Milica Babić Andrić
Milica Babić Andrić | |
---|---|
Datum rođenja | 2. septembar 1909. |
Mesto rođenja | Bosanski Šamac, Austrougarska |
Datum smrti | 24. mart 1968.58 god.) ( |
Mesto smrti | Herceg Novi, SR Crna Gora, SFR Jugoslavija |
Supružnik | Nenad Jovanović (1933—1957) Ivo Andrić (1958—1968) |
Milica Babić Andrić (Bosanski Šamac, 2. septembar 1909 — Herceg Novi, 24. mart 1968) bila je srpski kostimograf i univerzitetski profesor.[1][2]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođena je u trgovačkoj porodici kao ćerka Stevana i Zorke Babić (1887—1974), rođene Pisarević, 2. septembra 1909. u Bosanskom Šamcu.[3]
Školovala se u Beču 1925—1929. godine na Školi za primenjenu umetnost. Praksu je završila u Parizu[1], u fabrici tkanina „Rodije” (fr. Rodier). Od 1930. do 1931. predavala je na Višoj ženskoj zanatskoj školi u Beogradu. Od 1. februara 1931. sa prekidima do 1964. je bila kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu, kao prvi školovani kostimograf u srpskom pozorištu[4], a za to vreme opremila je oko tri stotine dramskih, operskih i baletskih predstava. Radila je najviše sa rediteljima Brankom Gavelom, Josipom Kulundžićem, Hugom Klajnom, Rašom Plaovićem, scenografima Vladimirom Žedrinskim, Stanislavom Beložanskim, Ananijem Verbickim i Miomirom Denićem.
Bila je na umetničkom usavršavanju u Berlinu od juna 1939. do maja 1941, tada je bila i modni dopisnik „Politike“. Od 1934. predavala je na Glumačkoj školi beogradskog Narodnog pozorišta, a posle Drugog svetskog rata bila je profesor kostimografije na Akademiji primenjenih umetnosti i Pozorišnoj akademiji u Beogradu (od 1950. godine).
Sarađivala je sa pozorištima u Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Zagrebu, Sarajevu, Banjaluci, Skoplju, Dubrovniku i Ljubljani. Na prvoj izložbi pozorišne scenografije 1938. godine u paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ izlagala je nacrte za 17 scensko-muzičkih dela.
Kostimima je opremila filmove „Živjeće ovaj narod” (1947), „Svi na more” (1952), „Njih dvojica” (1955), „Gospođa ministarka” (1958) i „Mis Ston” (1958).
Kao gost u Sarajevskoj operi, dala je kostimografije za „Koštanu” (1949), „Figarovu ženidbu” (1950), „Žetvu” (1950) i „Ljubavni napitak” (1951).
Za rad na polju kostimografije dobila je Orden rada sa zlatnim vencem (1949), „Sterijinu nagradu za kostim” (1949) i plaketu grada Beograda (1964).[5]
Bila je prvo udata, 1932. godine, za novinara, diplomatu i prevodioca Nenada Jovanovića (1907 — 1957), a posle njegove smrti udala se 27. septembra 1958. za književnika Ivu Andrića.[6][7]
Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[5][8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „BABIĆ-JOVANOVIĆ-ANDRIĆ Milica”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Pristupljeno 23. 1. 2024.
- ^ Lazukic, Natasa (2023-04-21). „NIJE BILA SAMO ŽENA NOBELOVCA: U rodnom Šamcu otvorena spomen-kuća Milice Babić Andrić (FOTO/VIDEO)”. Novosti (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-29.
- ^ Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, pp. 31, izd. Prosveta, Beograd 2009.COBISS.SR 170123788
- ^ Srpski biografski rečnik, tom 1, Matica srpska. . Нови Сад. 2004. pp. 335,. ISBN 978-86-83651-49-8.
- ^ а б „Život i djelo Milice Babić”. vijesti.me. Приступљено 23. 1. 2024.
- ^ 100 личности, људи који су променили свет, број 93. „Иво Андрић“, издат 19. јануара 2011, pp. 18, ISSN 1791-6127
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Kako su se zavoleli Ivo Andrić i Milica Babić (1. deo) – ljubav prikrivena snovima i hartijom”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
- ^ Kravljača, Olgica (2023-07-19). „Milica Babić: Žena koju je Ivo Andrić upoznao na Dorćolu, čekao 20 godina i zavoleo za ceo život”. Ona.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29.
Литература
[uredi | uredi izvor]- О. Милановић, П. Васић и А. Слијепчевић: Милица Бабић, уметник сценског костима (монографија), Београд 1973.
- Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Бабић-Јовановић, Милица“. 2004. ISBN 978-86-83651-49-8. str. 335,.
- Simo C. Ćirković: Ko je ko u Nedićevoj Srbiji 1941-1944, izd. Prosveta, Beograd 2009, odrednica „Babić, Milica S.“ pp. 31,COBISS.SR 170123788
- Narodno pozorište Sarajevo: 1921-1971/odgovorni urednik Ubavić Vlajko
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Milica Babić-Andrić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dnevnik Milice Babić-Andrić[mrtva veza], Godišnjak grada Beograda, strane 195-217, 1998/99. godine
- Sve žene Ive Andrića - feljton („Večernje novosti“, 17-30. septembar 2006)[mrtva veza]
- Andrićeva žena koje nema (B92, 7. maj 2015)
- Od ljubavi se ne može pobeći („Večernje novosti”, 13. mart 2019)