Пут (филм)
| Пут | |
|---|---|
| Изворни наслов | Yol |
| Сценарио | Јилмаз Гинеј |
| Продуцент | Јилмаз Гинеј Еди Хубшмид Керим Л. Пулд Л. Ерол Гозман М. Сабри Асланкара |
| Прича | Јилмаз Гинеј |
| Главне улоге | Тарик Акан Халил Ергун Шериф Сезер Неџметин Чобаноглу Мерал Орхонсај Севда Актолга Хикмет Челик Тунџај Акча |
| Директор фотографије | Erdoğan Engin |
| Монтажа | Јилмаз Гинеј |
| Студио | Güney Film Cactus Film Maran Film Record Film |
| Трајање | 124 минута |
| Земља | Турска Швајцарска Француска |
| Језик | турски, курдски |
| IMDb веза | |
Пут[1][2][3] (или Стаза)[4] је турски филм из 1982.[5] Сценарио је написао Јилмаз Гинеј, а режирао га је његов помоћник Шериф Герен, пошто је Гинеј у то време био у затвору. Касније, након што је Гинеј побегао из затвора Имрали, однео је негативе филма у Швајцарску и касније је монтираа филм у Паризу.[6]
Филм приказује стање у Турској након државног удара 1980. године. Турски народ и власти приказани су кроз приче петорице затвореника који су добили недељно одсуство од куће. Филм је изазвао много контроверзи у Турској и био је забрањен до 1999. године.
Пут је освојио бројне награде, укључујући Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 1982. Такође је изабран као швајцарски кандидат за најбољи филм на страном језику на 55. додели Оскара, али номинација није прихваћена.
Прича
[уреди | уреди извор]
Филм прати петорицу затвореника којима је одобрено привремено одсуство из турског затвора како би на недељу дана посетили своје куће.[7][7] Сваки од њих суочава се са личним изазовима, истовремено се борећи са друштвеним ограничењима и репресијом под турским војним режимом.
Продукција
[уреди | уреди извор]Гинеј је написао сценарио, делом инспирисан сопственим заточеништвом,[7] који је садржао детаље, али није могао сам да режира пошто је био у затвору. Он је у почетку ангажовао Ердена Кирала да режира уместо њега, али је био незадовољан Кираловим радом, уништио је снимљени материјал и отпустио га. Ово је постало основа Кираловог каснијег филма, Yolda.[8]
Гинеј је касније ангажовао Шерифа Герена. Постојале су гласине да је неколико затвореника, укључујући Гинеја, гледало велики део материјала на зиду у затвору.[8] Гинеј је касније побегао из затвора да би уређивао Yol у Швајцарској.[8]
Зулфу Ливанели је направио музику за филм, али је због политичке атмосфере у Турској користио псеудоним Себастијан Аргол како би избегао потенцијалне санкције турских судова.[9]
Контроверзе
[уреди | уреди извор]Политичке контроверзе
[уреди | уреди извор]Филм је забрањен у Турској због негативног приказа Турске, која је била под контролом војне диктатуре. Још контроверзнија је била ограничена употреба курдског језика, музике и културе (које су у то време биле забрањене у Турској), као и приказ тешкоћа Курда у Турској. Једна сцена у филму чак назива локацију Омеровог села „Курдистан“.
Нова верзија филма објављена 2017. у којој су многи од ових контроверзних делова и сцена избачени, како би филм могао да буде приказиван у Турску. Да би био приказан на турском штанду у Кану 2017, сегмент филма о Курдистану и који говори о проблемима Курда.
Још једна нова верзија направљена је за међународно тржиште са укљученим политичким контроверзним сценама.[10]
Спор о ауторским правима
[уреди | уреди извор]Ауторска права везана за филм су дуго била спорна. Чак и током живота редитеља, било је великих сукоба око власништва над филмом између Гинеја и Доната Којша, шефа швајцарске компаније Cactus Film AG, који је тврдио да поседује сва права на филм. Након Гинејеве смрти, спор је ескалирао између Којша и супруге покојног Гинеја.
Када је Којш 1999. године поднео захтев за банкрот компаније,[11] ситуација је постала још компликованија и резултоваја је бројним тужбама и у Швајцарској и у Француској. И даље постоји неколико стране које тврде да поседују ексклузивна ауторска права на филм. Пут се нуди у различитим верзијама кроз различите канале дистрибуције.[12][13]
Пријем
[уреди | уреди извор]Критичар магазина Time Ричард Корлис прогласио је Гјунија „филмским ствараоцем светске класе“.[14]
Године 1982., редитељ Вернер Херцог је рекао да је Иол „један од филмова који ме је тако дубоко дирнуо — као скоро ништа друго у последњих десет година. То је ремек-дело“. [15]
The Hollywood Reporter га је сврстао на 65. место најбољег филма који је освојио Златну палму, рекавши да је продукција боља прича од оне на екрану.[16]
На агрегатору рецензија Rotten Tomatoes, 77% од 13 критика је позитивно, са просечном оценом 7.3/10.[17]
Награде
[уреди | уреди извор]Филм је освојио три награде на Канском филмском фестивалу 1982. године, изједначивши се за главну награду, Златну палму, са Коста-Гаврасом Нестали.[18] Филм је изабран као швајцарски представник за најбољи филм на страном језику на 55. додели Оскара, али није прихваћен као номинован.[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „isbn:0813595142 – Google Search”.
- ^ „isbn:0814336116 - Google Search”.
- ^ „isbn:0313342156 - Google Search”.
- ^ Woodhead, Christine (2. 8. 1989). „Turkish Cinema: An Introduction”. Centre of Near & Middle Eastern Studies, School of Oriental and African Studies, University of London — преко Google Books.
- ^ Gören, Serif; Güney, Yilmaz (1982-09-01), Yol (Drama), Tarik Akan, Serif Sezer, Halil Ergün, Meral Orhonsay, Güney Film, Cactus Film, France 2 (FR2), Приступљено 2021-06-17
- ^ „Yol – TIFF Cinematheque”. TIFF.net. Архивирано из оригинала 2013-10-29. г. Приступљено 2013-01-15.
- ^ а б в Schultz, Deanne (2007). Filmography of World History (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 177. ISBN 978-0-313-32681-3.
- ^ а б в Johnston, Sheila (25. 2. 2006). „Film-makers on film: Fatih Akin on Yilmaz Güney and Serif Gören's Yol (1982)”. The Daily Telegraph. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ Hubschmid, Edi (2017). YOL - der Weg ins Exil. Das Buch (на језику: немачки). Biel-Bienne: PPP Publishing Partners. стр. 180—184. ISBN 978-3-9524751-2-6.
- ^ „The word 'Kurdistan' is forbidden: a look at a new version of Yilmaz Guney's film 'Yol'”. Kurdish Question. 2017-06-14.
- ^ Cactus Film files for bankruptcy
- ^ French DVD Version of Yol
- ^ Announcement about Yol on kinalu
- ^ Corliss, Richard (18. 10. 1982). „Yol”. Time. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ Cott, Jonathan (11. 11. 1982). „Jungle Madness”. Rolling Stone. Приступљено 8. 11. 2021.
- ^ Staff (10. 5. 2016). „Cannes: All the Palme d'Or Winners, Ranked”. The Hollywood Reporter. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ „Пут”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ Canby, Vincent (6. 10. 1982). „'Yol,' a Big, Angry Epic of Contempory [sic] Turkey”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2017.
- ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
Додатна литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Пут на сајту IMDb (језик: енглески)
- Пут на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Страница о филму[мртва веза]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
