Meščjorski nacionalni park

Meščjorski nacionalni park
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Mjesto	Rjazanjska oblastRusija
Najbliži grad	Rjazanj
Koordinate	55° 08′ N 40° 10′ E
Površina	66 km²
Osnovano	1992. godine

Meščjorski nacionalni park (rus. Национальный парк «Мещерский») obuhvata obimna močvarna područja (bare, tresetne brane, reke i jezera) i šume bora i breze na Istočnoevropskoj niziji u severnom delu Rjazanjske oblasti u Rusiji, oko 120 km istočno od Moskve. Stanište u močvarama obezbeđuje izuzetno bogat biodiverzitet među biljkama i životinjama. Park je dobio ime po srednjovekovnom plemenu Meščjora, koje je živelo na tim prostorima. "Meščjorski" (Meщёrskiй) nacionalni park ne treba poistovećivati sa nacionalnim parkom "Meščjora" (Meщёra), koji se nalazi severnije u Vladimirskoj oblasti. Pod zaštitom parka je deo reke Pra, jezero Beloje, i pripadajuće močvare i šume. Oko 54% teritorije parka je iskorišćeno u poljoprivredne svrhe od strane lokalnih zajednica.

Meščjora nacionalni park čini deo močvarnog područja "Plavna livada reka Oke i Pra" po Ramsarskoj konvenciji (Ramsar ID #167), kao močvarno područje od međunarodnog značaja.

Topografija

Meščjorski se nalazi u ravnoj, drevnoj aluvijalnoj dolini formiranoj u periodu kvartar povlačenjem glečera. Sliv reke Pra obuhvata male reke (uključujući reke Buž i Pol), potoke, i 48 km dugačak lanac jezera međusobno povezanih kanalima. Jezera su plitka (ispod 1,1 m pri niskom vodostaju), sa obalama obraslim šiprazima. Najveća jezera su: Velikoje, koje ima vodenu površinu od 20,7 km², Dubovoje (12,2 km²) i Martjnovo (2,46 km²). Na ušću reka Pra i Oke, poplavna livada je 10 km široka.

Nadmorska visina u parku se kreće od 80 m do 120 m. Močvare u letnjem periodu imaju nizak vodostaj i često presušuju. Kao i većina nacionalnih parkova u Rusiji, i Meščjorski je podeljen na zone prema nivou zaštite. Od 1995. godine zonski plan Meščjorskog nacionalnog parka obuhvata sledeće zone:

• Zona striktne zaštite: 20,1 hiljada hektara (19,8%)
• Ekološka restauracija: 50,8 hiljada hektara (49,3%)
• Tradicionalne ekonomske aktivnosti: 29,4 hiljada hektara (28,6%)
• Rekreacija i usluge za posetioce: 2,7 hiljada hektara (2,6%)

• 
  Jezero Beloje, severni deo Rjazanjske oblasti
• 
  Jezero Sokorevo, na reci Pra

Klima i ekoregion

Klima u parku Meščjorski je umerenokontinentalna (Kepenova klasifikacija klimata Dfb), karakterišu je četiri različita godišnja doba, izražena razlika između zimskih i letnjih temperatura, dugih zima i kratkih, toplih i kišnih leta. Prosečne temperature variraju od -10 °C u januaru do 24 °C u julu. Prosek godišnjih padavina iznosi 406 mm.

Rjazanj, Rjazanjska oblast, Rusija
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     1,4     20 7     1,1     21 8     1     32 18     1,5     51 35     1,9     67 47     2,4     74 54     3,4     76 57     2,2     73 54     2,1     62 45     2     47 35     1,9     33 24     1,7     25 15 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima Izvor: climate-date.org
Metrička konverzija J F M A M J J A S O N D     36     −7 −14     28     −6 −13     25     0 −8     38     11 2     48     19 8     61     23 12     86     25 14     56     23 12     53     17 7     51     9 2     48     0 −5     43     −4 −10 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm

Biljke

U šumovitim predelima dominira bor, gde su zemljišta peskovita.. Na manje peskovitom zemljištu, najčešće se sreću breza, jasika, jova, i neke vrste smrča. Naučnici su identifikovali 866 vrsta vaskularnih biljaka u parku, od kojih je 47 klasifikovano kao ranjivo.

Životinje

Južni deo parka je tajga, gde žive veliki sisari poput losa, divlje svinje, i mrkog medveda duž ivica šume. Broj dabrova se brzo povećava, zajedno sa muskratima u jezerima i kanalima. U proleće, ptice selice stižu u velikom broju, posebno guske i patke, sa barskim pticama u močvarama. Najčešće ribe u reci Oki i jezerima u parku su: grgeč, štuka, klen, deverika, bodorka, i druge. U ugrožene vrste koje naseljavaju park spada Nyctalus lasiopterus.

Nyctalus lasiopterus

Istorija

U srednjem veku područje parka je bilo naseljeno plemenom Povolških Finaca, poznatijih kao Meščjora. Bili su lovci, ribari, i zanatlije; zbog toga što močvarna područja nisu privlačila plemena koja su se bavila poljoprivredom (kao što su Sloveni) a koja su se selila u 11. i 12. veku, pleme Meščjora uspelo je da sačuva svoj jezik i identitet sve do 16. veka.

Ruski slikar Abram Arhipov živeo je u selu na ovom području i slikao živopisne pejzaže krajem 1800-ih. Sovjetski pisac Konstantin Paustovski takođe je živeo u ovom području, i pisao je o prirodnom okruženju Meščjorskog.

Šumski požari i tresetni požari predstavljaju veliku opasnost za park Meščjorskog. Mnoga područja su prilično suva tokom leta, a isušeni treset – kao prirodno gorivo – je veoma zapaljiv. Da bi se opasnost smanjila, radi se na povećanju nivoa vode u parku i povećava se upotreba savremene protiv požarne opreme i tehnike. Od 2003. godine sprovodi se dugoročni program restauracije treseta. Preko 6.000 ha degradiranog treseta je ponovo obrađeno do 2015. godine.

Turizam

Park je veoma popularan za rekreaciju na otvorenom - planinarenje, biciklizam, kampovanje, vožnja brodom, ribolov, sakupljanje bobičastih voća i pečurki itd. Park snažno naglašava ekološko obrazovanje, sa dečijim kampovima, festivalima i naučnim učešćem.