Razgovor:Beogradski metro/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Koja slika više bi bilo vrlo dobrodošla. --Mile 15:44, 23. oktobar 2007. (CEST)

Gotovo svakodnevno koristim usluge Beovoza i "beogradskih železnica", ali mi, nekako, u frustraciji dok čekam vozove i po više od sat vremena, nikad ne padne na pamet da napravim koju fotografiju. --filip ※ 23:04, 23. oktobar 2007. (CEST)

Pitanjce

1976. se planirala izgradnja stanice metroa koja se (tada već?) zvala Stari Merkator? Ili ja pogrešno čitam skicu metroa? Tekst ponegde skače iz prošlosti u sadašnjost i nazad. Bilo bi lepo da se to popravi :) --Wlodzimierz 01:05, 24. oktobar 2007. (CEST)

Ne, planirala se izgradnja stanice koja se zvala "Merkator", ali bi upotreba tog termina u članku dovela do zabune, budući da je današnji Merkator podaleko odatle. Bar se meni čini da je bolje koristiti današnje termine. --Dzordzm 01:08, 24. oktobar 2007. (CEST)

mene je baaš zbunilo, pošto postoji napisana godina na slici. naročito što mi je najpre delovalo kao da je to tadašnja skica... ali možda sam ja zbunjive prirode samo... svaka čast na odrađenoj mapi =) --Wlodzimierz 01:22, 24. oktobar 2007. (CEST)

Evo dodao sam 2 moje slike. Da bar liči na nešto. --Mile 22:16, 24. oktobar 2007. (CEST)

Ni najmanje nisam obradovan ovim člankom jer mi izaziva povećano lučenje kiseline u želucu, eskalaciju besa van svake kontrole i sve u svemu jebo bi mater svima okolo zbog ovog sranja što nam prodaju kao stručno mišljenje. Ovaj tekst je pokušaj prikaza jednog sukoba koji ne može biti objektivno opisan pošto jedni druge časte epitetima i svi su redom POV. To što su svi akademici i šta ja sve znam nema blage veze sa rečnikom kojim se koriste. Moje mišljenje povodom naziva "laki metro" sam već izrazio u ovom razgovoru i neću ga ponavljati. U poslednje dve godine je u Beogradu izmenjano na kilometre tramvajskih šina, nisam siguran koliko je to u procentima, ali je centar ka Mostaru, ka Novom Beogradu i ka Voždovcu nov. Valjda jedino Bulevar i Rakovicu još nisu rekonstrusali. Umesto da odmah postave šire šine i obezbede povećanje obima prevoza oni namerno drže ovaj besmisao od uskih pruga da bi stvorili utisak da će sad oni nešto izmisliti genijalno a za koju godinu će ipak povaditi ove glupave i beskorisne uske šine. Čitao sam i o projekcijama opterećenja na raznim pravcima. Tako su pričali i za Novi Beograd da ide u 21. vek, pa je stigao do zagušenja svakodnevnog. Nisam pročitao koliko se sada sa Brda prevozi ka gradu u špicu, ali tramvaj kao da ne postoji. Sa Novog Beograda prava duple dvojne tramvaje a i to je nedovoljno, pogotovo sa daljim razvojem i gradnjom. U isto vreme sa Brda ni pod teorijama se nikad neće uvesti pojačan tramvajski saobraćaj (sada je kao opterećenje predviđeno iz ovog pravca 14000/čas i to je malo za metro! Ma nemoj?). Po njima toliko malo ljudi putuje iz ovog pravca da bi i tramvaj trebalo ukinuti. A to i rade, svaki dan ... ali samo u špicu. Most preko Save kod Ade je potreban i to veoma (ali pilon od 200 metara!!!! ALO 200 METARA!!!, pa biće visok ko toranj na Avali) i to ne samo jedan. Tako su i mostovi preko Dunava neophodni i ne znam što su zapeli da pitanje mostova mešaju sa metroom. Kao, ako ima metro ne trebaju nam mostovi! Ma važi! Niko nije od njih pomenuo količinu nepotrebno pređenih kilometara puta prosečan broj vozila puta litara benzina pa neka iz toga računaju količinu ugljen dioksida i ostalih zagađivača. A što se tiče neadekvatnosti metroa veličini Beograda moram par primera da pomenem. Ruan, koji ima 100.000 stanovnika se iz nekog razloga u članku poredi sa Beogradom. Nije mi jasno zašto, jer oni imaju tramvajski sistem kao što ga je i Smederevo imalo pre drugog svetskog rata. I treba da ga imaju. I Beograd odavno ima tramvaje. Beograd je prevazišao tramvaje i treba mu masovniji sistem. Nijedan novi metro se ne pravi u ozbiljnim državama!?!? Ma hajde? Varšava ima 1.690.000 stanovnika, dobila konačno metro 1995. godine i još dograđuje linije. Sofijski metro u gradu od 1.270.000 stanovnika napravljen 1998 još uvek je na 10 kilometara dužine ali iz godine u godinu ga dograđuju. Tel Aviv će najverovatnije imati deo svoje železnice (12 od 22 km) van zemlje i možda će se presecati sa ostalim oblicima transporta što za grad od 385.000 stanovnika i nije čudo. Minsk (1.780.000 stanovnika) ima metro od 1984. godine, (alo!, Belorusija!). Ono što se nama obećava se moža pogledati ovde za grad od 1.000.000 stanovnika. A od kulturnih zemalja da pomenem Kopenhagen koji sve sa predgrađima ima 1.1 milion stanovnika i 2002. dobili metro. Ako se pominje neki primer iz Francuske, što to ne bi bio Ren koji je 2002 godine dobio metro a grad ima 200.000 stanovnika (pola miliona sa svom okolinom). A kod nas? Beovoz se pominje kao podzemna železnica! Super. Pa nama ne treba uopšte ni metro ni "teški tramvaji", čim imamo ovakav Beovoz! Sve nam je rešeno. A što je taj sistem pre par godina izbačen iz gradskog sistema prevoza? Vozovi dolaze na sat vremena i samo se šverceri voze na Pančevački buvljak (dobro, ponekad i Filip ;)). Beograd u užoj zoni ima 1.3 a u široj 1.6 miliona stanovnika, mada oblast koja gravitira ima oko 2.5 miliona stanovnika. Ovde treba dodati i aerodrom. Surčinski aerodrom želi da za koju godinu ima 5 miliona putnika ali niko nikad nije ni razmišljao da se jedna linija metroa produži do aerodroma. I šta nama sad sledi? Pa, teški tramvaji, naravno! Svaka diskusija i priča o ovoj temi mi liči na prepričavanje svađe i zato se i nerviram. Možda nastavim, kad se malo smirim. -- JustUser  JustTalk 01:02, 29. oktobar 2007. (CET)

Ja se slažem 100% sa svime što si rekao. Svako ko ima gram mozga iz datih činjenica može da izvuče jedino takve zaključke. Ako hoćeš možemo o ovome da pričamo na četu. Ovde se priča o članku. Čini mi se da njemu nešto spočitavaš a ne vidim zašto. Članak prezentira sve dostupne podatke o temi. Štaviše za razliku od ostalih članaka ovaj članak ni jednom nije nazvao teški tramvaj "lakim metroom" niti je podzemnu železničku stanicu Vukov spomenik (što ona jeste) nazvao metro stanicom niti je prigradsku železnicu nazvao podzemnom železnicom - terminološki je veoma čist (ako je Beovoz pomenut kao podzemna železnica to odmah ispravi - ali mislim da nije). Poređenje sa gradom Ruanom je navedeno jer je ono izneto u stručnim raspravama. Ruan od 100.000 stanovnika je jedini grad u Francuskoj koji ima ovo genijalno rešenje koje se plasira kao pogodno za Beograd - i ni tamo ne funkcioniše zbog gužve. --Dzordzm 01:46, 29. oktobar 2007. (CET)

Činjenica je i da se stručnjaci časte epitetima. Naravno čitalac će pročitati i da su na jednoj strani sukoba (1) arhitekta koji je projektovao Mostarsku petlju, koja je bila predimenzionirana, nepotrebna Beogradu, Beograd nikada neće imati toliko saobraćaja i slično, i (2) šef katedre za železnice na Građevinskom fakultetu. Na drugoj strani su (3) čovek koji je pred izbore 2004. obećao da se svaka gradska vlast koja do 2008. ne završi prvu fazu teškog tramvaja ima smatrati neuspešnom i (4) čovek koji je učestvovao u izradi tramvaja za 21. vek. Članak iz ovih činjenica ne izvlači zaključke. Ali ne vidim zašto ne bi smeo da ih prezentira. --Dzordzm 01:46, 29. oktobar 2007. (CET)

Na glasanju su neki korisnici ekstra-uvereni da je beogradski metro utopija, "izmišljeni metro", "kakva ćemo mi biti enciklopedija" i slično. Žao mi je što neću moći sa istima da porazgovaram za 20 godina. --Dzordzm 01:46, 29. oktobar 2007. (CET)

Izvini, Džordž. Nisam hteo tebe da potkačim. Uvek se iznerviram kada počne priča oko ovih stvari. Jutros sam peške silazio sa Brda do šećerane, jer ništa od prevoza u špicu nije upotrebljivo. S tim u vezi je i pitanje koje obrađuje članak još pipavije. Sam članak se trudi da prikaže dve stvari koje ne postoje. Prvo je Beogradski metro, a drugo je Unutrašnji prsten. Pošto je u toku vruća polemika, članak ne može da zauzme distancu od teme jer se umesto delova analize (količina vozila, putnika iz nekih pravaca) navode lične i druge kvalifikacije koje vajni stručnjaci kače jedni drugima. U samim tekstovima koji su ti služili kao izvor (usput, ne znam kako si skupio te tekstove) ima još po neka rečenica koja opisuje zašto je neki sistem bolji od drugog i rečenice tipa "metro je tri puta skuplji", "u zemlji su zakopani tuneli koji su vredeli koliko 70.000 stanova", "Beograd nikad neće imati dovoljno putnika za metro" itd. Kada vidim šta su pričali za Mostarsku petlju, da su još uvek aktivni zagovarači tramvaja za 21. vek, okrene mi se želudac. U stvari, dobro je da postoji dokumentacija o tome prikupljena na jednom mestu. Samo, gadljiv sam na temu. jbg. -- JustUser  JustTalk 10:47, 29. oktobar 2007. (CET)

Dok god ne bude krenula da funkcioniše makar jedna linija metroa od 10 km, taj metro ne postoji... :) Beograd mora da ima metro, ako hoće da se svrsta u prosperitetne gradove 21. vijeka. Ali to je druga priča. Razlog zašto sam ja glasao protiv sjajnog, dakle ne protiv članka, nego protiv toga da bude sjajan sam ostavio tamo u komentaru. Dakle, ne može se članak zvati beogradski metro, jer metro kao opipljiva infratruktura u Beogradu ne postoji (iako su probijali tunele i šta znam već). ovo što ti levati tamo kod nas zvou laki metro se u Evropi zove regionalna željeznica (oko 100 km naokolo grada i do centralne stanice u gradu), kojom se povezuju svi ekstremi gradova, okolna mjesta i naselja i čija je mreža uglavnom povezana sa mrežom metroa u nivoima... Dakle ako isplaniraju stvari kako treba, može i jedno i drugo, ali ta željeznica (laki metro ili kako god) nikada ne može zamjeniti metro i naročito njegovu ulogu unutar samog grada, to treba da im bude jasno!! ---Slaven Kosanović- {razgovor} 03:11, 29. oktobar 2007. (CET)

Planovi za metro 1936. godine?

Listajući digitalne kopije starih brojeva Politike, koje su dostupni na stranici NBS http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/ pronašao sam tekst o planovima za izgradnju "železničkog tunela ispod Beograda". Ako nekog interesuje neka pogleda navedenu stranicu, datum 16. april 1936. godine, strana 12. —TheMiner (разговор) 23:29, 10. јун 2008. (CEST)

Прво помињање метроа као таквог је било 1938. године. Убацио сам у чланак. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 22:55, 17. август 2009. (CEST)