Разговор:Београдски метро/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Koja slika više bi bilo vrlo dobrodošla. --Mile 15:44, 23. октобар 2007. (CEST)

Готово свакодневно користим услуге Беовоза и "београдских железница", али ми, некако, у фрустрацији док чекам возове и по више од сат времена, никад не падне на памет да направим коју фотографију. --филип ※ 23:04, 23. октобар 2007. (CEST)

Питањце

1976. се планирала изградња станице метроа која се (тада већ?) звала Стари Меркатор? Или ја погрешно читам скицу метроа? Текст понегде скаче из прошлости у садашњост и назад. Било би лепо да се то поправи :) --Wlodzimierz 01:05, 24. октобар 2007. (CEST)

Не, планирала се изградња станице која се звала "Меркатор", али би употреба тог термина у чланку довела до забуне, будући да је данашњи Меркатор подалеко одатле. Бар се мени чини да је боље користити данашње термине. --Dzordzm 01:08, 24. октобар 2007. (CEST)

мене је бааш збунило, пошто постоји написана година на слици. нарочито што ми је најпре деловало као да је то тадашња скица... али можда сам ја збуњиве природе само... свака част на одрађеној мапи =) --Wlodzimierz 01:22, 24. октобар 2007. (CEST)

Ево додао сам 2 моје слике. Да бар личи на нешто. --Mile 22:16, 24. октобар 2007. (CEST)

Ни најмање нисам обрадован овим чланком јер ми изазива повећано лучење киселине у желуцу, ескалацију беса ван сваке контроле и све у свему јебо би матер свима около због овог срања што нам продају као стручно мишљење. Овај текст је покушај приказа једног сукоба који не може бити објективно описан пошто једни друге часте епитетима и сви су редом ПОВ. То што су сви академици и шта ја све знам нема благе везе са речником којим се користе. Моје мишљење поводом назива "лаки метро" сам већ изразио у овом разговору и нећу га понављати. У последње две године је у Београду измењано на километре трамвајских шина, нисам сигуран колико је то у процентима, али је центар ка Мостару, ка Новом Београду и ка Вождовцу нов. Ваљда једино Булевар и Раковицу још нису реконструсали. Уместо да одмах поставе шире шине и обезбеде повећање обима превоза они намерно држе овај бесмисао од уских пруга да би створили утисак да ће сад они нешто измислити генијално а за коју годину ће ипак повадити ове глупаве и бескорисне уске шине. Читао сам и о пројекцијама оптерећења на разним правцима. Тако су причали и за Нови Београд да иде у 21. век, па је стигао до загушења свакодневног. Нисам прочитао колико се сада са Брда превози ка граду у шпицу, али трамвај као да не постоји. Са Новог Београда права дупле двојне трамваје а и то је недовољно, поготово са даљим развојем и градњом. У исто време са Брда ни под теоријама се никад неће увести појачан трамвајски саобраћај (сада је као оптерећење предвиђено из овог правца 14000/час и то је мало за метро! Ма немој?). По њима толико мало људи путује из овог правца да би и трамвај требало укинути. А то и раде, сваки дан ... али само у шпицу. Мост преко Саве код Аде је потребан и то веома (али пилон од 200 метара!!!! АЛО 200 МЕТАРА!!!, па биће висок ко торањ на Авали) и то не само један. Тако су и мостови преко Дунава неопходни и не знам што су запели да питање мостова мешају са метроом. Као, ако има метро не требају нам мостови! Ма важи! Нико није од њих поменуо количину непотребно пређених километара пута просечан број возила пута литара бензина па нека из тога рачунају количину угљен диоксида и осталих загађивача. А што се тиче неадекватности метроа величини Београда морам пар примера да поменем. Руан, који има 100.000 становника се из неког разлога у чланку пореди са Београдом. Није ми јасно зашто, јер они имају трамвајски систем као што га је и Смедерево имало пре другог светског рата. И треба да га имају. И Београд одавно има трамваје. Београд је превазишао трамваје и треба му масовнији систем. Ниједан нови метро се не прави у озбиљним државама!?!? Ма хајде? Варшава има 1.690.000 становника, добила коначно метро 1995. године и још дограђује линије. Софијски метро у граду од 1.270.000 становника направљен 1998 још увек је на 10 километара дужине али из године у годину га дограђују. Тел Авив ће највероватније имати део своје железнице (12 од 22 км) ван земље и можда ће се пресецати са осталим облицима транспорта што за град од 385.000 становника и није чудо. Минск (1.780.000 становника) има метро од 1984. године, (ало!, Белорусија!). Оно што се нама обећава се можа погледати овде за град од 1.000.000 становника. А од културних земаља да поменем Копенхаген који све са предграђима има 1.1 милион становника и 2002. добили метро. Ако се помиње неки пример из Француске, што то не би био Рен који је 2002 године добио метро а град има 200.000 становника (пола милиона са свом околином). А код нас? Беовоз се помиње као подземна железница! Супер. Па нама не треба уопште ни метро ни "тешки трамваји", чим имамо овакав Беовоз! Све нам је решено. А што је тај систем пре пар година избачен из градског система превоза? Возови долазе на сат времена и само се шверцери возе на Панчевачки бувљак (добро, понекад и Филип ;)). Београд у ужој зони има 1.3 а у широј 1.6 милиона становника, мада област која гравитира има око 2.5 милиона становника. Овде треба додати и аеродром. Сурчински аеродром жели да за коју годину има 5 милиона путника али нико никад није ни размишљао да се једна линија метроа продужи до аеродрома. И шта нама сад следи? Па, тешки трамваји, наравно! Свака дискусија и прича о овој теми ми личи на препричавање свађе и зато се и нервирам. Можда наставим, кад се мало смирим. -- JustUser  JustTalk 01:02, 29. октобар 2007. (CET)

Ја се слажем 100% са свиме што си рекао. Свако ко има грам мозга из датих чињеница може да извуче једино такве закључке. Ако хоћеш можемо о овоме да причамо на чету. Овде се прича о чланку. Чини ми се да њему нешто спочитаваш а не видим зашто. Чланак презентира све доступне податке о теми. Штавише за разлику од осталих чланака овај чланак ни једном није назвао тешки трамвај "лаким метроом" нити је подземну железничку станицу Вуков споменик (што она јесте) назвао метро станицом нити је приградску железницу назвао подземном железницом - терминолошки је веома чист (ако је Беовоз поменут као подземна железница то одмах исправи - али мислим да није). Поређење са градом Руаном је наведено јер је оно изнето у стручним расправама. Руан од 100.000 становника је једини град у Француској који има ово генијално решење које се пласира као погодно за Београд - и ни тамо не функционише због гужве. --Dzordzm 01:46, 29. октобар 2007. (CET)

Чињеница је и да се стручњаци часте епитетима. Наравно читалац ће прочитати и да су на једној страни сукоба (1) архитекта који је пројектовао Мостарску петљу, која је била предимензионирана, непотребна Београду, Београд никада неће имати толико саобраћаја и слично, и (2) шеф катедре за железнице на Грађевинском факултету. На другој страни су (3) човек који је пред изборе 2004. обећао да се свака градска власт која до 2008. не заврши прву фазу тешког трамваја има сматрати неуспешном и (4) човек који је учествовао у изради трамваја за 21. век. Чланак из ових чињеница не извлачи закључке. Али не видим зашто не би смео да их презентира. --Dzordzm 01:46, 29. октобар 2007. (CET)

На гласању су неки корисници екстра-уверени да је београдски метро утопија, "измишљени метро", "каква ћемо ми бити енциклопедија" и слично. Жао ми је што нећу моћи са истима да поразговарам за 20 година. --Dzordzm 01:46, 29. октобар 2007. (CET)

Извини, Џорџ. Нисам хтео тебе да поткачим. Увек се изнервирам када почне прича око ових ствари. Јутрос сам пешке силазио са Брда до шећеране, јер ништа од превоза у шпицу није употребљиво. С тим у вези је и питање које обрађује чланак још пипавије. Сам чланак се труди да прикаже две ствари које не постоје. Прво је Београдски метро, а друго је Унутрашњи прстен. Пошто је у току врућа полемика, чланак не може да заузме дистанцу од теме јер се уместо делова анализе (количина возила, путника из неких праваца) наводе личне и друге квалификације које вајни стручњаци каче једни другима. У самим текстовима који су ти служили као извор (успут, не знам како си скупио те текстове) има још по нека реченица која описује зашто је неки систем бољи од другог и реченице типа "метро је три пута скупљи", "у земљи су закопани тунели који су вредели колико 70.000 станова", "Београд никад неће имати довољно путника за метро" итд. Када видим шта су причали за Мостарску петљу, да су још увек активни заговарачи трамваја за 21. век, окрене ми се желудац. У ствари, добро је да постоји документација о томе прикупљена на једном месту. Само, гадљив сам на тему. јбг. -- JustUser  JustTalk 10:47, 29. октобар 2007. (CET)

Док год не буде кренула да функционише макар једна линија метроа од 10 км, тај метро не постоји... :) Београд мора да има метро, ако хоће да се сврста у просперитетне градове 21. вијека. Али то је друга прича. Разлог зашто сам ја гласао против сјајног, дакле не против чланка, него против тога да буде сјајан сам оставио тамо у коментару. Дакле, не може се чланак звати београдски метро, јер метро као опипљива инфратруктура у Београду не постоји (иако су пробијали тунеле и шта знам већ). ово што ти левати тамо код нас звоу лаки метро се у Европи зове регионална жељезница (око 100 км наоколо града и до централне станице у граду), којом се повезују сви екстреми градова, околна мјеста и насеља и чија је мрежа углавном повезана са мрежом метроа у нивоима... Дакле ако испланирају ствари како треба, може и једно и друго, али та жељезница (лаки метро или како год) никада не може замјенити метро и нарочито његову улогу унутар самог града, то треба да им буде јасно!! ---Славен Косановић- {разговор} 03:11, 29. октобар 2007. (CET)

Planovi za metro 1936. godine?

Listajući digitalne kopije starih brojeva Politike, koje su dostupni na stranici NBS http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/novine/politika/ pronašao sam tekst o planovima za izgradnju "železničkog tunela ispod Beograda". Ako nekog interesuje neka pogleda navedenu stranicu, datum 16. april 1936. godine, strana 12. —TheMiner (разговор) 23:29, 10. јун 2008. (CEST)

Прво помињање метроа као таквог је било 1938. године. Убацио сам у чланак. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 22:55, 17. август 2009. (CEST)