Пређи на садржај

Рудник Јадар

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудник Јадар
Локација
НасељеГорње Недељице, Лозница
Земља Србија
Производња
ПроизводиЛитијум и Бор
Историја
Откривен2004. године
Власник
Вебсајтhttps://riotintoserbia.com/projekat-jadar/

Рудник Јадар или Пројекат Јадар је предложено рударско место. Једно је од највећих налазишта литијума на свету, а такође садржи и бор. Планирано је да се из руде издвајају и литијум и бор.[1] Налазиште садржи минерал јадарит, једину појаву овог минерала у свету. Рудник се налази у западној Србији, односно у Мачванском управном округу.[2] Рудник Јадар има резерве од 118 милиона тона руде са 1,8% литијум оксида.[2] Налазиште је откривено 2004. године, а 2017. корпорација Rio Tinto је потисала мемораднум са Владом Ане Брнабић којим се покреће пројекат експлоатација литијума 2024.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Откриће јадарита

[уреди | уреди извор]
Узорак Јадарита из језгра бушотине, добијен 2004. године приликом истраживања лежишта на подручју Јадра (узорак са изложбе Природњачког центра у Свилајнцу )

У фебруару 2004. амерички и српски геолози открили су до сада непознат сиво-бели минерал чија структура одговара формули .[4]Овај натријум-литијум боросиликат је признат као нови минерал од стране Међународног минералошког удружења у новембру 2006. године и назван је јадарит према месту проналаска.[5] Кристали јадарита су величине само око 5 µм.[6][5] Налазиште у јадарском крају једини је познати извор овог минерала у свету.[7]

Инвестиције

[уреди | уреди извор]

Рио Тинто је до 2016. године у пројекат Јадар уложио 70 милиона долара . С обзиром на перспективу пројекта, очекивала је да ће до краја 2017. уложити још 20 милиона америчких долара.[7]

Потписивање меморандума

[уреди | уреди извор]

Представници Владе Србије потписали су 24. јула 2017. године Меморандум о разумевању са компанијом Рио Тинто, којим су утврђени услови међусобне сарадње у наредном периоду у циљу почетка рударства 2023. године [8] Меморандум су у име Српске владе потписали министар рударства и енергетике Александар Антић, а у име компаније Рио Тинто генерални директор дотичне дивизије Сајмон Клуст. Потписивању меморандума присуствовала је тадашња председница Владе Србије Ана Брнабић.[9] У складу са плановима, Рио Тинто је уложио укупно 90 милиона долара у пројекат, који је укључивао тестирање узорака у Калифорнији и Викторији, до 2017. године. Према овим испитивањима, руда у лежишту Јадар садржи 1,86 % литијум оксида и 15.4 % бор оксида. Почетак изградње објеката за индустријско вађење и прераду руде је тада планиран за 2020. годину.[9]

Влада Србије је у јануару 2022. године, непосредно пред Опште изборе, ставила ван снаге дозволе за пројекат Јадар године након великих еколошких протеста.

Председник Србије Александар Вучић је у јануару 2024. изјавио да Влада жели даље разговоре са корпорацијом Рио Тинто и да би требало да буде више јавне расправе о томе да ли пројекат треба да се настави. Ако буде завршен, пројекат би могао да задовољи 90% тренутних потреба Европе за литијумом и помогне да Рио Тинто постане водећи произвођач литијума.[10]

Врховни суд Србије је, већ у јулу 2024. пресудио да је одлука Београда да одузме дозволу Рио Тинту за пројекат 2022. године била неуставна.[11] Недељу дана касније, српска министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић потписала је меморандум са Марошем Шефчовичем, потпредседником и „надгледником“ Европског зеленог договора, којим се договорила о критичним сировинама, ланцима вредности батерија и електричним возилима у вези са рударским пројектом. Пројекат има снажну подршку посебно ЕУ, немачки канцелар Олаф Шолц убрзо дошао у Србију, и том приликом га је назвао „добрим пројектом за Србију“ и „важним европским пројектом“.[12][11]

Након потписивања меморандума и објаве студија о утицају на животну средину и здравље људи у часопису Сајентификс рипортс[13], и више трибина САНУ и СЕОС[14] на којима је указано на опсаност последица експлоатације, испирања и транспорта руда литијума и бора, уследио је низ еколошких протеста широм Србије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Jadar”. Приступљено 2019-08-27. 
  2. ^ а б „The mineral industry of Serbia” (PDF). minerals.usgs.gov. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 2019-08-27. г. Приступљено 2019-08-27. 
  3. ^ Hemanth Kumar (24. 7. 2017). „Rio Tinto signs MoU with Serbia to develop Jadar lithium-borate project”. 
  4. ^ „Jadarit” (на језику: српски). 2012-08-04. 
  5. ^ а б „Kryptonit - minerál ze Supermana opravdu existuje”. 2007-04-25. 
  6. ^ „Jadarite” (на језику: енглески). mindat.org. 
  7. ^ а б „Rio Tinto expects lithium to be in high demand”. Mining Weekly. 2016-06-02. Приступљено 2018-03-15. 
  8. ^ „Rio Tinto and Government agree on continuation of Jadar project – Production of lithium and boron planned to start in 2023” (на језику: енглески). 2017-07-24. 
  9. ^ а б „Rio advances Jadar” (на језику: енглески). MiningNews.net. 2017-07-25. Архивирано из оригинала 25. 07. 2017. г. Приступљено 07. 08. 2024. 
  10. ^ „Serbia wants talks with Rio Tinto over Jadar lithium project”. 17. 1. 2024. 
  11. ^ а б Jamasmie, Cecilia (2024-07-19). „Serbia locks lithium deals with EU amid Jadar's revival”. Mining.com. Приступљено 2024-07-20. 
  12. ^ Stojanovic, Milica (2024-07-19). „European Union Agrees Controversial Lithium Mining Project with Serbia”. Belgrade: Balkan Insight. Приступљено 2024-07-20. 
  13. ^ Đorđević, Dragana; Tadić, Jovan M.; Grgur, Branimir; Ristić, Ratko; Sakan, Sanja; Brezjanović, Jelena; Stevanović, Vladimir; Šolaja, Bogdan (2024-07-24). „The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia”. Scientific Reports (на језику: енглески). 14 (1): 17090. ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-024-68072-9. 
  14. ^ Mašina (2024-05-08). „Pogubno i opako, moramo ga sprečiti: zaključci novog skupa SANU o projektu Jadar”. Mašina (на језику: енглески). Приступљено 2024-08-09.