Pređi na sadržaj

Papa Kliment VII

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kliment VII
Papa Kliment VII[1][2]
Lični podaci
Datum rođenja(1478-12-26)26. decembar 1478.
Mesto rođenjaFirenca,
Datum smrti25. septembar 1535.(1535-09-25) (56 god.)
Mesto smrtiRim,
Papa
PrethodnikHadrijan VI
NaslednikPavle III

Papa Kliment VII (ital. Giulio de' Medici; lat. Clemens VII, Firenca 26. maj 1478 — Rim 25. septembar 1535) je bio rimski papa od 18. novembra 1523. do svoje smrti.[3] On se smatra „najnesrećnijim od papa”. Vladavinu Klimenta VII obeležila su brze uzastopne političke, vojne i verske borbe, mnoge dugo u nastajanju, koje su imale dalekosežne posledice po hrišćanstvo i svetsku politiku.[4] Pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv cara Karla V. Kada je carska vojska zauzela Rim 1527, bio je zarobljen. Kasnije je vraćen na papski presto, pa je Karla V krunisao za cara u Bolonji 1530. Došao je u sukob sa engleskim kraljem Henrijem VIII, jer je odbio da odobri njegov razvod braka sa Katalinom od Aragona. Brak je u maju 1533. poništio kenterberijski nadbiskup Tomas Kranmer. Taj sukob je izazvao raskid između Engleske i Rima, a kralj je 1534. osnovao anglikansku crkvu i proglasio se za njenog poglavara.

Izabran 1523. godine na kraju italijanske renesanse, Klement je došao na papinstvo sa visokom reputacijom državnika.[5] On je primerno služio kao glavni savetnik pape Lava X (1513–1521), pape Hadrijana VI (1522–1523) i pohvalno kao veliki maestro u Firenci (1519–1523).[6][7][5] Preuzimajući vođstvo u vreme krize, sa širenjem protestantske reformacije; crkvom pred bankrotstvom; i velikim, stranim armijama koje su izvršile invaziju na Italiju, Klement je u početku pokušavao da ujedini hrišćanski svet sklapajući mir među mnogim hrišćanskim vođama tada u sukobu.[8] Kasnije je pokušao da oslobodi Italiju od strane okupacije, verujući da to ugrožava slobodu crkve.[4]

Složena politička situacija tokom 1520-ih godina osujetila je Klementove napore.[9] Nasledivši izazove bez presedana, uključujući protestantsku reformaciju Martina Lutera u severnoj Evropi; ogromna borba za moć u Italiji između dva najmoćnija evropska kralja, cara Svetog rimskog carstva Karla V i Fransoe I Valoe, od kojih je svaki zahtevao da papa izabere stranu; i turske invazije na istočnu Evropu predvođene Sulejmanom Veličanstvenim, Klementove probleme pogoršao je sporni razvod engleskog kralja Henrija VIII, što je dovelo do toga da se Engleska odvojila od Katoličke crkve; i 1527. godine, pogoršali odnosi sa carem Karlom V su doveli nasilja i pljačke Rima, tokom koje je Klement bio u zatvoru. Nakon što je pobegao iz zatočeništva u zamak Sant'Anđelo, Klement - sa malo preostalih ekonomskih, vojnih ili političkih opcija - kompromitovao je nezavisnost Crkve i Italije udruživši se sa svojim bivšim tamničarom, Karlom V.[4][5]

Klement je ostavio značajno kulturno nasleđe u tradiciji Medičija.[10] Naručio je ikonična umetnička dela Rafaela, Benvenuta Čelinija i Mikelanđela, uključujući i rad potonjeg umetnika Poslednji sud u Sikstinskoj kapeli.[11][12][13] Što se tiče nauke, Klement je najpoznatiji po tome što je 1533. odobrio teoriju Nikole Kopernika da se Zemlja okreće oko Sunca - 99 godina pre suđenja za jeres Galileu Galileju za slične ideje.[14][15][16] Crkveno, Klement je zapamćen po naređenjima koja štite Jevreje od inkvizicije, odobravaju Teatinskog i Kapucinerskog reda, i obezbeđuju ostrva Malta za Malteške vitezove.[17][18][19][20][21]

Mladost

[uredi | uredi izvor]
Vešanje Bernarda Barončelija, Leonardo da Vinči, 1479. Pacijevog konspiratora.

Život Đulija de Medičija je počeo pod tragičnim okolnostima. Dana 26. aprila 1478. - tačno mesec dana pre njegovog rođenja - njegov otac, Đulijano de Mediči (brat Lorenca Veličanstvenog), ubijen je u katedrali u Firenci od strane svoje porodice, u onome što je danas poznato kao „Pacijeva zavera“.[22] On je nezakonito rođen 26. maja 1478. godine u Firenci; tačan identitet njegove majke ostaje nepoznat, iako mnoštvo naučnika tvrdi da je to bila Fioreta Gorini, ćerka univerzitetskog profesora.[22][23] Prvih sedam godina života Đulio je proveo sa svojim kumom, arhitektom Antoniom da Sangalom starijim.[22]

Nakon toga, Lorenzo Veličanstveni ga je odgojio kao jednog od svojih sinova, zajedno sa svojom decom Điovanijem (budućim papom Lavom X), Pjerom i Gulijanom.[24] Školovan u palati Mediči u Firenci od strane humanista poput Anđela Polizijana, i zajedno sa čudotvorcima poput Mikelanđela, Đulio je postao uspešan muzičar.[24][25] Po ličnosti je bio na glasu kao stidljiv, a po fizičkom izgledu zgodan.[26]

Đulijeva prirodna sklonost bila je za sveštenstvo, ali mu je njegova nelegitimnost onemogućila visoke položaje u Crkvi. Stoga mu je Lorenzo Veličanstveni pomogao da izgradi vojničku karijeru.[22] On je bio je upisan u redove vitezova sa Rodosa, ali je takođe postao veliki iguman Kapue.[22] Godine 1492, kada je Lorenco Veličanstveni umro i Điovani de Medici preuzeo dužnost kardinala, Đulio se više uključio u crkvene poslove.[22] On je studirao kanonsko pravo na Univerzitetu u Pizi i pratio Đovanija na konklavi 1492. godine, gde je Rodrigo Bordžija izabran za papu Aleksandra VI.[22]

Nakon nedaća prvorođenog sina Lorenca Veličanstvenog, Pjera Nesrećnog, Medičiji su 1494. proterani iz Firence.[27] Tokom narednih šest godina, kardinal Điovani i Đulio zajedno su putovali Evropom - dva puta su hapšeni (prvo u Ulmu u Nemačkoj, a kasnije u Ruanu, u Francuskoj). Svaki put ih je Pjero Nesrećni izbavio.[22] Godine 1500. obojica su se vratili u Italiju i usredsredili svoje napore na ponovno osnivanje porodice u Firenci.[28] Obojica su bili prisutni u bici kod Ravene 1512. godine, gde su Francuzi zarobili kardinala Đovanija, ali je Đulio pobegao; to je dovelo do toga da je Gulio postao izaslanik pape Julija II.[29] Iste godine, uz pomoć pape Julija i španskih trupa Ferdinanda Aragonskog, Mediči su preuzeli kontrolu nad Firencom.[22]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Miranda, Salvador. „The Cardinals of the Holy Roman Church - Biographical Dictionary - Consistory of September 23, 1513”. webdept.fiu.edu. 
  2. ^ Cheney, David M. „Pope Clement VII (Giulio de' Medici) [Catholic-Hierarchy]”. www.catholic-hierarchy.org. 
  3. ^ "List of Popes," Catholic Encyclopedia (2009); retrieved 2011-11-16.
  4. ^ a b v „Clement VII”. Encyclopaedia Britannica Volume 5. Akron, Ohio: The Werner Company. 1905. 05015678. 
  5. ^ a b v „Clement VII, Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. 
  6. ^ „The Works of John Adams, vol. 5 (Defence of the Constitutions Vols. II and III) - Online Library of Liberty”. oll.libertyfund.org. 
  7. ^ „Luminarium Encyclopedia: Pope Clement VII (Giulio de' Medici) (1478-1534)”. www.luminarium.org. 
  8. ^ Gouwens, Kenneth; Sheryl E. Reiss (2005). The Pontificate of Clement VII: History, Politics, Culture. Aldershot UK; Burlington VT USA: Ashgate. ISBN 978-0-7546-0680-2. 
  9. ^ Thurston, Herbert. „Catholic Encyclopedia: Pope Clement VII”. www.newadvent.org. 
  10. ^ Chastel, André (1983). The Sack of Rome, 1527. Princeton: Princeton U.P. ISBN 978-0-691-09947-7. 
  11. ^ Hankins, James (10. 4. 2020). „The Restorative Power of Faith”. Wall Street Journal. 
  12. ^ „Drawing | British Museum”. 
  13. ^ „Learn the Intriguing (and Sometimes Controversial) History Behind Michelangelo's 'Last Judgment'”. 1. 8. 2020. 
  14. ^ „Copernicus, Nicolaus (1473-1543)”. Online Library of Liberty. Arhivirano iz originala 14. 05. 2021. g. Pristupljeno 26. 09. 2021. 
  15. ^ Rabin, Sheila (17. 9. 2018). Zalta, Edward N., ur. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University — preko Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  16. ^ „The Priest Who Realized the Earth Revolved Around the Sun”. National Catholic Register. 
  17. ^ „POPES, THE - JewishEncyclopedia.com”. jewishencyclopedia.com. 
  18. ^ „Pope Clement”. www.jewishvirtuallibrary.org. 
  19. ^ https://capuchins.org/our-history/
  20. ^ „KNIGHTS OF MALTA”. www.knightsofmalta.com. Arhivirano iz originala 14. 2. 2012. g. Pristupljeno 19. 1. 2018. 
  21. ^ „CLEMENTE VII in "Enciclopedia dei Papi"”. 
  22. ^ a b v g d đ e ž z „The Cardinals of the Holy Roman Church”. Biographical Dictionary. Florida International University. 23. 9. 1513. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  23. ^ "Pope Clement VII," Catholic Encyclopedia; retrieved 2013-10-21.
  24. ^ a b „The Medici Popes”. Paradox Place. Arhivirano iz originala 15. 6. 2017. g. 
  25. ^ Cummings, Anthony M. (1991). „Giulio de' Medici's Music Books”. Early Music History. 10: 65—122. doi:10.1017/S0261127900001108. 
  26. ^ „Clement VII - A Second Medici”. Sts. Martha and Mary Parish. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  27. ^ The Editors of Encyclopædia Britannica. „Piero di Lorenzo de' Medici”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  28. ^ „The Medici Family”. History. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  29. ^ „CLEMENTE VII in "Enciclopedia dei Papi"”. www.treccani.it. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Papa Kliment VII na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Климент_VII&oldid=28725701”