Okružna bolnica u Nišu

Okružna bolnica u Nišu
Kuća u kojoj je 1881. godine osnovana Okružna bolnica
Osnovana	17. jula 1881
Zemlja
Prvi upravnik	dr Anton Zajiček
Sedište	Niš (Srbija)
Adresa	Melentijeva bb

Okružna bolnica u Nišu, osnovana 17. jula 1881, prva je srpska, civilna zdravstvena ustanova u Nišu i široj okolini osnovana nakon oslobođenja juga Srbije od Turaka 1878. i njegovog ulaska u sastav Kneževine Srbije. Sa radom je počela tri godine nakon osnivanja Vojne bolnice Niš (1878) uz pomoć njenih lekara, na inicijativu Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije, kao preteča sadašnjeg Kliničkog centra.

Nazivi bolnice

Okružna bolnica od 1881. do 1915. • Niška okružna bolnica I reda od 1915. do 1922. • Niška oblasna bolnica 1922. do 1929. • Državna bolnica 1929. do 1948. • Opšta gradska bolnica 1948. do 1959. • Opšta sreska bolnica 1959. do 1961. • Opšta bolnica 1961. do 1965. • Klinička bolnica 1965 do 1971. • Univerzitetski klinički centar od 1971. do 1993. • Klinički centar Niš od 1993.

Uslovi koji su prethodili nastanku bolnice

Srpska vojska na čelu sa knezom Milanom ulazi u oslobođeni Niš, 11. januara 1878..

U ovoj zgradi, nekada turske bolnice kod Ćele Kule, osnovana je Velika niška vojna bolnica 1878.

Borbe za oslobođenje Niša od Turaka, Kneževina Srbija je otpočela 29. decembra 1877. Knez Milan Obrenović je ušao u Niš 11. januara 1878. Članom 3 Sanstefanskog sporazuma Niš je pripojen Kneževini Srbiji. U periodu od oslobođenja do Majskog prevrata Niš je često nazivan Druga prestonica Srbije.

Početkom 1878. u Nišu je živelo 12.801 stanovnika u gradu nije bilo diplomiranih lekara. Odmah po oslobođenju Niš je u higijenskom pogledu predstavljao stravičnu sliku. Kod obolelih su dominirale tuberkuloza, trbušni tifus, dizenterija, malarija i polne bolesti. Zdravstveno vaspitanje nije postojalo. Kuće su uglavnom bile neuslovne za stanovanje, ulice uzane, prljave kao i dvorišta u koja se izlivala otpadna voda. U dvorištima se slobodno čuvala stoka a vodosnabdevanje i uklanjanje otpadaka bilo je nerešeno, te su zbog velike blizine zagađivača i bunara bile česte epidemije crevnih zaraznih bolesti.

Zdravstvena kultura stanovništva bila je na niskom nivou. Sujeverni narod koristio je usluge nadrilekara, travara, vidara i turskih hećima.

Niš je postao pogranični garnizon, a nakon povlačenja Turaka i njihovih lekara, ostao je bez valjane zdravstvene zaštite, u trenutku kada je gradom vladala velika smrtnost njenih građana, što je zahtevalo hitno osnivanje bolnice.

Oslobađanjem Niša od Turaka i ulaskom u grad srpska vojska građanima Niša nije donela samo slobodu već i zdravstvenu zaštitu. Sa njom u Niš pristižu i prvi školovani lekari, apotekari i lekarski pomoćnici. Ta godine osnivana je i prva zdravstvena ustanava u Nišu, Vojna bolnica kod Ćele Kule.

Formiranje i početak rada Vojne bolnice za grad Niš, širu okolinu, i ceo jug Srbije značio je istovremeno prvi začetak organizovane zdravstvene zaštite stanovništva na ovim prostorima. Njenim osnivanjem započeo je i razvoj zdravstva u Nišu.

Tri godine nakon osnivanja Vojne bolnice osnovana je 1881. i prva civilna, Okružna bolnica u Nišu, zahvaljujući eminentnim lekarima Vojne bolnice koji su honorarno radili (kao i veći broj njenih pripadnika) i time doprineli njenom u osnivanju i radu.

Neposredno pred osnivanje Okružne bolnice u Nišu, 1880. godine, celoj Srbiji bilo je 105 lekara i 15 lekarskih pomoćnika, (od kojih je oko 40% , ili 38 lekara i 2 lekarska pomoćnika radilo u Beogradu), 25 babica (od kojih je 75% ili 19 radilo u Beogradu) i 32 apotekara. U niškom okrugu te godine je radilo 9 lekara i 2 apotekara.

Nastanak i razvoj 1881 — 1908

Prva lokacija Okružne bolnice (slika u šablonu) na planu grada Niša iz 1878.

Juna meseca 1881. Ministarstvo unutrašnjih dela Srbije, stavlja u zadatak svome inspektoru dr M. Jankoviću

„ ...„da što skorije krene na put i ode u Niš, Prokuplje, Knjaževac, Pirot, Vranje, Loznicu i Ćupriju i da tamo ustroji i otvori okružne bolnice i kao ovlašćeni delegat može preduzeti i izvršiti sve one mere u granicama zakona i sanitetskog budžeta, koje za udesne nađe, da se dotične bolnice što pre otvore“... ”

Dr M Janković je stigao u Niš 2. jula 1881. i odmah postavio zahtev okružnom načelniku Niša, da naredi opštinskom sudu da pronađe sve kuće u Nišu,...„koje bi se za bolnicu mogle upotrebiti“... Lično je sve kuće pregledao 6. jula 1881. i o zatečenom stanju izvestio svog načelnika:

„ ...„pogodim se sa nekim Andonom za njegovu kuću koja je od sviju najudesnija bila. U ovoj kući ima 9 dobrih soba, 3 kujne, i još 3 male komore; ima dosta prostorija za sve potrebe u bolnici i mogu se lako do 40 bolesnika smestiti. Pogođeno za 10 dukata mesečne kirije. Naredio sam da se zaključi ugovor za kućnu kiriju i njene opravke da se izvrše i personal spremi. Napravljen je i dogovor sa upravnikom zatvora da se stolarski i kačerski posao za bolnicu izradi u zatvorskoj radionici“... ”

Odluka o osnivanju bolnice i njena prvi zadaci

Po odluci Dr M Jankovića, Okružna bolnica u Nišu, je osnovana i smeštena u privatnoj kući iznajmljenoj za te potrebe, koja se nalazila na levoj obali Nišave, iznad gradskog parka. Prve pacijente je primila 17. jula 1881. Prema „Zakonu o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja od 30. marta 1881.“ Okružna bolnica u Nišu je morala da nabavi:
„... pečat sa grbom, sanduk hirurških instrumenata, akušerski pribor, džepni etvi, esmarhov konstriktor, pribor za hloroformiranje, pribor vaginalnih spekula, klješta za zube, pravavcove štrcaljke, jedan sanduk instrumenata za sekciranje, sanduk za ručnu apoteku sa lekarijama, alat za puštanje krvi, džezve za tej, klistir, irigator sa raznim nastavcima, bubrežni legen, termometar, sunđere, peškire i tegove...“

Prvobitna namena bolnice

U prvo vreme, Okružna bolnica je bila utočište za obolele prostitutke od veneričnih bolesti i lica obolela od tuberkuloze. Razlog za donošenje takve odluke bio je veliki problem sa prostitucijom u Nišu koji je utoliko bio veći jer Niš (pored Beograda) najviše imao putnika i stranaca, koji su kroz grad prolazili glavni Balkanskim drumovi i ima mnogo vojske u garnizonu. Bolesnici su primani na osnovu uverenja opštine o imovnom stanju. Siromašni bolesnici su lečeni na teret sanitetskog fonda, a za obolele od sifilisa nije bilo potrebno nikakvo uverenje. Bolesnik je podnosio i ispravu od policije ili opštinskog suda gde se razboleo i kako je bolest tekla. U bolnici se bolesnik morao okupati, a njegovo odelo je čuvano u bolničkom magacinu.

Prvi personal bolnice

Prvi personal bolnice činila su dva bolničara, jedna nudilja i jedna kuvarica „... a glavnu funkciju vršio je jedan lekarski pomoćnik sa ekonomom...“ sve do imenovnja prvog upravnika Okružne bolnice u Nišu diplomiranog lekara dr Antona Zajičeka. Dužnost pomoćnog lekara dugo je obavljao je Jovan Pambukovica.

Prvi upravnik bolnice sa diplomom medicine dr Antonije Anton Zajiček (1845-1888), lekar češkog porekla bio je jedan od pionira srpske medicine u Nišu. Po završenim studijama medicine, dr Antonije Zajiček je došao u Srbiju 1879. godine, samo godinu dana nakon oslobođenja Niša i južnih krajeva Srbije od Osmanlija, i Ukazom kneza Milana M. Obrenovića, postavljen je za kontraktualnog fizikusa Okruga niškog-službenika V klase. Kao okružni fizikus dr Zajiček je istovremeno obavljao i dužnost upravnika Okružne bolnice u Nišu.

Pod rukovotstvom majora dr Mihajla Petrovića, prvog stalnog hirurga u Nišu, otvoreno je hirurško odeljenje u niškoj Okružnoj bolnici

„ Po tadašnjim zakonima, fizikus je bio državni činovnik pa je imao da leči sve kojima je pomoć bila potrebna, a siromašne na teret bolnice. Morao je da živi u mestu zaposlenja, a njegova misija čuvara narodnog zdravlja uključivala je dužnosti upravnika bolnice, higijeničara, epidemiologa a vrlo često i marvenog lekara. Treba imati na umu da su u to vreme vladale velike epidemije i da je u Srbiji bilo nekoliko karantina ili tzv sastanaka za ljude i za stoku, a najbliži Nišu bio je aleksinački karantin. ”

Doktor Zajiček je ostao na dužnosti upravnika do 1887. kada ga zamenjuje dr Dimitrije Milićević, čijom zaslugom je uz stručnu pomoć prvog stalnog hirurga u Nišu - majora dr Mihajla Petrovića 1897. otvoreno Hirurško odeljenje Okružne bolnice u Nišu.

U isto vreme kada je otvoreno hirurško odeljenje Moravske stalne vojne bolnice Niš na inicijativu dr Dimitrija Milićevića, pod rukovotstvom majora dr Mihajla Petrovića, otvoreno je i hirurško odeljenje niške Okružne bolnice. Nažalost zgrada nije bila podesna. Po prostoru je bila mala, naročito za specijalan zadatak, koji joj je bio namenjen - lečenje ne samo nišlija već i građana iz „Stare Srbije“ i Makedonije koji su kroz Niš prolazili na putu za Sofiju. Evo kako stanje u hirurškom odeljenju opisuje njegov saosnivač dr Petrović:

„ ...„Ali, od kako bi otvoreno, hirurško odeljenje niške Okružne bolnice, dobi njena okolina izgled kakvog turskog vilajeta. Prepuniše je podanici iz Turske carevine, tako da je bivalo dana kada ni jednog bolesnika nismo imali iz svoje uže otadžbine“... ”

I pored takvih uslova u Okružnoj bolnici, za 45 dana rada u 1897. dr Mihajlo Petrović je izvršio 13 velikih hirurških operacija u narkozi. U narednim godinama bolnica beleži porast broja hirurških intervencija koje u 1908. dostižu brojku 400.

Uslovi koji su vladali u bolnici do 1907.

Od 1883. do 1887. godine, sa povremenim prekidima iz meseca u mesec, Okružnu bolnicu snabdevao je kontingentima lekova, jedan od prvih apotekara i vlasnika jedne od dve apoteke u Nišu oslobođenom od Turaka Đorđe Blesides, poznati nacionalni radnik i jedan od članova Niškog komiteta za borbu protiv Turaka. Snabdevanje bolnice iz ove apoteke prestaće sa smrću Đorđa Blesidesa 1888. godine.

Higijenski i drugi uslovi u bolnici su bili jako loši, zbog nedostatka novca, medicinskog osoblja i neuslovnosti objekta bolnice. U nastavku ovog teksta, čitalac će se uveriti da i Okružna bolnica u Nišu u vreme svog osnivanja i rada, nije mnogo odstupala po stanju i izgledu od ostalih bolnica u Srbiji kako to u svojim zabeleškama navodi dr Kandića (nap. dr M Dimić).

Najbolji prikaz o izgledu i organizacija rada u okružnim bolnicama toga doba, dao je u svojim zapisima dr Miloš Kandić u kojima iznosi svoje mišljenje o bolnicama u Srbiji s kraja 19. veka:

„ ..„Osamdesetih godina 19. veka okružne bolnice u Srbiji delile su se u bolnice prvog i drugog reda: u prvi red razvrstane su okružne bolnice u; Nišu, Kragujevcu, Zaječaru i Čačku, koje su mogle imati najmanje 100 bolničkih postelja i sledeća odeljenja u svom sastavu; internističko, hirurško, odeljenje za porodilje i ženske bolesti i odeljenje za zarazne bolesti. U drugi red razvrtane su ostale okružne bolnice. Rukovanje sa njima (nap. bolnicama) trebalo bi drugačije urediti, da one na većoj visini stoje negoli sada, da se njima pridadu svi oni uslovi bez kojih ne može biti nega i lečenja prema pravilima nauke i bez kojih će naše bolnice vazda u hrđavom glasu stajati kod našeg naroda, te će se i dalje radije lečiti travama, molitvama i vradžbinama itd. nego što će bolnicu potrefiti“... ”

Nije prošlo mnogo vremena, a u gradu je već bilo 20 lekara, šest apotekara, 16 lekarskih i osam apotekarskih pomoćnika i 236 bolničara. Među njima su bili; dr Leopold Šnekendorf, sreski lekar, dr Mihailo Marković, hirurg, dr Boguslav Zaviđal, lekar, Todor Lilas, varoški lekar, Vasilije Đ. Blesides, apotekar, Atila Okoličani, apotekar, Pera Aranđelović, apotekarski pomoćnik, Liška, sanitetski poručnik, Milan K. Branković, vojni apotekar, sanitetski major, Dimitrije Fredić i sanitetski poručnik, Milan K. Branković.

Od 1881. do 1909, Okružna bolnica u Nišu raspolagala je sa 50 bolesničkih postelja, a broj bolesnika za to vreme je porastao od 596 na 1073. U istom periodu upravnici Okružne bolnice bili su i doktori Đura Gavrić (1898-1902) i doktor Pavle Jeftić, koji je sa malim prekidima (u toku balkanskih ratova) radio u bolnici sve do smrti 1915. Opštinski lekari u Nišu do Prvog svetskog rata su bili: dr Mihajlo Liščinski, dr Mladen Grujić, dr Jovan Bogdanović (1896-1912), dr Đorđe Popović (1902-1912), dr Borivoje Beraha (1910-1914), dr Milan Petrović i dr Ilija Paligorić

Broj lečenih u Okružnoj bolnici je stalno rastao i 1907 768 lečenih bolesnika ostvarilo je 17.758 bolesničkih dana, uz prosek dana pri lečenju od 22,86. Izdaci za lekove bili su te godine 7.112 dinara, a za ostale potrebe 32.558 dinara.

Okružna bolnica u Nišu 1908 — 1915

Napredak u radu Okružne bolnice nastao je 1908. kada počinje izgradnja prve od tri namenske bolničkih zgrada na lokaciji današnjeg Kliničkog centra Niš, na imanju Todora Milovanovića od koga su otkupljena tri hektara slobodnog zemljišta za ovu namenu.

Niški okrug je 1909. godine imao 186.867 stanovnika, o čijem zdravlju se staralo 23 lekara, od toga 10 vojnih lekara u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici, i 13 gradskih, od čega tri u Okružnoj bolnici u Nišu. S porastom stanovništva rasla je i potreba za izgradnjom većih kapaciteta i zato je 1910. sledilo otvaranje nove zgrade Okružne bolnice u Nišu;
...„Tada je Dr Pavle Jeftić – upravnik - uz pomoć predsednika opštine Todora Milovanovića svečano otvorio novo zdanje Okružne bolnice, koje je imalo tri velike i nekoliko pomoćnih zgrada. Jedna je bila namenjena za smeštaj pacijenata, druga je bila infektivno odeljenje, treća je služila za upravu bolnice. Sve zgrade su bile osvetljene električnim svetlom, a bolničko dvorište zasađeno je stablima bagrema, kestena, borova“...

Zgrada hirurške klinike podignuta je u vreme kada je predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije bio Dragiša Cvetković.

Prve dve namenske zgrade (kožnog odeljenja-manja i internog odeljenja-veća) Okružne bolnice u Nišu izgrađene su 1908. i 1910. (slika levo)
Dograđena i renovirana zgrada internog odeljenja, 100 godina kasinje - oktobra 2010. (desno).
Obe zgrade danas su u sastavu Kliničkog centra Niš, koji nastavlja tradicije Okružne bolnice u Nišu

Najveća zgrada (na slici gore) namenjena bolesnicima imala je podrum, prizemlje i dva sprata (zgrada u kojoj se danas nalaze Klinika za gastroenteologiju i hepatologiju, Klinika za kardiovaskularne bolesti, Klinika za hematologiju i kliničku imunologiju i Klinika za endokrinologiju i bolesti metabolizma).
Druga manja, prizemna zgrada bila je namenjena za smeštaj bolesnike od zaraznih bolesti (u njoj se danas nalazi Centar za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Niša).
Treća, manja zgrada, namenski je građena za upravu Okružne bolnice i stanovanje upravnika i ekonoma (danas je to Klinika za kožne i polne bolesti).
Desno od glavnog ulaza u Okružnu bolnicu nalazila se kuhinja i štala za bolničke konje i volove.
U krugu bolnice bile su podignute i manje pomoćne zgrade za stanovanje osoblja, radionica i kapela. Od samog otvanja namenski građena bolnica imala je električno osvetljenje. Vodovoda i kanalizacije nije bilo, ali je za najveću zgradu voda obezbeđivana preko motorne pumpe iz bunara u dvorištu bolnice. Kapacitet Okružne bolnice je iznosio 170 postelja, a u bolnici su radila 4 lekara. U to doba Niš je imao 24.949 stanovnika

Rekonvalescenti od tifusa iz sobe br.19, Okružne bolnice u Nišu, marta 1915.

Do početka Prvog svetskog rata Okružna bolnica u Nišu bila je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih dela Srbije., a posle rata nailazi vreme naglog razvoja Bolnice u Nišu koja snaži, i menja nazive. Od 1915. godine do 1922. zvanični naziv bolnice u Nišu je Niška okružna bolnica prvoga reda, da bi znatno kasnije prerasla u Klinički centar Niš.,

Pod stručnim nadzorom upravnika, dr Pavla Jeftića, prvog niškog interniste i kardiologa, Okružna bolnica se razvijala uzlaznom linijom, ali su ratovi, a posebno ratne zaraze (epidemija kolere i pegavog tifusa) uticale negativno na dalji razvoj bolnice. Među brojnim žrtvama epidemije 1915. bio je i njen upravnik dr Jeftić. Umesto pokojnog dr Pavla Jeftića na dužnost upravnika dolazi dr Eva Haljecka, prvi ginekolog u Nišu, koja je imala nezahvalnu dužnost da Okružnu bolnicu preda okupatoru Srbije. Okružna bolnica iste godine je promenila naziv u Nišku okružnu bolnicu prvog reda.

Okružna bolnica u Nišu od 1915...

Glavni članak: Klinički centar Niš

Od 1915. do 1922. gosine zvanični naziv bolnice u Nišu je Niška okružna bolnica prvoga reda. U tom periodu bolnica je radila u veoma teškim ratnim uslovima i pod okupacijom sve vreme Prvog svetskog rata. Tako se u Niš, i Okružnu i vojnu bolnicu, 1914. i 1915, što sanitetskim vozom što dugim transportnim sredstvima, slivala ne samo „reka“ mnogobrojnih izbeglica, ranjenika i bolesnika već i „najezda“ miliona vašiju i bakterija, uzročnika epidemija bolesti. Tako će zajedno sa Vojnom bolnicom u Nišu Okružna bolnica postati jedna od najvećih epidemioloških zaraznih bolnica u Srbiji.

Vidi još

• Klinički centar Niš
• Vojna bolnica Niš
• Dom zdravlja Niš

Spoljašnje veze

• Zvanična prezentacija Kliničkog centra Niš