Pređi na sadržaj

Parlamentarni izbori u Srbiji 2012.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Parlamentarni izbori u Srbiji 2012.
← 2008. 6. maj 2012. 2014. →
  Prva stranka Druga stranka Treća stranka
 
Vođa Tomislav Nikolić Boris Tadić Ivica Dačić
Stranka Srpska napredna stranka Demokratska stranka Socijalistička partija Srbije
Koalicija Pokrenimo Srbiju Izbor za bolji život SPS-PUPS-JS
Osvojena mesta
73 / 250
67 / 250
44 / 250
Br. glasova 940.659 863.294 567.689
Procenat 24,04 22,11 14,53
  Četvrta stranka Peta stranka Šesta stranka
 
Vođa Vojislav Koštunica Čedomir Jovanović Mlađan Dinkić
Stranka Demokratska stranka Srbije Liberalno-demokratska partija G17 plus
Koalicija - Preokret Ujedinjeni regioni Srbije
Osvojena mesta
21 / 250
19 / 250
16 / 250
Br. glasova 273.532 255.546 215.666
Procenat 6,99 6,53 5,51
Rezultati po opštinama.

Ovo je spisak stranaka koje su prešle cenzus od 5%. Pogledajte potpune rezultate ispod.
predsednik Vlade pre izbora

Mirko Cvetković
DS

Izabrani predsednik Vlade

Ivica Dačić
SPS

Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2012. su održani 6. maja 2012.[1] Istog dana, održani su i predsednički izbori,[2] izbori za poslanike skupštine Vojvodine, odnosno lokalni izbori u onim opštinama i gradovima gde odbornicima ističe mandat,[3] ali ne i na teritoriji Kosova i Metohije, čime su birači po prvi put posle 1992. godine izlazili na opšte izbore.[4]

Raspisivanje i rokovi

[uredi | uredi izvor]

Dana 13. marta 2012. godine, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je raspisao parlamentarne izbore.[5]

Bili su to deveti izbori za narodne poslanike od uspostavljanja višestranačkog sistema, osmi od kada se izbor poslanika vrši po proporcionalnom D`Ontovom sistemu, tek treći redovni (održano je šest vanrednih parlamentarnih izbora) i treći od kada je Srbija ponovo postala samostalna suverena država 2006. godine.[6]

Rokovi u vezi sa ustavnim i zakonskim aktivnostima su bili sledeći:

Propisi

[uredi | uredi izvor]

Na ovim izborima, izborne liste koje su se kandidovale, morale su da prikupe najmanje 10.000 biračkih potpisa, da bi njihova kandidatura bila prihvaćena od strane Republičke izborne komisije (RIK).

Poslanički mandati su se raspoređivali D’Ontovim sistemom najvećih količnika. Da bi dobile mandate u Skupštini, izborne liste su morale da pređu i cenzus od 5%, osim lista nacionalnih manjina, za koje je važio prirodni cenzus.

Izborna tišina je trajala od 4. do 6. maja u 20 časova, kada su biračka mesta zatvorena.

Proglašene liste

[uredi | uredi izvor]

Izborne liste su odštampane na glasačkim listićima onim redom kojim su proglašene.

1. Izbor za bolji život – Boris Tadić

Glavni članak: Izbor za bolji život — Boris Tadić

Demokratska stranka je na prethodne parlamentarne izbore izašla u koaliciji "Za evropsku Srbiju", koja je postala najveća grupacija u novom sazivu parlamenta, a dala je i najveći broj ministara u novi kabinet. Koalicija se u međuvremenu de fakto raspala, pa je DS najavio da će na nove izbore izaći u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Srbije, Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Demokratskim savezom Hrvata, Zelenim Srbije i Demohrišćanskom strankom Srbije.[7][8] Predizborni slogan koalicije je „Za bolji život- Boris Tadić“. Iako je najavio kandidaturu za reizbor na mestu gradonačelnika Beograda, nosilac liste je Dragan Đilas, a za njim je, na drugom mestu, Ružica Đinđić.[9] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 18. marta.[10]

2. Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj

Glavni članak: Srpska radikalna stranka

Srpska radikalna stranka je na izbore izašla samostalno, ali bez određenih visokih funkcionera na izbornoj listi.[11] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 19. marta.[10]

3. Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić

Glavni članak: Ujedinjeni regioni Srbije

Ujedinjeni regioni Srbije su koalicija, koju su osnovali članica koalicije „Za evropsku Srbiju"- G17+, Zajedno za Šumadiju, Narodna partija, pokret Živim za Krajinu, Koalicija za Pirot i Bunjevačka partija. Njihov kandidat za predsednika vlade je bio Mlađan Dinkić.[12]. Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 19. marta.[10]

4. Čedomir Jovanović – Preokret

Glavni članak: Preokret (koalicija)

Koaliciju „Preokret“ činile Liberalno-demokratska partija, Srpski pokret obnove, Socijaldemokratska unija i Bogata Srbija.[13] Dve veće stranke ove koalicije u izbornu trku su ušle sa različitih pozicija- LDP je na republičkom nivou bila opoziciona stranka, dok je SPO bio deo koalicije „Za evropsku Srbiju“, sa četiri poslanika i jednim ministrom. Unutar samog Srpskog pokreta obnove, došlo je do sukoba, kada su se određeni članovi usprotivili ulasku u „Preokret“, zbog navodnog napuštanja izvorne ideologije SPO-a.[14] Podršku koaliciji dale su i neke manjinske stranke, kao i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.[15] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 19. marta.[10]

5. Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić

Glavni članak: Pokrenimo Srbiju — Tomislav Nikolić

Posle političkog razlaza Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, poslanici SRS-a koji su prišli Nikoliću osnovali su zajedno sa njim poslanički klub „Napred Srbijo“. Srpska napredna stranka je formirana nekoliko meseci posle parlamentarnih izbora 2008. godine, odvajanjem velikog broja članova Srpske radikalne stranke, na čelu sa Nikolićem. Krnji SRS je insistirao na pravu da zadrži sve mandate osvojene na izborima, koje je zvanično osporeno, tako da je SNS ostao u skupštini sve do okončanja njenog mandata. Koaliciju čine Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Pokret snaga Srbije, Pokret socijalista, Bošnjačka narodna stranka, Romska partija, Narodna seljačka stranka, Demokratska partija Makedonaca, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Pokret vlaškog ujedinjenja, Pokret privredni preporod Srbije i Udruženje izbeglica u Srbiji.[16] Najavljeno je da će Jorgovanka Tabaković biti njihov kandidat za premijera.[17] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 20. marta.[10]

6. Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica

Glavni članak: Demokratska stranka Srbije

Demokratska stranka Srbije je na izbore izašla samostalno.[18]. Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 21. marta.[10]

7. Ivica Dačić – SPS-PUPS-JS

Potpuno isto kao i na prethodnim izborima, Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija su potpisali koalicioni sporazum. Prema njemu, SPS je imala 142 kandidata za narodne poslanike, PUPS 68, a JS 40.[19] Takođe, kako je ranije najavljeno lider SPS-a, Ivica Dačić je bio zajednički kandidat na istovremeno održanim predsedničkim izborima.[19] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 22. marta.[10]

8. Dveri za život Srbije

Glavni članak: Srpski sabor Dveri

Nevladina organizacija "Dveri" je predala izbornu listu RIK-u 27. marta. Prema pokretu, listu je potpisima podržao 15.351 građanin.[traži se izvor] RIK je listu proglasio 28. marta.[10]

9. Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor

Glavni članak: Savez vojvođanskih Mađara

Prva manjinska lista koja se prijavila za izbore jeste „Savez vojvođanskih Mađara“ (VAJDASÁGI MAGYAR SZÖVETSÉG), čiji je nosilac bio Ištvan Pastor. Oni su predali 12.191 validan potpis, pa je 30. marta RIK proglasio ovu listu.[10]

10. Reformistička stranka – Prof. dr Milan Višnjić

Reformistička stranka je lokalna stranka iz Niša i izašla je drugi put na izbore (prvi put su izašli 2008). Nosilac liste je Milan Višnjić, sin predsednika stranke Aleksandra Višnjića.[10] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 4. aprila.[10]

11. Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr. Sulejman Ugljanin

SDAS je druga manjinska lista posle SVM-a, kao predstavnik Bošnjaka iz Raške. Nosilac liste je bio lider SDAS-a Sulejman Ugljanin.[20] Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 12. aprila.[10]

12. Pokret radnika i seljaka

PRS je grupa građana koja je bila predvođena prof.dr. Zoranom Dragišićem. Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 15. aprila.[10]

13. Socijaldemokratski savez – Nebojša Leković

SDS je trinaesta lista koja se prijavila RIK-u. Nosilac liste je Nebojša Leković. Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 19. aprila.[10]

14. Sve zajedno - BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slovačka stranka – Emir Elfić

Ovo je treća manjinska lista, koja je učestvovala na ovim izborima i predstavila se kao široka koalicija bošnjačkih, mađarskih, hrvatskih i slovačkih manjinskih stranaka. Koaliciju su činili Bošnjačka demokratska zajednica, Građanski savez Mađara Vojvodine, Demokratska zajednica Hrvata, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Slovačka stranka i nosilac liste je predsednik BDZ-a Emir Elfić. Republička izborna komisija je proglasila ovu listu 19. aprila.[10]

15. Koalicija „Albanaca preševske doline“

Jedinu albansku izbornu listu, Republička izborna komisija je proglasila 22. aprila.[10]

16. Crnogorska partija – Nenad Stevović

Jedina crnogorska manjinska lista, proglašena je na sednici Republičke izborne komisije 24. aprila.[10]

17. Komunistička partija – Josip Broz

Partija koju vodi unuk bivšeg predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita, Joška Broz, 20. aprila nije dostavila neophodan broj potpisa za kandidaturu. Posle četiri dana, dostavljena su neophodna 1594 potpisa, pa je Republička izborna komisija 24. aprila proglasila ovu listu.[10]

18. Stranka „Nijedan od ponuđenih odgovora“

Glavni članak: Nijedan od ponuđenih odgovora (politička stranka)

Lista NOPO je imala status manjinske liste koja zastupa interese Vlaške nacionalne zajednice. Pošto je 20. aprila podnela nedovoljan broj potpisa, ovi nedostaci su otklonjeni, pa je 24. aprila Republička izborna komisija proglasila je ovu listu.[10]

Ankete

[uredi | uredi izvor]
Agencija Datum Broj ispitanika DS SRS DSS SPS LDP URN SNS Ostali Prednost
izbori 2012. 6 maj 12 N/A 22,07 4,62 6,99 14,51 6,53 5,51 24,05 15,72 1,98
Faktor Plus 14–22 apr 1.084 28,3 5,5 5,7 11,8 6,2 3,3 33,5 5,7 5,2
IRI 8–9 apr 1.400 24 5 8 12 8 8 27 8 3
Faktor Plus 2–8 apr 1.160 29,4 5,7 5,5 11,6 6,3 3,5 33,4 4,6 4
eizbori.com 2–5 apr 1.000 27,1 7,9 6,6 13,3 7,9 6,1 27,1 4 -
Faktor Plus 18–25 mar 1.184 29,1 5,8 5,8 11,1 6,4 3,8 33,2 4,8 4,1
Partner Consulting Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2016) 5–15 mar 1.400 31,7 5,3 5 12,6 - 1,9 35,5 8 3,8
Faktor Plus 5–15 feb 1.200 28,2 7 5,6 7,1 6 3 30,6 12,5 2,4
Partner Consulting 3–13 feb 1.400 25,8 5,3 4,4 10,1 5,8 2,1 33 13.5[a] 7.2
NSPM 25 dec–5 jan 1.200 25 6,5 7,5 11,2 6,3 4,0 28,9 10,6 3,9
2012
Faktor Plus 19–27 dec 1.200 26,7 7,1 5,4 7,1 5,8 3,2 32,8 11,9 6,1
NSPM 11 nov 1.200 27 7,1 7,1 8,3 6,6 3,2 28,5 12,2 1,5
VIP 18 okt 1.000 25 8 5 7 5 - 36 14 11
IFIMES International Institute 1–25 jun 1.614 23,3 6,9 7,8 5,4 7,1 1,8 42,9 4,8 19,6
IFIMES International Institute 1–25 mar 1.711 24,3 7,7 7,1 5,5 8,3 1,4 41,8 3,9 17,5
Danas 9 mar 1.198 24 8 6 7 8,5 2,2 36 8,3 12
2011
CeSid 3–10 sep 1.800 29 6 7 10 5 3 29 11 -
IRI 4–10 avg 1.053 29,2 6,5 6 5,7 7,4 2,2 33,4 9,6 4,2
Danas 1 jul - 33 5,3 4,5 5,5 6,4 2 31 12,3 2
TNS Medium Gallup 28 jan–2 feb 1.200 30,6 8,3 6,2 6,7 4,3 3 29,9 11 0,7
2010
CeSid 1–10 dec 5.000 28 7 7 7 5 2 27 17 1
Strategic Marketing 12 sep 1.500 35,1 9,7 6,7 4,4 4,7 0,5 31 7,9 4,1
Danas Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. novembar 2018) 18 jul - 33 9 7 5 4.5 1 35 5,5 2
IRI 9 apr 2.458 36,8 10,3 6,4 5,1 8 1,4 24,7 7,3 12,1
Politicum Agency 9 feb 1.200 40,1 8,4 9,7 5,3 6,9 2,5 17,1 9,4 23
Strategic Marketing 7 feb - 39,5 13,6 6,8 5,2 8,7 (s DS-om) 19,4 6,8 20,1
2009
Strategic Marketing 6 nov - 40 10 10 - 6 - 20 14 20
CeSid 18–28 okt 4.718 39,3 6,9 8,6 6,7 6,7 (s DS-om) 23,8 8 15,5
TNS Medium Gallup 20–25 okt 1.020 38,8 10,8 7,9 5,7 3,9 5,2 22,6 5,1 6,2
Press Online 15–22 okt 1.038 31,2 7,1 6,4 4 5,9 2,5 24 16,1 7,2
Strategic Marketing 9 okt - 28,9 7,2 4,6 5,2 3,4 1,6 21 28,1 7,9
Strategic Marketing 4 sep - 41 32 13 4 7 (s DS-om) - 3 9
Strategic Marketing 22–24 maj 1.086 39,8 29,2 9,5 5,8 5,2 2,6 - 7,9 10,6
izbori 2008. 11 maj 08 N/A 38,42 29,46 11,62 7,58 5,24 (s DS-om) - 7,68 8,96

Rezultati

[uredi | uredi izvor]
Rezultati parlamentarnih izbora

Zvanični rezultati koje je saopštila Republička izborna komisija:[21][22]

Stranka, koalicija ili grupa građana Glasovi % Mandati +/–
Pokrenimo Srbiju — Tomislav Nikolić 940.659 24,04 73 +64
Izbor za bolji život — Boris Tadić 863.294 22,06 67 -7
SPS-PUPS-JS 567.689 14,51 44 +24
Demokratska stranka Srbije 273.532 6,99 21 –
Čedomir Jovanović – Preokret 255.546 6,53 19 +2
Ujedinjeni regioni Srbije 215.666 5,51 16 –8
Srpska radikalna stranka 180.558 4,61 0 -78
Dveri za život Srbije 169.590 4,33 0 –
Savez vojvođanskih Mađara 68.323 1,75 5 –
Pokret radnika i seljaka 57.199 1,46 0 –
Komunistička partija - Josip Broz 29.066 0,78 0 –1
Stranka demokratske akcije Sandžaka 27.708 0,71 2 +1
Sve zajedno 24.993 0,64 1 +1
Nijedan od ponuđenih odgovora 22.905 0,59 1 +1
Socijaldemokratski savez 16,572 0,25 0 nova
Koalicija Albanaca Preševske doline 13.384 0,34 1 –
Reformistička stranka 5.462 0,15 0 –
Crnogorska partija 3.855 0,10 0 –
Ukupno važećih 3.739.317 95,56 250 0
Nevažeći glasovi 173.587 4,44
Ukupni glasovi 3.910.312 100,00
Registrovani birači/izlaznost 6.770.013 57,80
Izvori: Republička izborna komisija[23]

Optužbe o izbornoj krađi

[uredi | uredi izvor]

Srpska napredna stranka optužila je Demokratsku stranku da je „brutalno pokrala izbore“, zamenivši originalne listiće drugim listićima. Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik stranke, pokazao je novinarima oko 3.000 glasačkih listića, koji su po njegovim tvrdnjama bačeni u kontejner i zamenjeni drugim listićima. Nikolić je odbio da saopšti gde su sporni listići pronađeni.[24]

Republičko javno tužilaštvo naložilo je proveru navoda Srpske napredne stranke i autentičnosti listića koje su pokazali.[25] Međutim, prema rečima portparola Republičkog javnog tužilaštva, Tome Zorića, predstavnici Srpske napredne stranke su odbili da dostave policiji na uvid tražene listiće i materijal.[26]

Tadašnji ministar životne sredine Oliver Dulić napisao je na svom tviter profilu da je vreća sa listićima koje je pokazao Tomislav Nikolić ukradena u Zaječaru, i da ju je ukrao član Srpske napredne stranke. SNS je ovo demantovala, navodeći da su listići iz jednog mesta u Vojvodini.[27]

Sumnju u regularnost izbora su izrazili i Savez vojvođanskih Mađara i pokret Dveri. Predsednik Ujedinjenih regiona Srbije, Mlađan Dinkić, izrazio je sumnju regularnost lokalnih izbora u Subotici, Novom Sadu i Svilajncu.[28] Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, založio se da nezavisna komisija ponovo prebroji sve glasove.[29]

Predsednik Socijalističke partije Srbije i Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da ne veruje da je pored velikog broja posmatrača moglo doći do organizovane izborne krađe i da ne treba podizati tenzije pred drugi krug predsedničkih izbora.[30] Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović je takođe izjavio da nema dokaza da je bilo organizovane izborne krađe i pozvao Tomislava Nikolića da prihvati rezultate izvora.[31]

Dragan Todorović, tadašnji potpredsednik Srpske radikalne stranke, izjavio je da su posmatrači njegove stranke prijavili neregularnosti samo na jednom biračkom mestu te da bez validnih dokaza neće tražiti poništavanje izbora, dodavši: „Kada tvrdite da je bilo krađe na izborima, morate da navedete mesto, ljude, konkretne podatke i to uvek znate čim se desi, ne treba vam četiri dana da shvatite da vam je neko nešto ukrao“.[32]

Dana 10. maja nekoliko stotina demonstranata i pripadnika pokreta Dveri srpske predvođeni predsedničkim kandidatom Vladanom Glišićem su u Beogradu protestovali šetnjom do Hrama Svetog Save. Narednog dana Dveri su organizovale iste proteste u Novom Sadu.[33]

Dana 11. maja predstavnici i demonstranti opozicionih grupa i SNP 1389 okupirali su sedište opštine Novi Beograd i zatražili poštene izbore. Policija je u veče uspela da razbeži demonstrante i odblokira objekat[34].

Potpredsednik DSS-a Miloš Aligrudić rekao je da je od trenutka kada su stranački predstavnici otkrili da na jednom biračkom mestu u Kučevu nedostaje vreća sa glasačkim listićima krenula opstrukcija RIK-a. „Opstrukcija je bila skandalozna i katastrofalna i ona ide na to da se ne može izjaviti valjani prigovor i da nam se ni fizički ne dozvoljava, odbijanjem komunikacije, da uopšte u tom smeru reagujemo“, rekao je on novinarima ispred sedišta RIK-a[35].

U Vranju nakon obavljene kontrole dela izbornog materijala, predstavnici Nove Srbije i SRS tvrde da je neko ukrao 9 džakova sa listićima. Predsednik Gradskog odbora NS u Vranju Radoslav Lale Mojsilović kaže da su pregledali materijal sa 14 biračkih mesta i da na tim mestima pokradeno 12 glasova Nove Srbije i 11 Srpske radikalne stranke[36].

Formiranje vlade

[uredi | uredi izvor]

Posle dvoipomesečnih pregovora vladu Srbije su formirali koalicija oko Srpske napredne stranke, SPS-PUPS-JS i Ujedinjeni regioni Srbije, kojima su se pridružili Socijaldemokratska partija Srbije i još nekoliko predstavnika manjina. Za premijera je izabran lider socijalista Ivica Dačić, koji na Vidovdan dobio mandat za sastav vlade od predsednika republike Tomislava Nikolića a stupio je na funkciju 27. jula. Za predsednika Narodne skupštine je izabran Nebojša Stefanović iz redova SNS-a.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene i reference

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ 3,2% za PUPS, 1,6% za LSV i 1,1% za SDPS

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Parlamentarni izbori 6. maja”. Vaseljenska.com. Arhivirano iz originala 2. 2. 2014. g. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  2. ^ „RTS :: Srbija pred predsedničkim izborima”. Pristupljeno 29. 4. 2012. 
  3. ^ „RTS :: Lokalni i pokrajinski izbori” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  4. ^ „Predsjednički izbori u Srbiji u svibnju – Nacional.hr”. Arhivirano iz originala 3. 2. 2014. g. Pristupljeno 29. 4. 2012. 
  5. ^ a b „RTS :: Raspisani parlamentarni izbori” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  6. ^ „RTS :: Srpski izbor(i) 1990–2008” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  7. ^ Ime. „DS na izbore sa Ljajićevom strankom | Telegraf - Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  8. ^ „Čanak: Razgovori DS i LSV o saradnji”. 021.rs. Arhivirano iz originala 29. 2. 2012. g. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  9. ^ „B92 - Izbori 2012 - Đilas prvi na izbornoj listi DS-a”. 15. 03. 2012. Pristupljeno 29. 4. 2012. 
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p „178. sednica Republičke izborne komisije”. Arhivirano iz originala 24. 1. 2016. g. Pristupljeno 29. 4. 2012. 
  11. ^ „Video - Kakva će biti izborna lista radikala?”. B92. 13. 03. 2012. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  12. ^ „RTS :: URS: Dinkić kandidat za premijera” (na jeziku: (jezik: srpski)). Rts.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  13. ^ „Vesti - LDP predstavio svoj "Preokret"”. B92. 5. 11. 2011. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  14. ^ „Vesti - Frakcija: SPO u Preokretu nelegalno”. B92. 01. 03. 2012. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  15. ^ „Blic Online | ASNS danas o podršci Pokretu Preokret”. Blic.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  16. ^ „Press Online :: Predsedništvo NS: Nikolić nosilac liste SNS-NS-PSS-PS” (na jeziku: (jezik: srpski)). Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 14. 03. 2012. g. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  17. ^ „Blic Online :: Jorgovanka Tabaković kandidatkinja SNS za premijerku Srbije”. blic.rs. 26. 4. 2012. 
  18. ^ „Blic Online | Petković: DSS samostalno izlazi na izbore”. Blic.rs. Pristupljeno 13. 3. 2012. 
  19. ^ a b „Blic Online | Dačić kandidat koalicije: Jedva čekamo predsedničke izbore i upozoravamo Tadića - nema kalkulacije”. Arhivirano iz originala 14. 4. 2012. g. Pristupljeno 29. 4. 2012. 
  20. ^ „Aktivnosti”. Arhivirano iz originala 24. 1. 2016. g. Pristupljeno 21. 3. 2012. 
  21. ^ Izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
  22. ^ Izbori uživo: "Ekonomist" prognozira kohabitaciju Архивирано на сајту Wayback Machine (10. maj 2012), Blic
  23. ^ „Rezultati izbora” (PDF). RIK. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 08. 2023. g. Pristupljeno 14. 06. 2024. 
  24. ^ „Nikolić: Izvršena zamena originalnih listića : Politika : POLITIKA”. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  25. ^ „Tužilaštvo naložilo policiji proveru navoda oko listića (VIDEO) - VESTI - SMEDIA”. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  26. ^ „Zorić: SNS policiji ne da na uvid glasačke listiće - VESTI - SMEDIA”. Arhivirano iz originala 13. 05. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  27. ^ „Dulić: Vreća sa listićima ukradena u Zaječaru, SNS: Vreća je iz Vojvodine - 24sata.rs”. Arhivirano iz originala 11. 07. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  28. ^ „Blic Online | Dinkićeve primedbe se odnose na lokalne izbore”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  29. ^ „Koštunica: Nezavisna komisija da prebroji glasove - Telegraf.rs”. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  30. ^ „Dačić: Ne verujem da je bilo krađe, prihvatite rezultate - VESTI - SMEDIA”. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  31. ^ „RTS :: Jovanović: Nije bilo izborne krađe”. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  32. ^ „Press Online :: Vesti dana - politika, skupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: SRS nema dokaze o krađi”. Arhivirano iz originala 13. 05. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  33. ^ „Dveri Srpske - Pokret ZA Život Srbije”. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  34. ^ „Blokada opštine Novi Beograd (Video)”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2015. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  35. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 15. 5. 2012. g. Pristupljeno 12. 5. 2012. 
  36. ^ „Izborna krađa u Vranju?”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2012. g. Pristupljeno 8. 4. 2013. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2012.&oldid=27895306”