Pređi na sadržaj

Pakš

Koordinate: 46° 37′ 19″ S; 18° 51′ 21″ I / 46.622047° S; 18.855918° I / 46.622047; 18.855918
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pakš
mađ. Paks
Crkva u Makovecpakšu
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionJužna prekodunavska regija
ŽupanijaTolna
SrezPakš
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 21.178
 — gustina137,45 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 37′ 19″ S; 18° 51′ 21″ I / 46.622047° S; 18.855918° I / 46.622047; 18.855918
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina154,08 km2
Pakš na karti Mađarske
Pakš
Pakš
Pakš na karti Mađarske
Poštanski broj7030
Pozivni broj75
Veb-sajt
www.paks.hu

Pakš (mađ. Paks) je grad u južnoj prekodunavskoj regiji, Tolna županije u Mađarskoj, nalazi se na 110 km južno od Budimpešte na desnoj obali Dunava. Po popisu iz 2001. godine Pakš ima oko 21.000 hiljadu stanovnika.

Po broju stanovnika Pakš je treći po veličini grad u Tolna županiji, odmah iza Seksarda i Dombovara. Istorija grada se proteže, sudeći po okolnim arheološkim iskopinama, u daleku prošlost. Grad je poznat takođe po održavanju starih švapskih običaja i alaskoj čorbi. Danas se tradicionalno u gradu održavaju nekoliko festivala od kojih je najpoznatiji Festival harmonike (Paksi Harmonika Fesztivál) i Festival grožđa i vina (Szüreti felvonulás és mulatság). Na svojoj popularnosti grad je dobio od vremena izgradnje atomske centrale, jedine u Mađarskoj. Zahvaljujući ovome Pakš je postao grad sa najdinamičnijim ekonomskim rastom u Mađarskoj.[1] U gradu pored žitelja radi takođe i puno radnika iz okoline, tako da je Pakš sa dvadesetak hiljada stanovnika u stvari postao veliki industrijski centar.[2]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj i okruženje[uredi | uredi izvor]

Grad Pakš leži u središnjem delu Mađarske na desnoj obali Dunava. Na severu od grada se nalazi Imšo šuma (Imsósi-erdő) a sam grad je delom na lesnom bregu Šanc (Sánchegy) koji istovremeno čini najvišu tačku grada visine 103 m.

Pre izgradnje atomske centrale Pakš je bi tipično ravničarsko naselje. Okolina je bila prepuna divljači a okolina Dunava i sam Dunav su davali mogućnost za razvoj ribarstva i uzgoj raznovrsne rečne ribe. Sam Šancheđ je jedan od značajnijih prirodnih rezervata pošto je prepun raznovrsnih ptica, gmizavaca i manjih glodara i predstavlja najveću lesnu ravan u Mađarskoj. Šancheđ se nalazi pod zaštitom države.

Delovi grada[uredi | uredi izvor]

Grad Pakš je podeljen na tri glavna dela: Stari grad (Óváros), Seriškert (Szérűskert) i Novi grad (Újváros).

  • Stari deo se nalazi na severoistočnom delu grada i njen je istorijski deo. Najveći deo poznatih kulturnih i istorijskih znamenitosti je smešten u ovom delu. Dva uzvišenja, Eregheđ (Öreghegy) i Malomheđ (Malomhegy) daju karakterističan izgled i šmek ovom delu grada koji ima direktan izlaz na reku Dunav. Stare kuće su obnovljene i otvoren je veliki broj manjih privatnih prodavnica
  • Seriškert predstavlja severozapadni deo grada i sastoji se od porodičnih kuća sa vrtovima i cvetnim baštama. Bez industrije je, a skoro da i nema prodavnica za svakodnevne potrebe, već se za to ide u drugi deo grada.
  • Novi grad je smešten u južnom delu Pakša i tipičan je primer mešavine socijalističke izgradnje i širenja grada i novog talasa koji je naišao propadanjem komunizma. Na obodu ovog dela grada se nalazi industrijski deo i romsko naselje.

Pakšu pripadajuća okolna naselja[uredi | uredi izvor]

Na otprilike 2 km od grada leži selo Dunakemled (Dunakömlőd), preko puta atomske centrale je Čampa (Csámpa), na putu prema Stonom Beogradu (Sekešfehervaru) se nalazi Đapa (Gyapa), zapadno od grada se nalazi naselje od 90 stanovnika Čeresnješ (Cseresznyés) i onda se nailazi na Heđešpustu, predeo sa salašima, i južno od grada je Biritopusta (Biritópuszta).

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima je vlažno kontinentalna, sa hladnom zimom i toplim letom. U ovom kraju najčešće duvaju severozapadni vetrovi.

Istorija imena[uredi | uredi izvor]

Ime naselja se prvi put spominje u 14. veku u formi Pakus (Pakws). Kasnije se nailazi na oblike Paksi (Paxi) i Paks (Pax). Ime se povezuje sa ličnim imenom Pakuš (Pakus), međutim ovo su sve moguće varijacije i nema pravog izvora o poreklu imena.[3]

Po drugom izvoru ime grada Pakš je rimskog porekla sa značenjem mir. U rimsko doba su postojala vojna naselja, na lesnoj visoravni Šanc, koja su možda doprinela nazivu ovog mesta.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Praistorija[uredi | uredi izvor]

Nalazišta na lesnoj visoravni Šanc ukazuju da su na prostorima oko današnjeg Pakša postojala ljudska naselja i odvijale se aktivnosti. Arheološka iskopavanja dosežu do perioda od 6.000 godina pre nove ere. Takođe su tu pronađeni predmeti iz perioda 4.000. godine pre nove ere, iz Poljske kulture i to iz kasnijeg perioda Neolita. Glavno stanište ljudi koji su živeli ovde u doba Neolita je bila lesna visoravan Šanc, gde je pronađeno najviše arheoloških predmeta. Postoje još dva arheološka nalazišta u okolini Pakša, to su delovi Gornje Biritopuste i Verešmalom.

Crkva sagrađena 1901. godine

Takođe su otkriveni predmeti iz perioda bronzanog doba. Zadnji otkopani predmet je ratnički šlem, koji se sada čuva u muzeju u Pakšu (Paks Városi Múzeum). Predmeti su otkriveni 2005. godine i starost im se procenjuje na 5.500 godina.

Rimsko doba[uredi | uredi izvor]

Zapadni deo današnje Mađarske, Prekodunavska regija, je u 4. veku pre nove ere bio zaposednuta od strane keltske grane Eravicijus koji su došli iz rajnske oblasti. Ove oblasti su imale veoma razvijene trgovinske odnose sa stanovništvom sa balkanskog poluostrva. Arheološka nalazišta u okolini Pakša su bogata sa nalazima novca sa grčkim motivima koji su tadašnji Kelti izlivali.

Prekodunavska regija, predeo oko današnjeg Pakša, je bio pod upravom Rima još od vremena Oktavijana Avgusta, ali je pod potpunu rimsku upravu potpao tek dolaskom rimskog cara Tiberija Klaudija na vlast, negde između 41. i 54. godine. U vreme rimske vladavine ova oblast je postala rimska provincija po imenu Panonija.

Danas, na sedam kilometara od Pakša udaljenom mestu Dunakemledu (Dunakömlőd) je u 4. veku podignuto granično rimsko vojničko naselje Lusonijum (Lussonium). Ostaco ovog vojničkog naselja se danas mogu videti kao arheološke iskopine u delu pored šume Imšo.

Početak kraja rimske vladavine je označilo dokazak Huna.

Huni, Langobardi, Avari i Mađari[uredi | uredi izvor]

Huni su ovim predelima vladali u periodu od 433. do 455. a njih su zamenili Langobardi. Langobarde su potisnuli nadolazeći Avari negde oko 568. godine. Ovi predeli su bili manje više bili dalje bez stalnih gospodara sve do dolaska Mađara na prostore Panonske nizije 895. godine. Iz Arpadovog vremena skoro da i nema pomena o ovim krajevima. Po zapisima ovi krajevi su bili poprišta pustošenja okolnih plemena, tako da i nije bilo stalnog stanovništva koji bi ostavili neke dublje tragove.

Prvo novo pominjanje ovih oblasti Pakša se nailazi u vreme vladavine Svetog Stefana, gde se spominje Madoča (Madocsa), 10 km i Fad 20 km udaljeni od Pakša. Ova mesta su opisana kao značajna ribarska naselja. Ovaj dokumenat je iz 1009. godine i pošto se Pakš ne pominje pretpostavlja se da i nije bio naseljen ili je možda živelo nekoliko porodica na tom mestu.

Ponovno pominjanje Pakša se nalazi u papskom dokumentu iz 1333. godine, gde se kaže da je pakški sveštenik Lerinc dao desetinu (prilog crkvi) od 23 banska dinara. Takođe dokumenat iz 1354. godine spominje Pakš, ovaj dokument je u vezi sudije kraljice Ratold Oliver. Potomci ovog sudije su kasnije uzeli Pakš kao svoje porodično ime, kasnije prezime. Pakši porodica je puno učinila da se Pakš razvije i još više nastani sa stanovništvom. Pakš porodica je bila vlasnik ovog kraja sve do 1662. godine. Zadnji vlasnik, Laslo Pakš (Paksy László), je imao samo ćerku, Anu, koja se udala u Daroc familiju (Daróczy) koji su posle toga preuzeli upravu i vlasništvo nad krajem.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Po proceni iz 2017. u gradu je živelo 18970 stanovnika.

Demografija
1990.2001.2011.2017.
20.27420.85519.36918.970

U vreme turskih osvajanja i vladavine Turaka ovi krajevi su bili pod stalnom pretnjom rata i pustošenja, promena gospodara. Ova nesigurna situacija je proredila stanovništvo i usporila doseljavanje u ove krajeve. Ni devetnaesti vek nije doneo prosperitet Pakšu. Broj stanovništva i dalje nije rastao. Između dva svetska rata broj stanovništva u Pakšu je počeo da raste, međutim Drugi svetski rat je opet sticajem okolnosti na negativan način uticao na demografiju. Nemci su uklonili jevreje, Rusi sve koji su protiv komunizma, a komunisti većinu preostalog nemačkog stanovništva.

Tek su devedesete godine dvadesetog veka donele prosperitet i demografski bum gradu. Tome je pomogla izgradnja atomske centrale. Čak je i prirodni naraštaj po zadnjem popisu postao pozitivan.

Nemzetiségi eloszlás (2001)[5]*
Ukupno Mađari Nemci Romi Slovaci Jevreji Ukrajinci Grci Slovenci Bugari Srbi Poljaci Rusini Rumuni Jermeni Hrvati
20855 20314 329 160 4 7 8 – 6 1 3 6 2 7 2 6
100% 97,4% 1,6% 0,77% 0,04%

Varijaciji broja Nemaca je uzrok Drugi svetski rat, posle koga se dosta Nemaca izjašnjavalo kao mađari.

Sastav po verskoj pripadnosti[uredi | uredi izvor]

Najveći broj stanovnika Pakša je rimokatoličke vere, ali je takođe veliki broj evangelista i reformata. Postoji crkva jedinstva a ima i Nazarena. Od ukupno 20.855 stanovnika čak 15.549 njih peipada jednoj od verskih zajednica.

U Pakšu postoje dve katoličke crkva, po jedna evangelistička i reformatska, dok ostale zajednice koriste zajedničke bogomolje.

Verska pripadnost[6][7] (2001)
Ukupno rimokatolici grkokatolici Evangelisti Reformati Judaizam Ostali Ateisti Neizjašnjeni
20855 11 519 72 1 657 2 099 7 267 3 214 2 092
100% 54,9% 0,3% 7,9% 10,1% 0,03% 1,3% 15,4% 10%

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kernné 2001, str. 86.
  2. ^ Kernné 2001, str. 87.
  3. ^ Lajos, Kiss (1997). Földrajzi nevek etimológiai szótára. Budapest. 
  4. ^ Kernné 2001, str. 14.
  5. ^ „A nemzetiségi népesség száma”. KSH. 2001. Pristupljeno 28. 5. 2008. [mrtva veza]
  6. ^ „A népesség vallás szerint”. KSH. 2001. Arhivirano iz originala 30. 01. 2005. g. Pristupljeno 28. 5. 2008. 
  7. ^ „Helységnévtár 2007”. KSH. 2001. Pristupljeno 28. 5. 2008. [mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kernné, Magda Irén (2001). Várossá válni... Szekszárd: Böcz Sándor Nyomdája. ISBN 978-9630078511. 
  • Kiss, Lajos (1997). Földrajzi nevek etimológiai szótára. Budapest. 
  • Kernné Magda Irén: Városunk Paks. Szekszárdi Nyomda Kft., Szekszárd. 1997. ISBN 978-963-03-4287-2.
  • Németh Imre dr.: Paks monográfiája. Zrínyi Nyomda, Budapest, 1974.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pakš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пакш&oldid=26968932”