Најгвирц

Најгвирц, пимент; Pimenta dioica
	Лист, цвет и плод, ботаничка илустрација
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Myrtales
Породица:	Myrtaceae
Род:	Pimenta
Врста:	P. dioica
Биномно име
	Pimenta dioica; L.
Синоними
	Caryophyllus pimenta (L.) Mill.; Eugenia micrantha Bertol.; Eugenia pimenta (L.) DC.; Evanesca micrantha Bertol.; Myrtus dioica L.; Myrtus pimenta L.; Myrtus piperita Sessé & Moc.; Pimenta communis Benth. & Hook.f.; Pimenta officinalis Lindl.; Pimenta vulgaris Bello; Pimenta vulgaris Lindl.; Pimentus geminata Raf.

Најгвирц, односно пимент (Pimenta dioica) је ниско дрво из Средње и Јужне Америке. Гаји се због миришљавог плода који се користи као веома укусан и здрав зачин. Овај зачин код нас је познат и под именима пимент, најквирц, као и клинчићев папар, каранфил−бибер,^[2], јамајчански бибер, јамајка−папар.^[3] У старијој литератури често се може наћи и под научним именом Pimenta officinalis.

Распрострањеност и услови станишта

Најгвирц је пореклом из Централне и Јужне Америке. Ареал му се простире од Мексика до Јамајке.^[3] Открили су га шпански истраживачи када су се, у 16. веку, искрцали на обале данашњег Мексика. Данас се гаји комерцијално широм тропских подручја Америке − у Мексику, Хондурасу, Тринидаду, на Куби, а посебно на Јамајци, која практично има монопол у производњи овог цењеног зачина. Најгвирц је једини зачин чија је комерцијална производња потпуно ограничена на Нови Свет.^[4]

Опис врсте

Најгвирц, односно пимент је ниско дрво. Може порасти 10−12 м. висок. Стабло је еластично, сребрнасто сиве коре која се љуспа у танким тракама. Крошња је разграната, са мноштвом танких грана. Листови су наспрамни, зимзелени и крупни. Дуги су 4−8 цм, зашиљеног врха и мирисни попут плодова. Цветови су ситни, беличасти, са 4−5 латица. Скупљени су у пирамидалним метличастим цвастима. Углавном су терминалне, али некада расту и из пазуха листа.^[3] Плодови су бобичасте коштунице смеђе боје, пречника 0,6 цм. Управо ове бобице користе се као зачин.^[4]

Кора дебла
Густа крошња танких грана, са великим, кожастим листовима
Терминалне, метличасте цвасти
Незрели плодови

Услови станишта

У природи може расти само у тропским условима, у шипражју на ободу шума. У тропским областима може се гајити и у посуди на балкону.^[4] Може се гајити и у стакленицима, али само у природним условима може достићи пуну величину. Цвет и плод доноси само у природи.^[3]

Употреба

Гаји се ради ароматичних плодова који се, као додатак јелима, употребљавају цели или у праху. Зелени плодови су ароматичнији од зрелих. За арому најгвирца заслужно је етарско уље, којег има 3−4% и у којем је, као и код каранфилића, главни састојак фенол еугенол. Еугенол има велику антисептичку моћ и употребљава се као стомахик.^[2] Такође се користи и као анестетик код зубобоље.^[4]

Укус најгвирца можда најбоље дефинише енглески назив за овај зачин − Allspice („све−зачин”^[3]). Наиме, сматрало се да укус пимента личи на мешавину цимета, каранфилића, и мушкатног орашчића.^[5] Користи се као зачин како у сланим, тако и у слатким јелима. Такође се додаје и ликерима, а етарско уље употребљава се у козметичким препаратима и парфемима.^[4]

У земљама порекла (гајења) такође се много користи и свеже или сушено лишће, за кување или сушење меса. Етарско уље из лишћа је од значаја у индустријској производњи кобасица.^[6]

Види још

Зачин

Референце

^ „Pimenta dioica (L.) Merr.”. The Plant List. Приступљено 10. 12. 2016.
^ ^а ^б Туцаков 1984, стр. 542
^ ^а ^б ^в ^г ^д Lanzara 1982, стр. 292
^ ^а ^б ^в ^г ^д Christman, Steve. „Pimenta dioica”. Floridata Plant Encyclopedia. Приступљено 10. 12. 2016.
^ „allspice”. Dictionary.com. Приступљено 10. 12. 2016.
^ Katzer, Gernot. „Allspice (Pimenta dioica [L.] Mer.)”. Gernot Katzer’s Spice Pages. Приступљено 10. 12. 2016.

Литература

Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. COBISS.SR 38154759
Lanzara, Paola; Pizzetti, Mariella (1982). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. COBISS.SR 14675983

Спољашње везе

Медији везани за чланак Најгвирц на Викимедијиној остави
Подаци везани за чланак Pimenta dioica на Викиврстама

„Allspice”. encyclopedia of spices. the Epicentre Spices. Приступљено 10. 12. 2016.
Gaifyllia, Nancy. „All About Greek Allspice AKA Bahari”. About Food. About.com. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2016.
„Piment je zdraviji od bibera”. Вечерње Новости. 24. 12. 2015. Приступљено 10. 12. 2016.
„Piment”. CentarZdravlja. Приступљено 10. 12. 2016.
„Piment (Pimenta dioica)”. Gastronomika. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016.

[The_Plant_List-1] „Pimenta dioica (L.) Merr.”. The Plant List. Приступљено 10. 12. 2016.

[Туцаков-2] а ^б Туцаков 1984, стр. 542

[Lanzara-3] а ^б ^в ^г ^д Lanzara 1982, стр. 292

[Floridata-4] а ^б ^в ^г ^д Christman, Steve. „Pimenta dioica”. Floridata Plant Encyclopedia. Приступљено 10. 12. 2016.

[Dictionary-5] „allspice”. Dictionary.com. Приступљено 10. 12. 2016.

[6] Katzer, Gernot. „Allspice (Pimenta dioica [L.] Mer.)”. Gernot Katzer’s Spice Pages. Приступљено 10. 12. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Најгвирц, пимент Pimenta dioica

Лист, цвет и плод, ботаничка илустрација
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Myrtales
Породица:	Myrtaceae
Род:	Pimenta
Врста:	P. dioica
Биномно име
*Pimenta dioica* L.
Синоними^[1]
Caryophyllus pimenta (L.) Mill. Eugenia micrantha Bertol. Eugenia pimenta (L.) DC. Evanesca micrantha Bertol. Myrtus dioica L. Myrtus pimenta L. Myrtus piperita Sessé & Moc. Pimenta communis Benth. & Hook.f. Pimenta officinalis Lindl. Pimenta vulgaris Bello Pimenta vulgaris Lindl. Pimentus geminata Raf.