Rimski rudnici u Srbiji

Na putu za Kosmaj, pored Ralje, pedesetak kilometara od Beograda, između sela Babe (toponim od imena rimskog prokuratora Babeniusa), Stojnik, Guberevac i Parcani nalazi se područje antičkih rudokopa i topionica srebra, olova i gvožđa, svojevrsna rudnička oblast (territoria metallorum).

U vreme vladavine cara Trajana bili su najveći snabdevači imperije srebrom i olovom. U Rimu je kovan i poseban novac za potkosmajske teritorije. Ruda je u to doba topljena na nešto nižim temperaturama, pa je u preko milion tona jalovine (šljake) preostao relativno visok procenat metala.

Krajem devetnaestog veka nemačka firma “Štajnleher-Frojnd” dobila je koncesiju na preradu jalovine, ali se ubrzo posle puštanja u pogon tri topionice odustalo od dalje eksploatacije.

Između dva rata olovo je estrahovano iz jalovine u pogonima blizu sela Guberevac, a posle Drugog svetskog rata odvožena je na preradu u topionicu u Trepči.

Iznad tog sela i mesta gde ima najviše ulaza u rudnike bio je kastrum rimske kohorte (Aurelia Nova equitata), iz drugog veka n. e. i naselje Demesuss (Demesum) (?).

Arheometalurzi smatraju da ovaj lokalitet spada među najočuvanije antičke rudarsko metalurške celine u Evropi.