Пређи на садржај

Збогом, моја конкубино (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Збогом, моја конкубино
Изворни наслов霸王別姬
СценариоЛу Веи
Лилијан Ли
ПродуцентФен Хсу
Темељи се наЗбогом моја конкубино
Лилијан Ли
Главне улоге
Директор
фотографије
Гу Чангвеј
МонтажаПеј Ксионан
Студио
  • Beijing Film Studio
  • China Film Co-Production Corporation
  • Tomson Films
  • Maverick Picture Company
ДистрибутерMiramax Films (САД)
Трајање171 минута
ЗемљаКина
Језикмандарински
Буџет4 милиона долара[1]
ЗарадаПреко 30 милиона долара (глобално)[2]
Веб-сајтwww.miramax.com/movie/farewell-my-concubine
IMDb веза

Збогом моја конкубино је кинеско-хонгконшка епска историјска драма премијеро приказана 1993. године.

Филм је режирао Чен Кајге, са Леслијем Чеунгом, Гонг Лијем и Жангом Фенгијем у главним улогама. Филм је адаптирао Лу Веи, на основу роману Лилијан Ли.

Радња је смештена у политички бурну Кину 20. века, од раних дана Републике Кине до последица Културне револуције. Приказује проблематичне везе између два доживотна пријатеља, пекиншких оперских глумаца Ченг Диеји (Чеунг) и Дуан Сјаолу (Џанг), и Сјаолоуове супруге Џуксијан (Гонг).

Теме филма укључују конфузију појединца око сопственог идентитета и замагљене линије између стварног живота и сцене, које тумачи поштовани оперски глумац Диеји, чија неузвраћена љубав према Сјаолуу траје све време. Коментатори су такође приметили да филм обрађује теме политичких и друштвених немира у Кини 20. века, што је типично за кинески филм тог периода.

Збогом моја конкубино је премијерно приказан 1. јануара 1993. у Хонг Конгу. Након приказивања, филм је добио генерално позитивне критике савремених критичара и освојио је Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 1993, поставши први филм на кинеском језику који је освојио Златну палму. Филм је освојио бројна признања и награде, укључујући Златни глобус за најбољи филм на страном језику и Награду БАФТА за најбољи филм који није на енглеском језику и такође је био двапут номинован за Награду Оскар, и то за најбољу кинематографију и најбољи филм на страном језику.

Неколико недеља након приказивања у Кину, Политбиро Комунистичке партије Кине је захтевао да се унесу измене у филм због тема које су против традиционалних вредности и политичких разлога. Док је дозвољавала премијеру у Пекингу, влада се противила представљању хомосексуализма, самоубиству главног лика и начину како су приказана превирања током 1960-тих.[3]

Филму је дата дозволу да се и даље приказује у Кини, око годину дана након почетка биоскопске дистрибуције. Потом, кинески цензори су направили бројне измене у филму, уклонивши 14 минута. Кинески званичници су сматрали да би поновна дистрибуција измењене верзије филма, уместо потпуне цензуре, утишало међународну реакцију и да је такође помогло њиховој кандидатури за домаћинство Олимпијских игара у Пекингу 2000.[4][5]

Збогом моја конкубино сматра се једним од најзначајнијих филмова покрета пете генерације који је привукао светску пажњу кинеских филмских редитеља.[6][7] Током 2005. године, филм је изабран за један од 100 најбољих филмова у глобалној историји од стране часописа Time.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elley, Derek (1993-05-20). „Farewell to My Concubine”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-08. 
  2. ^ The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Wilkerson Daily Corporation. 1994. 
  3. ^ Kristof, Nicholas D. (4. 8. 1993). „China Bans One of Its Own Films; Cannes Festival Gave It Top Prize”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2. 4. 2022. 
  4. ^ „Who Makes the Rules in Chinese Movies?”. The New York Times. 16. 10. 1993. Приступљено 2. 12. 2019. 
  5. ^ „China bids 'Farewell' to ban”. Variety. 3. 9. 1993. Приступљено 2. 12. 2019. 
  6. ^ Clark 2005, стр. 159.
  7. ^ Zha 1995, стр. 96–100.
Спољашњи видео-запис
當愛已成往事 - YouTube
歌唱祖國 - YouTube
中国人民解放军进行曲 - YouTube
大海航行靠舵手 - YouTube

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Braester, Yomi. Farewell My Concubine: National Myth and City Memories. In Chinese Films in Focus: 25 New Takes, edited by Chris Berry, 89–96. London: British Film Institute, 2003.
  • Kaplan, Ann. Reading Formations and Chen Kaige's Farewell My Concubine. In Sheldon Lu, ed., Transnational Chinese Cinema: Identity, Nationhood, Gender. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 1997.
  • Larson, Wendy. The Concubine and the Figure of History: Chen Kaige's Farewell My Concubine. In Sheldon Lu, ed., Transnational Chinese Cinema: Identity, Nationhood, Gender. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, 1997; also published as Bawang bieji: Ji yu lishi xingxiang, Qingxiang (1997); also in Harry Kuoshu, ed., Chinese Film, ed. Bloomington: Indiana University Press, 2000.
  • Lau, Jenny Kwok Wah. Farewell My Concubine': History, Melodrama, and Ideology in Contemporary Pan-Chinese Cinema. Film Quarterly 49, 1 (Fall, 1995).
  • Lim, Song Hwee. The Uses of Femininity: Chen Kaige's Farewell My Concubine and Zhang Yuan's East Palace, West Palace. In Lim, Celluloid Comrades: Representations of Male Homosexuality in Contemporary Chinese Cinemas. Honolulu: University of Hawaiʻi, 2006, pages 69–98.
  • Lu, Sheldon Hsiao-peng. "National Cinema, Cultural Critique, Transnational Capital: The Films of Zhang Yimou." In Transnational Chinese Cinema, edited by Sheldon Lu, 105–39. Honolulu: University of Hawaiʻi Press, page 199.
  • McDougall, Bonnie S. "Cross-dressing and the Disappearing Woman in Modern Chinese Fiction, Drama and Film: Reflections on Chen Kaige's Farewell My Concubine." China Information 8, 4 (Summer 1994): pages 42–51.
  • Metzger, Sean. "Farewell My Fantasy." The Journal of Homosexuality 39, 3/4 (2000): pages 213–32. Rpt. in Andrew Grossman, ed. Queer Asian Cinema: Shadows in the Shade. New York: Harrington Press, 2000, pages 213–232.
  • Xu, Ben. "Farewell My Concubine and Its Western and Chinese Viewers." Quarterly Review of Film and Television 16, 2 (1997).
  • Zang, Benzi. "Figures of Violence and Tropes of Homophobia: Reading Farewell My Concubine between East and West." Journal of Popular Culture: Comparative Studies in the World's Civilizations 33, 2 (1999): pages 101–109.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]