Морке

Morka preusmerava ovde. Za naselje u Italiji pogledajte stranicu Morka (Verčeli).

Morke
Misirka (Numida meleagris)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Galliformes
Porodica:	Numididae Longchamps, 1842
Rodovi
Agelastes Numida Guttera Acryllium

Morke (lat. Numididae) su porodica ptica iz reda koka (lat. Galliformes). Porodica se sastoji od 4 roda i 6 vrsta, koje sve naseljavaju Afriku. Oni su endemične za Afriku i svrstavaju se među najstarije galiformne ptice. Filogenetski, one su se odvojile od jezgra Galliformes posle Cracidae (čačalake, guane i kurasove) i pre Odontophoridae (prepelice Novog sveta). Eocenska fosilna linija Telecrex je povezana sa morkama; Telecrex je nastanjivao Mongoliju i možda je iznedrio najstarije od pravih fazijanida, kao što su krvavi fazani i ušati fazani, koji su evoluirali u vrste prilagođene planinskim visinama sa porastom Tibetanske visoravni. Dok su moderne vrste morki endemske za Afriku, misirke su uvedene kao pripitomljene ptice na drugim mestima.

Pero morke

Jato morki slobodno luta na ranču u Teksasu (SAD)

Opis

Morke izgledom podsećaju na jarebice, ali za razliku od njih imaju gole glave, sem obe vrste iz roda ćubaste morke (Guttera) koje imaju crne ćube na glavi, dok strvinarska morka na potiljku ima kratko perje. Većina vrsta morki ima crno i tamno sivo perje sa velikim brojem belih tačaka, sem obe vrste iz roda šumske morke (Agelastes) koje bele tačke na perju nemaju. Morke dostižu dužinu od 40–71 cm i težinu od 700–1.600 g.

Sistematika

Rodovi i vrste morki:

• Rod šumske morke (Agelastes)
  • Beloprsa morka
    (Agelastes meleagrides)
  • Crna morka
    (Agelastes niger)
• Rod misirka (Numida)
  • Misirka
    (Numida meleagris)
• Rod ćubaste morke (Guttera)
  • Glatko ćubasta morka
    (Guttera plumifera)
  • Kovrdžavo ćubasta morka
    (Guttera pucherani)
• Rod morka lešinarka (Acryllium)
  • Morka lešinarka ili strvinarska morka
    (Acryllium vulturinum)

Filogenija

Kladogram baziran na studiji De Čena i saradnika objavljenoj 2021.

Numididae	Numida     Agelastes         Guttera     Acryllium

Ponašanje

Najmanje tri vrste morki su nedovoljno proučene. Za vrste za koje postoje informacije, poznato je da su obično monogamne, isti par ostaje zajedno ceo život ili u dužem periodu, ali kod pripitomljenih misirki (Numida meleagris) i kenijske podvrste kovrdžavo perjane ćubaste morke (Guttera pucherani) postoje zabeleženi slučajevi poligamije. Sve vrste morki su društvene ptice i po pravilu žive u malim ili velikim jatima.

Za razliku od drugih porodica kokoški, morke aktivno brane i sebe i svoje piliće kljucanjem, grebanjem i udaranjem krilima.

Ishrana

Morke se hrane insektima i semenom. Jata morki prate krda životinja i hrane se crvima iz životinjskog izmeta i lešina. Morke su značajne u kontoli krpelja, muva, skakavaca, škorpiona i ostalih beskičmenjaka.

Rasprostranjenost i stanište

Morke su naseljene širom Podsaharske Afrike. Neke vrste naseljavaju skoro celo područje, dok su druge ograničene na njegov deo, kao na primer glatko perjana ćubasta morka koja naseljava zapadni deo centralne Afrike i strvinarska morka koja naseljava severoistočnu Afriku. Naseljavaju uglavnom poluotvorena staništa kao što su savane ili polupustinje, dok neke vrste kao što je crna morka naseljavaju pretežno šumska staništa.

Misirka je preneta u Evropu, istočnu Afriku, na Antile, u SAD, Veliku Britaniju i Indiju, gde se uzgaja kao domaća životinja.

Vrste za koje su poznate informacije su obično monogamne, pare se doživotno ili su serijski monogamne; međutim, zabeleženi su povremeni izuzeci za morke sa šlemovima i kenijske perjanične morke, za koje je prijavljeno da su poligamne u zatočeništvu. Sve morke su društvene i obično žive u malim grupama ili velikim jatima. Iako su monogamne, vrste najmanje izvedenih rodova Guttera, Agelastes i Acryllium teže socijalnoj poliandriji, osobini koja se deli sa drugim primitivnim galiformima kao što su krestasta jarebica i kongoanski paun.

Morke putuju iza krda životinja i ispod trupa majmuna, gde se hrane đubrivom i predmetima koji su pali u prizemni sloj sa krošnje. One igraju ključnu ulogu u kontroli krpelja, muva, skakavaca, škorpija i drugih beskičmenjaka. One čupaju crve sa leševa i stajnjaka.

Divlje morke su jaki letači. Njihovi grudni mišići su tamni (aerobni metabolizam), što im omogućava da se održe u letu na značajne udaljenosti ako postoji preka potreba. Požari trave i žbunja su im stalna pretnja, a bekstvo je najefikasnije rešenje.

Neke vrste morki, poput lešinara, mogu duže vremena ostati bez vode za piće, jer umesto toga dobijaju vlagu iz hrane. Mlade morke (zvane kits) su veoma osetljive na vremenske prilike, posebno niske temperature.

Morke nisu poznate kao dobre majke, ali u divljini, mužjak morke (morac) može pomoći u čuvanju mladih tokom dana tako što ih održava toplim i pronalazi hranu. Ponekad, više od jednog petla pomaže u podizanju mladih. Morke (kokoške i petlovi zajedno) su dobri roditelji. Tokom toplog vremena, malo je verovatno da će petao da leži na polićima tokom noći (prepuštajući tu dužnost kokoši), ali može pomoći kokoški da ih zagreje noću kada temperature padnu ispod nule.

Morke mogu biti obučene da idu u kokošinjce (umesto da se smeštaju na drveću) kada su veoma mlade. Kada se izlegu i budu spremne da napuste leglo (oko 3 nedelje), mogu biti zatvorene u kokošinjcu najmanje 3 dana kako bi naučile gde je „dom“. Kada roditelji morki (koji se već legu u kokošinjcu) podižu sopstvene piliće, kokoška napolju leži na njima noću, ali onda roditelji uče piliće da uveče idu u kokošinac oko treće nedelje starosti.

Svaki pol ima drugačiji poziv, koji se može koristiti da se napravi razlika između ženske i mužjaka. Za razliku od pilića (koje uglavnom najbolje obitavaju sa jednim petlom za jato kokošaka), morke dobro funkcionišu sa jednim petlom za svaku kokošku.

Pokazalo se da morke deluju kao sredstvo odvraćanja od lisica. Zbog širenja lajmske bolesti od krpelja, morke se često drže, jer jedu krpelje.

Morke kao hrana

Meso morke je suvo i mršavije od pilećeg mesa i ima divlji ukus. Ono ima neznatno više proteina od piletine ili ćuretine, otprilike upola manje masti od piletine i nešto manje energije hrane po gramu. Njihova jaja su znatno bogatija od jaja kokoški.

• 
  Čubasta morka u Južnoj Africi
• 
  Glava lešinarske morke
• 
  Šlemaste morke u Namibiji

Literatura

• Madge; McGowan. Pheasants, Partridges and Grouse. ISBN 978-0-7136-3966-7. 
• Martínez, I. (1994). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J., ur. "Family Numididae (Guineafowl)". Handbook of the Birds of the World, Vol. 2. New World Vultures to Guineafowl. Barcelona: Lynx Edicions. str. 554—570. ISBN 978-84-87334-15-3. 
• Madge, Steve; McGowan, J. K.; Kirwan, Guy M. (2002). Pheasants, Partridges and Grouse: A Guide to the Pheasants, Partridges, Quails, Grouse, Guineafowl, Buttonquails and Sandgrouse of the World. A. C. Black. str. 346. ISBN 9780713639667. 
• Wu, Yanhua; Ruan, Wenke; Cui, Defeng; Li, Huanrong (2012). „Identification of a Toll-Like Receptor 1 in Guinea Fowl (Agelastes niger)”. Biochemical Genetics. 50 (9–10): 702—716. PMID 22570094. S2CID 15885569. doi:10.1007/s10528-012-9513-5. 
• Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: Latin). 1 (10th izd.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. str. 158. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Linnaeus, Carl (1764). Museum S:ae R:ae M:tis Adolphi Friderici Regis (na jeziku: Latin). 2. Holmiae (Stockholm): Salvius. str. 27. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
• Martínez, I.; Kirwan, G.M. „Helmeted Guineafowl (Numida meleagris)”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions, Barcelona. Pristupljeno 18. 10. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Gibbon, Guy. Roberts VII Multimedia Birds of Southern Africa (iPhone and iPad version 2.4 izd.). John Voelker Book Fund. Southern African Birding CC 2012–2016. 
• Duffy, David Cameron; Downer, Randall; Brinkley, Christie (jun 1992). „The effectiveness of Helmeted Guineafowl in the control of the deer tick, the vector of Lyme disease” (PDF). The Wilson Bulletin. 104 (2): 342—345. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-10-07. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Daley, M. A.; Usherwood, J. R.; Felix, G.; Biewener, A. A. (2006). „Running over rough terrain: guinea fowl maintain dynamic stability despite a large unexpected change in substrate height.” (PDF). Journal of Experimental Biology. 209 (Pt 1): 171—87. PMID 16354788. S2CID 8640533. doi:10.1242/jeb.01986 . 
• Skeod, C.J. (1962). „A Study of the Crowned Guinea Fowl Numida Meleagris Coronata Gurney”. Ostrich. 33 (2): 51—65. doi:10.1080/00306525.1962.9633435. 
• Mentis, M. T.; Poggenpool, B.; & Maguire, R. R. K. „Food of the helmeted guineafowl in highland Natal”. South African Journal of Wildlife Research. 5 (1): 23—25. 
• Little, R.M.; Perrings, J.S.A.; Crowe, T.M. „Notes on the diet of helmeted guineafowl Numida meleagris on deciduous fruit farms in the Western Cape Province, South Africa”. South African Journal of Wildlife Research. 25 (4): 144—146. hdl:10520/EJC116978. 

Spoljašnje veze

• Guineafowl videos on the Internet Bird Collection
• SPPA article on Guinea Fowl Early Birds: Guinea Fowl by Dennis Headley