Osvajanje Kajmakčalana
| Osvajanje Kajmakčalana | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Bitoljske ofanzive (Kajmakčalan, Crna reka i Bitolj) | |||||||
.jpg) Srpska spomen-kapela Sveti Petar na Kajmakčalanu | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Srbija Francuska[1] |
 Bugarska Nemačka | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Živojin Mišić Moris Saraj[1] Vojin Popović[3] |
Kliment Bojadžijev[1] Stefan Bogdanov | ||||||
| Jačina | |||||||
|
srpske snage: 1. srpska armija Drinska divizija[4] Dobrovoljački odred[4] crnogorski vojnici[5] francuske snage:francuske[1] i ruske trupe[6] |
bugarske snage: 1. bugarska armija[7][8] 3. bugarska divizija[9] 11. makedonska divizija[10] nemačke snage:nemačke jedinice[7] | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| teški[2], oko 5.000[11] (4.643[12][10]) srpskih vojnika poginulo, ranjeno i nestalo[10] | nepoznati, ali teški[2] | ||||||
Osvajanje Kajmakčalana je bitka na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Učesnici bitke su Kraljevina Srbija i Kraljevina Bugarska. Bitka je ostala zapamćena u istoriji po velikom broju žrtava koje je pretrpela srpska vojska i po nadmorskoj visini na kojoj je vođena.
Da je Kajmakčalan bio značajna pozicija govore i nazivi: Bugari su ga zvali Borisov grad jer su mislili da je neosvojiv, a Srbi Kapija slobode jer su tu prvi put zakoračili u svoju zemlju.[13]
Uniforme
[uredi | uredi izvor]Pošto je tokom prelaska Albanije većina srpskih uniformi oštećena, srpska vojska je od 1916.te na Solunskom frontu dobila nove uniforme francuskog tipa. Ova uniforma sastojala se od plave bluze i plavih pantalona, cokula i francuskog Adrijana metalnog šlema. Jedino su oficiri srpske vojske zadržali staru uniformu. Bugarska vojska je nosila tamno zelenu uniformu, sa šapkama zelene boje koje su na obodu imale crvenu traku, a oko nogu su obmotavali tkaninu i vezivali je konopcima, preko koje su nosili cipele.[traži se izvor]
Pozadina
[uredi | uredi izvor]Početkom jeseni 1916. godine počela je dugoočekivana ofanziva Antante napredovanjem srpskih i francuskih snaga severno od Bitolja preko Moglenskih planina, dok su se britanske uputile ka Vardarskoj dolini.[2]
Bugari su se ušančili u teška utvrđenja.[2]
Bitka
[uredi | uredi izvor]Bitka je vođena između 12. i 30. septembra 1916. godine, kada je prva srpska armija, uz velike gubitke, uspela da zauzme vrh Sveti Ilija na visini od 2.524 metara, odbacujući Bugare prema Mariovu, gde je potom postavljena nova linija odbrane. Jedinice srpske vojske činili su prema vrhu Kajmakčalana, Kočobeju i Floki Valjevci iz 5.puka pukovnika Vojislava Čolakovića, prema Sivom bregu Užičani iz 4.puka pukovnika Vojislava Pavlovića, a prema Starkovom zubu Šapčani iz 6.puka pukovnika Jevrema Mihajlovića.[14] Između 26. i 30. septembra vrh je više puta bio zauziman dok ga srpska vojska nije konačno zauzela 30. septembra. Srbi su imali velike gubitke od oko 5.000 ljudi, uglavnom od bugarske artiljerije.
Rovovi na Kajmakčalanu su bili plitki, oko pola metra dubine bila je zdrava zemlja koja se lako kopala, a ispod pola metra bio je tvrd kamen.Da bi se zaštitili, srpski pešaci su ispred rovova slagali pločasto kamenje.[15]
Bugari su se toliko zaneli borbom da nisu razmotrili da uspostave dodatne odbrambene položaje iza utvrđenih grebena. Nakon pobede Srba, bugarski generalštab nije uspeo da na vreme da naređenje za povlačenje. Nakon primanja tog naređenja nisu imali zaklone pri povlačenju, tako da su dodatno izgubili oružje, opremu i ljudstvo.[8]
Sa strateškog aspekta bitka nije imala veći značaj za saveznike zbog zime koja je ubrzo došla i onemogućila svako veće pomeranje trupa.
Po zauzeću Kajmakčalana, Stevan Tucović, brat Dimitrija Tucovića zapisao je u svoj dnevnik: „Odmah po zauzeću Kajmakčalana izveo sam svoju bateriju na vis, gde sam video čudan i strašan prizor. Po rovovima ležali su mrtvi Bugari, sve jedan na drugog naslonjeni i sa puškama u rukama. Delovi tela bili su razbacani po onom platou visa. Vide se ljudi bez nogu, bez ruku, glave, stomaka. Ostala je masa ranjenika koja zapomaže ili su u samrtnom ropcu. To su unakažene i raznete trupine ljudskih tela, koje najbolje svedoče o grozotama, nekulturnosti i varvarizmu ratova.”
Posledice
[uredi | uredi izvor]Antanta i Srbija
[uredi | uredi izvor]Ovom pobedom srpska vojska je uspela da zaustavi bugarsku ofanzivu vođenu protiv položaja francuskog generala Morisa Saraja.[16] Ujedno ovo je bila i prva pobeda srpske vojske nakon napuštanja Srbije godinu dana ranije.[10]
Zauzimanjem Kajmakčalana olakšano je srpskoj 1. armiji i francuskim snagama da produže operacije u kojima će kasnije biti oslobođen Bitolj.[4] U novembru je osvojen pojas oko Bitolja, uključujući i sam Bitolj 19. novembra,[2] tako da je povraćen i oslobođen prvi komad otadžbine.[17]
Srpske snage su ukupno imale oko 5.000 odnosno 4.643 poginulih, ranjenih i nestalih vojnika,[18][10] od kojih je Drinska divizija imala je 3.320[18] odnosno 3.804 izbačenih iz stroja[4] ili tri četvrtine ukupnog broja vojnika.[10]
.jpg)
Centralne sile i Bugarska
[uredi | uredi izvor]Pad Kajmakčalana ubedio je Nemce da je središnji deo Solunskog fronta u krizi.[8]
Iako je poraz i za bugarske vojnike i za vojsku delovao deprimirujuće, bugarske pobede nad Rumunijom su ih ohrabrile.[1]
Nasleđe
[uredi | uredi izvor]Danas se na vrhu Kajmakčalana nalazi mala spomen kapela svetog Jovana Krstitelja. Južno od vrha i kapele nalazi se kosturnica gde leže kosti vojnika nađenih po brdima nakon bitke.
| „ | Mojim div-junacima neustašivim i vernim, koji grudima svojim otvoriše vrata slobodi i ostaše ovde kao večni stražari na pragu otadžbine. | ” |
| — Posveta Aleksandra Karađorđevića na spomen kapeli | ||
Osmatračnica koja se nalazila na Kajmakčlanku je preneta u Beograd.
Aleksa Šantić je posvetio istoimenu pesmu 1920. godine.
Nekoliko ulica u Srbiji nose naziv Kajmakčalanska.
Obeležavanje stogodišnjice
[uredi | uredi izvor]Na stogodišnjicu (2016) Srbija je obnovila kapelu i kosturnicu. U septembru 2016. godine, nizom svečanosti obeležena je godišnjica kajmakčalanske bitke. Ministar Aleksandar Vulin položio je cveće kod Spomenika osmatračnice sa Kajmakčalana u Pionirskom parku, i zajedno sa ambasadorom Švajcarske Konfederacije u Srbiji, Filipom Ge, simbolično je dao znak za početak memorijalnog maratona "Čast otadžbine", koji je organizovao Atletski klub "Plemenito srce" iz Beograda. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovali su obeležavanju stogodišnjice na samom Kajmakčalanu, nakon čega su položili vence i na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju.[19][20]
-
Osmatračnica srpske vrhovne komande na Kajmakčalanu, preneta u Beograd. -
Markica sa prikazom borbi na Solunskom frontu. -
Komemorativna poštanska markica za 100 godišnjicu bitke na Kajmakčalanu (2016).
Galerija
[uredi | uredi izvor]
-
Srpska plava uniforma sa Adrijana šlemom -
Bugarska vojska -
Regent Aleksandar Karađorđević osmatra položaje pred bitku na Kajmakčalanu. -
Srpska artiljerija na Kajmakčalanu -
Bojište na Kajmakčalanu -
Borisov Grad na Kajmakčalanu -
Dejstvo srpske artiljerije. -
Posledice bitke -
Oslobođeno stanovništvo posle pada Kajmakčalana (1916. godina). -
Fotografije poginulog Vojina Vuka Popovića nakon zauzeća Kajmakčalana -
Slika Kajmakčalana iz 1930. godine, jasno su vidljivi rovovi iz bitke. -
Ostaci bugarskog bunkera. -
Diorama Solunskog fronta. -
Srpska plava uniforma sa šlemom levo iz bitke kod Kajmakčalana
-
Stjepan Kolesnikov - Posle Kajmakčalana, 1925.
_-_M%C3%A9diath%C3%A8que_de_l%27architecture_et_du_patrimoine_-_APOR081214.jpg)
.jpg)
.jpg)
_-_Grunista_(environs)_-_M%C3%A9diath%C3%A8que_de_l%27architecture_et_du_patrimoine_-_APOR081191C.jpg)
_-_Grunista_-_M%C3%A9diath%C3%A8que_de_l%27architecture_et_du_patrimoine_-_APOR081211A.jpg)
.jpg)
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Kajmakčalan
- Osmatračnica srpske vrhovne komande na Kajmakčalanu
- Bitka na Crnoj reci
- Srpsko vojničko groblje u Skočiviru
- Kajmakčalanu u pohode
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d Todorov Kosta, Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman. 2007. pp. 95
- ^ a b v g d đ John B. Allcock, Antonia Young, Black Lambs and Grey Falcons: Women Travellers in the Balkans, (Berghahn Books, 2000) -, pp. 82
- ^ „Novosti: Junaci Kajmakčalana”. Pristupljeno 17. 4. 2013.[mrtva veza]
- ^ a b v g Vojna enciklopedija, II izdanje, Beograd. 1972. pp. 194
- ^ Klemenčič & Žagar 2004, str. 95.
- ^ Alan Palmer, Victory 1918, 2000 -, pp. 66, 67
- ^ a b Nigel Thomas, Ramiro Bujeirog, The German Army in World War I (2): 1915-17. 2004. pp. 28
- ^ a b v Hall 2010, str. 76.
- ^ „Milisav Sekulić: Obrazovanje Solunskog fronta (BORBE ZA KAJMAKČALAN)”. Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ a b v g d đ Hall 2010, str. 75.
- ^ Dusan-T Batakovic, Ljubomir Mihailović, Histoire du peuple serbe. 2005. pp. 259
- ^ Mitrović 2007, str. 165.
- ^ Stevan Jakovljević, „Srpska trilogija — knjiga druga“, pp. 231–232
- ^ Večernje Novosti, 12. Septembar 2023. Igor Gojković Juriš heroja na vrata Srbije
- ^ Večernje Novosti, 12. Septembar 2023. Igor Gojković Juriš heroja na vrata Srbije
- ^ M. Th Houtsma, E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936 -, pp. 204
- ^ Pavlowitch 2002, str. 98.
- ^ a b Mitrović 2007.
- ^ „Memorijalni maraton zbog 100 godina Bitke na Kajmakčalanu”. Tanjug. 16. 9. 2016. Pristupljeno 16. 9. 2016.
- ^ „Dodik i Nikolić na obilježavanju 100 godine Bitke na Kajmakčalanu”. RTRS. 16. 9. 2016. Pristupljeno 16. 9. 2016.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Gojković, Igor (2022). Bitka na Kajmakčalanu: septembar 1916. godine. Beograd: Medija centar "Odbrana". str. 252. ISBN 978-335-0803-.
- Opačić, Petar; Drašković, Aleksandar; Ratković, Borislav (1998). U bitkama kod Beograda 1915, Mojkovca, Kajmakčalana i Dobrog Polja [Znamenite bitke i bojevi srpske i crnogorske vojske: od Careva Laza 1712. do Dobropoljske bitke 1918.], Knj. 7. Novi Sad: Pravoslavna reč; Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 630. ISBN 86-335-0038-8.
- Opačić, Petar (2017). Solunski front - Zejtinlik. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 282. ISBN 978-86-515-1228-8.
- Živojinović, Dragoljub (2010). Nevoljni ratnici: Velike sile i Solunski front (1914-1918). Beograd: Zavod za udžbenike. str. 349. ISBN 978-86-17-16946-4.
- Opačić, Petar (2018). Srbija, Solunski front i ujedinjenje 1918. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 769. ISBN 978-86-515-1413-8.
- Stevanović, Aleksandar (2018). Junaci Solunskog fronta. Beograd: Algoritam i Balkanija. str. 256. ISBN 978-86-7662-172-9. Arhivirano iz originala 13. 02. 2024. g. Pristupljeno 13. 02. 2024.
- Živulović, Žika Serafim (2017). Napred u otadžbinu: proboj Solunskog fronta. Beograd: Interpres. str. 322. ISBN 978-86-7561-183-7.
- Mitrović, Andrej (2011). Prodor na Balkan i Srbija 1908-1918. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 707. ISBN 978-86-171-7001-9.
- Grupa autora; Urednici: Rudić, Srđan i Milkić, Miljan (2015). Prvi svetski rat, Srbija, Balkan i velike sile (Zbornik radova). Beograd: Istorijski institut, Institut za strategijska istraživanja i Ministarstvo odbrane. str. 549. ISBN 978-86-7743-111-2.
- Mitrović, Andrej (2018). Srbija u Prvom svetskom ratu. Beograd: Službeni glasnik. str. 560. ISBN 978-86-519-1805-9.
- Opačić, Petar (2015). Od Beograda do Krfa. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 432. ISBN 978-86-515-1046-8.
- Milkić, Miljan (15. jul 2016). „Srpska vojska na Krfu - Na ostrvu spasa”. Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 148: 1 — 32.
- Zorić, Mirjana (1. maj 2018). „Svedočanstva s Krfa i Solunskog fronta” (PDF). Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 186: 1 — 32.
- Nikolić, Snežana (15. februar 2016). „U nedrima Bizerte” (PDF). Magazin „Odbrana”. Specijalni prilog br. 138: 1 — 32.
- Pejčić, Predrag (2008). Srpska vojska u Bizerti. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 196. ISBN 978-86-17-15333-3.
- Nedok, Aleksandar S. (2022). Srpski vojni sanitet (od Cera do Celovca, jul 1914 - jun 1919). Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 273. ISBN 978-86-515-1995-9.
- Popović, Željko (2022). Krf: ostrvo vaskrsenja Srbije. Novi Sad: Prometej; Beograd: Radio-televizija Srbije. str. 510. ISBN 978-86-515-1594-4.
- Priređivači: Đurić, Silvija; Stevanović, Vidosav (1990). Dnevnik pobeda: Golgota i vaskrs Srbije 1914 - 1915, Knj. 2. IRO "Beograd"/ TIZ "Zrinski". str. 644. ISBN 978-86-7003-052-7.
- Priređivači: Đurić, Silvija; Perić, Raša; Stevanović, Vidosav (1990). Dnevnik pobeda: Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918, Knj. 3. IRO "Beograd"/ TIZ "Zrinski". str. 777. ISBN 978-86-7003-053-4.
- Hall, Richard C. (2010). Balkan Breakthrough: The Battle of Dobro Pole 1918. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-00411-6.
- Pavlowitch, Stevan K. (2002). Serbia: The History Behind the Name. Hurst. ISBN 978-1-85065-477-3.
- Mitrović, Andrej (1984). Srbija u Prvom svetskom ratu. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press.
- Palmer, Alan (2011). The Gardeners of Salonika: The Macedonian Campaign 1915-1918. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-28093-3.
- Klemenčič, Matjaž; Žagar, Mitja (2004). The Former Yugoslavia's Diverse Peoples: A Reference Sourcebook. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-294-3.
- Popović, Nikola B. (2000). Srbi u Prvom svetskom ratu 1914—1918. Novi Sad: Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog okruga.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Kajmakčalan: Kapija slobode 1. deo, RTS Obrazovno - naučni program - Zvanični kanal
- Kajmakčalan: Kapija slobode 2. deo, RTS Obrazovno - naučni program - Zvanični kanal
- Sećanje na heroje sa Kajmakčalana, RTS emisija Dozvolite - Zvanični kanal
- The battle of Kajmakchalan, Η μάχη του Καϊμακτσαλάν (jezik: grčki)
- RTS, Emisija Trag, epizoda „Kapija slobode“ (jezik: srpski)
- U korovu grobovi junaka („Večernje novosti“, 8. novembar 2015)
- Ratni pakao u oblacima Kajmakčalana, Politika, Jovan Gajić, 13. septembar 2016.
- [1], Večernje Novosti, Igor Gojković, 12. septembar 2023.
