Pređi na sadržaj

Priča o stražaru

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Isus sa učenicima.

Priča o stražaru (ili priča o vernom slugi) je Isusova alegorijska priča koja govori o potrebi održavanja budnosti i pažnje jer je neizvestan čas dolaska Gospoda.

Ova priče je, u raznim verzijama, zabeležena u kanonskim jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki, kao i u nekanonskom jevanđelju po Tomi. Kod Mateja joj neposredno sledi priča o deset devojaka, slične tematike eshatološke tematike, o neizvesnom dolasku sudnjeg dana.

Priča

[uredi | uredi izvor]

Po Mateju

[uredi | uredi izvor]

Evanđelje po Mateju prenosi sledeću Isusovu priču:

Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš. Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi i ne bi dao potkopati kuću svoju. Zato i vi budite gotovi; jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečiji. Ko je dakle taj verni i mudri sluga kog je postavio gospodar njegov nad svojim domašnjima da im daje hranu na obrok? Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nađe da izvršuje tako. Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim. Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svom: Neće moj gospodar još zadugo doći; i počne biti svoje drugare, i jesti i piti s pijanicama; doći će gospodar tog sluge u dan u koji se ne nada, i u čas kad ne misli. I raseći će ga napola, i daće mu platu kao i licemerima; onde će biti plač i škrgut zuba.
— Evanđelje po Mateju, 24:42-51 (prevod Vuka Karadžića)

Po Marku

[uredi | uredi izvor]

Evanđelje po Marku prenosi sledeću Isusovu priču:

A o onom danu ili času niko ne zna, ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac. Pazite, bdite; jer ne znate kad je vreme. Kao kad čovek polazeći na put ostavi svoju kuću i ovlasti svoje sluge, svakome odredi njegov posao, a vrataru naredi da bdi. Bdite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar kuće, da li uveče, ili u ponoć, ili kad petlovi pevaju, ili ujutro; da vas, kad iznenada dođe, ne nađe gde spavate. A što vama govorim, svima govorim, bdite!
— Evanđelje po Marku, 13:32-37 (prevod Emilijana Čarnića)

Po Luki

[uredi | uredi izvor]

Evanđelje po Luki prenosi nešto dužu verziju priče:

Neka vaša bedra budu opasana i svetiljke vaše neka gore; a vi budite kao ljudi koji čekaju svoga gospodara, kada se vrati sa svadbe, da mu otvore odmah kad dođe i zakuca. Blažene su one sluge koje gospodar - kad dođe - nađe budne. Zaista vam kažem da će se opasati i posadiće ih za trpezu, pa će pristupiti i služiće im. I ako dođe u drugu ili treću stražu, i nađe ih tako, blago njima. Ali ovo znajte: kad bi domaćin znao u koji čas će lupež doći, ne bi ostavio da mu potkopa kuću. I vi budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u čas u koji ne mislite.


Na to Petar reče: Gospode, govoriš li ovu priču nama ili svima? A Gospod reče: ko je, dakle, taj verni i razboriti domoupravitelj koga će gospodar postaviti nad svojom čeljadi da im daje obrok na vreme? Blažen je onaj sluga koga gospodar - kad dođe - nađe da čini tako. Zaista, kažem vam da će ga postaviti nad svim svojim imanjem. Ako pak onaj sluga kaže u svom srcu: moj gospodar neće doći zadugo, pa stane tući sluge i sluškinje, te jesti i piti i opijati se, doći će gospodar onoga sluge u dan kada ne očekuje i u čas koji ne zna, pa će ga raseći i odrediće mu mesto među nevernima. A onaj sluga koji je znao volju svoga gospodara, pa nije spremio ili nije učinio po njegovoj volji, biće mnogo bijen. A koji nije znao, a učinio ono što zaslužuje batine, biće malo bijen. Od svakog - kome je mnogo dano - tražiće se mnogo, i kome je mnogo povereno - od njega će se više zahtevati.
— Evanđelje po Luki, 12:35-48 (prevod Emilijana Čarnića)

Po Tomi

[uredi | uredi izvor]

Evanđelje po Tomi počinje uvodnim Marijinim pitanjem, nakon čega sledi poređenje:

Marija reče Isusu: „Kome su tvoji učenici nalik?" On reče: „Oni su poput slugu[1] u polju koje nije njihovo. Kada vlasnici dođu, reći će: 'Ostavite nam naše polje'. Oni se pred njima svlače, i prepuštaju im polje.


Zato kažem: Ako domaćin zna da će lopov doći, on će ostati budan i neće dopustiti da mu provali kuću i opljačka ga. Stoga, bdijte suočeni sa svetom; opašite se velikom snagom, da vam kradljivci ne priđu. Jer nevolje koje očekujete će sigurno doći! Neka se među vama nađe neko ko razume. Čim rod dozri, on dolazi sa srpom i žanje ga. Ko ima uši da čuje, neka sluša."
— Evanđelje po Tomi, izreka 21

Tumačenja

[uredi | uredi izvor]

Kod Mateja, priča započinje Isusovim upozorenjem: "Stražite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš". Drugim rečima, „učenik mora biti spreman za dolazak Gospoda, ostajući oprezan i budan pri njegovom prispeću“.[2] Još određenije upozorenje Isus daje na drugom mestu "Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada". (Luka, 21:34)

Priča o stražaru se najčešće tumači kao upozorenje na drugi Hristov dolazak. Iako će možda biti raznih znakova o drugom dolasku, tačno vreme ostaje nepoznato.[2] Drugi deo priče nosi upozerenje da će biti više traženo od onih kojima je više dato.[2]

Američki teolog Dvajt Pentekost smatra da ova parabola „naglašava da povlastice nose obavezu, a da obaveza povlači odgovornost.[3] Neki smatraju da se to posebno odnosi na verske vođe.[4]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ U nekim prevodima „deca“ (Translated by Thomas O. Lambdin), a u nekim „sluge“ (Translated by Stephen J. Patterson and James M. Robinson)
  2. ^ a b v Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans. 1999. ISBN 978-0-8028-3821-6. str. 592.
  3. ^ J. Dwight Pentecost, The Parables of Jesus: Lessons in life from the Master Teacher. . Kregel Publications. 1998. pp. 175. ISBN 978-0-8254-3458-7. 
  4. ^ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans. 1997. ISBN 978-0-8028-2315-1. str. 506.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]