Естрагон
| Естрагон | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. dracunculus
|
| Биномно име | |
| Artemisia dracunculus | |
| Синоними[2] | |
| |
Естрагон (Artemisia dracunculus) вишегодишња је зељаста биљка из породице главочика (Asteraceae). Врста је из рода пелина (Artemisia). У природи расте као дивља биљка широм Северне Америке и Евроазије, а комерцијално се узгаја за кулинарске и медицинске сврхе.[3][4][5][6] Типична је полиморфна врста.[7]
Подврста Artemisia dracunculus var. sativa узгаја се због свог лишћа које се због богате ароме користи у кулинарству, док већина осталих подврста због одсуства ароме нема кулинарску вредност. Као зачинска биљка позната је под више назива, у зависности од места и начина узгоја: кулинарски највећу вредност има француски естрагон, потом следи руски естрагон, а најмању вредност има дивљи естрагон.
Опис таксона
[уреди | уреди извор]Естрагон је вишегодишња зељаста биљка висине од 120 до 150 цм и са бројним танким гранама. Листови су уски и копљасти (lanceolata), дужине 2−8 цм и ширине од 2 до 10 милиметара, маслинасто зелене боје. Цветови се формирају у малим капитулама пречника 2−4 мм, а у сваком капитулуму налази се до 40 зеленкастих и зеленкасто-жућкастих цветића. Цваст обично има облик метлице. Неке врсте, попут француског естрагона, не цветају, док неке врсте образују семе које је стерилно. Естрагон се размножава путем ризомастог корења.
Француски естрагон се размножава искључиво путем ризома, док се руски естрагон (A. dracunculoides) може узгајати и из семена. иако је руски естрагон знатно мање ароматичан и са годинама губи своја ароматска својства, сама биљка је доста крупнија, отпорнија и има већу лисну продукцију у поређењу са француским варијететом.[8]
Етерично уље естрагона садржи фенилпропаноиде попут естрагола (16,2%) и метил еугенола (35,8%).[9] Методама гасне хроматографије и масене спектрометрије у етеричном уљу естрагона утврђено је постојање и трансанетола (21,1%), α-трансоцимена (20,6%), лимонена (12,4%), α-пинена (5,1%), ало-оцимена (4,8%), метил еугенола (2,2%), β-пинена (0,8%), α-терпинолен (0,5%), борнил ацетата (0,5%) и бициклогермакрена (0,5%).[10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Artemisia dracunculus was described in Linnaeus's Species Plantarum 2:849. 1753. „Taxon: Artemisia dracunculus L.”. GRIN Taxonomy for Plants. GRIN. 17. 8. 2014. Архивирано из оригинала 17. 11. 2004. г. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ The Plant List Artemisia dracunculus L. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2019)
- ^ Flora of North America Vol. 19, 20 and 21 Page 508 Wild tarragon, Artemisia dracunculus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 849. 1753.
- ^ Flora of China Vol. 20-21 Page 722 long hao Artemisia dracunculus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 849. 1753.
- ^ Flora of Pakistan
- ^ Altervista Flora Italiana, Assenzio dragoncello, Artemisia dracunculus L.
- ^ „Artemisia dracunculus”. Missouri Botanical Garden.
- ^ McGee, R. M.; Stuckey, M. (2002). The Bountiful Container. Workman Publishing. ISBN 978-0-7611-1623-3.
- ^ Lopes-Lutz, D. S.; Alviano, D. S.; Alviano, C. S.; Kolodziejczyk, P. P. (2008). „Screening of chemical composition, antimicrobial and antioxidant activities of Artemisia essential oils”. Phytochemistry. 69 (8): 1732—1738. PMID 18417176. doi:10.1016/j.phytochem.2008.02.014.
- ^ Sayyah, M.; Nadjafnia, L.; Kamalinejad, M. (2004). „Anticonvulsant activity and chemical composition of Artemisia dracunculus L. Essential oil”. Journal of Ethnopharmacology. 94 (2–3): 283—287. PMID 15325732. doi:10.1016/j.jep.2004.05.021.
Литература
[уреди | уреди извор]- McGee, R. M.; Stuckey, M. (2002). The Bountiful Container. Workman Publishing. ISBN 978-0-7611-1623-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Естрагон на Викимедијиној остави
