Razgovor s korisnikom:Ivan25/Arhiva 2

Mape

Hvala ti. Vikipediji trebaju mape Srbije i Jug. pod slobodnom licencom, skenirane ili računarske, za razne članke na vikipediji. Bojim se da su sve mape koje možeš da kupiš u prodavnici negdje zaštićene autorskim pravima, pa ne smijemo da ih skeniramo i postavimo ovdje da ljudi slobodno koriste.

Ali ako su prava istekla (starije su od 70 godina) onda možemo. Ili ako si ih ti crtao, pa se odričeš prava, i tome slično. Javi ako imaš bilo šta što slobodno možemo da koristimo. Hvala.

Usput budi rečeno, na Ostavi postoji dosta mapa Srbije, ali sa jako slabim detaljima, uglavnom političke podjele i slično. I mahom bez srpskih naziva.--Miroslav Ćika (razgovor) 00:44, 5. maj 2009. (CEST)

Dobro. Bojim se da ni to nije dovoljno za slobodnu upotrebu, ali pitaću administratora DžordžaM koji je za to stručniji. Ako on dozvoli, bilo bi sjajno da se skeniraju i koriste. Inače ja sam pitao jer ponekad pišem članke o bitkama (Mačkov kamen, Bitka na Maljatu), a postojeće mape su potuno neodgovarajuće.--Miroslav Ćika (razgovor) 00:55, 5. maj 2009. (CEST)

Odlično, već su skenirane... Postavio sam mu pitanje pa ćemo vidjeti šta kaže. Koji je link ka toj stranici s mapama, da bacim pogled.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:03, 5. maj 2009. (CEST)

Mape su zaista sjajne, iz JNA. Samo sajt nije jasan u pogledu kopirajta. Sačekaću da vidim šta Džordž kaže.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:18, 5. maj 2009. (CEST)

U stvari jest: Copyright © AvijacijaBezGranica2002-2006. All rights reserved. Slike, tekstovi i ostali podaci sa ovog sajta se ne mogu kopirati i koristiti u bilo kom smislu bez dozvole vlasnika. Photos or any textual material from this site cannot be copied or used in any manner without permission of it's rightful owners. Šmrc.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:20, 5. maj 2009. (CEST) --Miroslav Ćika (razgovor) 01:20, 5. maj 2009. (CEST)

Pravo zboriš, čestiti vojvodo :) Pokušaću danas da se poigram sa jednom od njih u grafičkom programu da vidim šta može da se uradi. Ako su dovoljno različite = nisu iste, i mogu da nas povuku za znaš već šta na Ostavi. Ali ovakve kakve su trenutno su nejasnog pravnog stanja, kako su ti drugi vidim već objasnili, pa ćemo nažalost morati pričekati do daljnjeg s originalima. Ali ako prepravka uspije, pogodili smo zlatni rudnik. Hvala ti.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:04, 5. maj 2009. (CEST)

Imam neke rezultate, ali sam potrošio samo 15 minuta dosad (posao...). Nisam grafički stručnjak pa je i to problem... Znam da ni fragment ne smije biti potpuno jednak, pa to otežava situaciju. Do sutra ću nadam se imati nešto urađeno.--Miroslav Ćika (razgovor) 16:43, 6. maj 2009. (CEST)

Hvala ti za sugestiju da dodam „lejer“ pa crtam po tome. Bez toga ne bih ništa uspio. Ovako, više od pola mape za članak Mačkov kamen sam završio danas, dodao sam samo Drinu, izohipse na 600 i 800 metara, kao i neke vrhove. Sutra ću dodati još vrhova, neka veća mjesta i možda boju. To je više nego dovoljno za članak. Mislim da ću mapu sutra-prekosutra da pošaljem na viki.

Nego onaj sajt je nešto pukao :) Srbi navalili na mape i ostalo je istorija :) Ja sam izvukao 12 iz keša svog brausera danas.--Miroslav Ćika (razgovor) 01:22, 8. maj 2009. (CEST)

U članku Mačkov kamen je slika. Imaš priliku da se prvi rugaš mom jadnom pokušaju :) Za potrebe članka je mislim ipak zadovoljavajući.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:12, 8. maj 2009. (CEST)

Hvala ti. Za većinu stvari se možemo snaći sa engleskim, ali naša zemlja (mislim na Srbiju i srpske zemlje:)) nema nikakve dobre mape, ni engleske ni srpske. Ovo što si ti našao je jedino što sam dosad vidio u dovoljno visokoj rezoluciji za neke namjene. Možemo možda da koristimo i satelitske mape Srbije koje su na Ostavi, time se donekle rješava topografski problem, samo treba dodati nazive. Doduše izohipse možemo da zaboravimo onda jer ih nema na sat mapama. Za ovu bitku su bile od značaja.

S druge strane odajem ti svako priznanje. Crtanje mapa je posao za jako strpljive ljude, a moje je bilo ozbiljno testirano čak i sa ovim trivijalnim radom. Tako da ću definitivno da odmorim od toga na neko vrijeme. Moj cilj je inače da napišem 5 kraćih članaka svaki dan (da dođemo do 100000 što prije), pa sam rastrzan. Poslaću Ani jednu mapu sutra, da vidimo kako ona to radi. Možda postoji neki dobar automatski sistem.--Miroslav Ćika (razgovor) 22:17, 8. maj 2009. (CEST)

TK

A jesi li ti te karte dobio od vojske ili Vojnogeografskog instituta? Pogledaj šta sam napisala ovde. --geologicharka piši mi 09:26, 5. maj 2009. (CEST)

U redu...

...dobio si od vojske mape za licnu upotrebu, ali jesi li usput dobio dozvolu da mozes da ih objavljujes pod licencom koju pozelis, drugim rijecima da ti mozes da ih predas u javno vlasnistvo. Dakle, moras da dobijes i tu pismenu dozvolu sa njihovim pecatom sa sadrzajem da tti daju ovlascenje da ih objavljujes gdje god pozelis i pod kojom god licencom zelis, kako bi mogao da im stavis licencu koju hoces. U protivnom ovdje na viki ne mozemo da reskiramo. Druga stvar. Niko na drugim Vikipedijama ne objavljuje detaljne topografske mape svojih drzava, a u nekim evropskim zemljama tako nesto podlijeze krivicnom gonjenju. Treca, ovo je opsta enciklopedija i ne trebaju nam detaljne topografske mape. To je moje misljenje, a vi sada radite po savjesti. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:29, 5. maj 2009. (CEST)

Oprosti, moram da se umešam. Slaven je ovde sasvim u pravu:

Niko na drugim Vikipedijama ne objavljuje detaljne topografske mape svojih drzava, a u nekim evropskim zemljama tako nesto podlijeze krivicnom gonjenju. Treca, ovo je opsta enciklopedija i ne trebaju nam detaljne topografske mape.

Pogotovu što su to mape vojske. Ja se ne bih zezala s tim stvarima. --Jagoda ispeci pa reci 11:34, 5. maj 2009. (CEST)

Pa izvini, vjerovatno ti nisi uopste tu kriv, nisam ispratio sta si ti sve rekao, ali sam vidjeo da drugi korisnici i neki administratori pricaju o nekim javnim licencama i tome slicno. To za photoshop se slazem. Napraviti neku sintezu dovoljnu za potrebe projekta i to je to. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:42, 5. maj 2009. (CEST)

Ma ne brini, i ja bih se strecnuo da vidim da niko ne konta o cemu pricam ili da me nisu ispratili dovoljno. :) Pozdrav. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:47, 5. maj 2009. (CEST)

Pa i drugi (za sada, koliko vidim), pričaju normalno s tobom... Ja sam samo htela da ti kažem da zaista ne treba da se zeza s vojskom i da treba pre svega dobro da ispitate šta i kako pre nego što stavite nešto na njiki. Licence i dozvole koji pišu po sajtovima treba deset puta čitati, jer nisu uvek iz prve razumljivi. Zaista mislim da treba da poslušaš druge kad je to u pitanju, jer oni se tim licencama bave godinama i upoznati su do detalja kako to ide... Sad.. Predlog: A zašto na osnovu tih karata lepo u Korelu ili nekom drugom crtaćem programu ne nacrtate te dve karte? Samo konture, i najbitnije šta vam treba za članak, to će biti tvoj rad i moći ćeš ga nesmetano okačiti i ovde i bilo gde drugde. Znam da je posao, ali ako ne može drugačije... --Jagoda ispeci pa reci 11:49, 5. maj 2009. (CEST)

Hm, ja bih ipak crtala nanovo karte u Korelu. Ne znam kako bi se to moglo uraditi u Fotošopu. Mislim, ako je kopirajt kopirat (onaj s crvenim znakom), onda verovatno ne može čak ni da ih prepravlja. Zato kažem da se SKROZ nove karte nacrtaju. Ne znam, aj, neću da ja se više mešam, samo sam se štrecnula kad sam videla da su to vojne topografkse karte...--Jagoda ispeci pa reci 11:56, 5. maj 2009. (CEST)

Angvila

Sto premesti ovo na pogresno???? Molim te, sledeci put kad hoces da premestis, pogledaj prvo razlgvor. Ovo je engleski jezik, i transkribuje se sa engleskog. Pogledaj engleski clanak za IPA transkripciju. --Jagoda ispeci pa reci 22:55, 6. maj 2009. (CEST)

Nemoj molim te i ti, pliz... Ta zemlja nije nešto bog zna kako poznato da bi se ostavljala nepravilna transkripcija. Pravilna transkripcija tog imena je Angvila, ne Angilja. Osim toga, odakle ti Angilja, majke ti???? --Jagoda ispeci pa reci 23:01, 6. maj 2009. (CEST)

A evo ti i referenca. Prćić. Rečnik geografskih pojmova. str. 32. Anguilla -- Angvila--Jagoda ispeci pa reci 23:03, 6. maj 2009. (CEST)

Atlasi nisu merodavna literatura kad je transkripcija u pitanju. Molim te, nemoj menjati. Dala sam ti odgovarajucu referencu. Atlase nisu pisali lingvisti, samim tim sigurno postoje greske. Primer: Pre 50 godina SIGURNO ces u svim atlasima naci Los Andjelos. Danas je to pogresno. --Jagoda ispeci pa reci 23:09, 6. maj 2009. (CEST)

Novokompovani? Svaka ti cast. Ti i ja nemamo sta vise da razgovaramo.--Jagoda ispeci pa reci 23:11, 6. maj 2009. (CEST)

Shvati da za transkripcije ne pitamo geografe, nego lingviste. Lingvisti su ti koji odredjuju kako se sta kaze u srpskom jeziku. Geografe cemo pitati kad nas bude zanimalo sve ostalo o Angvili, osim njenog imena. Nemoj ovo da shvatis kao atak na tvoju proferiju, jer nije. Zapravo, ti vrsis atak na lingviste. Ja ne sumnjam da je tvoj profesor nesumnjivi autoritet, alii za geografiju. Ne za lingvistiku. Za lingvistiku, a pogotovu za transkripciju sa engleskog (sto je ovde slucaj), strucnjak je Tvrtko Prcic. --Jagoda ispeci pa reci 23:16, 6. maj 2009. (CEST)

Ja znam da ces sigurno naici na mnogo clanaka ovde koji ce ti se ciniti lose imenovanim, ali u stvari su pravilno transkribovani, pogotovu kad se radi o geografskim pojmovima koji imaju engleska imena. Problem je do relativno skoro bio taj sto pravila transkribovanja sa engl. su bila vrlo neodredjena i svako se snalazio kako je znao i umeo, ukljucujuci naravno, i geografe (na neki nacin su morali da nazovu gradove, drzave, planine i sl.). Onda se pojavio Tvrtko Prcic, vrsni lingvista koji se bacio na proucavanje engleskih glasova i stvaranje cvrstih pravila transkripcije sa engleskog. Plod njegovog rada su dva recnika od kojih jedan bi tebi trebalo da bude obavezna literatura, tj. prirucnik: Recnik geografskih pojmova. Knjizica je malecka i ima je u beogradskim knjizarama. Najiskrenije ti je preporucujem. Stvari se u nauci menjaju i treba biti u toku. Seti se da se nekad govorilo Madzarska, a danas je Madjarska, Los Andjelos, danas Los Adjeles itd... --Jagoda ispeci pa reci 23:26, 6. maj 2009. (CEST)

Montserat

U pravu si. Prcic, RGI, 96. Montserat.--Jagoda ispeci pa reci 23:28, 6. maj 2009. (CEST)

Kod kojih to VAS? Pa i srpski geografi pričaju srpski jezik, jel tako? A pravila srpskog jezika određuju srpski lingvisti, ne geografi, ne matematičari, ne prevodioci, ne doktori, ne biolozi... Lingvisti. A Prćić je lingvista i to veoma priznati. Kupi knjigu. Nije skupa, a vrlo je korisna. Zaista.--Jagoda ispeci pa reci 23:34, 6. maj 2009. (CEST)

Trinidad i Tobago

Prćić, str. 131--Jagoda ispeci pa reci 23:35, 6. maj 2009. (CEST)

Ovo nije engleski jezik. Stoga se kao osnov za transkripciju ne uzima engleski izgovor. Kupi knjigu, kad ti kažem. Nežeš zažaliti. Pored geog. pojmova sa engl. govornog područja, ima i određen broj onih koji su u drugim zemljama... Vrlo korisna knjiga.--Jagoda ispeci pa reci 23:38, 6. maj 2009. (CEST)

Pa da ti budem iskrena, i meni se ne dopadaju neke transkripcije sa španskog, kao npr. navatl i Teotivakan. Grozno mi bodu uho i ne mogu da se ne štrecnem svaki put kad ih vidim ili izgovorim. Ali to nije razlog da ne poštujem pravila srpskog jezika, tj. pravopis.--Jagoda ispeci pa reci 23:40, 6. maj 2009. (CEST)

Da. Sve lepo stoji u toj knjižici. Sigurno ćeš naći gomilu gradova. Nemoj biti kao ovaj.--Jagoda ispeci pa reci 23:44, 6. maj 2009. (CEST)

Iju, taman posla. Samo nisam na to mislila kad sam ti dala ovaj link. Damjan nikad nije bio ni bezobrazan niti je ikoga vređao, štaviše je jedno vrlo ljubazno i prijatno stvorenje. Ali je neverovatno tvrdoglav i uporno odbija da vidi ono što je evidentno. Zato ti kažem, nemoj biti kao on, budi otvoren za nova saznanja, nemoj se ukalupiti u ono što već znaš, ne daj da te tvoje znanje ograničava, jer jadan je onaj koji misli da sve zna i da nema više šta da nauči. Idi sutra (ili kad budeš imao vremena) u Knez Mihajlovoj u nekoj od knjižara sigurno ćeš naći ovu knjigu (one sa imenima nažalost, više nema u prodaji, ali ova sa geog. imenima se još prodaje), i pogledaj je, a možda je i kupi, sigurno će ti biti korisna.--Jagoda ispeci pa reci 23:57, 6. maj 2009. (CEST)

Pa nećeš ti doveka studirati. Ne znam, vidim da su biolozi mnogo fleksibilniji, znam jednu biologičarku koja svaki čas zapitkuje na jednom forumu srpskoga jezika kako je pravilno šta da se kaže, čak i mnogi stručni pojmovi, i to ne zato što samo nju zanima, dobijali smo pitanja koja su nam postavljali i njeni profesori preko nje... --Jagoda ispeci pa reci 00:13, 7. maj 2009. (CEST)

Ostrva i ostrvca

Nisi razumeo, ako mislis na ovaj razgovor izmedju Slaja i mene. Lingvistima su imena upravo to - samo imena. Bilo da su imena ljudi, imena država, gradova, fabrika, časopisa i sl. Imena potpadaju pod lingvistiku, ne pod geografiju, matematiku i sl. Kao što sam ti već ranije pomenula, nekad se govorilo (i sigurno su i sami geografi tako govorili, uključujući i Cvijića) Madžarska ili Los Anđelos, pa danas niko tako ne kaže, ni običan narod, ni geografi, a sve zato što su lingvisti insisitirali na pravilnom obliku. Kad govorimo o ustaljenosti imena, ne govorimo o tome koliko ta imena postoje, tj. koliko taj geografski pojam postoji, već o tome da li je taj geog. pojam manje ili više poznat u ŠNM (širokim narodnim masama u daljem tekstu). A da li je neki pojam odomaćen u ŠNM, to odlučuju lingvisti, ne geografi. Tako su na primer, odlučili da su Pariz i Vašington dovoljno ukorenjeni u ŠNM i da ih ne treba na silu menjati u ispravne oblike Pari i Vošington, ali svakako će se ime jedne Angvile menjati, jer za nju znaju samo geografi, a većina ŠNM nikad nije ni čula da to ostrvo postoji. Ili, uzmimo npr. državu Mjanmar. Da, ispravno je Mjanmar, ne Mijanmar, kako to obično možeš videti u našim dnevnim novinama ili čak u atlasima... --Jagoda ispeci pa reci 11:24, 7. maj 2009. (CEST)

Izvini, šta sam to rekla što bi nekog uvredilo? Ako te je nešto uvredilo, izvinjavam se, nije mi to namera bila. Elem, pa naravno da lingvisti ne odlučuju eto tek tako, zato što je njima tako palo na pamet. Odluke lingvista dolaze tek nakon temeljnog proučavanja određenog problema. A ko zapravo daje ime nekom ostrvu ili državi? Nisu to ni sprski ni turski ni ne znam ciji geografi, vec ljudi koji su direktno vezani za taj određeni geog. pojam. Angvila je dobila ime ne znam kako (možda ti znaš), ali svakako to nije bilo ime Angilja (zamisli da ti ovo kažem, ne pišem, dakle bukvalno nije Angilja). Angilja je samo ono su naši geografi mislili da je ok, tj. kako su znali i umeli, prebacili su u srpski jezik, jer priznaćeš, ne bi bilo baš najpoželjnije da se sad trudimo da izgovaramo kako se to izgovara u originalu. Dakle, geografi su PRE lingvista, a bez određenih potrebnih lingvističkih znanja (jer ovde ipak govormo pre svega o transkripciji) transkribovali kako su znali i umeli to ime u srpski jezik. Pošto nije bilo nikog da ih dugo vremena ispravi, oni su tako nastavili da nazivaju ovu državu, sve dok nije došao g. Prćić, lingvista, i rekao da to ne valja. Sad, u nekim slučajima pogrešno ime vlada duže (kao kod te Angvile), u nekima kraće (kao kod Mjanmara), i svakako će biti lakše ispraviti u narodu (i među geografima) Mjanmar nego Angvilu, ali to ne znači da ne treba pokušati. --Jagoda ispeci pa reci 11:50, 7. maj 2009. (CEST)

Ja sam samo htela reći da su samo imenovanje geografskog pojma na nekom od jezika na kom nije originalno ime nešto sasvim drugo od poznavanja svega što se tiče tog geografskog pojma. U prvom su lingvisti stručnjaci, u drugom su geografi.

Što se anguile tiče, znači jegulja a transkribuje se (i čita) kao angila, ali, mi imamo ime zemlje napisano na engleskom, Anguilla, zvaničan jezik je engleski, pa ne znam zašto bismo potezali špansko ime. Elem, a čak i da potegnemo špansko ime, nije Angulja, nego Angila. Dakle, za ime Angilja nema ama baš nikakvog osnova, jedino pogrešno imenovanje prvog Srbina koji je tu zemlju izgovorio na srpskom.--Jagoda ispeci pa reci 12:16, 7. maj 2009. (CEST)

Znaš šta, ajde mi da se manemo ove jalove rasprave. Ovo nikud ne vodi. Slobodan si da misliš šta god poželiš, ja ti to svakako neću braniti. Samo jednostavno nemam živaca za ovo, jer mi nije (nažalost) prvi put, a raniji putevi su me mnogo iscrpli i istanjili živce (delom zato što sagovornici nisu bili tako pristojni kao ti), tako da zaista ne bih volela da dođe do nekih ružnih momenata zbog kojih bih posle mogla da žalim. Nemoj da se ljutiš, najiskrenije te molim, ali ja stvarno više ne mogu. Ako ti nešto zatreba, pitaj me slobodno, odgovoriću ti. Ako ne, nema veze. Iskreno se nadam da ćeš me shvatiti i da se nećeš naljutiti, jer mi nije namera bilo koga da vređam, pogotovu ne tebe, koji si se sve ovo vreme pokazao kao vrlo učitiv i pristojan sagovornik.

I da, pravilnije je Afganistan, mada je dozvoljen i oblik Avganistan, zbog ukorenjenosti.--Jagoda ispeci pa reci 12:31, 7. maj 2009. (CEST)

Literatura

Da ti kažem, baš smo Lampica i ja planirale da napravimo neku listu mogućih načina navođenja literature. Vlod je takođe imao neki predlog, pa kad budemo to radili, zvaćemo te da pogledaš i da dodaš i ti neki od načina, ako hoćeš. Sad, u principu, svi ti načini se razlikuju po rasporedu činilaca, ali činioci su uglavnom isti. Autor(i), ime dela, godina izdanja, mesto izdanja, izdavač, ISBN (ako je moguće), i broj strana od do koji je korišćen... Ili za časopise, tj. članke u časopisima - autor, ime autora, ime časopisa, godina, tom, broj, broj strane od do... Napiši kako ti misliš da treba, ali gledaj da uprincipu sadrži ove stavke...--Jagoda ispeci pa reci 09:40, 8. maj 2009. (CEST)

Ma, OK je. Bilo bi poželjno da pored svega toga navedeš i od-do u zavisnosti od članka u kom koristiš određenu knjigu i onaj ISBN, ako ima. Čisto radi detaljnijeg navođenja, ali i to tako tvoje nije pogrešno. Mislim da je to tvoje slično onom Vlodovom... Moji načini su nešto drugačiji, jer su mene naučili drugačije na faksu što se knjiga tiče, a što se časopisa tiče, to radim kako radim na poslu (imam bliskog kontakta sa naučnim člancima iz oblasti ortodoncije). Kažem ti, napravićemo jednu stranu i stavićemo sve načine koji su priznati pa nek svako bira kako mu se dopada.--Jagoda ispeci pa reci 12:48, 8. maj 2009. (CEST)

Evo ti harvardski način, po kome radi Vlod: http://libweb.anglia.ac.uk/referencing/harvard.htm--Jagoda ispeci pa reci 12:51, 8. maj 2009. (CEST)

Zavetrena...

A šta ti to molim te, znači zavetrena? Osim toga, nije to jedini "prevod" koliko ja vidim, ima mnogo smisleniji prevod koji je naveo Jakša na str. za razgovor - Ostrva zavetrine. To barem ima nekog smisla i ima neko značenje. Zavetrena ostrva jednostavno nema niakakv smisao, jer reč zavetrena ne znači ama baš ništa, niti postoji u srpskom jeziku. Verovatno je zato Prćić i odlučio to da menja...--Jagoda ispeci pa reci 01:11, 9. maj 2009. (CEST)

Prćić kaže za Obalu slonovače da je Obala slonovače. Ovo je verovatno ukorenjeni naziv isuviše poznat da bi se menjao, što nije slučaj sa ovim ostrvima...

Imam predlog: Pokreni i ti diskusiju o tome da li će geografski pojmovi da se imenuju prema onome što pišu lingvisti ili prema onome što piše u atlasima. Pa kako zajednica odluči. Kad već neće da sluša pravopis za imenovanje muzičkih grupa, što bi slušala za geografske pojmove? (Samo da ti odmah kažem da se ja sa ovim ne slažem, ali to valjda već znaš) --Jagoda ispeci pa reci 01:24, 9. maj 2009. (CEST)

PS:Znam ja šta je htelo da se kaže tim zavetrena, ali ti kažem da je nesrećno rešenje, jer reč zavetrena je u stvari izmišljena. To je neki geograf kad je davao to ime, bi malo pijan ili šta već, pa je izmislio reč...--Jagoda ispeci pa reci 01:26, 9. maj 2009. (CEST)

Ma nemam ni ja ništa protiv tebe, i drago mi je da se barem tu razumemo (nažalost sa drugima se nisam tako dobro razumela). Mislim da bi bilo najbolje da se zajednica već jednom izjasni hoće li poštovati pravopis ili neće, da ja jednostavno znam na čemu sam, da ne gubim ni svoje vreme ni svoje živce... Ez simpl ez det--Jagoda ispeci pa reci 01:36, 9. maj 2009. (CEST)

heheh... Pa efemeridna je sasvim regularna reč koja postoji u sprskom jeziku. Jeste da je stranog porekla, ali je ipak regularna reč. Kao i one druge koje si naveo, ne mogu da ih ponovim ovako bez gledanja, mlogo su komplikovane. Ali zavetrena jednostavno -- ne postoji... Zaista ne postoji. Navodi na pomisao da je to nešto što je zavetreno, kao da je trpni glagolski pridev od neko glagola zavetravati ili zavetrivati... Ali hebiga, to ne postoji... Dakako postoji imenica zavetrina, ali zavetren ne postoji... Opet ti kažem, čak i da promenimo ime članka na prevedenu varijantu, to nikako ne može biti zavetrena ostrva, samo ostrva zavetrine...--Jagoda ispeci pa reci 01:47, 9. maj 2009. (CEST)

A i ti, toliko si se uneo u ove zavetrine, da nisi ni primetiJo da sam prevela malkice istorije kod Angvile... Dodaj i ti malo od geografije pa da članak liči na nešto...--Jagoda ispeci pa reci 01:49, 9. maj 2009. (CEST)

Mape greše. Mape nisu pravili lingvisti, niti su ih pregledali lektori. --Jagoda ispeci pa reci 01:51, 9. maj 2009. (CEST)

U gadnom...

Si se društvu našao. Sve sam „lingvista“ do „lingviste“. Razočarana sam. Od tebe sam očekivala malo više razboritosti, a ti si se odmah bacio na pljuvanje sive eminencije srpske lingvistike čim si video da nisi sam nego da imaš hordu lingvistčkih barbarogenija uz sebe. Mislim, ja sam TAČNO znala šta će se desiti, zato sam ti i predložila da staviš pitanje na trg, nadajući se da ipak nećeš postupiti onako kako sam ja mislila da hoćeš, međutim, jako mi je bolno da priznam, ali opet sam bila u pravu. Zakon gomile je neverovatan, i stalno se iznova dokazuje na srpskoj njikipediji.--Jagoda ispeci pa reci 10:29, 9. maj 2009. (CEST)

TK

Jeste, Surfer. Ma, i mi topografske karte crtamo ručno, što je i logično, jer, dok ne naučiš kako se to radi, nikad nećeš znati šta računar radi. Ja ovaj program i ne koristim za izradu topografskih karata, nego geofizičkih, ali eto, može da pomogne i ovde. Mislim da je mnogo lakše to, nego crtati sve ručno u Korelu. :) --geologicharka piši mi 14:19, 9. maj 2009. (CEST)

Ti nikako da skapiraš...

Ili jednostavno nećeš. Da li ti uopšte znaš šta rade lektori? I da li znaš da sprski jezik ne mogu ispravljati strani lektori? Nemoj molim te više da mi daješ linkove na geografske sajtove i karte, kad sam ti lepo rekla da to NISU validne reference za to da li je neki geografski pojam pravilno imenovan, jer ispravnost imena (bilo čega, pa i geografskih pojmova) jeste domen lingvistike, i samo lingvistike, a ne pojedinih stručnjaka iz pojedinih oblasti. A ako već postoji lingvista koji je odredio određeni broj pravilnih imena određenog broja geografskih pojmova, ne vidim zašto bvismo potezali i dalje za kartama i atlasima?--Jagoda ispeci pa reci 15:58, 9. maj 2009. (CEST)

OK. Još mi daj referencu gde se kaže da su rešenja svih tih lingvista odobrena od strane najviših organa zaduženih za lingvistička pitanja u srpskom jeziku, i reći ću ti da si u pravu. Prćić to priznanje ima. Da vidimo njihovo.--Jagoda ispeci pa reci 16:15, 9. maj 2009. (CEST)

Ivane, zar si ti toliko naivan ili se samo pravis? Jedan izdavac ne moze biti zvanicno telo zaduzeno za lingvisticka pitanja. To je Odbor za standardizaciju jezika, a Prcic ima njihov amin. Zar ne vidis s kim imas posla ovde? Mislim, ona slika je vrhunac, a ja cu se svakako pobrinuti da se sazna kako se Vikipedija odnosi prema nasim najcenjenijim slingvistima. U to budi siguran. A neka budu sigurni i oni koji su uopste dozvolili da do toga dodje.--Jagoda ispeci pa reci 16:31, 9. maj 2009. (CEST)

nisu ni mogli da izdaju ovakvo delo bez saglasnosti Odbora zar ne?

Ne, Ivane. Nazalost, to ne ide tako. Izdavac zaposli lektore, i to je uglavnom sve sto se tice lingvistickog dela. Dalje, lektori verovatno nisu konsultovali Prcica (mislim, njegov recnik, ne njega licno), cim su stavili imena geog. pojmova koja se ne poklapaju sa onim sto je on propisao. Opet ti kazem, u nekim slucajima se moze dopustiti i prevod, ali pod uslovim da je dobro uradjen, kao sto su Ostrva zavetrine, ali nikako Zavetrena ostrva (objasnih zasto). U slucaju nepravilnih transkripcija kao kod Angilje, svakako treba gledati Prcica, sto tii lektori sigurno nisu uradili (ako u tom atlasu pise tako kako ti kazes). A to da li je delo veliko ili nije da bi ga u razmatranje uzimao odbor za standardizaciju... Pa ovako. Odbor za standardizaciju je rekao svoje time sto je rekao da je Prcic glavni za transkripciju s engleskog. Time je on zavrsio svoj posao. Dalje je logicno ocekivati da se u svim oblastima prihvate Prciceva resenja, jer zamisli na sta bi sad to licilo kad bi Odbor morao da pregleda i odobrava svaku bozju knjigu ne samo iz oblasti geografije, nego iz svih mogucih oblasti... A obaska sto je to dupli i potpuno nepotreban posao. Covek je napisao pravila, oni su ih odobrili, i jedino sto se sad treba raditi je slediti ih... Bojim se da ne ide to bas tako kako si ti zamislio, zao mi je... --Jagoda ispeci pa reci 16:50, 9. maj 2009. (CEST)

Anguila

Ne, i to sam ti vec jednom rekla, a ti se pravis lud. Cak i da se uzima spanski naziv (a ne uzima se), nije tacno, jer spanska rec anguila se izgovara i transkribuje kao angila, ne kao angilja. A to ko je koga osvojio, uopste nema veze. Mi zovemo Pais Vasco Baskija, ne prema spanskom, nego prema francuskom, a Pais Vasco se nalazi u Spaniji... --Jagoda ispeci pa reci 17:07, 9. maj 2009. (CEST)

Naravno. Ali u Spaniji se zove Pais Vasco. Dakle Pais Vasko. Ne Baskija.--Jagoda ispeci pa reci 17:19, 9. maj 2009. (CEST)

toponimi again ...

Veoma me je iznenadila i obradovala knjiga Enciklopedijski atlas sveta i posebno rečenica "To je pomak u današnjoj obradi toponima koja je ostala skoro nepromenjena još od perioda Jovana Cvijica, rodonacelnika naše geografije, uz pokušaj da se kroz neophodno ažuriranje osigura kontinuitet njegovog dela." To je veoma značajna referentna literatura. Može se desiti da se ne poklapa sa nekom takođe referentnom literaturom, ali je bitno da postoji što više kvalitetne literature na našem jeziku, a vreme će pokazati. Nadam se da je tu i razrešenje mojih nedoumica Mogadiš/Mogadišu, Chinvali/Ćinvali itd. Jedino mi je žao što nemam para dovoljno da kupim tu knjigu.

Što se tiče zavetrine, danas se više ne koriste ni reči osojna i prisojna strana, kao što sam pre neko vreme ubeđivao prijatelja da reči mladina i uštap postoje i da znače nešto. Međutim, nisam ti ovo napisao da bih se upustio u jezičke rasprave već da pitam imaš li ti tu knjigu i možeš li je upotrebiti za referenciranje nekih pojmova i članaka? -- JustUser  d[-_-]b  17:54, 9. maj 2009. (CEST)

Ma osojno/prisojno je slučajno pomenuto prilikom neke zbrkane rasprave o informatici kada sam ja počeo tezu da ljudi ne znaju da navedu ni par delova vodenice a kamoli kako se zovu osunčana i neosunčana strana brda. U principu, u toku je siromašenje jezika, pa tako ja neki put izfilozofiram sa društvom na tu temu. Nego gledam nešto u vezi toponima, oronima, hidronima, itd... Moglo bi se tu dodati što šta. Sećam se da sam radio višeznačnu odrednicu Dubrava, bilo mi je veoma zanimljivo da jurim koliko i gde ih ima. Međutim, to bi bilo potpuno obrađeno tek kad bi negde bilo pomenuto da dub veoma česta korena osnova za mnoge ojkonime Dubovac, Dubošnica, Duboštica, Dubrave, Dubrovnik, dok je u srodnim jezicima .... al to neki drugi put, kad bude malo vremena i volje. -- JustUser  d[-_-]b  14:30, 10. maj 2009. (CEST)

Sad sam se setio. Šta je ono trebalo da stavim umesto "geografske koordinate"? Takođe, šta misliš o tome da probamo sa par naseljenih mesta da dodamo toponimska objašnjenja i to prvo na nekim selima, čisto kao probu? E sad ukoliko nemaš neki od rečnika toponima, probaćemo sa nekim toponimima koji se mogu dohvatiti sa neta. -- JustUser  d[-_-]b  14:40, 10. maj 2009. (CEST)

Početnik

Da bismo znali kad da brišemo početničke članke, molim te da u šablon za početnike stavljaš i datum, npr {{Почетник|09|05|2009}}. --V. Burgić (reci...) 21:44, 9. maj 2009. (CEST)

[1] --V. Burgić (reci...) 10:34, 10. maj 2009. (CEST)

Problemi sa autorskim pravom za Slika:MONT.jpg

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:MONT.jpg. Međutim, ova slika bi uskoro mogla biti obrisana osim ako se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju iz razloga zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na strani Vikipedija:Šabloni/Autorsko pravo nađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike ovako: {{ИмеШаблона}}.

Molim te naznači podatke o autorskom pravu na svim ostalim slikama koje možda već jesi ili ćeš poslati. Zapamti da bi administratori mogli da obrišu slike bez ovih važnih podataka. Ako imaš bilo kakvo pitanje, slobodno mi se obrati, ili ih postavi na strani namenjenoj za te stvari. Takođe, pogledaj i Vikipedija:Pravila o korišćenju slika#Slanje slika. Hvala. micki ^talk 10:13, 10. maj 2009. (CEST)

koordinate

Ma pogledaj moju stranu za razgovor. O selima. Kada si mi ti rekao da ne treba da piše Položaj pa stepeni/minuti/sekunde nego drugačije. Ti si tu pomenuo pojam geografske koordinate. Međutim, to vodi na Matematičko-geografski položaj. Geografske koordinate ne postoji kao pojam, tako da mi ovo Položaj izgleda kao prikladna skraćenica za Matematičko-geografski položaj. -- JustUser  d[-_-]b  21:32, 10. maj 2009. (CEST)

A ono o selima bi trebalo da bude iz neke dobre literature, mada ako mora, može i iz nečeg ovakvog. Samo da ne bude iz glave. -- JustUser  d[-_-]b  22:10, 10. maj 2009. (CEST)

Upravo sam našao ovo, što je ipak prešturo, dok je ovo zanimljivije, ali je toliko blizu špekulacijama da zahteva dobru literaturu. -- JustUser  d[-_-]b  22:21, 10. maj 2009. (CEST)

Ups. A zašto članci Geografske koordinate i Matematičko-geografski položaj nemaju nikakve međusobne linkove kao da su dva potpuno odvojena pojma koja nemaju veze jedno sa drugim? Sada nisam siguran šta treba da stoji u kutijici za naseljena mesta. -- JustUser  d[-_-]b  00:08, 11. maj 2009. (CEST)

Mape

Kada kažem slobodne mape, tu mislim prvenstveno na slučaj mape Kosova i Metohije koja je (mislim) nastala od ove. Stvarno je detaljno opisao šta je od koga uzimao i kako je došao do svog konačnog rezultata rada. Takva mapa je relevantna i ima dobre izvore. Ja sam nešto malko izmenio za verziju na srpskom, ali ništa suštinski.

Jedino, ja nisam mogao da uđem u trag tj da pratim njegove korake pa da napravim neku svoju mapu nekog drugog dela sveta. -- JustUser  d[-_-]b  00:38, 11. maj 2009. (CEST)

Šibensko-kninska zupanija

Pozdrav, velike pohvale za onako opsiran clanak o zupaniji. Mi se na hr.wiki mozemo samo posramiti sto nemamo takav clanak. Nemoj se ljutiti, ali morao sam malo usminkati clanak. Maknuo sam dobar dio poveznica koje si stavio prema opcim pojmovima, poput: reka, planina itd. Takve stvari se u clancima inace izbjegavaju. Kada stavljas crticu izmedu godina ili izmedu nekih pojmova, stavi crticu koja ti se nalazi u alatnoj traci ispod, a izgleda ovako: —. Dolje je, drugi znak od "³". Malu ili kratku crticu stavljas u slozenim rijecima, kao Sibensko-kninska zupanija. Nadam se da sam to dobro objasnio. Isparavio sam takoder neke netocne podatke, vidjet ces u povijesti izmjene stranice, jer sam stavio opise. Zatim, za brojcane podatke, potrudi se da stavljas izvore. Posebice za demografiju, i preporucam ti stranice dzs.hr. I na kraju, morat ces poljepiti reference tamo gdje sam stavio sablon . Osim Matkovica i ostalih autora, probaj pronaci izvore na internetu, koji se mogu provjeriti jednim klikom (makar to nije pravilo). Jer ne znam koji od autora tvrdi da Sibenik ima medunarodnu trajektnu liniju sa Italijom - a nema ju, vec ju je imao nekad u proslosti. Promet Luke Sibenik je mizeran u odnosu na Rijeku i Ploce ili brzorastuci Zadar. Itd. I kada stavljas poveznice koje moras deklinirati poput: "promteni", prva rijec "Promet" ide s velikim slovom pa poveznica izgleda prometni. --XZ (razgovor) 18:17, 11. maj 2009. (CEST)

Evo, popravio sam jos neke stvari u tekstu. Ostaje ti da dodas te reference. I pripazi kada postavljas veze k drugim clancima, jer si npr. u hidrografskom dijelu spomenuo rijeku Prašnicu, a pogledaj gdje ta veza vodi: Prašnica. :-) Ako trebas sto o hrvatskim temama slobodno pitaj. --XZ (razgovor) 16:22, 12. maj 2009. (CEST)

Probaj cim prije naci izvore na tvrdnje koje sam oznacio. Clanak o Zupaniji je uvrsten u kategoriju Dobrih clanaka, pa nije dobro da ti sabloni dugo stoje na clanku. --XZ (razgovor) 15:38, 15. maj 2009. (CEST)

Najbolji polozaj prema ostatku drzave? Uh, mozes li mi prepisati taj odlomak iz te knjige. Matkovic je, cini mi se povjesnicar, tako da moras vidjeti i na koga se on poziva za tu tvrdnju. Jer Zadar i okolica, tj. Zadarska zupanija ima daleko bolji polozaj - prometno od Sibensko-kninske zupanije. Oprosti na stalnim "prigovaranjima". --XZ (razgovor) 15:56, 15. maj 2009. (CEST)

Evo, sada pretrazujem koje je knjige napisao. Knjiga Sibenska zupanija, prirucnik za zavicajnu nastavu je napisana 1995. Pogledaj imas li mozda drugo izdanje te knjige, samo pod drugim naslovom, jer se ime zupanije promijenilo. :-) Zato, obavezno pogledaj njegove reference u knjizi, jer se stanje u ekonomiji, prometu itd. uvelike promijenilo od 2002, a kamo li 1995. Probaj naci izvore na internetu. --XZ (razgovor) 16:07, 15. maj 2009. (CEST)

Nema na cemu. Prvo, probaj naci noviju literaturu. Knjige koje si koristio su vec zastarjele. Najnovija je iz 2002. pa ti se tako potkrala greska da je Dalmatina nedovrsena, jer se tada tek pocela graditi. Od 2002. do danas se puno toga promijenilo. Zato ti predlazem da vise koristis internet izvore: google cini cuda kad nesto trazis, kao i stranice Zupanije i gradova i opcina, jer ces tamo naci validne podatke. Sve referenciraj osim onih nekih opcih pojmova, tj. onog sto bi se trebalo znati iz skole. Ali sve tvrdnje koje su izrecene u brojkama, superlativima itd. moraju imati referencu kako bi se postivalo nacelo provjerljivosti, jer inace ce ti svatko lijepiti sablon . Temu si objasnio sa geografskog aspekta, sto je normalno radi tvoje struke. No probaj da promijenis podnaslove u opcenitije pojmove i tako pises clanke, jer je wiki ipak opca enciklopedija. Geografija, Povijest, Demografija, Ekonomija, Promet, Kultura, Politika, Sport itd. Tako dio koji si stavio pod podnaslov Vjeroispovijest, a govri o Katedrali Sv. Jakova i Manastiru Krka pripadaju podnaslovu Kultura, jer su to kulturno-povijesni spomenici itd. Ako imas jos kakvih pitanja slobodno pitaj. --XZ (razgovor) 18:57, 15. maj 2009. (CEST)

Prema genetskoj klasifikaciji, obala Županije spada u ingresiono nabrani (dalmatinski) tip[9], koji je nastao potapanjem tektonskog reljefa nakon tangencijalnog ubiranja.

Možeš li mi prevesti tu recenicu na jezik prosjecne osobe? Shvacas li sto hocu reci? Tebi je razumljiva, ali nekom drugom od korisnika nije. --XZ (razgovor) 00:14, 22. maj 2009. (CEST)

Jasno mi je. Samo nekoj prosjecnoj osobi nece biti, jer su joj ti pojmovi nepoznati (kao i meni dio njih), pa bi mozda bilo bolje ici u deskripciju. --XZ (razgovor) 14:40, 22. maj 2009. (CEST)

Jos nista. --XZ (razgovor) 15:38, 23. maj 2009. (CEST)

Pogledaj kako sam sada objasnio tip obale. Pomogao mi je članak o Dalmaciji. :-) Prema Prostornom planu Županije, Županija se reljefno dijeli na dvije cjeline - Primorje s otocima i Zagoru, tako da sam i to promijenio. Ako se ovako nastavi uređivati clanak, stvarno moze postati sjajni. :-) --XZ (razgovor) 17:20, 24. maj 2009. (CEST)

Trebalo bi prosiriti dio o ekonomiji sa novijim podacima, kao i dio o spomenicima, npr. spomenuti Kninsku tvrđavu. Dio o reljefu je jako dobro odraden, tako da tu nema vise sto za dodati. --XZ (razgovor) 23:58, 27. maj 2009. (CEST)

Mozes li jos malo pricekati? Jedno par dana. Moze se jos dosta dodati i uljepsati. Proci ce verifikaciju, ali treba proci i glasanje, a ja mu sam jos ne bi dao glas za. --XZ (razgovor) 00:07, 30. maj 2009. (CEST)

Budeš vidio da će dobro ispasti. Javit ću ti kada završim. --XZ (razgovor) 20:19, 2. jun 2009. (CEST)

Članak je pri kraju, uredno izreferenciran sa 99 referenci. Iz literature sam izbacio Enciklopediju JLZ, jer se ne koristi za niti jednu referencu, preradio sam poglavlja kako bi članak dobio izgled članka iz opće enciklopedije, a ne članka pisanog s geografskog pogleda na temu. Proširio sam uvod i ispravio brojne netočne podatke iz članka, poput najzapadnije točke, da u Županiji rade dva fakulteta, a radi se o veleučilištima, tj. politehnikumima itd. Pravopis sam pregledao, mislim da mi ništa nije promaklo, možda pokoja međujezična riječ za prijevod. Riječi poput županija, zakon, grad itd. koje su napisane velikim slovom trebaju tako i ostati, kao i riječi u kurzivu, jer su njima najčešće napisana službena imena na hrvatskom. --XZ (razgovor) 17:56, 10. jun 2009. (CEST)

Gotovo. Ako ti nešto u članku nije jasno, samo pitaj. --XZ (razgovor) 18:46, 10. jun 2009. (CEST)

Politehnikum je u srpskom ono što se u hrvatskom kaže veleučilište, ustanova u kojoj je organiziran rad više visokih škola. Slobodno ostavi tu riječ, znat će o čemu se radi. --XZ (razgovor) 00:14, 11. jun 2009. (CEST)

Da, više viših škola = politehnikum. --XZ (razgovor) 00:36, 11. jun 2009. (CEST)

Mislim da sada može proći kao sjajan. :-) --XZ (razgovor) 00:40, 11. jun 2009. (CEST)

Vidio sam, čestitam. :-) Mislim da mu se ne može naći neka zamjerka, da ne bi mogao brzo proći kroz proces verifikacije. Pismen je, referenciran, dovoljno dugačak - ima sve atribute za sjajnog. :-) --XZ (razgovor) 00:46, 11. jun 2009. (CEST)

Nekako je postalo gusto kod ŠKŽ. :-) --XZ (razgovor) 19:47, 16. jun 2009. (CEST)

Mislim da je tu previše posla za jednu "mladu" administrativnu jedinicu, povijesni dio se lijepo može pročitati u člancima o pojedinim gradovima u Županiji i o samoj Dalmaciji, i da energiju treba usmjeriti u tom pravcu. Inače će se morati pokrivati period od Danilo kulture u prapovijesti, pa Ilire, Rimljane, Avare, Bizant, Hrvatsko kraljevstvo, prodaju Dalmacije, Mletke itd. Previše nezahvalnog posla, koji se bolje može rasporediti u druge članke. --XZ (razgovor) 23:59, 16. jun 2009. (CEST)

Onda ćemo imati više teksta nego u ostatku članka ili u članku o Dalmaciji, gdje bi to trebalo i biti. I uvijek će se netko javiti da nismo obuhvatili neki dio. A kad na red dođu reference za navedeno, tu će tek biti problemi. --XZ (razgovor) 00:08, 17. jun 2009. (CEST)

Nemoj se ljutiti, ali komuniciram samo preko stranica za razgovor. A iz principa se ne bih htio baviti tom temom, jer sam radi dosadanšnjeg rada dobio takve lijepe uvrede (samo pogledaj na dnu stranice pod naslovom Jezik). Dečko je rekao ovako,

1. evo ja ću sad da napišem to poglavlje što je neutralnije moguće, zato što mi je trenutno dosadno...inače me te županije ne interesuju.--Zrno (razgovor) 13:50, 16. jun 2009. (CEST)Zrno Ustvari ne mogu, previše je tu posla...neka neko drugi počne a ja ću da dopunim--Zrno (razgovor) 14:00, 16. jun 2009. (CEST)Zrno

pa nek se on bavi time. Ali i njemu je to previše posla, a lako je drugom prigovarati kad je sve gotovo. --XZ (razgovor) 00:25, 17. jun 2009. (CEST)

Nije problem kada se navede konstruktivna kritika, pa sam tako ispravio podatak o nariječjima, kada je naveo da nije točno do tada napisano, ali kad se istjeruje logika to onda prerasta u onakve uvrede. A za povijest, iskreno, ne znam. :-) --XZ (razgovor) 00:38, 17. jun 2009. (CEST)

Možeš napisati na strani za glasanje da si izdvojio jedan dio koji se odnosi na povijest. --XZ (razgovor) 00:41, 17. jun 2009. (CEST)

Meni je tako dobro, stavi samo komentar na strani za glasanje da si to tako uredio, pa ću i ja dodati svoj. --XZ (razgovor) 00:45, 17. jun 2009. (CEST)

Pišem. --XZ (razgovor) 00:47, 17. jun 2009. (CEST)

I napisao sam. :-) --XZ (razgovor) 00:57, 17. jun 2009. (CEST)

I ja mislim da je za sada dovoljno. Pozz --XZ (razgovor) 01:09, 17. jun 2009. (CEST)

Kakav potop! :-) --XZ (razgovor) 17:35, 17. jun 2009. (CEST)

Toponimi

Proveri i Sent Kroj, kad već proveravaš.--Jakša (razgovor) 10:48, 13. maj 2009. (CEST)

Pustinje

Lepe članke o pustinjama praviš. Videću da li imam da ubacim nešto o živom svetu tih pustinja. Ipak, bez navedene literature, ti članci ne vrede mnogo.--Metodičar zgovor²a 13:29, 16. maj 2009. (CEST)

Ćao, kada je članak pustinja nekad letos bio kandidovan za dobar ili sjajan (ne sećam se kako je tačno bilo), ja sam ukazala na nelogičnosti koje se javljaju u samom tekstu. Na počtku se kaže da su pustinje područja sa malom količinom padavina, bla bla, i da nastaju dejstvom eolskog procesa. I to je u redu. Međutim, kasnije, u podeli, navodi se da postoje hladne pustinje, koje su pokrivene snegom i ledom, itd. Prema mom skromnom znanju geomorfologije, eolski proces tu nije dominantan (ne mož' biti, pa da se besnemo svi zajedno), pa je to malo nelogična rečenica (odnosno, pasus). Kako bismo, prema tvom mišljenju, trebali da promenimo to? --geologicharka piši mi 15:50, 16. maj 2009. (CEST)

Meni nije jasna jedna stvar - da li su pustinje oblici samo u eolskom procesu, ili mogu biti oblici i nekog drugog procesa? Ako nastaju dejstvom samo eolskog procesa, onda je glupo pisati o hladnim pustinjama, jer to onda ne bi bile pustinje, nego nešto drugo. Ako se, ipak, tako nazivaju bilo koja područja sa nedostatkom padavina, onda ne treba reći da ih oblikuje prvenstveno eolski proces, već ih podeliti po geografskim širinama, i reći: ovde je dominantan eolski proces, tamo glacijalni, itd.

Sada, evo, gledam u Geomorfologiji (knjizi), i u Glacijalnom procesu se ne pominju pustinje (mada sam to znala i ranije), ali se ne pominju, kao oblici, ni u Eolskom procesu (to nisam znala od ranije). U eolskom procesu, kod oblika, stoji da su hamade, kamene pustinje, erozioni oblici, a ergovi, peščane pustinje, akumulacioni oblici. Ali nigde nije data tačna definicija pustinja... --geologicharka piši mi 17:59, 16. maj 2009. (CEST)

Kes Eliot

Cao! Postavio sam clanak na glasanje za dobar, pa ako imas vremena i volje da citas, pozivam te da glasas za ili protiv (ova druga opcija i nije najpozeljnija) U svakom slucaju, hvala! --Ogggy (razgovor) 21:18, 27. maj 2009. (CEST)

grb Nova Pazova

Slika koju si okacio nije grb Nove Pazove. Nova Pazova trenutno nema zvanican grb i nije opstina. Original slike koju si okacio na net mozes naci na www.neu-pasua.de Molim te skini sliku. Poz

Re: Pravopis

Poznato mi je . Ako se sećaš, zbog tvoje geografije smo se Jagoda i ja pokačili kao što nisam ni sa kim ovde na Vikipediji. Međutim, nema potrebe da opet počinjemu tu priču, naročito ne na glasanju o tebi. Zato samo rekoh - pretpostavivši da taj problem zaista postoji, ne vidim kako on može da utiče na tvoju sposobnost da proceniš da li je neki članak ispunio uslove za dobar/sjajan. --V. Burgić (reci...) 20:58, 1. jun 2009. (CEST)

napomene

Pogledaj u članku Če Gevara način na koji sam uredio napomene. Sad su označene sa n 1, n 2, n 10, ... Naravno, bilo bi ljepše da su označene sa a, b, v, ... đ, ... ali, pored problema ograničenja (nemamo preko 30 slova, dakle ne može biti ni preko 30 napomena), veći problem je što je uređivanje takvih napomena komplikovano, jer se radi ručno, a svako umetanje napomene između drugih dviju pravi problem pomjeranja g→d, d→đ, đ→e itd. Vidim da si to koristio, pa sam uvjeren da znaš o čemu pričam. Način na koji sam uredio napomene u Če Gevari nudi mogućnost da prosto navedeš {{напомена|...}}, a na kraju, u poglavlju Napomene samo {{напомене2}}. Ovo napomene2 bi trebalo da je napomene, ali pošto je taj šablon iz nekog suludog razloga rezervisan za izvore, prije botovske zamjene u svim člancima koji ga koriste nije moguće preimenovati ga. Ovo je u skladu sa prijedlogom koji sam ponudio ovdje, kao što sam napisao i na Trg/Ideje, pa bih te zamolio da i to pogledaš, i komentarišeš na tamošnjoj stranici za razgovor. --Darko Maksimović (razg.) 13:47, 3. jun 2009. (CEST)

GrEnada

Hvala!----László (talk) 15:27, 7. jun 2009. (CEST)

Geografi

Hoćeš reći da su geografi na wikipediji retkost ? Pitam se zašto ? --Zrno (razgovor) 13:31, 9. jun 2009. (CEST)Zrno

Borisov

Proveri molim te da li je Borisov (rus. Borisov, bel. Barыsaў) - Borisov ili Barisav. Hvala, --Avala (razgovor) 15:21, 10. jun 2009. (CEST)

I ako možeš da vidiš da li je Sergijev Posad ispravno ili je Sergijev Pasad i šta je ispravno za Jaroslav - Jarlosav ili Jaroslavlje.--Avala (razgovor) 15:24, 10. jun 2009. (CEST)

Hvala.--Avala (razgovor) 16:50, 10. jun 2009. (CEST)

Ćao

E, ako ti pošaljem mejl preko ovog, hoće li ti stići? Tj. jel koristiš mejl koji si ovde naveo? --geologicharka piši mi 21:27, 13. jun 2009. (CEST)

Pozdrav. Šta misliš, da kada završiš sa američkim fudbalom, prijeđeš na bejzbol u SAD? Time bismo dobili dosta novih članaka. Srećan rad!--Bojan 11:33, 25. jun 2009. (CEST)

Promet

Vidim da si si dao truda oko članaka o prometu i industriji. Svaka čast, ti članci su stvarno potrebni. :-) Nego, imam pitanje, vidim da si u šablonu o prometu, telefon stavio pod PTT promet. Zar ne bi trebao biti pod telekomunikacijama? S obzirom da internet infrastruktura koristi telefonsku? A da spomeneš mobitele? --XZ (razgovor) 12:59, 2. jul 2009. (CEST)

To samo malo špijuniram što se događa, odmaram se od wikipedije. I još jedno pitanje, mora li stajati ona prazina između otvorene zagrade i prvog navoda u njoj? --XZ (razgovor) 13:14, 2. jul 2009. (CEST)

Geofizika

Ćao, ti meni ne objasni kakve veze ima geofizika sa geografijom, a vidim da si u članak stavio šablon geografske nauke. Ja bih da ti nešto pojasnim. Geofizika sa geografijom nema nikakve veze, ali baš nikakve. Ona nije čak ni deo geologije, već se može izdvojiti kao zasebna nauka, zbog toga što koristi neke stvari vezane za geologiju, ali je čak dosta šira od nje. Kao što rekoh - objasni i neće biti problema... Ali nemoj ovako da stavljaš stvari u članke. --Ana piši mi 09:44, 6. jul 2009. (CEST)

Šta su geografske sfere? Koliko je meni poznato, a dobro mi je poznato, jer sam ja geofizičar, geofizika nije nauka o Zemlji, to je geologija, već je to nauka o fizičkim poljima Zemlje. Ako ćemo da analiziramo definiciju koju si mi ti dao, ona nije tačna, jer nije lepo definisano čime se bavi geofizika. --Ana piši mi 10:17, 6. jul 2009. (CEST)

Šablon Geografske nauke

Zdravo, mislim da si se zabunio pa si šablon Geografske nauke stavio u članak Geologija. Molim te pogledaj pa to popravi. Pozdrav-- piši mi   Jefe 10:40, 6. jul 2009. (CEST)

To da li su geologija i geografija bile jedna nauka je potpuno odvojeno pitanje od ovoga. Inače to možeš da ineseš kao podatak u podnaslov Istorijski razvoj geologije ali naravno ako potkrepiš odgovarajućom referencom. Da je geologija geografska disciplina ja bih danas bio diplomirani inženjer geografije a ne geologije ako me razumeš.-- piši mi   Jefe 10:50, 6. jul 2009. (CEST)

Pogrešno si razumeo... Nije ovo ni na kakvom ličnom nivou pa da me pogađa, nego mu nije mesto. A ne bi bilo mesto ni šablonu Geološke nauke na stranici nauke koja nije jedna od geoloških nauka. Geografija je po svojoj prirodi drugačija i ima potpuno drugačiji pristup u izučavanju Zemlje i jednostavno mi je nespojivo da taj šablon tu stoji na osnovu toga što je neko rekao da se geologija pre 3 veka izdvojila iz geografije. Mislim to je puno vremena zar ne? Valjda se geologija od tada razvijala zar ne?-- piši mi   Jefe 11:02, 6. jul 2009. (CEST)

Da, mogu da lupim bilo kakav šablon, ako je to što napišem u tom šablonu tačno. Prvo, taj koji je geofiziku definisao kao nauku koja proučava Zemlju, je napravio jednu veliku grešku, jer, kao što rekoh, geofizika proučava fizička polja Zemlje. Geologija je nauka o Zemlji. Tačno je da se geofizika bavi proučavanjem unutrašnje građe Zemlje, ali sa aspekta prostiranja seizmoakustičkih talasa, a ne na osnovu nečeg drugog. I po tome se razlikuje od čitave geologije. Geografiju da i ne pominjem. Dakle, meni savršeno nije jasno kako niz nauka, u koje spadaju geologija, geofizika, geohemija, mogu da se izdvoje od geografije, koja je opisivačka disciplina, što joj samo ime govori. Kada su počela prva geološka ispitivanja, geografija je bila na nivou kartografije, i nije moguće da se bilo koja geološka disciplina izdvojila iz geografije. To što piše u geografskim knjigama... pa jbg... i moj profesor tvrdi da bi trebalo ukinuti celu geologiju, zato što postoji geofizika, pa mi ipak ne činimo to, zato što takve izjave odbacujemo odmah kao glupe. I da, to što vi imate geologiju na fakultetu, ne znači da je geologija deo geografije. Učite je da biste mogli da razumete geomorfologiju, jer ona nije puko opisivanje svih oblika reljefa koje u prirodi možete da sretnete. A to koliko je puno učite, stvarno ne želim da komentarišem. I mi imamo geodeziju, pa ne kažemo da je geodezija deo geologije, zbog toga što je učimo na fakultetu i što naziv počinje sa geo... --Ana piši mi 12:19, 6. jul 2009. (CEST)

Ja ti pričam, a ti nećeš da shvatiš... Geologija se nije izdvojila iz geografije, jer je postojala mnooogo pre tog 4. veka pre nove ere. Prve geološke opservacije vezuju se za doba neolita. Prva karta nekog kamenoloma (vezano za geologiju) načinjena je u vreme Ramzesa 2. Prva proučavanja fosila zabeležio je Aristotel. I tu se već dolazi u te godine kada se počela javljati geografija. Onda se već uveliko znalo o mineralima, stenama, šta se za šta može koristiti, itd. Pa, prva eksploatacija na našim prostorima vršila se 4500 godina pre nove ere. To je, složićeš se, malko mnogo pre razvoja geografije... Ono što ti pominješ da se desilo u 18. veku, nije bilo odvajanje geologije od geografije, nego je onda definisan pojam „geologija“, i objedinjena su znanja koja su do tada postojala iz te oblasi. Tako da... više neću da raspravljam. To što vi morate da učite na fakultetu, učite tamo, i pričajte svojim profesorima. Ali nemoj ovde da mi izlaziš sa tvrdnjama da je geologija deo dela geografije, i da geofizika ima bilo kakve veze sa geografijom, makar i granične. Ako se graniči sa nekom naukom, onda je to svakako geologija. Eto. --Ana piši mi 19:06, 6. jul 2009. (CEST)