Разговор с корисником:Ivan25/Архива 2

Мапе

Хвала ти. Википедији требају мапе Србије и Југ. под слободном лиценцом, скениране или рачунарске, за разне чланке на википедији. Бојим се да су све мапе које можеш да купиш у продавници негдје заштићене ауторским правима, па не смијемо да их скенирамо и поставимо овдје да људи слободно користе.

Али ако су права истекла (старије су од 70 година) онда можемо. Или ако си их ти цртао, па се одричеш права, и томе слично. Јави ако имаш било шта што слободно можемо да користимо. Хвала.

Успут буди речено, на Остави постоји доста мапа Србије, али са јако слабим детаљима, углавном политичке подјеле и слично. И махом без српских назива.--Мирослав Ћика (разговор) 00:44, 5. мај 2009. (CEST)

Добро. Бојим се да ни то није довољно за слободну употребу, али питаћу администратора ЏорџаМ који је за то стручнији. Ако он дозволи, било би сјајно да се скенирају и користе. Иначе ја сам питао јер понекад пишем чланке о биткама (Мачков камен, Битка на Маљату), а постојеће мапе су потуно неодговарајуће.--Мирослав Ћика (разговор) 00:55, 5. мај 2009. (CEST)

Одлично, већ су скениране... Поставио сам му питање па ћемо видјети шта каже. Који је линк ка тој страници с мапама, да бацим поглед.--Мирослав Ћика (разговор) 01:03, 5. мај 2009. (CEST)

Мапе су заиста сјајне, из ЈНА. Само сајт није јасан у погледу копирајта. Сачекаћу да видим шта Џорџ каже.--Мирослав Ћика (разговор) 01:18, 5. мај 2009. (CEST)

У ствари јест: Copyright © AvijacijaBezGranica2002-2006. All rights reserved. Slike, tekstovi i ostali podaci sa ovog sajta se ne mogu kopirati i koristiti u bilo kom smislu bez dozvole vlasnika. Photos or any textual material from this site cannot be copied or used in any manner without permission of it's rightful owners. Шмрц.--Мирослав Ћика (разговор) 01:20, 5. мај 2009. (CEST) --Мирослав Ћика (разговор) 01:20, 5. мај 2009. (CEST)

Право збориш, честити војводо :) Покушаћу данас да се поиграм са једном од њих у графичком програму да видим шта може да се уради. Ако су довољно различите = нису исте, и могу да нас повуку за знаш већ шта на Остави. Али овакве какве су тренутно су нејасног правног стања, како су ти други видим већ објаснили, па ћемо нажалост морати причекати до даљњег с оригиналима. Али ако преправка успије, погодили смо златни рудник. Хвала ти.--Мирослав Ћика (разговор) 16:04, 5. мај 2009. (CEST)

Имам неке резултате, али сам потрошио само 15 минута досад (посао...). Нисам графички стручњак па је и то проблем... Знам да ни фрагмент не смије бити потпуно једнак, па то отежава ситуацију. До сутра ћу надам се имати нешто урађено.--Мирослав Ћика (разговор) 16:43, 6. мај 2009. (CEST)

Хвала ти за сугестију да додам „лејер“ па цртам по томе. Без тога не бих ништа успио. Овако, више од пола мапе за чланак Мачков камен сам завршио данас, додао сам само Дрину, изохипсе на 600 и 800 метара, као и неке врхове. Сутра ћу додати још врхова, нека већа мјеста и можда боју. То је више него довољно за чланак. Мислим да ћу мапу сутра-прекосутра да пошаљем на вики.

Него онај сајт је нешто пукао :) Срби навалили на мапе и остало је историја :) Ја сам извукао 12 из кеша свог браусера данас.--Мирослав Ћика (разговор) 01:22, 8. мај 2009. (CEST)

У чланку Мачков камен је слика. Имаш прилику да се први ругаш мом јадном покушају :) За потребе чланка је мислим ипак задовољавајући.--Мирослав Ћика (разговор) 18:12, 8. мај 2009. (CEST)

Хвала ти. За већину ствари се можемо снаћи са енглеским, али наша земља (мислим на Србију и српске земље:)) нема никакве добре мапе, ни енглеске ни српске. Ово што си ти нашао је једино што сам досад видио у довољно високој резолуцији за неке намјене. Можемо можда да користимо и сателитске мапе Србије које су на Остави, тиме се донекле рјешава топографски проблем, само треба додати називе. Додуше изохипсе можемо да заборавимо онда јер их нема на сат мапама. За ову битку су биле од значаја.

С друге стране одајем ти свако признање. Цртање мапа је посао за јако стрпљиве људе, а моје је било озбиљно тестирано чак и са овим тривијалним радом. Тако да ћу дефинитивно да одморим од тога на неко вријеме. Мој циљ је иначе да напишем 5 краћих чланака сваки дан (да дођемо до 100000 што прије), па сам растрзан. Послаћу Ани једну мапу сутра, да видимо како она то ради. Можда постоји неки добар аутоматски систем.--Мирослав Ћика (разговор) 22:17, 8. мај 2009. (CEST)

ТК

А јеси ли ти те карте добио од војске или Војногеографског института? Погледај шта сам написала овде. --geologicharka пиши ми 09:26, 5. мај 2009. (CEST)

U redu...

...dobio si od vojske mape za licnu upotrebu, ali jesi li usput dobio dozvolu da mozes da ih objavljujes pod licencom koju pozelis, drugim rijecima da ti mozes da ih predas u javno vlasnistvo. Dakle, moras da dobijes i tu pismenu dozvolu sa njihovim pecatom sa sadrzajem da tti daju ovlascenje da ih objavljujes gdje god pozelis i pod kojom god licencom zelis, kako bi mogao da im stavis licencu koju hoces. U protivnom ovdje na viki ne mozemo da reskiramo. Druga stvar. Niko na drugim Vikipedijama ne objavljuje detaljne topografske mape svojih drzava, a u nekim evropskim zemljama tako nesto podlijeze krivicnom gonjenju. Treca, ovo je opsta enciklopedija i ne trebaju nam detaljne topografske mape. To je moje misljenje, a vi sada radite po savjesti. --Славен Косановић {разговор} 11:29, 5. мај 2009. (CEST)

Опрости, морам да се умешам. Славен је овде сасвим у праву:

Niko na drugim Vikipedijama ne objavljuje detaljne topografske mape svojih drzava, a u nekim evropskim zemljama tako nesto podlijeze krivicnom gonjenju. Treca, ovo je opsta enciklopedija i ne trebaju nam detaljne topografske mape.

Поготову што су то мапе војске. Ја се не бих зезала с тим стварима. --Јагода испеци па реци 11:34, 5. мај 2009. (CEST)

Pa izvini, vjerovatno ti nisi uopste tu kriv, nisam ispratio sta si ti sve rekao, ali sam vidjeo da drugi korisnici i neki administratori pricaju o nekim javnim licencama i tome slicno. To za photoshop se slazem. Napraviti neku sintezu dovoljnu za potrebe projekta i to je to. --Славен Косановић {разговор} 11:42, 5. мај 2009. (CEST)

Ma ne brini, i ja bih se strecnuo da vidim da niko ne konta o cemu pricam ili da me nisu ispratili dovoljno. :) Pozdrav. --Славен Косановић {разговор} 11:47, 5. мај 2009. (CEST)

Па и други (за сада, колико видим), причају нормално с тобом... Ја сам само хтела да ти кажем да заиста не треба да се зеза с војском и да треба пре свега добро да испитате шта и како пре него што ставите нешто на њики. Лиценце и дозволе који пишу по сајтовима треба десет пута читати, јер нису увек из прве разумљиви. Заиста мислим да треба да послушаш друге кад је то у питању, јер они се тим лиценцама баве годинама и упознати су до детаља како то иде... Сад.. Предлог: А зашто на основу тих карата лепо у Корелу или неком другом цртаћем програму не нацртате те две карте? Само контуре, и најбитније шта вам треба за чланак, то ће бити твој рад и моћи ћеш га несметано окачити и овде и било где другде. Знам да је посао, али ако не може другачије... --Јагода испеци па реци 11:49, 5. мај 2009. (CEST)

Хм, ја бих ипак цртала наново карте у Корелу. Не знам како би се то могло урадити у Фотошопу. Мислим, ако је копирајт копират (онај с црвеним знаком), онда вероватно не може чак ни да их преправља. Зато кажем да се СКРОЗ нове карте нацртају. Не знам, ај, нећу да ја се више мешам, само сам се штрецнула кад сам видела да су то војне топографксе карте...--Јагода испеци па реци 11:56, 5. мај 2009. (CEST)

Angvila

Sto premesti ovo na pogresno???? Molim te, sledeci put kad hoces da premestis, pogledaj prvo razlgvor. Ovo je engleski jezik, i transkribuje se sa engleskog. Pogledaj engleski clanak za IPA transkripciju. --Јагода испеци па реци 22:55, 6. мај 2009. (CEST)

Немој молим те и ти, плиз... Та земља није нешто бог зна како познато да би се остављала неправилна транскрипција. Правилна транскрипција тог имена је Ангвила, не Ангиља. Осим тога, одакле ти Ангиља, мајке ти???? --Јагода испеци па реци 23:01, 6. мај 2009. (CEST)

А ево ти и референца. Прћић. Речник географских појмова. стр. 32. Anguilla -- Ангвила--Јагода испеци па реци 23:03, 6. мај 2009. (CEST)

Atlasi nisu merodavna literatura kad je transkripcija u pitanju. Molim te, nemoj menjati. Dala sam ti odgovarajucu referencu. Atlase nisu pisali lingvisti, samim tim sigurno postoje greske. Primer: Pre 50 godina SIGURNO ces u svim atlasima naci Los Andjelos. Danas je to pogresno. --Јагода испеци па реци 23:09, 6. мај 2009. (CEST)

Novokompovani? Svaka ti cast. Ti i ja nemamo sta vise da razgovaramo.--Јагода испеци па реци 23:11, 6. мај 2009. (CEST)

Shvati da za transkripcije ne pitamo geografe, nego lingviste. Lingvisti su ti koji odredjuju kako se sta kaze u srpskom jeziku. Geografe cemo pitati kad nas bude zanimalo sve ostalo o Angvili, osim njenog imena. Nemoj ovo da shvatis kao atak na tvoju proferiju, jer nije. Zapravo, ti vrsis atak na lingviste. Ja ne sumnjam da je tvoj profesor nesumnjivi autoritet, alii za geografiju. Ne za lingvistiku. Za lingvistiku, a pogotovu za transkripciju sa engleskog (sto je ovde slucaj), strucnjak je Tvrtko Prcic. --Јагода испеци па реци 23:16, 6. мај 2009. (CEST)

Ja znam da ces sigurno naici na mnogo clanaka ovde koji ce ti se ciniti lose imenovanim, ali u stvari su pravilno transkribovani, pogotovu kad se radi o geografskim pojmovima koji imaju engleska imena. Problem je do relativno skoro bio taj sto pravila transkribovanja sa engl. su bila vrlo neodredjena i svako se snalazio kako je znao i umeo, ukljucujuci naravno, i geografe (na neki nacin su morali da nazovu gradove, drzave, planine i sl.). Onda se pojavio Tvrtko Prcic, vrsni lingvista koji se bacio na proucavanje engleskih glasova i stvaranje cvrstih pravila transkripcije sa engleskog. Plod njegovog rada su dva recnika od kojih jedan bi tebi trebalo da bude obavezna literatura, tj. prirucnik: Recnik geografskih pojmova. Knjizica je malecka i ima je u beogradskim knjizarama. Najiskrenije ti je preporucujem. Stvari se u nauci menjaju i treba biti u toku. Seti se da se nekad govorilo Madzarska, a danas je Madjarska, Los Andjelos, danas Los Adjeles itd... --Јагода испеци па реци 23:26, 6. мај 2009. (CEST)

Montserat

U pravu si. Prcic, RGI, 96. Montserat.--Јагода испеци па реци 23:28, 6. мај 2009. (CEST)

Код којих то ВАС? Па и српски географи причају српски језик, јел тако? А правила српског језика одређују српски лингвисти, не географи, не математичари, не преводиоци, не доктори, не биолози... Лингвисти. А Прћић је лингвиста и то веома признати. Купи књигу. Није скупа, а врло је корисна. Заиста.--Јагода испеци па реци 23:34, 6. мај 2009. (CEST)

Тринидад и Тобаго

Прћић, стр. 131--Јагода испеци па реци 23:35, 6. мај 2009. (CEST)

Ово није енглески језик. Стога се као основ за транскрипцију не узима енглески изговор. Купи књигу, кад ти кажем. Нежеш зажалити. Поред геог. појмова са енгл. говорног подручја, има и одређен број оних који су у другим земљама... Врло корисна књига.--Јагода испеци па реци 23:38, 6. мај 2009. (CEST)

Па да ти будем искрена, и мени се не допадају неке транскрипције са шпанског, као нпр. наватл и Теотивакан. Грозно ми боду ухо и не могу да се не штрецнем сваки пут кад их видим или изговорим. Али то није разлог да не поштујем правила српског језика, тј. правопис.--Јагода испеци па реци 23:40, 6. мај 2009. (CEST)

Да. Све лепо стоји у тој књижици. Сигурно ћеш наћи гомилу градова. Немој бити као овај.--Јагода испеци па реци 23:44, 6. мај 2009. (CEST)

Ију, таман посла. Само нисам на то мислила кад сам ти дала овај линк. Дамјан никад није био ни безобразан нити је икога вређао, штавише је једно врло љубазно и пријатно створење. Али је невероватно тврдоглав и упорно одбија да види оно што је евидентно. Зато ти кажем, немој бити као он, буди отворен за нова сазнања, немој се укалупити у оно што већ знаш, не дај да те твоје знање ограничава, јер јадан је онај који мисли да све зна и да нема више шта да научи. Иди сутра (или кад будеш имао времена) у Кнез Михајловој у некој од књижара сигурно ћеш наћи ову књигу (оне са именима нажалост, више нема у продаји, али ова са геог. именима се још продаје), и погледај је, а можда је и купи, сигурно ће ти бити корисна.--Јагода испеци па реци 23:57, 6. мај 2009. (CEST)

Па нећеш ти довека студирати. Не знам, видим да су биолози много флексибилнији, знам једну биологичарку која сваки час запиткује на једном форуму српскога језика како је правилно шта да се каже, чак и многи стручни појмови, и то не зато што само њу занима, добијали смо питања која су нам постављали и њени професори преко ње... --Јагода испеци па реци 00:13, 7. мај 2009. (CEST)

Ostrva i ostrvca

Nisi razumeo, ako mislis na ovaj razgovor izmedju Slaja i mene. Lingvistima su imena upravo to - samo imena. Bilo da su imena ljudi, imena država, gradova, fabrika, časopisa i sl. Imena potpadaju pod lingvistiku, ne pod geografiju, matematiku i sl. Kao što sam ti već ranije pomenula, nekad se govorilo (i sigurno su i sami geografi tako govorili, uključujući i Cvijića) Madžarska ili Los Anđelos, pa danas niko tako ne kaže, ni običan narod, ni geografi, a sve zato što su lingvisti insisitirali na pravilnom obliku. Kad govorimo o ustaljenosti imena, ne govorimo o tome koliko ta imena postoje, tj. koliko taj geografski pojam postoji, već o tome da li je taj geog. pojam manje ili više poznat u ŠNM (širokim narodnim masama u daljem tekstu). A da li je neki pojam odomaćen u ŠNM, to odlučuju lingvisti, ne geografi. Tako su na primer, odlučili da su Pariz i Vašington dovoljno ukorenjeni u ŠNM i da ih ne treba na silu menjati u ispravne oblike Pari i Vošington, ali svakako će se ime jedne Angvile menjati, jer za nju znaju samo geografi, a većina ŠNM nikad nije ni čula da to ostrvo postoji. Ili, uzmimo npr. državu Mjanmar. Da, ispravno je Mjanmar, ne Mijanmar, kako to obično možeš videti u našim dnevnim novinama ili čak u atlasima... --Јагода испеци па реци 11:24, 7. мај 2009. (CEST)

Izvini, šta sam to rekla što bi nekog uvredilo? Ako te je nešto uvredilo, izvinjavam se, nije mi to namera bila. Elem, pa naravno da lingvisti ne odlučuju eto tek tako, zato što je njima tako palo na pamet. Odluke lingvista dolaze tek nakon temeljnog proučavanja određenog problema. A ko zapravo daje ime nekom ostrvu ili državi? Nisu to ni sprski ni turski ni ne znam ciji geografi, vec ljudi koji su direktno vezani za taj određeni geog. pojam. Angvila je dobila ime ne znam kako (možda ti znaš), ali svakako to nije bilo ime Angilja (zamisli da ti ovo kažem, ne pišem, dakle bukvalno nije Angilja). Angilja je samo ono su naši geografi mislili da je ok, tj. kako su znali i umeli, prebacili su u srpski jezik, jer priznaćeš, ne bi bilo baš najpoželjnije da se sad trudimo da izgovaramo kako se to izgovara u originalu. Dakle, geografi su PRE lingvista, a bez određenih potrebnih lingvističkih znanja (jer ovde ipak govormo pre svega o transkripciji) transkribovali kako su znali i umeli to ime u srpski jezik. Pošto nije bilo nikog da ih dugo vremena ispravi, oni su tako nastavili da nazivaju ovu državu, sve dok nije došao g. Prćić, lingvista, i rekao da to ne valja. Sad, u nekim slučajima pogrešno ime vlada duže (kao kod te Angvile), u nekima kraće (kao kod Mjanmara), i svakako će biti lakše ispraviti u narodu (i među geografima) Mjanmar nego Angvilu, ali to ne znači da ne treba pokušati. --Јагода испеци па реци 11:50, 7. мај 2009. (CEST)

Ja sam samo htela reći da su samo imenovanje geografskog pojma na nekom od jezika na kom nije originalno ime nešto sasvim drugo od poznavanja svega što se tiče tog geografskog pojma. U prvom su lingvisti stručnjaci, u drugom su geografi.

Što se anguile tiče, znači jegulja a transkribuje se (i čita) kao angila, ali, mi imamo ime zemlje napisano na engleskom, Anguilla, zvaničan jezik je engleski, pa ne znam zašto bismo potezali špansko ime. Elem, a čak i da potegnemo špansko ime, nije Angulja, nego Angila. Dakle, za ime Angilja nema ama baš nikakvog osnova, jedino pogrešno imenovanje prvog Srbina koji je tu zemlju izgovorio na srpskom.--Јагода испеци па реци 12:16, 7. мај 2009. (CEST)

Znaš šta, ajde mi da se manemo ove jalove rasprave. Ovo nikud ne vodi. Slobodan si da misliš šta god poželiš, ja ti to svakako neću braniti. Samo jednostavno nemam živaca za ovo, jer mi nije (nažalost) prvi put, a raniji putevi su me mnogo iscrpli i istanjili živce (delom zato što sagovornici nisu bili tako pristojni kao ti), tako da zaista ne bih volela da dođe do nekih ružnih momenata zbog kojih bih posle mogla da žalim. Nemoj da se ljutiš, najiskrenije te molim, ali ja stvarno više ne mogu. Ako ti nešto zatreba, pitaj me slobodno, odgovoriću ti. Ako ne, nema veze. Iskreno se nadam da ćeš me shvatiti i da se nećeš naljutiti, jer mi nije namera bilo koga da vređam, pogotovu ne tebe, koji si se sve ovo vreme pokazao kao vrlo učitiv i pristojan sagovornik.

I da, pravilnije je Afganistan, mada je dozvoljen i oblik Avganistan, zbog ukorenjenosti.--Јагода испеци па реци 12:31, 7. мај 2009. (CEST)

Литература

Да ти кажем, баш смо Лампица и ја планирале да направимо неку листу могућих начина навођења литературе. Влод је такође имао неки предлог, па кад будемо то радили, зваћемо те да погледаш и да додаш и ти неки од начина, ако хоћеш. Сад, у принципу, сви ти начини се разликују по распореду чинилаца, али чиниоци су углавном исти. Аутор(и), име дела, година издања, место издања, издавач, ИСБН (ако је могуће), и број страна од до који је коришћен... Или за часописе, тј. чланке у часописима - аутор, име аутора, име часописа, година, том, број, број стране од до... Напиши како ти мислиш да треба, али гледај да упринципу садржи ове ставке...--Јагода испеци па реци 09:40, 8. мај 2009. (CEST)

Ма, ОК је. Било би пожељно да поред свега тога наведеш и од-до у зависности од чланка у ком користиш одређену књигу и онај ИСБН, ако има. Чисто ради детаљнијег навођења, али и то тако твоје није погрешно. Мислим да је то твоје слично оном Влодовом... Моји начини су нешто другачији, јер су мене научили другачије на факсу што се књига тиче, а што се часописа тиче, то радим како радим на послу (имам блиског контакта са научним чланцима из области ортодонције). Кажем ти, направићемо једну страну и ставићемо све начине који су признати па нек свако бира како му се допада.--Јагода испеци па реци 12:48, 8. мај 2009. (CEST)

Ево ти харвардски начин, по коме ради Влод: http://libweb.anglia.ac.uk/referencing/harvard.htm--Јагода испеци па реци 12:51, 8. мај 2009. (CEST)

Заветрена...

А шта ти то молим те, значи заветрена? Осим тога, није то једини "превод" колико ја видим, има много смисленији превод који је навео Јакша на стр. за разговор - Острва заветрине. То барем има неког смисла и има неко значење. Заветрена острва једноставно нема ниакакв смисао, јер реч заветрена не значи ама баш ништа, нити постоји у српском језику. Вероватно је зато Прћић и одлучио то да мења...--Јагода испеци па реци 01:11, 9. мај 2009. (CEST)

Прћић каже за Обалу слоноваче да је Обала слоноваче. Ово је вероватно укорењени назив исувише познат да би се мењао, што није случај са овим острвима...

Имам предлог: Покрени и ти дискусију о томе да ли ће географски појмови да се именују према ономе што пишу лингвисти или према ономе што пише у атласима. Па како заједница одлучи. Кад већ неће да слуша правопис за именовање музичких група, што би слушала за географске појмове? (Само да ти одмах кажем да се ја са овим не слажем, али то ваљда већ знаш) --Јагода испеци па реци 01:24, 9. мај 2009. (CEST)

ПС:Знам ја шта је хтело да се каже тим заветрена, али ти кажем да је несрећно решење, јер реч заветрена је у ствари измишљена. То је неки географ кад је давао то име, би мало пијан или шта већ, па је измислио реч...--Јагода испеци па реци 01:26, 9. мај 2009. (CEST)

Ма немам ни ја ништа против тебе, и драго ми је да се барем ту разумемо (нажалост са другима се нисам тако добро разумела). Мислим да би било најбоље да се заједница већ једном изјасни хоће ли поштовати правопис или неће, да ја једноставно знам на чему сам, да не губим ни своје време ни своје живце... Ез симпл ез дет--Јагода испеци па реци 01:36, 9. мај 2009. (CEST)

хехех... Па ефемеридна је сасвим регуларна реч која постоји у спрском језику. Јесте да је страног порекла, али је ипак регуларна реч. Као и оне друге које си навео, не могу да их поновим овако без гледања, млого су компликоване. Али заветрена једноставно -- не постоји... Заиста не постоји. Наводи на помисао да је то нешто што је заветрено, као да је трпни глаголски придев од неко глагола заветравати или заветривати... Али хебига, то не постоји... Дакако постоји именица заветрина, али заветрен не постоји... Опет ти кажем, чак и да променимо име чланка на преведену варијанту, то никако не може бити заветрена острва, само острва заветрине...--Јагода испеци па реци 01:47, 9. мај 2009. (CEST)

А и ти, толико си се унео у ове заветрине, да ниси ни приметиЈо да сам превела малкице историје код Ангвиле... Додај и ти мало од географије па да чланак личи на нешто...--Јагода испеци па реци 01:49, 9. мај 2009. (CEST)

Мапе греше. Мапе нису правили лингвисти, нити су их прегледали лектори. --Јагода испеци па реци 01:51, 9. мај 2009. (CEST)

U gadnom...

Si se društvu našao. Sve sam „lingvista“ do „lingviste“. Razočarana sam. Od tebe sam očekivala malo više razboritosti, a ti si se odmah bacio na pljuvanje sive eminencije srpske lingvistike čim si video da nisi sam nego da imaš hordu lingvistčkih barbarogenija uz sebe. Mislim, ja sam TAČNO znala šta će se desiti, zato sam ti i predložila da staviš pitanje na trg, nadajući se da ipak nećeš postupiti onako kako sam ja mislila da hoćeš, međutim, jako mi je bolno da priznam, ali opet sam bila u pravu. Zakon gomile je neverovatan, i stalno se iznova dokazuje na srpskoj njikipediji.--Јагода испеци па реци 10:29, 9. мај 2009. (CEST)

ТК

Јесте, Surfer. Ма, и ми топографске карте цртамо ручно, што је и логично, јер, док не научиш како се то ради, никад нећеш знати шта рачунар ради. Ја овај програм и не користим за израду топографских карата, него геофизичких, али ето, може да помогне и овде. Мислим да је много лакше то, него цртати све ручно у Корелу. :) --geologicharka пиши ми 14:19, 9. мај 2009. (CEST)

Ти никако да скапираш...

Или једноставно нећеш. Да ли ти уопште знаш шта раде лектори? И да ли знаш да спрски језик не могу исправљати страни лектори? Немој молим те више да ми дајеш линкове на географске сајтове и карте, кад сам ти лепо рекла да то НИСУ валидне референце за то да ли је неки географски појам правилно именован, јер исправност имена (било чега, па и географских појмова) јесте домен лингвистике, и само лингвистике, а не појединих стручњака из појединих области. А ако већ постоји лингвиста који је одредио одређени број правилних имена одређеног броја географских појмова, не видим зашто бвисмо потезали и даље за картама и атласима?--Јагода испеци па реци 15:58, 9. мај 2009. (CEST)

ОК. Још ми дај референцу где се каже да су решења свих тих лингвиста одобрена од стране највиших органа задужених за лингвистичка питања у српском језику, и рећи ћу ти да си у праву. Прћић то признање има. Да видимо њихово.--Јагода испеци па реци 16:15, 9. мај 2009. (CEST)

Ivane, zar si ti toliko naivan ili se samo pravis? Jedan izdavac ne moze biti zvanicno telo zaduzeno za lingvisticka pitanja. To je Odbor za standardizaciju jezika, a Prcic ima njihov amin. Zar ne vidis s kim imas posla ovde? Mislim, ona slika je vrhunac, a ja cu se svakako pobrinuti da se sazna kako se Vikipedija odnosi prema nasim najcenjenijim slingvistima. U to budi siguran. A neka budu sigurni i oni koji su uopste dozvolili da do toga dodje.--Јагода испеци па реци 16:31, 9. мај 2009. (CEST)

нису ни могли да издају овакво дело без сагласности Одбора зар не?

Ne, Ivane. Nazalost, to ne ide tako. Izdavac zaposli lektore, i to je uglavnom sve sto se tice lingvistickog dela. Dalje, lektori verovatno nisu konsultovali Prcica (mislim, njegov recnik, ne njega licno), cim su stavili imena geog. pojmova koja se ne poklapaju sa onim sto je on propisao. Opet ti kazem, u nekim slucajima se moze dopustiti i prevod, ali pod uslovim da je dobro uradjen, kao sto su Ostrva zavetrine, ali nikako Zavetrena ostrva (objasnih zasto). U slucaju nepravilnih transkripcija kao kod Angilje, svakako treba gledati Prcica, sto tii lektori sigurno nisu uradili (ako u tom atlasu pise tako kako ti kazes). A to da li je delo veliko ili nije da bi ga u razmatranje uzimao odbor za standardizaciju... Pa ovako. Odbor za standardizaciju je rekao svoje time sto je rekao da je Prcic glavni za transkripciju s engleskog. Time je on zavrsio svoj posao. Dalje je logicno ocekivati da se u svim oblastima prihvate Prciceva resenja, jer zamisli na sta bi sad to licilo kad bi Odbor morao da pregleda i odobrava svaku bozju knjigu ne samo iz oblasti geografije, nego iz svih mogucih oblasti... A obaska sto je to dupli i potpuno nepotreban posao. Covek je napisao pravila, oni su ih odobrili, i jedino sto se sad treba raditi je slediti ih... Bojim se da ne ide to bas tako kako si ti zamislio, zao mi je... --Јагода испеци па реци 16:50, 9. мај 2009. (CEST)

Anguila

Ne, i to sam ti vec jednom rekla, a ti se pravis lud. Cak i da se uzima spanski naziv (a ne uzima se), nije tacno, jer spanska rec anguila se izgovara i transkribuje kao angila, ne kao angilja. A to ko je koga osvojio, uopste nema veze. Mi zovemo Pais Vasco Baskija, ne prema spanskom, nego prema francuskom, a Pais Vasco se nalazi u Spaniji... --Јагода испеци па реци 17:07, 9. мај 2009. (CEST)

Naravno. Ali u Spaniji se zove Pais Vasco. Dakle Pais Vasko. Ne Baskija.--Јагода испеци па реци 17:19, 9. мај 2009. (CEST)

топоними again ...

Веома ме је изненадила и обрадовала књига Енциклопедијски атлас света и посебно реченица "To je pomak u današnjoj obradi toponima koja je ostala skoro nepromenjena još od perioda Jovana Cvijica, rodonacelnika naše geografije, uz pokušaj da se kroz neophodno ažuriranje osigura kontinuitet njegovog dela." То је веома значајна референтна литература. Може се десити да се не поклапа са неком такође референтном литературом, али је битно да постоји што више квалитетне литературе на нашем језику, а време ће показати. Надам се да је ту и разрешење мојих недоумица Могадиш/Могадишу, Цхинвали/Ћинвали итд. Једино ми је жао што немам пара довољно да купим ту књигу.

Што се тиче заветрине, данас се више не користе ни речи осојна и присојна страна, као што сам пре неко време убеђивао пријатеља да речи младина и уштап постоје и да значе нешто. Међутим, нисам ти ово написао да бих се упустио у језичке расправе већ да питам имаш ли ти ту књигу и можеш ли је употребити за референцирање неких појмова и чланака? -- JustUser  d[-_-]b  17:54, 9. мај 2009. (CEST)

Ма осојно/присојно је случајно поменуто приликом неке збркане расправе о информатици када сам ја почео тезу да људи не знају да наведу ни пар делова воденице а камоли како се зову осунчана и неосунчана страна брда. У принципу, у току је сиромашење језика, па тако ја неки пут изфилозофирам са друштвом на ту тему. Него гледам нешто у вези топонима, оронима, хидронима, итд... Могло би се ту додати што шта. Сећам се да сам радио вишезначну одредницу Дубрава, било ми је веома занимљиво да јурим колико и где их има. Међутим, то би било потпуно обрађено тек кад би негде било поменуто да дуб веома честа корена основа за многе ојкониме Дубовац, Дубошница, Дубоштица, Дубраве, Дубровник, док је у сродним језицима .... ал то неки други пут, кад буде мало времена и воље. -- JustUser  d[-_-]b  14:30, 10. мај 2009. (CEST)

Сад сам се сетио. Шта је оно требало да ставим уместо "географске координате"? Такође, шта мислиш о томе да пробамо са пар насељених места да додамо топонимска објашњења и то прво на неким селима, чисто као пробу? Е сад уколико немаш неки од речника топонима, пробаћемо са неким топонимима који се могу дохватити са нета. -- JustUser  d[-_-]b  14:40, 10. мај 2009. (CEST)

Почетник

Да бисмо знали кад да бришемо почетничке чланке, молим те да у шаблон за почетнике стављаш и датум, нпр {{Почетник|09|05|2009}}. --В. Бургић (реци...) 21:44, 9. мај 2009. (CEST)

[1] --В. Бургић (реци...) 10:34, 10. мај 2009. (CEST)

Проблеми са ауторским правом за Слика:MONT.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:MONT.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. micki ^talk 10:13, 10. мај 2009. (CEST)

koordinate

Ма погледај моју страну за разговор. О селима. Када си ми ти рекао да не треба да пише Положај па степени/минути/секунде него другачије. Ти си ту поменуо појам географске координате. Међутим, то води на Математичко-географски положај. Географске координате не постоји као појам, тако да ми ово Положај изгледа као прикладна скраћеница за Математичко-географски положај. -- JustUser  d[-_-]b  21:32, 10. мај 2009. (CEST)

А оно о селима би требало да буде из неке добре литературе, мада ако мора, може и из нечег оваквог. Само да не буде из главе. -- JustUser  d[-_-]b  22:10, 10. мај 2009. (CEST)

Управо сам нашао ово, што је ипак прештуро, док је ово занимљивије, али је толико близу шпекулацијама да захтева добру литературу. -- JustUser  d[-_-]b  22:21, 10. мај 2009. (CEST)

Упс. А зашто чланци Географске координате и Математичко-географски положај немају никакве међусобне линкове као да су два потпуно одвојена појма која немају везе једно са другим? Сада нисам сигуран шта треба да стоји у кутијици за насељена места. -- JustUser  d[-_-]b  00:08, 11. мај 2009. (CEST)

Мапе

Када кажем слободне мапе, ту мислим првенствено на случај мапе Косова и Метохије која је (мислим) настала од ове. Стварно је детаљно описао шта је од кога узимао и како је дошао до свог коначног резултата рада. Таква мапа је релевантна и има добре изворе. Ја сам нешто малко изменио за верзију на српском, али ништа суштински.

Једино, ја нисам могао да уђем у траг тј да пратим његове кораке па да направим неку своју мапу неког другог дела света. -- JustUser  d[-_-]b  00:38, 11. мај 2009. (CEST)

Šibensko-kninska zupanija

Pozdrav, velike pohvale za onako opsiran clanak o zupaniji. Mi se na hr.wiki mozemo samo posramiti sto nemamo takav clanak. Nemoj se ljutiti, ali morao sam malo usminkati clanak. Maknuo sam dobar dio poveznica koje si stavio prema opcim pojmovima, poput: reka, planina itd. Takve stvari se u clancima inace izbjegavaju. Kada stavljas crticu izmedu godina ili izmedu nekih pojmova, stavi crticu koja ti se nalazi u alatnoj traci ispod, a izgleda ovako: —. Dolje je, drugi znak od "³". Malu ili kratku crticu stavljas u slozenim rijecima, kao Sibensko-kninska zupanija. Nadam se da sam to dobro objasnio. Isparavio sam takoder neke netocne podatke, vidjet ces u povijesti izmjene stranice, jer sam stavio opise. Zatim, za brojcane podatke, potrudi se da stavljas izvore. Posebice za demografiju, i preporucam ti stranice dzs.hr. I na kraju, morat ces poljepiti reference tamo gdje sam stavio sablon . Osim Matkovica i ostalih autora, probaj pronaci izvore na internetu, koji se mogu provjeriti jednim klikom (makar to nije pravilo). Jer ne znam koji od autora tvrdi da Sibenik ima medunarodnu trajektnu liniju sa Italijom - a nema ju, vec ju je imao nekad u proslosti. Promet Luke Sibenik je mizeran u odnosu na Rijeku i Ploce ili brzorastuci Zadar. Itd. I kada stavljas poveznice koje moras deklinirati poput: "promteni", prva rijec "Promet" ide s velikim slovom pa poveznica izgleda prometni. --XZ (разговор) 18:17, 11. мај 2009. (CEST)

Evo, popravio sam jos neke stvari u tekstu. Ostaje ti da dodas te reference. I pripazi kada postavljas veze k drugim clancima, jer si npr. u hidrografskom dijelu spomenuo rijeku Prašnicu, a pogledaj gdje ta veza vodi: Prašnica. :-) Ako trebas sto o hrvatskim temama slobodno pitaj. --XZ (разговор) 16:22, 12. мај 2009. (CEST)

Probaj cim prije naci izvore na tvrdnje koje sam oznacio. Clanak o Zupaniji je uvrsten u kategoriju Dobrih clanaka, pa nije dobro da ti sabloni dugo stoje na clanku. --XZ (разговор) 15:38, 15. мај 2009. (CEST)

Najbolji polozaj prema ostatku drzave? Uh, mozes li mi prepisati taj odlomak iz te knjige. Matkovic je, cini mi se povjesnicar, tako da moras vidjeti i na koga se on poziva za tu tvrdnju. Jer Zadar i okolica, tj. Zadarska zupanija ima daleko bolji polozaj - prometno od Sibensko-kninske zupanije. Oprosti na stalnim "prigovaranjima". --XZ (разговор) 15:56, 15. мај 2009. (CEST)

Evo, sada pretrazujem koje je knjige napisao. Knjiga Sibenska zupanija, prirucnik za zavicajnu nastavu je napisana 1995. Pogledaj imas li mozda drugo izdanje te knjige, samo pod drugim naslovom, jer se ime zupanije promijenilo. :-) Zato, obavezno pogledaj njegove reference u knjizi, jer se stanje u ekonomiji, prometu itd. uvelike promijenilo od 2002, a kamo li 1995. Probaj naci izvore na internetu. --XZ (разговор) 16:07, 15. мај 2009. (CEST)

Nema na cemu. Prvo, probaj naci noviju literaturu. Knjige koje si koristio su vec zastarjele. Najnovija je iz 2002. pa ti se tako potkrala greska da je Dalmatina nedovrsena, jer se tada tek pocela graditi. Od 2002. do danas se puno toga promijenilo. Zato ti predlazem da vise koristis internet izvore: google cini cuda kad nesto trazis, kao i stranice Zupanije i gradova i opcina, jer ces tamo naci validne podatke. Sve referenciraj osim onih nekih opcih pojmova, tj. onog sto bi se trebalo znati iz skole. Ali sve tvrdnje koje su izrecene u brojkama, superlativima itd. moraju imati referencu kako bi se postivalo nacelo provjerljivosti, jer inace ce ti svatko lijepiti sablon . Temu si objasnio sa geografskog aspekta, sto je normalno radi tvoje struke. No probaj da promijenis podnaslove u opcenitije pojmove i tako pises clanke, jer je wiki ipak opca enciklopedija. Geografija, Povijest, Demografija, Ekonomija, Promet, Kultura, Politika, Sport itd. Tako dio koji si stavio pod podnaslov Vjeroispovijest, a govri o Katedrali Sv. Jakova i Manastiru Krka pripadaju podnaslovu Kultura, jer su to kulturno-povijesni spomenici itd. Ako imas jos kakvih pitanja slobodno pitaj. --XZ (разговор) 18:57, 15. мај 2009. (CEST)

Prema genetskoj klasifikaciji, obala Županije spada u ingresiono nabrani (dalmatinski) tip[9], koji je nastao potapanjem tektonskog reljefa nakon tangencijalnog ubiranja.

Možeš li mi prevesti tu recenicu na jezik prosjecne osobe? Shvacas li sto hocu reci? Tebi je razumljiva, ali nekom drugom od korisnika nije. --XZ (разговор) 00:14, 22. мај 2009. (CEST)

Jasno mi je. Samo nekoj prosjecnoj osobi nece biti, jer su joj ti pojmovi nepoznati (kao i meni dio njih), pa bi mozda bilo bolje ici u deskripciju. --XZ (разговор) 14:40, 22. мај 2009. (CEST)

Jos nista. --XZ (разговор) 15:38, 23. мај 2009. (CEST)

Pogledaj kako sam sada objasnio tip obale. Pomogao mi je članak o Dalmaciji. :-) Prema Prostornom planu Županije, Županija se reljefno dijeli na dvije cjeline - Primorje s otocima i Zagoru, tako da sam i to promijenio. Ako se ovako nastavi uređivati clanak, stvarno moze postati sjajni. :-) --XZ (разговор) 17:20, 24. мај 2009. (CEST)

Trebalo bi prosiriti dio o ekonomiji sa novijim podacima, kao i dio o spomenicima, npr. spomenuti Kninsku tvrđavu. Dio o reljefu je jako dobro odraden, tako da tu nema vise sto za dodati. --XZ (разговор) 23:58, 27. мај 2009. (CEST)

Mozes li jos malo pricekati? Jedno par dana. Moze se jos dosta dodati i uljepsati. Proci ce verifikaciju, ali treba proci i glasanje, a ja mu sam jos ne bi dao glas za. --XZ (разговор) 00:07, 30. мај 2009. (CEST)

Budeš vidio da će dobro ispasti. Javit ću ti kada završim. --XZ (разговор) 20:19, 2. јун 2009. (CEST)

Članak je pri kraju, uredno izreferenciran sa 99 referenci. Iz literature sam izbacio Enciklopediju JLZ, jer se ne koristi za niti jednu referencu, preradio sam poglavlja kako bi članak dobio izgled članka iz opće enciklopedije, a ne članka pisanog s geografskog pogleda na temu. Proširio sam uvod i ispravio brojne netočne podatke iz članka, poput najzapadnije točke, da u Županiji rade dva fakulteta, a radi se o veleučilištima, tj. politehnikumima itd. Pravopis sam pregledao, mislim da mi ništa nije promaklo, možda pokoja međujezična riječ za prijevod. Riječi poput županija, zakon, grad itd. koje su napisane velikim slovom trebaju tako i ostati, kao i riječi u kurzivu, jer su njima najčešće napisana službena imena na hrvatskom. --XZ (разговор) 17:56, 10. јун 2009. (CEST)

Gotovo. Ako ti nešto u članku nije jasno, samo pitaj. --XZ (разговор) 18:46, 10. јун 2009. (CEST)

Politehnikum je u srpskom ono što se u hrvatskom kaže veleučilište, ustanova u kojoj je organiziran rad više visokih škola. Slobodno ostavi tu riječ, znat će o čemu se radi. --XZ (разговор) 00:14, 11. јун 2009. (CEST)

Da, više viših škola = politehnikum. --XZ (разговор) 00:36, 11. јун 2009. (CEST)

Mislim da sada može proći kao sjajan. :-) --XZ (разговор) 00:40, 11. јун 2009. (CEST)

Vidio sam, čestitam. :-) Mislim da mu se ne može naći neka zamjerka, da ne bi mogao brzo proći kroz proces verifikacije. Pismen je, referenciran, dovoljno dugačak - ima sve atribute za sjajnog. :-) --XZ (разговор) 00:46, 11. јун 2009. (CEST)

Nekako je postalo gusto kod ŠKŽ. :-) --XZ (разговор) 19:47, 16. јун 2009. (CEST)

Mislim da je tu previše posla za jednu "mladu" administrativnu jedinicu, povijesni dio se lijepo može pročitati u člancima o pojedinim gradovima u Županiji i o samoj Dalmaciji, i da energiju treba usmjeriti u tom pravcu. Inače će se morati pokrivati period od Danilo kulture u prapovijesti, pa Ilire, Rimljane, Avare, Bizant, Hrvatsko kraljevstvo, prodaju Dalmacije, Mletke itd. Previše nezahvalnog posla, koji se bolje može rasporediti u druge članke. --XZ (разговор) 23:59, 16. јун 2009. (CEST)

Onda ćemo imati više teksta nego u ostatku članka ili u članku o Dalmaciji, gdje bi to trebalo i biti. I uvijek će se netko javiti da nismo obuhvatili neki dio. A kad na red dođu reference za navedeno, tu će tek biti problemi. --XZ (разговор) 00:08, 17. јун 2009. (CEST)

Nemoj se ljutiti, ali komuniciram samo preko stranica za razgovor. A iz principa se ne bih htio baviti tom temom, jer sam radi dosadanšnjeg rada dobio takve lijepe uvrede (samo pogledaj na dnu stranice pod naslovom Jezik). Dečko je rekao ovako,

1. evo ja ću sad da napišem to poglavlje što je neutralnije moguće, zato što mi je trenutno dosadno...inače me te županije ne interesuju.--Zrno (razgovor) 13:50, 16. jun 2009. (CEST)Zrno Ustvari ne mogu, previše je tu posla...neka neko drugi počne a ja ću da dopunim--Zrno (razgovor) 14:00, 16. jun 2009. (CEST)Zrno

pa nek se on bavi time. Ali i njemu je to previše posla, a lako je drugom prigovarati kad je sve gotovo. --XZ (разговор) 00:25, 17. јун 2009. (CEST)

Nije problem kada se navede konstruktivna kritika, pa sam tako ispravio podatak o nariječjima, kada je naveo da nije točno do tada napisano, ali kad se istjeruje logika to onda prerasta u onakve uvrede. A za povijest, iskreno, ne znam. :-) --XZ (разговор) 00:38, 17. јун 2009. (CEST)

Možeš napisati na strani za glasanje da si izdvojio jedan dio koji se odnosi na povijest. --XZ (разговор) 00:41, 17. јун 2009. (CEST)

Meni je tako dobro, stavi samo komentar na strani za glasanje da si to tako uredio, pa ću i ja dodati svoj. --XZ (разговор) 00:45, 17. јун 2009. (CEST)

Pišem. --XZ (разговор) 00:47, 17. јун 2009. (CEST)

I napisao sam. :-) --XZ (разговор) 00:57, 17. јун 2009. (CEST)

I ja mislim da je za sada dovoljno. Pozz --XZ (разговор) 01:09, 17. јун 2009. (CEST)

Kakav potop! :-) --XZ (разговор) 17:35, 17. јун 2009. (CEST)

Топоними

Провери и Сент Крој, кад већ провераваш.--Јакша (разговор) 10:48, 13. мај 2009. (CEST)

Pustinje

Lepe članke o pustinjama praviš. Videću da li imam da ubacim nešto o živom svetu tih pustinja. Ipak, bez navedene literature, ti članci ne vrede mnogo.--Методичар зговор²а 13:29, 16. мај 2009. (CEST)

Ћао, када је чланак пустиња некад летос био кандидован за добар или сјајан (не сећам се како је тачно било), ја сам указала на нелогичности које се јављају у самом тексту. На почтку се каже да су пустиње подручја са малом количином падавина, бла бла, и да настају дејством еолског процеса. И то је у реду. Међутим, касније, у подели, наводи се да постоје хладне пустиње, које су покривене снегом и ледом, итд. Према мом скромном знању геоморфологије, еолски процес ту није доминантан (не мож' бити, па да се беснемо сви заједно), па је то мало нелогична реченица (односно, пасус). Како бисмо, према твом мишљењу, требали да променимо то? --geologicharka пиши ми 15:50, 16. мај 2009. (CEST)

Мени није јасна једна ствар - да ли су пустиње облици само у еолском процесу, или могу бити облици и неког другог процеса? Ако настају дејством само еолског процеса, онда је глупо писати о хладним пустињама, јер то онда не би биле пустиње, него нешто друго. Ако се, ипак, тако називају било која подручја са недостатком падавина, онда не треба рећи да их обликује првенствено еолски процес, већ их поделити по географским ширинама, и рећи: овде је доминантан еолски процес, тамо глацијални, итд.

Сада, ево, гледам у Геоморфологији (књизи), и у Глацијалном процесу се не помињу пустиње (мада сам то знала и раније), али се не помињу, као облици, ни у Еолском процесу (то нисам знала од раније). У еолском процесу, код облика, стоји да су хамаде, камене пустиње, ерозиони облици, а ергови, пешчане пустиње, акумулациони облици. Али нигде није дата тачна дефиниција пустиња... --geologicharka пиши ми 17:59, 16. мај 2009. (CEST)

Kes Eliot

Cao! Postavio sam clanak na glasanje za dobar, pa ako imas vremena i volje da citas, pozivam te da glasas za ili protiv (ova druga opcija i nije najpozeljnija) U svakom slucaju, hvala! --Ogggy (разговор) 21:18, 27. мај 2009. (CEST)

grb Nova Pazova

Slika koju si okacio nije grb Nove Pazove. Nova Pazova trenutno nema zvanican grb i nije opstina. Original slike koju si okacio na net mozes naci na www.neu-pasua.de Molim te skini sliku. Poz

Ре: Правопис

Познато ми је . Ако се сећаш, због твоје географије смо се Јагода и ја покачили као што нисам ни са ким овде на Википедији. Међутим, нема потребе да опет почињему ту причу, нарочито не на гласању о теби. Зато само рекох - претпоставивши да тај проблем заиста постоји, не видим како он може да утиче на твоју способност да процениш да ли је неки чланак испунио услове за добар/сјајан. --В. Бургић (реци...) 20:58, 1. јун 2009. (CEST)

напомене

Погледај у чланку Че Гевара начин на који сам уредио напомене. Сад су означене са н 1, н 2, н 10, ... Наравно, било би љепше да су означене са а, б, в, ... ђ, ... али, поред проблема ограничења (немамо преко 30 слова, дакле не може бити ни преко 30 напомена), већи проблем је што је уређивање таквих напомена компликовано, јер се ради ручно, а свако уметање напомене између других двију прави проблем помјерања г→д, д→ђ, ђ→е итд. Видим да си то користио, па сам увјерен да знаш о чему причам. Начин на који сам уредио напомене у Че Гевари нуди могућност да просто наведеш {{напомена|...}}, а на крају, у поглављу Напомене само {{напомене2}}. Ово напомене2 би требало да је напомене, али пошто је тај шаблон из неког сулудог разлога резервисан за изворе, прије ботовске замјене у свим чланцима који га користе није могуће преименовати га. Ово је у складу са приједлогом који сам понудио овдје, као што сам написао и на Трг/Идеје, па бих те замолио да и то погледаш, и коментаришеш на тамошњој страници за разговор. --Дарко Максимовић (разг.) 13:47, 3. јун 2009. (CEST)

ГрЕнада

Хвала!----László (talk) 15:27, 7. јун 2009. (CEST)

Geografi

Hoćeš reći da su geografi na wikipediji retkost ? Pitam se zašto ? --Zrno (разговор) 13:31, 9. јун 2009. (CEST)Zrno

Борисов

Провери молим те да ли је Борисов (рус. Борисов, бел. Барысаў) - Борисов или Барисав. Хвала, --Авала (разговор) 15:21, 10. јун 2009. (CEST)

И ако можеш да видиш да ли је Сергијев Посад исправно или је Сергијев Пасад и шта је исправно за Јарослав - Јарлосав или Јарославље.--Авала (разговор) 15:24, 10. јун 2009. (CEST)

Хвала.--Авала (разговор) 16:50, 10. јун 2009. (CEST)

Ћао

Е, ако ти пошаљем мејл преко овог, хоће ли ти стићи? Тј. јел користиш мејл који си овде навео? --geologicharka пиши ми 21:27, 13. јун 2009. (CEST)

Поздрав. Шта мислиш, да када завршиш са америчким фудбалом, пријеђеш на бејзбол у САД? Тиме бисмо добили доста нових чланака. Срећан рад!--Бојан 11:33, 25. јун 2009. (CEST)

Promet

Vidim da si si dao truda oko članaka o prometu i industriji. Svaka čast, ti članci su stvarno potrebni. :-) Nego, imam pitanje, vidim da si u šablonu o prometu, telefon stavio pod PTT promet. Zar ne bi trebao biti pod telekomunikacijama? S obzirom da internet infrastruktura koristi telefonsku? A da spomeneš mobitele? --XZ (разговор) 12:59, 2. јул 2009. (CEST)

To samo malo špijuniram što se događa, odmaram se od wikipedije. I još jedno pitanje, mora li stajati ona prazina između otvorene zagrade i prvog navoda u njoj? --XZ (разговор) 13:14, 2. јул 2009. (CEST)

Геофизика

Ћао, ти мени не објасни какве везе има геофизика са географијом, а видим да си у чланак ставио шаблон географске науке. Ја бих да ти нешто појасним. Геофизика са географијом нема никакве везе, али баш никакве. Она није чак ни део геологије, већ се може издвојити као засебна наука, због тога што користи неке ствари везане за геологију, али је чак доста шира од ње. Као што рекох - објасни и неће бити проблема... Али немој овако да стављаш ствари у чланке. --Ана пиши ми 09:44, 6. јул 2009. (CEST)

Шта су географске сфере? Колико је мени познато, а добро ми је познато, јер сам ја геофизичар, геофизика није наука о Земљи, то је геологија, већ је то наука о физичким пољима Земље. Ако ћемо да анализирамо дефиницију коју си ми ти дао, она није тачна, јер није лепо дефинисано чиме се бави геофизика. --Ана пиши ми 10:17, 6. јул 2009. (CEST)

Шаблон Географске науке

Здраво, мислим да си се забунио па си шаблон Географске науке ставио у чланак Геологија. Молим те погледај па то поправи. Поздрав-- piši mi   Jefe 10:40, 6. јул 2009. (CEST)

То да ли су геологија и географија биле једна наука је потпуно одвојено питање од овога. Иначе то можеш да инесеш као податак у поднаслов Историјски развој геологије али наравно ако поткрепиш одговарајућом референцом. Да је геологија географска дисциплина ја бих данас био дипломирани инжењер географије а не геологије ако ме разумеш.-- piši mi   Jefe 10:50, 6. јул 2009. (CEST)

Погрешно си разумео... Није ово ни на каквом личном нивоу па да ме погађа, него му није место. А не би било место ни шаблону Геолошке науке на страници науке која није једна од геолошких наука. Географија је по својој природи другачија и има потпуно другачији приступ у изучавању Земље и једноставно ми је неспојиво да тај шаблон ту стоји на основу тога што је неко рекао да се геологија пре 3 века издвојила из географије. Мислим то је пуно времена зар не? Ваљда се геологија од тада развијала зар не?-- piši mi   Jefe 11:02, 6. јул 2009. (CEST)

Да, могу да лупим било какав шаблон, ако је то што напишем у том шаблону тачно. Прво, тај који је геофизику дефинисао као науку која проучава Земљу, је направио једну велику грешку, јер, као што рекох, геофизика проучава физичка поља Земље. Геологија је наука о Земљи. Тачно је да се геофизика бави проучавањем унутрашње грађе Земље, али са аспекта простирања сеизмоакустичких таласа, а не на основу нечег другог. И по томе се разликује од читаве геологије. Географију да и не помињем. Дакле, мени савршено није јасно како низ наука, у које спадају геологија, геофизика, геохемија, могу да се издвоје од географије, која је описивачка дисциплина, што јој само име говори. Када су почела прва геолошка испитивања, географија је била на нивоу картографије, и није могуће да се било која геолошка дисциплина издвојила из географије. То што пише у географским књигама... па јбг... и мој професор тврди да би требало укинути целу геологију, зато што постоји геофизика, па ми ипак не чинимо то, зато што такве изјаве одбацујемо одмах као глупе. И да, то што ви имате геологију на факултету, не значи да је геологија део географије. Учите је да бисте могли да разумете геоморфологију, јер она није пуко описивање свих облика рељефа које у природи можете да сретнете. А то колико је пуно учите, стварно не желим да коментаришем. И ми имамо геодезију, па не кажемо да је геодезија део геологије, због тога што је учимо на факултету и што назив почиње са гео... --Ана пиши ми 12:19, 6. јул 2009. (CEST)

Ја ти причам, а ти нећеш да схватиш... Геологија се није издвојила из географије, јер је постојала мнооого пре тог 4. века пре нове ере. Прве геолошке опсервације везују се за доба неолита. Прва карта неког каменолома (везано за геологију) начињена је у време Рамзеса 2. Прва проучавања фосила забележио је Аристотел. И ту се већ долази у те године када се почела јављати географија. Онда се већ увелико знало о минералима, стенама, шта се за шта може користити, итд. Па, прва експлоатација на нашим просторима вршила се 4500 година пре нове ере. То је, сложићеш се, малко много пре развоја географије... Оно што ти помињеш да се десило у 18. веку, није било одвајање геологије од географије, него је онда дефинисан појам „геологија“, и обједињена су знања која су до тада постојала из те обласи. Тако да... више нећу да расправљам. То што ви морате да учите на факултету, учите тамо, и причајте својим професорима. Али немој овде да ми излазиш са тврдњама да је геологија део дела географије, и да геофизика има било какве везе са географијом, макар и граничне. Ако се граничи са неком науком, онда је то свакако геологија. Ето. --Ана пиши ми 19:06, 6. јул 2009. (CEST)