navodno iskonski ženski `demon i alternativno prva Adamova žena.[3] Pretpostavlja se da se ona pominje na biblijskom hebrejskom u Isaiji 34:14, a potom u kasnoj antici u mandejskom gnosticizmu i jevrejskim mitološkim izvorima od 500. godine naovamo. Lilit se pojavljuje u istoriolasu (inkantacije koje uključuju kratku mitsku priču) u različitim konceptima i lokalitetima[4] koji je delimično opisuju. Ona se pominje u Vavilonskom Talmudu,[5] u Knjizi Adama i Eve kao prva Adamova žena, a u zoharskom Levitskom zakonu 19a kao „vrela vatrena žena koja je prvo živela sa čovekom".[6] U srednjem veku se pojavljuje ideja o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi.[7] U midrašu Alfabet Ben Sira (oko 10. veka) ona je Adamova prva žena u raju, koja je stvorena od prašine da bi njemu bila ravna. U Knjizi o Postanju 1:27 piše: „I stvori Bog čoveka po obličju Svojemu, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih“ (pre opisa stvaranja Eve od Adamovog rebra u 2:22) Odavde neki izvode zaključak da je Lilit stvorena u istom trenutku kad i Adam. Lilit je kasnije svojevoljno napustila Rajski vrt (Edenski vrt) odbijajući da se potčini Adamu i bila je zamenjena Evom.

Originalna hebrejska reč od koje je preuzeto ime Lilit nalazi se u biblijskom hebrejskom, u Knjizi Isaije, iako se sama Lilit ne pominje ni u jednom biblijskom tekstu.[8] U kasnoj antici u mandejskim i jevrejskim izvorima od 500. godine nadalje, Lilit se pojavljuje u historiolama (začaranjima koja uključuju kratku mitsku priču) u različitim konceptima i lokalitetima[9] koji daju njene delimične opise. Ona se pominje u Vavilonskom Talmudu (Eruvin 100b, Nida 24b, Šabat 151b, Bava Batra 73a), u Sukobu Adama i Eve sa Satanom kao Adamova prva žena, i u Zoharu § Levitski zakonik 19a kao „vrela vatrena žena koja je prvo kohabitirala sa čovekom“.[10] Mnogi rabinski autoriteti, uključujući Majmonida i Menahema Meirija, odbacuju postojanje Lilit.[11]

Ime Lilit potiče od lilû, lilîtu, i (w)ardat lilî. Akadska reč lilû povezana je sa hebrejskom rečju lilit koja se pojavljuje u Isaiji 34:14, za koju neki savremeni naučnici smatraju da je noćna ptica, kao što je Judit M. Bler.[12] U mesopotamskoj religiji, pronađenoj u klinopisnim tekstovima Sumera, Asirije i Vavilonije, lilîtu je duh ili demon.[3][13][14] Mnogi su je takođe povezivali sa mesopotamskim demonom Lamaštu, koji deli slične osobine i sličan položaj u mitologiji kao Lilit.[15][16][17]

Lilit nastavlja da služi kao izvorni materijal u današnjoj popularnoj kulturi, zapadnoj kulturi, književnosti, okultizmu, fantaziji i hororu.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

U delu jevrejskog folklora, kao što je Sirahova azbuka (oko 700–1000 n.e.), Lilit se pojavljuje kao Adamova prva žena, koja je stvorena u isto vreme i od iste gline kao i Adam.[a] Legenda o Lilit se u velikoj meri razvila tokom srednjeg veka, u tradiciji Agade, Zohara i jevrejskog misticizma.[20] Na primer, u spisima Isaka ben Jakova ha-Koena iz 13. veka, Lilit je napustila Adama nakon što je odbila da mu se potčini, a zatim se nije htela vratiti u Rajski vrt nakon što se udružila sa arhanđelom Samaelom.[21]

Tumačenja Lilit koja se nalaze u kasnijim jevrejskim materijalima su obilna, ali je ostalo malo informacija koje se odnose na sumerske, asirske i vavilonske poglede na ovu klasu demona. Nedavne studije osporile su relevantnost dva izvora koja su ranije korišćena za povezivanje jevrejske lilith sa akadskom lilītu – Gilgamešov dodatak i Arslan Tašovih amuleta[22] (pogledajte ispod diskusiju o ova dva problematična izvora).

Nasuprot tome, neki naučnici, kao što je Lovel K. Handi, smatraju da, iako Lilit potiče iz mesopotamske demonologije, dokazi da je hebrejska Lilit prisutna u izvorima koji se često citiraju – dva od koji su sumerski Gilgamešov fragment i sumerska inkantacija iz Aršlan-Taša – su oskudna, ako je uopšte i prisutni.[21]‍:174

U tekstovima na hebrejskom jeziku, termin lilith ili lilit (prevedeno kao „noćna stvorenja“, „noćno čudovište“, „noćna veštica“ ili „sova vriskova“) prvi put se pojavljuje na spisku životinja u Isaiji 34.[23] Lilitina referenca na Isaiju 34:14 se ne pojavljuje u najčešćim prevodima Biblije kao što su KJV i NIV. Komentatori i tumači često zamišljaju lik Lilit kao opasnog noćnog demona, koji je seksualno raskalašen i koji krade bebe u tami.[24] Trenutno ne postoji konsenzus naučnika, pri čemu se neki pridržavaju animalističkog tumačenja, dok kako drugi tvrde, 34:14 upućuje na doslovnog demona ili kategoriju demona koji potpadaju pod specifikaciju „lilit“. Istorijski gledano, određeni istaknuti jevrejski rabini u talmudskim tekstovima plašili su se sličnih lilita, neki u tolikoj meri da su preporučivali muškarcima da ne spavaju sami u kući, jer bi svakoga ko to učini „zaplenila Lilit“.[25] Jevrejske inkantacione činije i amajlije iz Mesopotamije od prvog do osmog veka identifikuju Lilit kao ženskog demona i pružaju prve njene vizuelne prikaze.[24] Pomenute amajlije su često bili simbolični papiri za razvod, koji su odbijali datu lilit za koju se smatralo da opseda nečiju kuću ili porodicu.[26]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Uporedite Postanje 1:27[18] (ovo je u suprotnosti sa Evom, koja je stvorena od jednog od Adamovih rebara).[19]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Walter Farber, in Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. 1990. str. 23—24. ISBN 3-11-010437-7.  (RLA), 7, Berlin, de Gruyter.
  2. ^ Manfred Hutter (1999). „Lilith”. Ur.: K. van der Toorn; et al. Dictionary of Deities and Demons in the Bible. Leiden, Brill. str. 520—521. ISBN 90-04-11119-0. 
  3. ^ a b McDonald, Beth E. (2009). „In Possession of the Night: Lilith as Goddess, Demon, Vampire”. Ur.: Sabbath, Roberta Sternman. Sacred Tropes: Tanakh, New Testament, and Qur'an As Literature and Culture. Leiden and Boston: Brill Publishers. str. 175—178. ISBN 978-90-04-17752-9. doi:10.1163/ej.9789004177529.i-536.42. 
  4. ^ Christa Müller-Kessler, "Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike," in Altorientalische Forschungen28, 2001, pp. 338–352.
  5. ^ Eruvin 100b, Niddah 24b, Shabbat 151b, Baba Bathra 73a
  6. ^ Gustav Davidson (1971). A Dictonary of Angels including the Fallen Angels. New York: The Free Press. str. 174. 
  7. ^ „Blood, Gender and Power in Christianity and Judaism”. www2.kenyon.edu. Arhivirano iz originala 5. 3. 2024. g. Pristupljeno 8. 1. 2022. 
  8. ^ Isaiah 34:14
  9. ^ Müller-Kessler, Christa (2001). „Lilit(s) in der aramäisch-magischen Literatur der Spätantike”. Altorientalische Forschungen. Walter de Gruyter GmbH. 28 (2): 338—352. S2CID 163723903. doi:10.1524/aofo.2001.28.2.338. 
  10. ^ Davidson, Gustav (1967). Dictionary of Angels.pdf A Dictionary of Angels including the Fallen Angels. Simon and Schuster. str. 174. ISBN 002907052X. 
  11. ^ B., Shapiro, Marc (2008). Studies in Maimonides and his interpreters. University of Scranton Press. str. 134. ISBN 978-1-58966-165-3. OCLC 912624714. 
  12. ^ Blair
  13. ^ Farber, Walter (1990). Reallexikon der Assyriologie und vorderasiatischen Archäologie. str. 23—24. . (RLA), 7, Berlin, de Gruyter,ISBN 3-11-010437-7.
  14. ^ Hutter, Manfred (1999). „Lilith”. Ur.: Van Der Toorn, K. Dictionary of Deities and Demons in the Bible DDD. Leiden: Brill. str. 520—521. ISBN 90-04-11119-0. 
  15. ^ „Stalking Us for 9,000 Years: The Levantine Origins of the Undead”. Haaretz. Arhivirano iz originala 5. 12. 2022. g. Pristupljeno 7. 1. 2024. 
  16. ^ Marlene E Mondriaan (UP). „Lilith and Eve – wives of Adam”. Sabinet African Journals. 
  17. ^ Emrys, Wendilyn (mart 2018). „The Transformations of a Goddess: Lillake, Lamashtu, and Lilith” — preko Research Gate. 
  18. ^ Genesis 1:27
  19. ^ Genesis 2:22
  20. ^ Schwartz, Howard (2006). Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford University Press. str. 218. ISBN 978-0-19-532713-7. 
  21. ^ a b Kvam, Kristen E.; Schearing, Linda S.; Ziegler, Valarie H. (1999). Eve and Adam: Jewish, Christian, and Muslim Readings on Genesis and Gender. Indiana University Press. str. 220—221. ISBN 978-0-253-21271-9. Arhivirano iz originala 17. 8. 2023. g. Pristupljeno 26. 3. 2017. 
  22. ^ Freedman, David Noel (ed.) (1997, 1992). Anchor Bible Dictionary. New York: Doubleday. "Very little information has been found relating to the Akkadian and Babylonian view of these figures. Two sources of information previously used to define Lilith are both suspect."
  23. ^ Isaiah 34:14
  24. ^ a b „Lilith: Lady Flying in Darkness”. My Jewish Learning (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 3. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2023. 
  25. ^ „Babylonian Talmud: Tractate Shabbath”. Arhivirano iz originala 20. 7. 2023. g. Pristupljeno 4. 6. 2024. 
  26. ^ Shaked, Shual (2013). Aramaic Bowl Spells. str. 120—130. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лилит&oldid=28932262”