Priča o zrnu gorušice
Priča o zrnu gorušice je jedna od kraćih Isusovih parabola, koja poredi carstvo nebesko sa zrnom gorušice.
Zabeležena je u kanonskim jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki, kao i nekanonskom jevanđelju po Tomi. U jevanđeljima po Mateju i Luki neposredno prethodi priči o kvascu, sa kojom deli tematiku rasta nebeskog carstva iz malih začetaka.[1]
Priča
[uredi | uredi izvor]Po Mateju
[uredi | uredi izvor]Evanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu priču:
Carstvo je nebesko kao zrno gorušičino koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj, Koje je istina najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sedaju na njegovim granama.
— Evanđelje po Mateju, 13:31–3213:31–32 (prevod Vuka Karadžića)
Po Marku
[uredi | uredi izvor]Evanđelje po Marku prenosi sledeće:
Kakvo ćemo kazati da je carstvo Božje? Ili u kakvoj ćemo ga priči iskazati? Ono je kao zrno gorušičino koje kad se poseje u zemlju manje je od svih semena na zemlji; A kad se poseje, uzraste i bude veće od sveg povrća, i pusti grane velike da mogu u njegovom hladu ptice nebeske živeti.
— Evanđelje po Mateju, 4:30–324:30–32 (prevod Vuka Karadžića)
Po Luki
[uredi | uredi izvor]Evanđelje po Luki prenosi sledeće:
Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je? Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
— Evanđelje po Mateju, 13:18–1913:18–19 (prevod Vuka Karadžića)
Po Tomi
[uredi | uredi izvor]Evanđelje po Tomi prenosi sledeće:
Carstvo nebesko je kao gorušičino zrno, najmanje od sveg sjemenja; ali kada padne na obrađenu zemlju, izraste veliko i postane okrilje pticama nebeskim.
— Evanđelje po Tomi, izreka 20
Tumačenja
[uredi | uredi izvor]
Smatra se da je biljka na koju se odnosi priča crna slačica, velika jednogodišnja biljka visoka do tri metra[1], koja raste iz poslovično malog semena (čija neznatnost se koristi kao alegorija i na drugim mestima kod Mateja 17:20 i Luke 17:6). Prema rabinskim izvorima, Jevreji nisu gajili ovu biljku u baštama[1], što je dosledno Matejevom opisu o rastu u polju. Luka, naprotiv, govori da gorušica raste u vrtu, što se objašnjava prilagođavanjem priče za slušaoce van Palestine.[1]
U stvarnosti, biljka gorušice teško da može služiti kao gnezdo pticama[2], pa se smatra da je Isus to namerno prenaglasio u svojoj analogiji.[3]
Postoji i „subverzivan“ element ove priče, koji se ogleda u brzom rastu biljke gorušice, što je čini „malignim korovom“ sa „opasnim osobinama širenja“.[4] Plinije Stariji u 1. veku naše ere piše da je gorušica izuzetno dobra za zdravlje te napominje:
| „ | Raste potpuno divlja, premda se poboljšava presađivanjem: ali s druge strane kada je jednom zasađena teško je moguće osloboditi je se, jer semenke kako padnu odmah klijaju.[5] | ” |
Carstvo nebesko je takođe sveprisutno, kao i korov, što može biti još jedan primer Isusovog korišćenja satire.[6]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Howard Marshall, I. (1978). The Gospel of Luke. Eerdmans. str. 561. ISBN 978-0-8028-3512-3.
- ^ Nolland, John (2005). The Gospel of Matthew. Eerdmans. str. 551. ISBN 978-0-8028-2389-2.
- ^ Green, Joel B. (1997). The Gospel of Luke. Eerdmans. str. 526. ISBN 978-0-8028-2315-1.
- ^ Bird, Michael F. (2006). Jesus and the Origins of the Gentile Mission. Continuum. str. 73—77. ISBN 978-0-567-04473-0.
- ^ Pliny the Elder, Natural History, translated by Harris Rackham, Loeb, 1950, Book XIX, Chapter LIV.
- ^ Ben Witherington, The Gospel of Mark: A socio-rhetorical commentary, Eerdmans. 2001. ISBN 978-0-8028-4503-0. str. 171–172.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Howard Marshall, I. (1978). The Gospel of Luke. Eerdmans. str. 561. ISBN 978-0-8028-3512-3.
