Radojka Lakić

radojka lakić
Radojka Lakić
Lični podaci
Datum rođenja	(1917-10-12)12. oktobar 1917.
Mesto rođenja	Skender-Vakuf, Austrougarska
Datum smrti	28. septembar 1941.(1941-09-28) (23 god.)
Mesto smrti	Sarajevo, Kraljevina Jugoslavija (dejure) NDH (defakto)
Profesija	student tehnike
Delovanje
Član KPJ od	1937.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	8. juna 1945.

Radojka Lakić (Skender-Vakuf, 12. oktobar 1917 — Sarajevo, 28. septembar 1941) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 12. oktobra 1917. godine u Skender-Vakufu. Njen otac Đorđe, bio je učitelj, pa se zbog toga često s porodicom selio. Radojka je kao dete živela u mnogim mestima Bosne i Hercegovine. Osnovnu školu je završila u selu Skočići, kod Zvornika i Tuzli. Odatle su joj roditelji prešli u Bijeljinu, gde je pohađala šest razreda gimnazije. Pošto su posle incidenta u Bijeljinskoj gimnaziji, oktobra 1934. godine, u gimnaziji bili privremeno ukinuti viši razredi, Radojka je sedmi razred završila u Sarajevu, a osmi i veliku maturu u Šapcu. Septembra 1936. godine upisala se na Tehnološki fakultet u Beogradu, a potom je prešla na Filozofski fakultet.

Još kao učenica bijeljinske gimnazije pristupila je revolcionarnom omladinskom pokretu i 1935. godine postala članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Po dolasku na Beogradski univerzitet, nastavila je političku aktivnost u okviru studentskog revolucionarnog pokreta i njegovih raznih udruženja. U članstvo Komunističke partije Jugoslavije primljena je 1937. godine. Za vreme raspusta, odlazila je u Bijeljinu i Sarajevo, gde je takođe politički delovala. Za vreme studija bila je u teškom materijalnom položaju, a zbog nerazumevanja roditelja za njen revolucionarni rad odbila je da prima njihovu materijalnu pomoć i u decembru 1940. godine se zaposlila kao dnevničar u pošti u Beogradu.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, krajem maja 1941. godine napustila je okupirani Beograd i otišla u Bijeljinu, kod roditelja. Pošto su u junu mesecu, posle napada Nemačke na Sovjetski Savez, počele organizovane akcije hapšenja komunista, Radojka je po zadatku Partije, da bi izbegla hapšenje, od strane ustaša, koji su je u nekoliko navrata tražili, otišla u Sarajevo. Odmah po dolasku u Sarajevo, posvetila se ilegalnom partijskom radu i uključila se u pripreme za ustanak. Posle hapšenja vodećih komunista Sarajeva od strane ustaške policije, Radojka je preuzela funkciju sekretara partijske ćelije na Baščaršiji i u najtežim uslovima nastavila sa ilegalnim radom. Oblačila je muslimanski zar, često menjala stanove i živela pod lažnim imenom.

Početkom septembra 1941. godine, odevena u muslimansku nošnju sa legitimacijom na ime Marije Hodak, naišla je na policijske agente koji su je pretersli na ulici. Prilikom pretersa u njedrima su pronašli proglase KPJ za dizanje ustanka i umnožene delove Istorije SKP (b). Posle hapšenja odvedena je u ustaški zatvor, gde je bila podvrgnuta mučenju. Pošto ništa nije priznala, izvedena je na Pokretni preki sud. Osuđena je na smrt i streljana 28. septembra 1941. godine na Vracama u Sarajevu. Sahranjena je u Grobnici narodnih heroja u spomen-parku Vraca, na Trebeviću, kod Sarajeva, a na mestu njenog pogubljenja podignuta je spomen-ploča.

Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 8. juna 1945. godine, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, proglašena je za narodnog heroja.

Po njoj je nazvana OŠ „Radojka Lakić” Savski venac.

Literatura

• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167