Портал:Kulinarstvo/Izabrani začin
Izabrani začini
[uredi izvor]Januar
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala Estragon
Estragon (Artemisia dracunculus) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Vrsta je iz roda pelina (Artemisia). U prirodi raste kao divlja biljka širom Severne Amerike i Evroazije, a komercijalno se uzgaja za kulinarske i medicinske svrhe. Tipična je polimorfna vrsta.
Podvrsta Artemisia dracunculus var. sativa uzgaja se zbog svog lišća koje se zbog bogate arome koristi u kulinarstvu, dok većina ostalih podvrsta zbog odsustva arome nema kulinarsku vrednost. Kao začinska biljka poznata je pod više naziva, u zavisnosti od mesta i načina uzgoja: kulinarski najveću vrednost ima francuski estragon, potom sledi ruski estragon, a najmanju vrednost ima divlji estragon.
...dalje Ostali izabrani začini
Februar
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala bosiljak
Bosiljak (Ocimum basilicum) je višegodišnja zeljasta biljka poreklom iz Indije iz porodice usnatica (Lamiaceae). Izdanci su uspravni, do 80 cm visoki, često ljubičasti, pokriveni dugim kovrdžavim dlakama. Ima delovanja kao žalfija, matičnjak i nana. Bosiljak je aromatična biljka, prijatnog mirisa, koja se koristi u kulinarstvu (kao začin), a odavno je svoje mesto našao u mediteranskoj kuhinji, naročito italijanskoj i francuskoj gde je gotovo nezaobilazan začin za supe, pastu i jela od mesa i ribe, a poznat je i italijanski sos pesto koji se pravi od bosiljka, pinjola i maslinovog ulja. Koristi se i za poboljšanje raspoloženja, protiv nesanice i noćnog mokrenja.
...dalje Ostali izabrani začini
Mart
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala zvezdasti anis
Zvezdasti anis (llicium verum) je zimzeleni žbun ili omanje drvo iz severoistočnog Vijetnama i jugozapadne Kine. Kao začin koristi se omotač plodova, meškova koji su spojeni u zvezdastu formu. Naziva se zvezdasti anis ili kineski anis jer aroma podseća na naš anis (Pimpinella anisum). Etarsko ulje zvezdastog anisa se koristi u kuvanju, za izradu parfema, sapuna, zubne paste, tečnosti za usta i krema za kožu. Oko 90% svetskih useva zvezdastog anisa se koristi za izolovanje šikiminske kiseline koja je sirovina za oseltamivir.
...dalje Ostali izabrani začini
April
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala mirođiju
Mirođija (Anethum graveolens) je poznata začinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima.
Mirođija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jeftin i zbog toga svakom pristupačan začin. Seckano sveže lišće mirođije poboljšava ukus zelenoj salati, zatim salati od krastavaca i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Služi kao dodatak maslacu i majonezu. Sos od mirođije idealan je prilog za svežu jegulju, rakove i sva ostala jela od morskih i slatkovodnih riba. Može se upotrebljavati uz varivo od pasulja, krastavaca i krompira, zatim ovčetinu,
...dalje Ostali izabrani začini
Maj
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala šafran
Šafran (lat. Crocus sativus; ~ vernus) višegodišnja je biljka, lukovica iz porodice Iridaceae. Začin se dobija iz cveta Crocus sativus. Živopisni grimizni žigovi (stigme) i stubići (stilovi), zvani končići ili niti, sakupljaju se i suše radi upotrebe kao začina i sredstva za bojenje hrane. Šafran, već dugo među najskupljim začinima po masi na svetu, verovatno je prvi put uzgojen u Grčkoj ili nedaleko od ove zemlje. C. sativus je, po svemu sudeći, forma C. cartwrightianus koja se javila tako što su u kasnom bronzanom dobu uzgajivači sa Krita selektivno gajili biljke radi neobično dugih stigmi. Lagano se raširio u većem delu Evroazije, a kasnije je donet u delove Severne Afrike, Severne Amerike i Okeanije.
...dalje Ostali izabrani začini
Juni
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala so
So je začin i jedan od rijetkih minerala u čovjekovoj ishrani. Slanost je jedan od osnovnih ukusa. Dobija se iz morske vode ili iz rudnika soli. Bijele je ili sive boje. Osnovni sastojak soli je natrijum-hlorid (NaCl). So koristi za čuvanje hrane. Presoljena hrana može dugo da stoji a da se ne pokvari (primjer kiseljenje kupusa). U kulinarstvu se najčešće korusti rafinisana so, poznatija još i kao „kuhinjska“
...dalje Ostala izabrani začin
Juli
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala vanilu
Vanila je začin, koji predstavlja fermentisane plodove različitih vrsta biljaka orhideja iz roda Vanilla. Ime potiče od francuske reči vanille, koja zauzvrat crpi svoje poreklo od španske reči vainilla (mala mahuna).
Rod vanila se sastoji od oko 110 vrsta, od kojih 15 daje aromatične plodove. Najznačajnija vrsta je Začinska vanila (Vanilla planifolia). Začinska vanila potiče iz Meksika i Srednje Amerike. Danas se najviše gaji na Madagaskaru, Reinionu (koje se ranije zvalo Ostrvo Burbona) i drugim ostrvima u Indijskom okeanu.
Pored začinske vanile, komercijalno se koriste još Tahiti vanila (Vanilla tahitensis) i Gvadelupe vanila (Vanilla pompona). Tahiti vanila uspeva na južnom Pacifiku. Ona je blizak rod začinskoj vanili, ali se od nje razlikuje po aromi. Tahiti vanila sadrži manje vanilina, ali veću koncetraciju drugih aromatičnih sastojaka. Gvadelupe vanila potiče iz Srednje i Južne Amerike. Danas se komercijalno uzgaja na Karibima. Njene aromatske osobine su slične tahiti vanili, pa se obe vrste koriste u proizvodnji parfema.
...dalje Ostali izabrani začini
Avgust
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala celer
Celer (lat. Apium graveolens) je dvogodišnja zeljasta biljka iz familije štitonoša (Apiaceae). Raste samoniklo na vlažnim livadama, močvarnim mestima i priobalnom području, pored bara i izvorišta, kao i na slanom tlu. Može se naći od Britanskih ostrva do Sredozemlja, a ima ga i u severnoj Africi i Aziji, sve do Indije. Uzgaja se i u baštama.
Kako obareni tako i sveži celer koristi se u jelima i za pripremu supe, a seme se upotrebljava kao začin. Čak i nakon dugog potapanja u vodu biljka ostaje čvrsta dodajući supi teksturu.
Septembar
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala karanfilić
Karanfilić ili klinčić je neposredno pred cvetanje ubran i osušen cvetni pupoljak biljke karanfilovca (Eugenia caryophillata). Karanfilić je obično dužine između 1,5 i 2,0 cm i sastoji se od peteljke na čijem kraju se nalazi okrugli pupoljčić kojeg ukrašavaju četiri listića.
Upotrebljava se za kao začin i za dobijanje eteričnih ulja koja služe kao osnova za dobijanje mnogih lijekova i parfema.
Karanfilovac je 8 - 12 m visoko, tropsko, zimzeleno drvo iz porodice mirti, čije je porijeklo sa Molučkih ostrva. Danas se najviše uzgaja u Indoneziji, Tanzaniji, na Madagaskaru, Šri Lanki i u Maleziji.
...dalje Ostali izabrani začini
Oktobar
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala muškatni oraščić
Muškatni oraščić je seme ili mleveni začin nekoliko vrsta roda Myristica. Myristica fragrans (mirisni muškatni oraščić ili pravi muškatni oraščić) je zimzeleno drvo tamnog lišća koje se uzgaja za dva začina koji potiču od voća: muškatni oraščić, iz semena i buzdovan, iz ljuske semena. Takođe je komercijalni izvor eteričnog ulja i muškatnog maslaca. Kalifornijski muškatni oraščić, Torreya californica, ima seme sličnog izgleda, ali nije usko povezano sa Myristica fragrans i ne koristi se kao začin. Ako se konzumira u količinama koje prelaze uobičajenu upotrebu kao začin, muškatni prah može izazvati alergijske reakcije, izazvati kontaktni dermatitis ili imati psihoaktivne efekte. Iako se koristi u tradicionalnoj medicini za lečenje raznih poremećaja, muškatni oraščić nema poznatu lekovitu vrednost.
Novembar
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala najgvirc
Najgvirc, odnosno piment (Pimenta dioica) je nisko drvo iz Srednje i Južne Amerike. Gaji se zbog mirišljavog ploda koji se koristi kao veoma ukusan i zdrav začin. Ovaj začin kod nas je poznat i pod imenima piment, najkvirc, kao i klinčićev papar, karanfil−biber, jamajčanski biber, jamajka−papar. U starijoj literaturi često se može naći i pod naučnim imenom Pimenta officinalis.
Decembar
[uredi izvor]Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala timijan
Timijan (lat. Thymus vulgaris), ili kako se još naziva pitoma majčina dušica, vrtni timijan i timas, je zimzelena, polužbunasta biljka. Kako domaće ime i sugeriše, bliski je srodnik majkine dušice. Popularna je aromatična, začinska i lekovita biljka. U Srbiji ne raste u prirodi, ali se dosta uzgaja.