Pređi na sadržaj

Pavle Marković Adamov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pavle Marković Adamov
Pavle Marković-Adamov
Datum rođenja(1855-11-03)3. novembar 1855.
Mesto rođenjaNovi Karlovci, Austrijsko carstvo
Datum smrti27. januar 1907.(1907-01-27) (51 god.)
Mesto smrtiSremski Karlovci, Austrougarska

Pavle Marković Adamov (16. oktobar 1855 — 24. januar 1907) bio je srpski književnik, osnivač i urednik književnog lista Brankovo kolo.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rodio se u Novim Karlovcima (ili Sase) u Sremu, od oca Jovana. Gimnaziju je učio u Karlovcima i Novom Sadu, a prava u Pragu i Gracu, filozofiju u Beču.[1] Godine 1880, sa 26 godina došao je za profesora gimnazije u Karlovcima, a 1895. godine osniva književni časopis Brankovo kolo.[2][3] Od povratka u Sremske Karlovce 1880. godine pa sve do smrti 1907. godine nije se selio.[4]

Uređivao je više godina i Orao: veliki srpski ilustrovani kalendar, koji je izlazio u Velikoj Kikindi.[5] Adamov je koristio kao svoje drugo prezime otkako je tim pseudonimom 1886. godine potpisao zbirku pripovedaka „Na selu i prelu”.[6]

Bio je i bibliotekar gimnazijske biblioteke u Sremskim Karlovcima, gde se stalno brinuo o proširenju fondova i čitanosti knjiga.[4]

Tokom života bio je on predsednik Upravnog odbora društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima (1905). Zatim, potpredsednik Književnog odeljenja Matice srpske, počasni član Srpske književne zadruge u Beogradu, član Srpskog književnog društva u Beogradu.[7]

Najzaslužniji je za organizaciju svečanosti prenošenja posmrtnih ostataka pesnika Branka Radičevića iz Beča, na Stražilovo 1883. godine.[4]

Sahranjen je na groblju na Čeratu u Sremskim Karlovcima.

Prevodi i pesme

[uredi | uredi izvor]

U srpskoj književnosti se javio sedamdesetih godina 19. veka, kada je romantičarski pokret već bio u opadanju i kada se javljaju realistične tendencije među srpskim piscima. Književni rad je započeo kao gimnazista prevodima Šilera, Hajnea i nekih manjih pesnika kao što su Stevan Milov, Anastazijus Grin i Hamerling i originalnim pesmama, u duhu i u obliku srpske romantičarske lirike. I pored primećenosti njegovih Nadanovih pesama (1877), ubrzo je u potpunosti prešao na pisanje pripovedaka. Poeziju je nastavio da piše sve do smrti, ali nije je više objavljivao.

Pripovetke

[uredi | uredi izvor]
Naslovna strana drugog dela knjige Na sélu i prélu - slike i prilike iz srpskoga života (1888)

Kao i poeziju, i pripovetke je počeo rano da piše, ali su i one bile slabe književne vrednosti, opterećene romantičnošću, sentimentalnošću i uopšte zastarelim poetskim shvatanjima. Objavio je svoju prvu pripovetku „Sa sela”, u novosadskom Javoru 1874. godine.[8] Prevodeći pripovetke stranih pripovedača nailazi na austrijskog pisca P. K. Rozegera, koji je u svojim pričama slikao život tirolskog seljaka. Adamov počinje da se ugleda na njega i da ga podražava, pa njegove priče po mnogo čemu podsećaju na austrijsku (nemačku) pripovetku.

Ovo otkriće pozitivno je uticalo na prozno stvaralaštvo Pavla Markovića Adamova, jer od tada on malo realnije posmatra život i trudi se da verno naslika život srpskih seljaka u Sremu. Godine 1883. izašle su u Pančevu njegove Slike i prilike iz srpskog života,[9] u kojima pored originalnih pripovedaka, ima i prerada po Rozegeru. Tek nakon objavnjivanja pripovetke „Jole”, Adamov izlazi na glas kao pripovedač. U tom periodu, slikajući sremsko selo, umnogome podseća na Janka Veselinovića, koji slika mačvansko selo. Objavljuje dve sveske pripovedaka Na selu i prelu (Novi Sad, 1886, 1888). Izbor iz tih priča, koji je načinio sam pisac, izdala je pod istim naslovom Srpska književna zadruga 1901.

Ostala dela

[uredi | uredi izvor]

Od većih radova najvredniji je roman Duh vremena sad je taki. U novosadskom pozorištu jedno vreme igran je njegov komad Pop Dobroslav, koji problematizuje pojavu nazarenstva među Srbima.

Opšte karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Iako se, pod uticajem novih literarnih tendencija, Pavle Marković Adamov trudio da ublaži svoje romatičarsko shvatanje književnosti i da što vernije i prirodnije naslika društvo i ljude svog vremena, on je ostao romantičar u duši. Njegovo shvatanje ostalo je da „pisac romana mora biti pesnik”. On i u pripovetkama, kao i u poeziji, najviše voli sentimentalne motive, seosku ljubavnu idilu, nagrađivanje vrline i kažnjavanje poroka. Kao konzervativac u književnosti, on se i u poznim godinama čudi kako Hercegovac Aleksa Šantić prevodi Hajneov Lirski intermeco.

Pored tih slabosti, pokazivao je u svojim delima i iskrenu osećajnost, realne slike iz seoskog života i pokazivao interes za folklor.

Poslednjih godina života u potpunosti se posvetio uredničkom poslu u Brankovom kolu.

Nasleđe[10]

[uredi | uredi izvor]
Bista Pavla Markovića Adamova u Novim Karlovcima. Rad Đorđa Lazića Ćapše.

U Sremskim Karlovcima od 1988. dodeljuje se Nagrada „Pavle Marković Adamov” čiji je inicijator Žarko Dimić. Plaketa Pavla Markovića Adamova rad je Đorđa Lazića Ćapše.

U Novom Sadu, u Banatiću, postoji Ulica Paje Markovića Adamova.

Pavle Ni­ko­lić, iz Srem­skih Kar­lo­va­ca, pro­na­šao je i svo­jim nov­cem ob­no­vio ne­bri­gom za­pu­šten i zu­bom vre­me­na na­gri­zen spo­me­nik Pa­vla Mar­ko­vi­ća Ada­mo­va na srem­sko­kar­lo­vač­kom gro­blju.[11]

Na rodnoj kući Pavla Markovića Adamova u Novim Karlovcima postavljena je spomen ploča 2005. godine, rad akademskog vajara Nikole Koševića. Postojala je ideja da se kuća pretvori u Zavičajni muzej „Pavle Marković Adamov”.[12] Kuća je srušena krajem 2021.[11]

Predrag Banjeglav osnovao je 2005. u Novim Karlovcima Književni klub „Pavle Marković Adamov”, koji okuplja mlade pesnike. Njihovi radovi objavljuju se u zborniku Plamičak[mrtva veza], koji uređuje Predrag Banjeglav.

Bista Pavla Markovića Adamova, rad Đorđa Lazića Ćapše, koja je trebalo da bude postavljena u Sremskim Karlovcima 2012, postavljena je u Osnovnoj školi u Novim Karlovcima.

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Slavica Marković, pod mentorstvom prof. dr Zorice Hadžić, odbranila je 2019. godine doktorsku disertaciju pod naslovom Književno delo Pavla Markovića Adamova[mrtva veza].

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „MARKOVIĆ-ADAMOV Pavle-Paja”. snp.org.rs. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  2. ^ „Srđ”, Dubrovnik 28. februar 1907.
  3. ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 465. 
  4. ^ a b v „PAVLE MARKOVIĆ ADAMOV”. brankovokolo.org. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  5. ^ „Školski list", Sombor 1898.
  6. ^ „Branik”, Novi Sad 1904.
  7. ^ „Srpski sion”, Sremski Karlovci 14. januar 1907.
  8. ^ „Delo”, Beograd 1. oktobar 1904.
  9. ^ „Srpsko kolo”, Zagreb 1905.
  10. ^ Vujkov, Danica (2012). Dobitnici Nagrade Pavle Marković Adamov: (1988-2010). Sremski Karlovci: Karlovačka umetnička radionica. str. 14—15. ISBN 978-86-84647-76-6. 
  11. ^ a b Dejan Panković, Fotografije rodne kuće Pavla Markovića Adamova.
  12. ^ Mirković, Z. R. (27. 6. 2005). „Povratak iz zaborava”. Novosti. Pristupljeno 9. 3. 2022. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павле_Марковић_Адамов&oldid=28723910”