Pređi na sadržaj

Rudnik Jadar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rudnik Jadar
Lokacija
NaseljeGornje Nedeljice, Loznica
Zemlja Srbija
Proizvodnja
ProizvodiLitijum i Bor
Istorija
Otkriven2004. godine
Vlasnik
Vebsajthttps://riotintoserbia.com/projekat-jadar/

Rudnik Jadar ili Projekat Jadar je predloženo rudarsko mesto. Jedno je od najvećih nalazišta litijuma na svetu, a takođe sadrži i bor. Planirano je da se iz rude izdvajaju i litijum i bor.[1] Nalazište sadrži mineral jadarit, jedinu pojavu ovog minerala u svetu. Rudnik se nalazi u zapadnoj Srbiji, odnosno u Mačvanskom upravnom okrugu.[2] Rudnik Jadar ima rezerve od 118 miliona tona rude sa 1,8% litijum oksida.[2] Nalazište je otkriveno 2004. godine, a 2017. korporacija Rio Tinto je potisala memoradnum sa Vladom Ane Brnabić kojim se pokreće projekat eksploatacija litijuma 2024.[3]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Otkriće jadarita

[uredi | uredi izvor]
Uzorak Jadarita iz jezgra bušotine, dobijen 2004. godine prilikom istraživanja ležišta na području Jadra (uzorak sa izložbe Prirodnjačkog centra u Svilajncu )

U februaru 2004. američki i srpski geolozi otkrili su do sada nepoznat sivo-beli mineral čija struktura odgovara formuli .[4]Ovaj natrijum-litijum borosilikat je priznat kao novi mineral od strane Međunarodnog mineraloškog udruženja u novembru 2006. godine i nazvan je jadarit prema mestu pronalaska.[5] Kristali jadarita su veličine samo oko 5 µm.[6][5] Nalazište u jadarskom kraju jedini je poznati izvor ovog minerala u svetu.[7]

Investicije

[uredi | uredi izvor]

Rio Tinto je do 2016. godine u projekat Jadar uložio 70 miliona dolara . S obzirom na perspektivu projekta, očekivala je da će do kraja 2017. uložiti još 20 miliona američkih dolara.[7]

Potpisivanje memoranduma

[uredi | uredi izvor]

Predstavnici Vlade Srbije potpisali su 24. jula 2017. godine Memorandum o razumevanju sa kompanijom Rio Tinto, kojim su utvrđeni uslovi međusobne saradnje u narednom periodu u cilju početka rudarstva 2023. godine [8] Memorandum su u ime Srpske vlade potpisali ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, a u ime kompanije Rio Tinto generalni direktor dotične divizije Sajmon Klust. Potpisivanju memoranduma prisustvovala je tadašnja predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.[9] U skladu sa planovima, Rio Tinto je uložio ukupno 90 miliona dolara u projekat, koji je uključivao testiranje uzoraka u Kaliforniji i Viktoriji, do 2017. godine. Prema ovim ispitivanjima, ruda u ležištu Jadar sadrži 1,86 % litijum oksida i 15.4 % bor oksida. Početak izgradnje objekata za industrijsko vađenje i preradu rude je tada planiran za 2020. godinu.[9]

Vlada Srbije je u januaru 2022. godine, neposredno pred Opšte izbore, stavila van snage dozvole za projekat Jadar godine nakon velikih ekoloških protesta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru 2024. izjavio da Vlada želi dalje razgovore sa korporacijom Rio Tinto i da bi trebalo da bude više javne rasprave o tome da li projekat treba da se nastavi. Ako bude završen, projekat bi mogao da zadovolji 90% trenutnih potreba Evrope za litijumom i pomogne da Rio Tinto postane vodeći proizvođač litijuma.[10]

Vrhovni sud Srbije je, već u julu 2024. presudio da je odluka Beograda da oduzme dozvolu Rio Tintu za projekat 2022. godine bila neustavna.[11] Nedelju dana kasnije, srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović potpisala je memorandum sa Marošem Šefčovičem, potpredsednikom i „nadglednikom“ Evropskog zelenog dogovora, kojim se dogovorila o kritičnim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima u vezi sa rudarskim projektom. Projekat ima snažnu podršku posebno EU, nemački kancelar Olaf Šolc ubrzo došao u Srbiju, i tom prilikom ga je nazvao „dobrim projektom za Srbiju“ i „važnim evropskim projektom“.[12][11]

Kritike

[uredi | uredi izvor]

Nakon potpisivanja memoranduma i objave studija o uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi u časopisu Sajentifiks riports[13], i više tribina SANU i SEOS[14] na kojima je ukazano na opsanost posledica eksploatacije, ispiranja i transporta ruda litijuma i bora, usledio je niz ekoloških protesta širom Srbije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Jadar”. Pristupljeno 2019-08-27. 
  2. ^ a b „The mineral industry of Serbia” (PDF). minerals.usgs.gov. 2015. Arhivirano iz originala (PDF) 2019-08-27. g. Pristupljeno 2019-08-27. 
  3. ^ Hemanth Kumar (24. 7. 2017). „Rio Tinto signs MoU with Serbia to develop Jadar lithium-borate project”. 
  4. ^ „Jadarit” (na jeziku: srpski). 2012-08-04. 
  5. ^ a b „Kryptonit - minerál ze Supermana opravdu existuje”. 2007-04-25. 
  6. ^ „Jadarite” (na jeziku: engleski). mindat.org. 
  7. ^ a b „Rio Tinto expects lithium to be in high demand”. Mining Weekly. 2016-06-02. Pristupljeno 2018-03-15. 
  8. ^ „Rio Tinto and Government agree on continuation of Jadar project – Production of lithium and boron planned to start in 2023” (na jeziku: engleski). 2017-07-24. 
  9. ^ a b „Rio advances Jadar” (na jeziku: engleski). MiningNews.net. 2017-07-25. Arhivirano iz originala 25. 07. 2017. g. Pristupljeno 07. 08. 2024. 
  10. ^ „Serbia wants talks with Rio Tinto over Jadar lithium project”. 17. 1. 2024. 
  11. ^ a b Jamasmie, Cecilia (2024-07-19). „Serbia locks lithium deals with EU amid Jadar's revival”. Mining.com. Pristupljeno 2024-07-20. 
  12. ^ Stojanovic, Milica (2024-07-19). „European Union Agrees Controversial Lithium Mining Project with Serbia”. Belgrade: Balkan Insight. Pristupljeno 2024-07-20. 
  13. ^ Đorđević, Dragana; Tadić, Jovan M.; Grgur, Branimir; Ristić, Ratko; Sakan, Sanja; Brezjanović, Jelena; Stevanović, Vladimir; Šolaja, Bogdan (2024-07-24). „The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia”. Scientific Reports (na jeziku: engleski). 14 (1): 17090. ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-024-68072-9. 
  14. ^ Mašina (2024-05-08). „Pogubno i opako, moramo ga sprečiti: zaključci novog skupa SANU o projektu Jadar”. Mašina (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-09.