Пут (film)
| Put | |
|---|---|
| Izvorni naslov | Yol |
| Scenario | Jilmaz Ginej |
| Producent | Jilmaz Ginej Edi Hubšmid Kerim L. Puld L. Erol Gozman M. Sabri Aslankara |
| Priča | Jilmaz Ginej |
| Glavne uloge | Tarik Akan Halil Ergun Šerif Sezer Nedžmetin Čobanoglu Meral Orhonsaj Sevda Aktolga Hikmet Čelik Tundžaj Akča |
| Direktor fotografije | Erdoğan Engin |
| Montaža | Jilmaz Ginej |
| Studio | Güney Film Cactus Film Maran Film Record Film |
| Trajanje | 124 minuta |
| Zemlja | Turska Švajcarska Francuska |
| Jezik | turski, kurdski |
| IMDb veza | |
Put[1][2][3] (ili Staza)[4] je turski film iz 1982.[5] Scenario je napisao Jilmaz Ginej, a režirao ga je njegov pomoćnik Šerif Geren, pošto je Ginej u to vreme bio u zatvoru. Kasnije, nakon što je Ginej pobegao iz zatvora Imrali, odneo je negative filma u Švajcarsku i kasnije je montiraa film u Parizu.[6]
Film prikazuje stanje u Turskoj nakon državnog udara 1980. godine. Turski narod i vlasti prikazani su kroz priče petorice zatvorenika koji su dobili nedeljno odsustvo od kuće. Film je izazvao mnogo kontroverzi u Turskoj i bio je zabranjen do 1999. godine.
Put je osvojio brojne nagrade, uključujući Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu 1982. Takođe je izabran kao švajcarski kandidat za najbolji film na stranom jeziku na 55. dodeli Oskara, ali nominacija nije prihvaćena.
Priča
[uredi | uredi izvor]
Film prati petoricu zatvorenika kojima je odobreno privremeno odsustvo iz turskog zatvora kako bi na nedelju dana posetili svoje kuće.[7][7] Svaki od njih suočava se sa ličnim izazovima, istovremeno se boreći sa društvenim ograničenjima i represijom pod turskim vojnim režimom.
Produkcija
[uredi | uredi izvor]Ginej je napisao scenario, delom inspirisan sopstvenim zatočeništvom,[7] koji je sadržao detalje, ali nije mogao sam da režira pošto je bio u zatvoru. On je u početku angažovao Erdena Kirala da režira umesto njega, ali je bio nezadovoljan Kiralovim radom, uništio je snimljeni materijal i otpustio ga. Ovo je postalo osnova Kiralovog kasnijeg filma, Yolda.[8]
Ginej je kasnije angažovao Šerifa Gerena. Postojale su glasine da je nekoliko zatvorenika, uključujući Gineja, gledalo veliki deo materijala na zidu u zatvoru.[8] Ginej je kasnije pobegao iz zatvora da bi uređivao Yol u Švajcarskoj.[8]
Zulfu Livaneli je napravio muziku za film, ali je zbog političke atmosfere u Turskoj koristio pseudonim Sebastijan Argol kako bi izbegao potencijalne sankcije turskih sudova.[9]
Kontroverze
[uredi | uredi izvor]Političke kontroverze
[uredi | uredi izvor]Film je zabranjen u Turskoj zbog negativnog prikaza Turske, koja je bila pod kontrolom vojne diktature. Još kontroverznija je bila ograničena upotreba kurdskog jezika, muzike i kulture (koje su u to vreme bile zabranjene u Turskoj), kao i prikaz teškoća Kurda u Turskoj. Jedna scena u filmu čak naziva lokaciju Omerovog sela „Kurdistan“.
Nova verzija filma objavljena 2017. u kojoj su mnogi od ovih kontroverznih delova i scena izbačeni, kako bi film mogao da bude prikazivan u Tursku. Da bi bio prikazan na turskom štandu u Kanu 2017, segment filma o Kurdistanu i koji govori o problemima Kurda.
Još jedna nova verzija napravljena je za međunarodno tržište sa uključenim političkim kontroverznim scenama.[10]
Spor o autorskim pravima
[uredi | uredi izvor]Autorska prava vezana za film su dugo bila sporna. Čak i tokom života reditelja, bilo je velikih sukoba oko vlasništva nad filmom između Gineja i Donata Kojša, šefa švajcarske kompanije Cactus Film AG, koji je tvrdio da poseduje sva prava na film. Nakon Ginejeve smrti, spor je eskalirao između Kojša i supruge pokojnog Gineja.
Kada je Kojš 1999. godine podneo zahtev za bankrot kompanije,[11] situacija je postala još komplikovanija i rezultovaja je brojnim tužbama i u Švajcarskoj i u Francuskoj. I dalje postoji nekoliko strane koje tvrde da poseduju ekskluzivna autorska prava na film. Put se nudi u različitim verzijama kroz različite kanale distribucije.[12][13]
Prijem
[uredi | uredi izvor]Kritičar magazina Time Ričard Korlis proglasio je Gjunija „filmskim stvaraocem svetske klase“.[14]
Godine 1982., reditelj Verner Hercog je rekao da je Iol „jedan od filmova koji me je tako duboko dirnuo — kao skoro ništa drugo u poslednjih deset godina. To je remek-delo“. [15]
The Hollywood Reporter ga je svrstao na 65. mesto najboljeg filma koji je osvojio Zlatnu palmu, rekavši da je produkcija bolja priča od one na ekranu.[16]
Na agregatoru recenzija Rotten Tomatoes, 77% od 13 kritika je pozitivno, sa prosečnom ocenom 7.3/10.[17]
Nagrade
[uredi | uredi izvor]Film je osvojio tri nagrade na Kanskom filmskom festivalu 1982. godine, izjednačivši se za glavnu nagradu, Zlatnu palmu, sa Kosta-Gavrasom Nestali.[18] Film je izabran kao švajcarski predstavnik za najbolji film na stranom jeziku na 55. dodeli Oskara, ali nije prihvaćen kao nominovan.[19]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „isbn:0813595142 – Google Search”.
- ^ „isbn:0814336116 - Google Search”.
- ^ „isbn:0313342156 - Google Search”.
- ^ Woodhead, Christine (2. 8. 1989). „Turkish Cinema: An Introduction”. Centre of Near & Middle Eastern Studies, School of Oriental and African Studies, University of London — preko Google Books.
- ^ Gören, Serif; Güney, Yilmaz (1982-09-01), Yol (Drama), Tarik Akan, Serif Sezer, Halil Ergün, Meral Orhonsay, Güney Film, Cactus Film, France 2 (FR2), Pristupljeno 2021-06-17
- ^ „Yol – TIFF Cinematheque”. TIFF.net. Arhivirano iz originala 2013-10-29. g. Pristupljeno 2013-01-15.
- ^ a b v Schultz, Deanne (2007). Filmography of World History (na jeziku: engleski). Greenwood Publishing Group. str. 177. ISBN 978-0-313-32681-3.
- ^ a b v Johnston, Sheila (25. 2. 2006). „Film-makers on film: Fatih Akin on Yilmaz Güney and Serif Gören's Yol (1982)”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 16. 6. 2017.
- ^ Hubschmid, Edi (2017). YOL - der Weg ins Exil. Das Buch (na jeziku: nemački). Biel-Bienne: PPP Publishing Partners. str. 180—184. ISBN 978-3-9524751-2-6.
- ^ „The word 'Kurdistan' is forbidden: a look at a new version of Yilmaz Guney's film 'Yol'”. Kurdish Question. 2017-06-14.
- ^ Cactus Film files for bankruptcy
- ^ French DVD Version of Yol
- ^ Announcement about Yol on kinalu
- ^ Corliss, Richard (18. 10. 1982). „Yol”. Time. Pristupljeno 16. 6. 2017.
- ^ Cott, Jonathan (11. 11. 1982). „Jungle Madness”. Rolling Stone. Pristupljeno 8. 11. 2021.
- ^ Staff (10. 5. 2016). „Cannes: All the Palme d'Or Winners, Ranked”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 16. 6. 2017.
- ^ „Put”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 3. 1. 2023.
- ^ Canby, Vincent (6. 10. 1982). „'Yol,' a Big, Angry Epic of Contempory [sic] Turkey”. The New York Times. Pristupljeno 16. 6. 2017.
- ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Put na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Put na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
- Stranica o filmu[mrtva veza]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
