Priča o gospodaru i slugi
Priča o gospodaru i slugi je jedna od Isusovih alegorijskih priča, zabeležena u kanonskom jevanđelju po Luki.
Priča
[uredi | uredi izvor]Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu? Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij? Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.
— Evanđelje po Luki, 17:7-1017:7-10 (prevod Vuk Karadžić)
Tumačenja
[uredi | uredi izvor]Gospodar u ovoj alegoriji predstavlja Boga, dok sluga predstavlja slugu Božjeg. Naravoučenije ove priče je da kada neko „radi ono što Bog očekuje, on ili ona samo vrši svoju dužnost."[1] Ova parabola poručuje da su „čak i najbolje od Božjih slugu još uvek nedostojni, jer su samo vršili svoju dužnost i ništa više."[2] Niko, bez obzira koliko bio moralan ili vredan, ne može nikad steći dug kod Boga.[1]
Izraz „nedostojni sluga“ iz poslednje rečenice, je u širokoj liturgijskoj upotrebi, kao na primer u liturgiji svetog Jovana Zlatoustog.[3]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary. . Eerdmans Publishing. 2002. pp. 251. ISBN 978-0-8028-6077-4.
- ^ Mark Black (1996). Luke. College Press. str. 285. ISBN 978-0-89900-630-7.
- ^ THE DIVINE LITURGY OF OUR FATHER SAINT JOHN CHRYSOSTOM. . Byzantine Seminary Press. 1965. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2011), footnote 100.
