Razgovor:Kvebek/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Zar nije ovo ukorenjen oblik?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 16:58, 16. novembar 2008. (CET)

I ja bih rekao da je Kvebek ustaljeni oblik. -- Bojan  Razgovor  17:15, 16. novembar 2008. (CET)

Kvebek nije nepravilno. Kvebek se izgovara na ruskom, ukrajinskom, makedonskom, pa bogami i na srpskom dosada i već od poodavno (vidi interviki). Da ne govorim o španskom, francuskom, portugalskom, italijanskom, itd. E, sad. Što englezi izgovaraju Kvibek, to je druga priča. Mislim da je kod nas kao i u svim navedenim jezicima ukorjenjeno Kvebek po francuskom, a ne po engleskom izgovoru. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:19, 16. novembar 2008. (CET)

Ja ga isto znam kao Kvebek --Jovan Vuković (r) 17:20, 16. novembar 2008. (CET)

Prćić:Rečnik Geografskih pojmova, str. 111. Kvebek

PrĆić, ne PrČić.

Po Klajnu Kvibek je bolje od Kvebek. Ne vidim zašto je za nas bitno kako se kaže na ruskom ili ukrajinskom? Pa čak ni na makedonskom jer bi onda imali članak o Ungariji a ne Mađarskoj. To su sve drugi jezici i potpuno je nebitno. A ne znam ni šta to treba da zaključim iz direktno prenetog imena u španski, italijanski itd? To nisu fonetski jezici pa ne možemo ni znati kako oni izgovaraju određenu stranu reč dok ne čujemo jer je pišu kao u originalu. Kao što sam i napisao prilikom premeštanja - ovde stoji "Kvebek" od 2005. pre toga je bilo "Kvibek" a samo zato što je određeni blokirani korisnik napisao da nikada nije čuo da neko kaže "Kvibek". To nije argument. Ni ja ne kažem "Al Pačino" niti ću ikada tako govoriti ali imamo takav članak jer je to ispravno. Zato i pišemo "četiri" bez obzira što možda puno korisnika kaže "četr`".--Avala (razgovor) 19:41, 16. novembar 2008. (CET)

A koliko imamo atlasa i udžbenika geografije sa Kvebek? To je najbitnije. -- Bojan  Razgovor  19:45, 16. novembar 2008. (CET)

Ne to nikad nije bilo najbitnije ali u svakom slučaju u mom atlasu piše Kvibek kao i npr. Pjačenca i Vičenca što su takođe ispravni oblici iako većina ljudi kaže Pjaćenca i Vićenca.--Avala (razgovor) 20:21, 16. novembar 2008. (CET)

Mogu da potvrdim 100% da Španci i Italijani kažu Kvebek, mada moja poenta gore je bila da skoro u svim jezicima Evrope ovaj region već odavno poznaju kao Kvebek i ne kao Kvibek. Za Francuze nisam bio u pravu, jer oni izgovaraju drugačije, KEJbek, čini mi se. (Na španskom, kada bi se čitalo po španski, takođe bi se izgovaralo slično, odnosno preciznije KEbek, ali ipak Španci kažu KVEbek). Drugim rječima, radi se o jednom već odavno ukorjenjenom obliku (koji se tako kod nas koristi već decenijama) koji ne bi trebalo mjenjati na Kvibek bez dobrog razloga. Jedna stvar koja se ne radi tako u drugim jezicima, a kod nas je vrlo česta pojava, je da stručnjaci i nestručnjaci silom nameću ljudima oblike i izgovore riječi. Inače, španski je fonetski jezik, ako ne vjeruješ meni, provjeri kod nekog našeg stručnjaka za španski jezik, ili prošetaj do Instituta Servantes u Beogradu, pa pitaj. Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:52, 16. novembar 2008. (CET)

Ali ne znam o kom ukorenjenom decenijama obliku govorimo ako se u pravopisnim priručnicima preporučuje Kvibek a koristi se i u atlasima? Kod koga se onda Kvebek ukorenio? Koje to merilo postoji za ukorenjenost izraza među stanovništvom? Po dužini ovog članka rekao bih da je interesovanje za Kvibek odnosno Kvebek toliko da nijedan od ova dva pojma nije ukorenjen. A Pjaćenca odnosno Vićenca je veoma ukorenjeno (ne znam da li postoje novine koje ne koriste ć u njihovom imenu) ali se članci ovde zovu Pjačenca i Vičenca. U španskom se y izgovara kao đ ili j a b kao b ili v i nema nikakve razlike između ovih izgovora. Balensija, Valensija, Varselona, Barselona njima je to isto. Tako da ne bih uzimao španski kao neki primer.--Avala (razgovor) 21:07, 16. novembar 2008. (CET)

Upravo sam i govorio o tom silovanju i naglim promjenama koje se ne rade u drugim jezicima. 80-tih proslog vijeka u skolama i geog. atlasima smo ovaj region ucili kao Kvebek, tako se pominjao u vijestima, a sada je odjednom Kvibek. Ako se vec radi neka izmjena, onda bi ona mogla biti jedino po francuskom izgovoru (te bi bilo nesto slicno kao KEJbek) jer je tamo zvanicni francuski, a ne engleski jezik. U spankom se "u" nigdje ne cita kao "dj", pogresno si informisan. Takodje nikada Balensija, niti Varselona, ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:16, 16. novembar 2008. (CET)

To nije moj dojam nego će ti i sami Španci reći za to što sam gore napisao (eto baš u Servantesu sam prvi put slušao o tome) a potvrdu možeš da dobiješ prostim uključivanjem španskog TV kanala. Kao što u našoj zemlji ne akcentuju svi isto npr. reč Beograd tako ni Španci ne izgovaraju svi isto reči Barcelona ili Yo. A da li je nešto nasilno ili nije ne znam pošto sam pogledao i u atlasu koji je prilično mator, čak ima i kolonija :) - u Kanadi se lepo vidi Kvibek. Ja sam kažem Kvebek ali ponavljam, kažem i Vićenca. Ali ako smo se odlučili da ova enciklopedija bude profesionalna i da koristi isključivo zvanično ispravne pojmove onda nema mesta slobodnim procenama šta je ustaljeno ili nije ili šta bolje zvuči. Ako se u atlasima i priručnicima koristi Kvibek i Vičenca onda će to biti i ovde. Najgore rešenje je da neki članci budu nazivani po onome što nam lepo zvuči a drugi onako kako je predviđeno. Dakle ili će biti Kvebek-Vićenca odnosno Kvibek-Vičenca, a ne Kvebek-Vičenca odnosno Kvibek-Vićenca.--Avala (razgovor) 21:26, 16. novembar 2008. (CET)

Pa slagali su te ti tvoji Spanci, jer ja vec deceniju i po zivim u Spaniji i valjda znam kako govore pismeni ljudi ovdje. :) Nego to si ti zbrkao katalonski, koji je drugi jezik, a u kojem se "j" cita kao "đ". Inace, Katalonci su ti koji ne vode racuna o izgovoru mnogih rijeci, pa moze recimo Đirona, ali i Žirona, pa čak i Čirona u nekim slučajevima. Katalonski jezik je svojevrsna mješavina francuskog i španskog sa snažnim prisustvom latinskog... Što se tiče Kvebeka ili Kvibeka, ili kako god, to bi bilo isto kao da za Srbiju koristimo Serbia, jer tako kažu Englezi. u slucaju promjene valjda bi zvanicni jezik Kvebeka treba da bude mjerodavan. Srpski jezik ne mogu regulisati samo "Srbijanci", jer srpski jezik govore i Srbi u Bosni, Crnoj Gori, pa i u Hrvatskoj. Ili da pravimo novu Vikipediju nas ostalih koji se ne identrifikujemo sa ekavicom i silovanjem transkripcija. :) Iako je ovo samo neslana šala, :) mislim da će se na kraju doći u tu situaciju, ako ne budete slušali šta ostali imaju da kažu o problemema jezika koji je zajedničko dobro, a ne monopol isfrustriranih lingvista iz Beograda i Novog Sada. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:45, 16. novembar 2008. (CET)

Moguće da je španski jezik bez varijacija ali ostavimo to po strani. U svakom slučaju kada kažeš "Srpski jezik ne mogu regulisati samo "Srbijanci" grešiš jer ga uopšte ne regulišu Srbijanci a ni Bosanci ni Crnogorci ni Turci sa ulice nego zvanična institucija Matica srpska koja opet ne uređuje jezik na osnovu onoga što njeni lingvisti čuju u gradskom prevozu na putu do posla nego ipak malo ozbiljnijom analizom. Da li su lingvisti isfrustrirani ili ne to nije važno jer su oni ti koji jezik uređuju. A kao što se španska Vikipedija ne uređuje po meri lokalnog govora u središnjoj Boliviji nego po zvaničnim pravilima jezika tako se ni ova srpska Vikipedija ne uređuje po govoru ovde ili onde već isto tako po pravilima jezika. Uopšte, čini mi se da nisi shvatio poentu onoga što ja pišem. Ovo što ja pišem se odnosi na pravila srpskog jezika i smernice koje daju lingvisti a ne šta kažu Englezi. Dakle neće stajati Serbia umesto Srbija zato što niko tako nešto niti će usvojiti kao pravilo u srpskom. Nisam ja rekao da meni Kvebek zvuči kao Kvibek pa da zato sad insistiram na tome jer da tako uređujem momentalno bih napravio članke Al Paćino, Šri Lanka, Vićenca i sl. umesto ovoga što sada imamo ali neću jer se ova Vikipedija uređuje na osnovu pravila (koja mogu a ne moraju da nam se sviđaju, meni se npr. ne sviđaju) a ne slobodnog nahođenja (ili Gugl statistike ili primera iz drugih jezika).--Avala (razgovor) 22:02, 16. novembar 2008. (CET)

Upravo ta prepotentnost lingvista Matice podriva njihov autoritet. Lingvisti spanske akademije nauka, npr., itekako osluskuju kako govore ljudi sa ulice, pa i ljudi u džungli u Boliviji, jer se jezik razvija i bogati na ulici i u svakodnevnoj komunikaciji medju ljudima, te stoga ne moze biti monopol bilo kakve Matice niti Akademije. Tako sad ovdje imamo npr. glagol "googlear" (guglati) u rjecniku spanske akademije, pa cak i neke "psovke" koje su usle u rjecnik prije pola decenije. Takodje stotine rjeci koje se koriste gotovo iskljucivo u Juznoj Americi i koje su rezultat mjesanja domorodackih jezika i spanskog... Prema tome, bogat jezik je onaj koji je spreman da asimilira, a ne onaj koji dezurne birokrate siluju po prohtjevu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:15, 16. novembar 2008. (CET)

Jesam li ja dobro shvatio da Klajn traži „Kvibek“, a Prćić „Kvebek“? Pa čega se mi onda ovde igramo, „koga više voliš, mamu ili tatu“? Ne razumem na osnovu čega bi jedan od ove dvojice bio više u pravu, tako da bih se, u odsustvu nekog trećeg argumenta, odlučio za status kvo, a i da ne pričam o priličnom nerazumu traksribovanja ovoga po engleskom izgovoru, kada je i pitanju značajno preovlađujuće frankofona provincija koja je kanadskim zakonima izuzeta od strogih bilingualnih zahteva. --Dzordzm (razgovor) 21:50, 16. novembar 2008. (CET)

---

Interesantno, a Pravopisni rečnik Matice srpske (koji bi trebalo da bude vrhunski autoritet za jezička pitanja) kaže: Kvebek ili Kvibek.

Predlažem da naslov članka ostane neizmenjen, dakle Kvebek, da imamo i Kvibek i Kebek kao preusmerenja prema Kvebek i da se u samom članku naglasi (a možda i objasni u jednoj ili dve rečenice) postojanje različitih izgovora i različitih transkripcija ovog naziva.

--Sly-ah (razgovor) 00:14, 17. novembar 2008. (CET)

postavljen članak

Postavio sam (uglavnom) prevod „izabranog članka“ sa hrviki. Trebalo bi da po njemu pređe neko ko govori francuski jezik i proveri sve moje transkripcije. Takođe, nisam preveo odeljak „politička podela“, koji se sastoji isključivo od frankofonih toponima, i to bi neko trebao da uradi umesto mene (bilo kuda francuska sela svuda) --Dzordzm (razgovor) 07:06, 16. mart 2009. (CET)

Ja bih te zamolila da pročitaš još jednom članak i popraviš stil, jer ima dosta bukvalnog prevoda. Daću jedan primer:

Što se tiče brze phrane, putin je tipično kvebečko jelo takve vrste, koje dolazi u više varijanata i vrlo je popularno.

Kakve vrste? Jelo ne može da dolazi, to je bukvalan prevod sa engleskog (znam da si "prevodio" sa hrvatskog, ali ipak i dalje je buk. prevod). Ja sam završila zaključno sa Novom Francuskom, videću sutra da nastavim, ali bi zaista dobro došla pomoć, barem da ne ispravljam i prevod, nego da samo gledam transkripciju.--Jagoda ispeci pa reci 01:56, 13. april 2009. (CEST)